18.Epizoda
-Molim?-uzviknula je Sofija
-Bijele ruže..kako ti se sviđaju?Jesu još uvijek tvoje omiljeno cvijeće?-upitao ju je
-Nisu!-odgovorila jebrzo
-Jesi sigurna?-rekao je približavajući se polako
-Naravno da jesam i stoj tu!Ne približavaj se ni milimetra!-rekla je dužući ruku prema njemu
-Sofi..
-Ne zovi me tako!Ti nemaš pravo da me tako zoveš!Jel ti to jasno?-govorila mu je brzo,skoro bez daha
I odlazi odavde!Odmah-sada joj glas prelazio u naređivački ton
-Sofija znaš da mi duguješ objašnjenje..moraš mi ga dati sada,toliko barem zaslužujem
-Ne dugujem ja tebi ništa!Kako se usuđuješ mi to reći-ja tebi dugujem objašnjenje!
JA TEBI!!
Znaš li ti uopšte kako je meni bilo?
Sama u Madridu,nigdje nikoga oko mene i onda saznam kako se ti viđaš po Mexicu s nekom djevojkom,kako provodite dane i noći zajedno!Šta misliš kako mi je bilo?Čitav svijet mi se srušio u jednoj sekundi.Znaš li koliko sam suza zbog tebe prolila?-Sofija je govorila konačno sve što joj se nalazilo u duši svih ovih godina
S druge strane Sebastijan ju je nijemo posmatrao,ne vjerujući šta mu govori
-Ja Sofija ne znam o čemu pričaš..-rekao joj je zbunjeno Sebastijan
-Ne laži!Kako te nije sramota doći i gledati me pravo u oči i lagati!
Mislio si da tamo neću ništa saznati e pa tu si se prevario!
Možda sam bila miljama daleko,na drugome kontinetu ali ovde sam imala ljude koji su me voljeli i koji su me poštedili mojih zabluda o tebi-govorila mu je gubeći dah
Od uzbeđenja je ubrzano disala,nije mogla da udahne vazduha,osjetila je kako joj se crni pred očima,kako gubi ravnotežu i pada...
U vrtu porodice De la Fuente Barbara je uživala u rado oko cvijeću..to joj je bio hobi i tome se prepuštala u potpunosti
-Još ste ovde-čula je glas svoje snahe Silvije
-Jesam,treba li ti nešto?
-Pa ne baš..malo je dosadno mi u kući pa sam došla kod vas
-Hoćeš mi molim te dodati te makaze-upitala ju je Barbara pokazujući na makaze koje su se nalazile u blizine Silvije
Čula sam da ti i Rodrigo razmišljate o djeci-rekla je Barbara nježnim tonom
-Ah pa recimo da je tako-odgovorila joj je jednolično predajući makaze
Zapavo htjela sam vas pitati kada se Elena i Isabel vraćaju?
-Pa vjerovatno za tri dana,Elena radi u ponedeljak a i imamo zabavu u subotu neveče-odgovorila je Barbara
Zašto pitaš?
-Pa ja i Isabel treba da se dogovorimo oko njene revije..znate ja ću biti glavni model-rekla je Silvija uzbudljivo
-Aha..
Barbara ju je samo sumnjičavo pogledala,ne govoreći ništa više
Zaista je prelijepa,mislio je Sebastijan u sebi,sjedeći kraj Sofijinog uzglavlja.
U jednom momentu pogled mu se zaustavi na uokvirenoj fotografiji Sofije i nekog muškarca kako zagrljeni stoje ispred Ajfelovog tornja.
Ovo je sigurno njen suprug,pomislio je u sebi.
Vidio je kako Sofija polako dolazi sebi.
-Jesi dobro?Kako se osjećaš?-upitao ju je nježno je držeći za njenu malenu ruku
-Dobro sam...vjerovatno mi je samo pritisak pao-rekla je sklanjajući svoju ruku iz njegove
-Jesi sigurna?Hoćeš da te odvezem u bolnicu?-upitao ju je nježno
-Ne,neću.Jedino što hoću je da tebe više ne gledam-rekla je Sofija okrećući glavu u drugome pravcu
-Dobro..odlazim-polako je rekao i ustao
-Možeš ponijeti i svoje ruže!
-Ne,one su za tebe a ti možeš da radiš šta želiš s njima-rekao joj je i lagano se okrenuo da krene prema vratima..otvarajući vrata,lagano se okrenuo prema njoj i pogledao je
-Ja zaista ne znam o čemu se pričala Sofija...-u sledećoj sekundi ga više nije bilo
Osjetila je kako joj se oči pune suzama i kako jedna lagano klizi niz njen obraz
Sledeća tri dana su brzo prošla.
Isabel je uživala u svakom momentu sa Davidom i skoro da nije provodila vrijeme sa Elenom,Glorijom i Annom.S druge strane njih tri su prosto uživale,malo na plaži,malo pored bazena..manje-više sve tri su punile baterije za nove radne dane.Veče prije nego što će krenuti Elena je odlučila prošetati do plaže,iako nije bilo nikoga da pravi joj društvo.
Sve je bilo mirno,sunce je taman počelo da zalazi i ona je toliko uživala u tom momentu da nije ni čula kako joj neko dolazi iza leđa.
-Predivno,zar ne?-čula je glas iza sebe
-Uh prepao si me-rekla je ugledavši Fernanda
-Hehe..a kada ja to tebe nisam uplašio-odgovorio joj je
Elena ga je samo pogledala ne govoreći ni riječi
-Znaš nečega sam se sjetio-rekao je nakon par momenata tišine
-Čega to?
-Kada sam dolazio u Mexico City,na aerodromu sam se sudario sa jednom djevojkom..ta djevojka si bila ti zar ne?-upitao ju je
-Mislila sam da se nećeš toga sjetiti-rekla je tiho gledajući u more ispred sebe
-One večeri sam ti rekao da si mi poznata..i tog dana,i one večeri na plaži i evo sada opet vidim samo jednu stvar Elena..nešto što se nikako ne mjenja a to je taj strah u tvojim očima
-Duga je to priča Fernando-odgovorila je okrećući se prema njemu
-Da..pa izgleda da svako ima svoje male tajne-rekao joj je sjećajući se Sofije
-Da...svako ima svoje male tajne a ja imam veliku-rekla je s grčom na usnama
-Pa zbogom Fernando i ne brini Sofija je u sigurnim rukama-rekla je i okrenula se da krene
Iznenada je osjetila lagani stisak na svojoj ruci,okrenula se i sudarila se sa njegovim pogledom..Zar baš mora biti isti?-pomislila je u sebi
-Ako ti nekada nešto bude trebalo,možeš uvijek da računaš na mene-rekao joj je sa osmijehom,a ko zna možda postanemo i rodbina,Davida nikada nisam video ovako zaljubljenog
-Vjeruj nisam ni ja Isabel-uzvratila je osmijeh,oslobodila se nejgove ruke i prošaputala
-Hvala ti-i lagano krenula prema kući
-EVO NAS-rekla je Isabel ulazeći u kuću naredni dan
-Ljepotice moje,da vas pogledam,jao pa spustite te kofere..jao kako ste mi lijepe,pa vidi i malo ste pocrnile-rekla je Barbara ljubeći prvo jednu pa drugu
-Znate ova kuća je tako pusta bez vas—Šta ću ja kada mi se udate?
-Aj mama pa to kažeš kao da nas nakon udaje nikada više nećeš vidjeti,kao da ćemo umrijeti-rekla je Isabel
-Šuti pobogu!-čula je glas svoje majke i ubrzo lagani udarac po glavi
-Mama kakvi su sve ovo ljudi napolju?-upitala je Elena
-Sutra će biti zabava povodom nekakvog ugovora-rekla je Barbara-i obadvije morate prisustovati
-Super!Idem se naručiti za frizuru-rekla je Isabel i nesatala kao vjetar
-Još jedna dosada zabava-rekla je Elena gledajući u svoju majku