39.Epizoda
-To ti je cijela priča Fernando,ne moraš mi vjerovati ali tako je sve bilo-rekao je Alexandro nakon što je sve ispričao Fernandu
Još uvijek su bili u autu i naizad su došli na mjesto koje je pisalo na papiru
-Elena je htjela da odmah ide u policiju,ja joj nisam dopustio tada,a danas sam potpuno siguran na necu moci opet da utičem na njenu odluku
-Alexandro ja ću dati sve od sebe da se to ne dogodi i danas-rekao je Fernando odjednom
-Ono je njen auto zar ne?
-Jeste,sigurno je ovde negdje,bolje da se razdvojim i potražimo je Fernando a kasnije ćemo nastaviti ovaj razgovor-rekao je Alexandro i izašao iz auta
Elena je sjedila u nekom zavučenom baru već pola sata čekjući da dođe osoba kojoj će napokon sve fino reći u lice.
Da njegove ucjene neće imati nikakve koristi jer će ona sama da se preda policiji i da je to kraj.Osjetila je ruku na svome ramneu i lagano se trgnula.
Kad se okrenula to definitvno nije bilo lice koje je očekivala da vidi.
-F...ernando-tiho,zamuckujući je rekla
Šta radiš ti ovde?
-Mislim da je odgovarajuće pitanje šta ti radiš ovde Elena?
Ovo definitivno nije mjesto za jednu ženu-rekao je Fernando hvatajući je za ruku i sjedajući pored nje
-Nisam očekivala da ću te vidjeti....ikada više-rekla je tiho,obarajući pogled dok su joj se oči punile suzama i smao je sekunda bila u pitnju kada će krenuti
-Elena,znam cijelu priču, znam sve šta se desilo,znam šta se tebi desilo...znam apsolutno sve...znam sve ljubavi-rekao je i nježno je pomilovao po obrazu koji je sada već bio mokar od suza
Nijemo ga je posmatra,nemoćna od tihih jecaja da kaže bilo šta ...
-Ali kako znaš...-uspjela je nakon par minuta da kaže
-Tvoj tata mi je sve ispričao ,bio sa njim u kancelariji kada si ti zvala,pa smo zajedno krenula da te trazimo,sva sreća nasao je adresu napisanu na tvome stolu,tako smo došli ovamo
Ali šta radiš ovde Elena?-upitao ju je gledajući oko njih,mjesto je bilo prava rupa u svakom smislu te riječi
Tada mu je sve ispričala i za ucjenu i o svome planu da preda policiji
-Znači on je poznavao Luisa?-rekao je Fernando,više za sebe
-Pa izgleda da jeste-rekla je i onda su oboje začuli glas iza sebe
-Opa!Nisam znao da ćeš i društvo sa sobom da povedeš
Elena je lagano ustala i okrenula se prema svome ucjenjivaču ,da bi zatim isto to uradio i Fernando,držeći je za ruku cijelo vrijeme,lagano je stiskajući čisto da joj da do znanja da je uz nju
-Pa prijatelju nisma znao da bi spao na to da ćeš da ucjenjuješ Elenu
Samo mi nije jasno čime bi je ucjenjivao-rekao je Fernando glasno
-Luise!!Čovječe pa to si ti brate!!Ja sam mislio da si ti odavno hrana za crve...znaš li koliko se dugo nismo vidjeli...ma nisam ja nju htio da ucjenjujem samo da je upitam za tebe...vidim neke se stvari ne mjenjaju jos ste zajedno...to je opaaa baš
Ali jesi se promjenio mogu ti reći...
-Slušaj me dobro ja odvano nisam ona osoba koju si ti poznavao,skloni se mene,Elene..u suprotnom nećeš znati kako se zoveš-rekao je Fernando i lagano mu se približio
-Jesam bio jasan brate moj?
-Naravno,naravno...znaš Luise bez obzira na skupo odjelo uvijek ćeš biti skot baš kao i ja,kao i svi mi koji smo se okupljali po ovim ulicama
-Ti imaš svoje upozorenje-rekao je Fernando i povukao Elenu prema izlazu
-Ja znam dosta toga o tebi Luise-čuo je glas iza sebe
-Kao i ja o tebi-doviknuo je Fernando prije nego što je izašao
-Rodrigo de le Fuente,da si se odmah stvorio ovde pored mene-viknula je Silvia
-Silvia Santoro de la Fuente,evo me-rekao je Rodrigo smijući se kada je ušao u kupatiilo gdje se ona nalazila,ali čim je vidio šta drzi u ruci osmijeh mu je nestao
-Dvije crtice Rodrigo,dvije plave crtice Rodrigo-rekla je Silvia panično
-Silvia...kako?-prošaptao je Rodrigo tiho gledajući u test za trudnoću u njenoj ruci
-Ti to mene ozbiljno pitaš kako???
Ajd još pitaj i jel tvoje?-rekla je glasno i prošla pored njega sjedajući na ivicu kreveta u njihovoj sobi
-Znaš da nisma tako mislio,samo sam zbunjen,nisam ovo očekivao ovako brzo...-rekao je Rodrigo i čučnuo pored nje uzimajući je za ruku
Silvi su se polako počele skupljati suze dok ga je posmatrala
-Mislim da ja za ovo nisma spremna Rodrigo...bojim se...šta ako budme grozna mama,šta ako me ova beba bude mrzila?-i suza joj je skliznula niz obraz
-Kako da ti budeš grozna mama,pored ovakvog tate?-rekao je Rodrigo,nasmijavši se dok je brisao njenu suzu
A ona jednostavno nije mogla da se ne nasmije na njegovu rečenicu
-Kakve to veze ima?-upitala ga je kroz smijeh
-Apsolutno nikakve,ali te je barem nasmijalo zar ne?
Dođi ovamo-rekao je,ustao i povukao je sa sobom
Zajedno su legli na velik krevet,pripijeni jedno uz drugo,dok mu je ona bila okrenuta leđima a ruke im isprepletene na njenome stomaku.....
ako ima greskica u pisanju sorry na brzinu sam ovo kucala....
Home 
)))
