33.Epizoda
Pola sata kasnije Elena se našla ispred vrata stana u kojem se nalazio Fernando.Iako se nalazila pred vratima počela se dvoumiti da li je to ispravan potez.Međutim duboko je uzdahnula i pozvonila...u roku od par sekundi vrata su se otvorila i ugledala je Fernanda kako stoji ispred nje.
U kući Ortiz,Sofija je završavala sliku s bijelim ružama kada je čula kako neko kuca na vrata ateljea.
-Ovo je stiglo za vas-rekao je Antonio ulazeći u atelje s velikim buketom ruža,bijelih naravno.
Prišla je buketu,uzela ga u ruke i iz njega izvukla karticu koja je virila.
„Kao što su latice dijelovi ovih ruža tako si i ti dio mene.Nedostaješ mi svake sekunde“
-Hvala Antonio-rekla mu je se velikim osmijehom na licu
Odmah je uzela telefon u ruke i krenula da nazove osobu koja joj ih je poslala i koja je i njoj nedostajala svake sekunde,međutim u njenim rukama telefon je zazvonio i ona se javila i čula glas svoje majke s druge strane kako izgovara njeno ime kroz suze.
-Mama šta se desilo?Mama?-uplašeno je upitala
-Sofi dođi molim te u „Esperansu“,molim te-čula je kako plače
-Mama jesi dobro,nemoj molim te da me plašiš—reci mi jesi dobro?-panično ju je upitala
-Ja jesam ali Paola....-tu je Angeli pukao glas
-Šta se desilo s njom mama?-upitala je uplašeno
-Paola je bolesna...dođi molim te što prije-rekla je Angela
-Dolazim odmah-rekla je prekinula vezu i trčeći izletila iz ateljea
U jednom skladištu David je radio na slikama za novu kolekciju kožnih jakni..Ambijent koji je napravljen je bio savršen,manekenke koji su bili izabrane su bile prelijepe i zaista profesionalci tako da je bio baš zadovoljan slikama koje je radio.
-Davide,telefon ti zvoni-čuo je glas svoje pomoćnice dok je bio usred slikanja
-Ne mogu se javiti sada,javi se ti Lili i uzmi poruku ako bude bila-rekao je nastavio sa slikanjem
Nakon par sekundi je čuo Lili kako mu se obraća
-To je bio neki privatni detektiv koga si angažovao-rekla je
Rekao je da ti prenesem ime devojke koju je tražio
-Pa hajde reci Lili-rekao je okrenuvši se prema njoj u potpunosti
-Elena de la Fuente se zove,rekao je da će te kasnije opet nazvati i da treba da se vidite-rekla mu je,predala telefon i okrenula se od njega
David nije mogao da veruje šta je čuo i samo je tiho rekao:
-Elena...
-Mogu li da dobijem čašu vode?-upitala je Elena sjedajući na garnituru u prostranoj dnevnoj sobi
-Naravno,samo malo-rekao je Fernando i uputio se prema kuhinji
Nije prošla ni sekunda a on je stajao ispred nje i lagano joj dao čašu sa vodom,na momenat je osjetila njegov dodir na svojoj ruci i osjetila je kako je lagano zadrahtala od njega..bila je sigurna da je i on primjetio jer se nasmijao.Nakon što je uzela gutljaj vode i položila čašu na sto nastao je minut šutnje koji je ona odlučila da prekine.
-Pretpostavljam da želiš da znaš zašto sam ovde i što sam bila onakva na telefonu-rekla mu je
-Ako sam nešto naučio dosada o tebi to je da si ti jedna misteriozna žena Elena,tajanstvena-rekao joj je sjedajući pored nje
-I šta si to još naučio o meni?-upitala ga je tiho gledajući u svoje ruke koje nervozno vrtjela ispred sebe,ne gledajući u njega
-Neko te je povrijedio,ne mislim na Diega,da i on te je povrijedio ali neko prije njega je učinio nešto gore...mnogo gore...Ne znam šta je upitanju,volio bih da imaš dovoljno povjerenja u mene da mi možeš reći..jer ja bi
-Fernando-tiho je rekla i okrenula se prema njemu..međutim on je stavio lagano prst preko njenih usana,osjećajući topao dah na njemu da joj pokaže da ga pusti da završi to što je želio da kaže
-Voleo bih da ja mogu da ti pomognem Elena..da ja budem taj koji će obrisati tu tugu iz tvojih očiju i taj strah-lagano je spustio svoju ruku na njenu i uzeo je i lagano stisnuo.
Od onog našeg prvog susreta na aerodromu bila si tako uplašena toga dana,nikada taj pogled neću zaboraviti...u Cancunu sam isto mogao da ga vidim iako je bio manji ali opet je bio prisutan...taj strah sam ja izazivao, konastano sam razmišljao da se nismo negdje prije sreli i da ti nisam nešto uradio..ali nismo Elena jer da jesmo se nekada prije sreli ja te nikada ne bi zaboravio-rekao joj je ,u tom momentu je vidio kako iz njenih očiju klize suze koje su padale na njihove isprepletene ruke.
Približio joj se još bliže nego što je bio,i svojim obadvjema rukama obuhvatio nježno njeno lice niz koje su išle suze i lagano ih počeo brisati svojim palčevima dok je gledao u njene oči.
-Vjeruj mi kada ti kažem da želim da izbrišem tu tugu iz ovih očiju,da nikada više nijedna suza ne krene iz njih...Vjeruj mi-rekao je tiho i naslonio svoje čelo na njeno
Umjesto da nešto kaže Elena je uradila ono što je trebala..riječi sada nisu bile potrebne,podigla je svoje ruke na njegov vrat i svom strašću koju je osjetila je obuhvatila njegove usne.U prvih par sekundi je osjetila da ga je uhvatila nespremnog,kao da nije to očekivao ali ubrzo ju je sve više privlačio sebi a ona se nije ni malo opirala..kao da je bio magnet tako je imala osjećaj a ona se sve više privlačila njemu
Ni sama nije bila svjesna koliko dugo su proveli u tom poljubcu znala je samo da su ga prekinuli u onom momemntu kada su obadvoje ostali bez zraka.
Gledali su jedno u drugo i ona je lagano ustala i povukla njega sa sobom da i on ustane.Našao se ispred nje dok su mu ruke lagano prelazile preko njenih a ni u jednom trenutku nisu prekidali kontakt s očima.Svojim rukama je počela da otkopčava lagano dugmad na njegovj košulji,dok je se on sageo i počeo da spušta poljubce lagane kao pero po njenoj vilici sve do iznad njenog uha da je sva drhtala..tada je čula kako joj govori tiho
„Nemoj da si toliko nježna sa tom dugmadi“-rekao je i nasmijao se
Već u sledećoj sekundi je počela da je cijepa košulju a sva dugmad su počela da lete oko njih.
-E to već bolje rekao je-i počeo da spušta svoje ruke iz njenih leđa,sve niže i niže.Lagano ju je uhvatio ali opet tako snažno i podigao je tako da je sada bila u istom nivo sa njegovim usanama,prije nego što će ih uzeti među svoje se čvrsto uhvatila za njegov vrata i skočila tako su joj noge bile obavijene oko njegovog struka,u potpunosti ga je osjećala oko sebe i samo je tiho rekla.
-Mislim da sada možeš da mi pokažeš gdje spavaća soba
Sofija je uletila na kliniku sa izbezumljenim licem..cijelim putem je razmišljala o Paoli,njihovoj svađi i o tome kako nakon one zabave uopšte nisu razgovarale,Paola je stalno pokušavala da stupi s njom u kontakat ali ona to nije željela.
-Izvinite da li možete da mi kažete gdje se nalazi gospođica Paola Ortiz?-upitala je djevojku za info-pultom,ali je odmah nakon toga čula glas svoje majke
-Mama šta se desilo?-upitala je odmah svoju majku
-Paola Sofi...Paola....tvoja sestra ima leukemiju-rekla je Angela i pala u naručje svoje druge ćerke
Elena je ležala na Fernandovim grudima,mogla je da čuje kako mu srce ponovo uspostavlja normalan ritam..do prije 15-minuta je kucalo kao ludo baš kao i njeno.
Lagano je svojom rukom prelazila preko njegovog stomaka,praveći broj 8,osjećala je kako mu tijelo na momente zadrhti od njenog dodira...sama pomisao na to da je mogla da nešto tako mu prouzrokuje od samo dodira je bila joj fascinantna..a s druge strane isto to je i on njoj radio..da je morala da se lagano nasmije na svoje razmišljanje.
Ubrzo potom je čula kako joj upućuje pitanje
-Da li se kaješ?-tiho ju je upitao
-Zašto?Da li se ti kaješ?-osjećala je njegove ruke u svojoj kosi
-Ne naravno da ne-rekao je odmah
Ali ako se ti kaješ razumjet ću to
Propela se lagano na lakat tako da ga može pogledati direktno u oči i tiho mu rekla
-Nijedne jedine sekunda se nisam pokajala zbog ovoga Fernando i to je istina,možeš biti apsolutno siguran u to
Prišao je njenim usanama i lagano ih poljubio ali uskoro je čuo kako mu telefon zvoni u hlačama na podu.
-Javi se,inače nikada neće prestati da zvoni-rekla je i lagano se odmakela od njega
-Javiću se samo kako bi se mogao vratiti brže tebi-rekao je dok je ustajao i došao do hlača
-Reci Davide,šta je bilo?-rekao je Fernando kada se javio s osmijehom a u međuvremenu je posmatrao Elenu kako se igra s pramenom svoje kose
I požuri,neko me čeka-gledao je kako se lagano smije ali ne gledajući u njega
-Slušaj zvao me onaj detektiv,otkrio je ime djevojke koje bila s Luisom prije njegovo nestanka...radi se o sestri od Isabel...Elena Fernando-čuo je kako mu David govori dok mu je osmijeh s lica nestao u istom momentu.