rekla sam da će biti još jedna epka:))
33.Epizoda
-O čemu pričaš Davide?-upitao je Fernando prilazeći prozoru da ga Elena ne bi čula
-Djevojka s kojom je bio Luis je Elena de la Fuente Fernando,ona sigurno zna nešto o njemu.
Gledaj ja sada moram da idem,razgovarat ćemo večeras-David je prekinuo vezu a Fernando je nastavio da gleda kroz prozor i onda se lagano okrenuo Eleni koja je i dalje ležala na krevetu.
-Jel sve uredu?-upitala ga je
Imaš prilično čudan izraz lica
-Saznao sam nešto...-rekao je i prišao joj
-Mogu li ja nekako da pomognem?
-Ne znam ni sam Elena-polako je prešao rukom preko njenog lica
-Hoću da znaš nešto-počela je da priča i prešla da mu sjedne u krilo,naslanjajući svoju glavu na njegovo rame
Možeš da razgovaraš samnom o bilo čemu Fernando-počela je
-Isto važi i za tebe-rekao je i nježno spustio poljubac na njeno tjeme
-Postoje stvari o meni koje ja nikada nikome nisam rekla Fernando,ne znam ni da li ću biti u stanju da nekada ih kažem ali jedno znam a to je da prema tebi osjećam nešto što nisam očekivala da mogu osjećati.
Ne mogu reći da nisam voljela prije tebe jer jesam ali niko prije tebe me nije dotako onako kao ti i ne pričam sada o svome tijelu,ali i tu vodiš-rekla je i nasmijala se
Postoje osobe u mome životu koje su godinama uz mene a nikada nisu vidjele u meni što si ti vidio u samo par sekindi,i to me u isti mah čini i sretnom ali i plaši me iskreno..Bojim se da postoji osoba koja me može tako lako pročitati,a ti upravo to radiš-rekla je i uzdahnula
-Eli,bez obzira na sve,nemoj misliti da ću te osuđivati zbog nečega,možeš da mi vjeruješ i da mi se obratiš u svakoj sekundi bez obzira na to kako se stavri odvijale između nas..u meni ćeš uvijek imati osobu od povjerenja,neko kome se možeš obratiti u svakoj sekundi-rekao je i ona je osjetila iskrenost u svakoj njegovoj riječi
Malo je šutila i onda se nasmijala slatko
-Ha ovo je prvi put da si me nazvao Eli
-Sviđa mi se to,zvuči nježno i slatko istovremeno zar ne-rekao je i podigao joj glavu kako bi je mogao pogledati u oči
Koliko još imaš slobodnog vremena?-upitao ju je dok je prelazio svojim usnama po njenome licu,osjećala ih je na obrazima,čelu,očima ali uvijek je preskakao joj usne
-Zašto me to pitaš?-upitala je smijući se,ali i pokušavajući da prikrije taj osmijeh
-Nemaš predstavu jel?-rekao i poljubio je da je opet ostala bez daha
-Hej...-skoro nečujno je rekla Paola gledajući kako joj se Sofija približava i sjeda na njen krevet,tražeći joj ruku da je nježno stavi u svoju
-Biće sve uredu,vidjećeš Paola-rekla je Sofija tiho
-I ako ne bude Sofi....ja znam da sam ovo zaslužila-rekla je a oči su joj se napunile suzama
-Nemoj da pričaš gluposti,uopšte ne želim da slušam to.Niti da vidim da nećeš da se boriš,ima da se boriš Paola!
Ima da se boriš zbog sebe,zbog mame i zbog mene a u prvom redu zbog sebe!Jer ako se ne budeš borila ja ću lično da te prebijem i niko me neće moći u tome zaustaviti-rekla je Sofija i probala da se nasmije,a suze su joj krenule niz oči baš kao i Paoli
-Sofi tako mi je žao zbog svega što sam ti uradila,žao mi je, oprosti mi, molim te-rekla je i zajecala
Ne mogu ni da zamislim koliko sam te povrijedila
-Pst,nemoj ni da razmišljaš o tome,sve je zaboravljeno,nemoj da se brineš oko toga,pred tobom je borba iz koje ćeš izaći kao pobjednik,jel to jasno?
-Sofi...
-Jel to jasno Paola?-ponovila je Sofija čvrsto je držeći za ruku
Paola je samo lagano klimnula glavom jer joj je grlo bilo stegnuto da nije mogla bilo šta da kaže
Elena je ušla na kliniku oko 18:30,ovaj dan se odvio u potpuno drugom smjeru nego što je mislila da će biti ali nije joj bilo žao nijedne sekunde.Još uvijek je osjećala njegov miris na sebi i uživala je u njemu.
Imala je stalno osmijeh na licu koji joj nije silazio s lica.
-Ponašam se ako neki tinejdžer-pomislila je dok je ušla u svoju kancelariju
Ali isti taj osmijeh je iščezao u onoj sekundi kada je shvatila da je pismo čeka na stolu i dalje i da još uvijek ne zna šta da radi povodom njega.
Na stolu ju je takođe čekao i karton od Sofije i znala je da je mora nazvati i objasniti joj za operaciju.
Uzela je telefon i okrenula njen broj koji se nalazio u kartonu,ubrzo potom je čula Sofijin glas.
-Dobro veče,ovde dr De la Fuente,žao mi je što vas zovem ovako naveče ali trebalo bi da razgovaramo,pa me zanima da li mogli da budete sutra kod mene u kancelariji-rekla je ljubazno Elena,ali opet je u stomaku osjećala neku nelagodu,kao da je izdala Sofiju time što je bila s Fernandom
-A doktorice gdje ste sada vi?Mislim ja sam na klinici pa ako ste slobodni ja bi mogla da dođem sada?-čula je kako je Sofija pita
-Ja sam u svojoj kancelariji,možete da dođete sada,ja ću vas sačekati-rekla je Elena pomalo zbunjeno,nije joj bilo jasno šta je Sofija radila na klinici
-Za par minuta sam kod vas-rekla je Sofija i spustila slušalicu
-Šta se dešava s tobom Davide?-upitala je Isabel dok su šetali po parku
-Ništa se ne dešava Isabel-rekao je odsutno
-Da, kako da ne,pričaj to nekome drugom a ne meni-rekla je ljuto i izvadila svoju ruku iz njegove
-Razmišljao sam zapravo o tvojoj sestri-rekao je David odjednom i to ju je natjeralo da zastane
-O Eleni?Zašto?-upitala je sjedajući na obližnju klupu
-Pa pretpostavljam da joj je ovaj prekid sa Diegom teško pao,mislim bili su dugo zajedno-rekao je David,pridružujući joj se na klupi
-Pa onako,da bila je povrijeđena ali ni blizu onoliko koliko je bila kada je prekinula sa Lusiom-rekla je Isabel
Na pomen njegovog imena David naglo okrenuo prema njoj
-Luisom?Ko je to?-upitao ju je
-Luis je bio njena prva velika ljubav,i to VELIKA,od kada su prekinuli ona ga više nijednom nije spomenula,nekada znaš zapravo mislim da ga nikada nije ni prestala da voli-rekla je Isabel
-A šta se desilo s njim?-upitao je David glumeći nezainteresovanost
-Nemam pojma,ostavio je i nestao bez traga,mama mi je rekala da joj je rekao da ga ona nije bila vrijedna,ona njega!
Mjesecima posle nije izlazila iz sobe,zamalo godinu nije izgubila na fax-u-rekla je ljuto Isabel
Znaš da sada kada bih ga vidjela pa zadavila bi ga,tada bi konačno dobio šta je zaslužio
-Ko zna Isabel,možda je već dobio šta je zaslužio-rekao je David ti