37.Epizoda
Elenu je probudio zvuk vode u kupatilu,protegla se i podigla iz kreveta sa namjerom da se pridruži Fernandu pod tušem.
Lagano je otvorila vrata kupatila i ugledala njegovu figuru iza zatamnjenog stakla od tuš kabine.
Ne bi imala ništa protiv toga i da ga samo ga posmatra ali joj se više svidjela pomisao na to da mu se pridruži ispod toplog mlaza vode.
Lagano je prišla,trudeći se da je ne primjeti i uspjevala je u tome s obzirom da je bio okrenut leđima.
Otvorivši vrata tuš kabine,Fernando se naglo okrenuo prema njoj.
-Hej..nisam baš imala namjeru da te prepadnem-rekla mu je sa osmijehom na licu
-Nisi me prepala,samo više iznenadila-rekao je Fernando hladnim tonom koji ju je iznenadio
-Mislila sam da ti se pridružim pod tušem...
-Nema potrebe,ionako sam već skoro završio-odgovorio joj je i okrenuo leđa ostavljajući je da ga posmatra začuđeno dok nije zatvorila vrata od tuš kabine
-Dobro-tiho je rekla i napustila kupatilo
Isabel je već 10 minuta kucala na vrata od Elenine sobe i već 10 minuta nije dobijala nikakav odgovor
-Elena??????
Daj već jednom diži se iz kreveta i otvori ova vrata!!!!!!!-sada je već Isabel pojačavala intenzitet kucanja tako da je bilo upitanju praktično lupanje
-Šta radiš to?-upitao ju je Rodrigo dolazeći prema njoj
-A tvoja draga sestra još ljenčari u krevetu..nije normalna....zakasniće na posao-rekla je Isabel brzo
-A ti se brineš što će ona da zakasni na posao?-upitao ju je posmatrajući je
-Pa dobro htjela sam da je nešto pitam još-rekla je Isabel tiho
-A to se pretpostavljam odnosi na modricu na njenome vratu-Rodrigo se sada počeo smijati
-I ti se to primejtio?
-A gdje neću primjetiti,vidi se iz aviona...nego znaš šta ćeš ti sada da uradiš?-rekao je i lagano je uhvatio za ruku
-Šta?
-Ideš samnom na jutarnju kafu i ostavljaš nju da spava-Rodrigo je sada već lagano vukao za ruku
-Ali...
-Ništa ali,kreći Isabel...-rekao je i nastavio da se smješka
Elena je obučena u bade mantil posmatrala Fernanda kako se bez ijedne riječi,ijednog pogleda upućenog njoj kreće po sobi i oblači.
Već joj se počelo da vrti u glavi od posmatranja njegovog kretanja gore-dole.
-E sada je dosta!Šta je tebi?-upitala je bijesno ustajući sa kreveta
-Šta je meni?To me zaista pitaš?Šta je meni?-ljutito je bacio košulju koju je držao u ruci
-Da!Pitam te šta je tebi?Otkada sam ustala ponašaš se kao da me nema,kao da ne postojim u najmanju ruku!
-E pa izvini molim te,stvarno ne znam kako da se ponašam prema ženi kojoj sam samo zamjena za nekog drugog!
-Zamjena?
O čemu ti prčaš?-upitala je zbunjenog izraza na licu ali dalje ljutog tona
-Slušaj me dobro,jer ovo ću da ti kažem samo sada i nikada više!
Bez obzira šta ja osjećao prema tebi,bez obzira što si posatala najvažnija osoba za mene NIKADA ali NIKADA neću pasti na to da sam ti zamjena za nekog drugog..da dok vodiš ljubav samnom zamišljaš da je neko drugi u pitanju..
Neću dozvoliti nikome da gazi po mojim osjećanjima tako Elena!
Žao mi je zbog onoga što ti je uradio ali ja ne želim da sam samo njegova kopija-rekao je Fernando gledajući je pravo u oči udaljen od njenoga lica samo par milimetara
-Jesi ti normalan?Kako možeš i da pomisliš da si mi zamjena za Diega?-rekla je i obuhvatila mu lice svojim rukama
Ne znam otkud ti ta ideja-rekla je tiho
-Ne govorim o njemu dođavola!
Govorim o onome čiji si ime rekla nekoliko puta dok si spavala naslonjena na MENE!-sklonio je ruke njene sa svoga lica i odmakeo se u drugi kraj sobe
-GOVORIM O TVOM DRAGOM LUISU ELENA!!
-I mala da li je sve spremno za reviju-Alexandro je upitao Isabel koja je prelistavala neke novine bezbrižno
-Manje-više tata,i stvarno me nisi morao podsjećati na to dok pijem kafu i čitam novine-rekla je i bacila ih na sto
Čim pomislim na reviju odmah dobijem osjećaj vrtoglavice i kako će to sve da ispadne
-Daj Isabel nemoj da brineš bez potrebe,ti se De La Funte i sve će da bude apsolutno savršeno-rekao je Alexandro ljubeći je u kosu
Nego Isabel molio bi te da budeš večeras kući,trebao bi da razgovaram sa tobom a sada ne mogu jer žurim
-Ok...a tata o čemu se radi?-upitala ga je znatiželjno
-Ma ništa bitno mala..idem sada,vidimo se večeras-rekao je i izašao iz sobe
-Nemaš ti pojma o čemu govoriš-rekla je Elena tiho,sjedajući na rub kreveta i gledajući kroz veliki prozor prema jezeru
-Da naravno da nemam---ajde usudi se i poreci da te nisam sve ovo vrijeme podsjećao na njega,od momenata kada smo se sudarili na aerodromu,stalno u meni vidiš njega i to je nešto protiv čega ja ne želim da se borim...daj već jednom budi iskrena prema meni,budi iskrena prema sebi i reci već jednom tu istinu koju toliko kriješ u sebi
-Da ja vidim njega u tebi Fernando ja nikada ne bi bila ovde-rekla je,ustala i lagano krenula prema njemu
Hoćeš da znaš istinu e pa sada ćeš sve da čuješ!
Godinama se trudim da izbrišem nešto ali ionako sve dublje padam i gubim ono što mi je bitno
-Elena meni je savršeno jasno da ga voliš i da vjerovatno ga nikada nisi ni prestala voljeti niti ćeš ikada to da uradiš ako za 10 godina nisi uspjela nećeš ni za još 10,a sa duhovima bivših ljubavi ja se ne namjeravam boriti..
-Voljeti??
Ja sam njega prestala da volim onog momenata kada sam probola nož kroz njegovo tijelo.
Eto ti moje tajne Fernando ono što si želio da znaš.
Da,tačno je da sam ga voljela ali on nikada nije volio mene..nikada i na jedan tako fin način mi je to i dao do znanja...
Ja sam njega ubila Fernando i ne žalim zbog toga ni najmanje...žalim samo zbog jedne jedine stvari a to je što sam ga ikada upoznala što se pojavio u mom životo zbog toga žalim..
I kako ti se čini moja tajna?
Sigurno nije ono što si zamišljao,mislim čisto sumnjam da ti je palo ubistvo na pamet zar ne?
Ja ti mogu ispričati svoju stranu priče ako želiš da me saslušaš..ako želiš da znaš zbog čega i pod kojim okolnostima sam ga ubila...
Fernando ju je samo posmatrao želio je da kaže nešto ali mu riječi nisu izlazile iz usta...
-Očigledno ne želiš...poštujem i to ionako ćeš sutra sve da pročitaš u novinama ili večeras na vijestima ćeš sve da saznaš...ali prije toga želim da ti kažem ovo
Ti si postao moje svjetlo u tamnom tunelu Fernando,bio si moja nada,nada da neko moze i mene da voli onoliko koliko i ja mogu da volim,pokazao si mi da bez obzira na sve moje ožiljke koje sam nosila u sebi i koje ću uvijek da nosim opet mogu da budem sretna i da se predam nekome onako kako sam tebi..
Tačno je da si me u početku podsjetio na njega,na Luisa ali samo izgledom..vas dvojica ste dva različita svijeta,kao što si ti bio moje sunce on je bio moja oluja,moja noćna mora kojoj nije bilo dosta to što mi je uradio nego je nastavio i da me proganja i dalje..
To je to što sam željela da ti kažem...pa zbogom Fernando..ko zna ako postoji neki drugi život možda se i sretnemo tamo-rekla mu je,otvorila vrata spavaće sobe i lagano ih zatvorila iza sebe.