40.Epizoda


-Jel ovo ta soba?-upitao je Fernando Elenu ulazeći iza nje u njenu sobu kod kuće
-Ne..nije..ta soba je na drugom kraju hodnika...nakon što se sve to desilo,nisma nikda više ušla u nju,zapravo sve do danas...zamolila sma ammau da je ponovo sredi,da se ponovo može koristiti-pričala je polako
-Elena...postoji nešto što trebaš da znaš-rekao je Fernando i lagano prišao prozoru u sobi tako da je bio joj okrenut leđima
-Znam...vidim ti to u očima...reci što god mi želiš reći,velika sam ja djevojka-rekla je,lagano se nasmijala i polako mu prišla,stojeći tačno uz njega,gledajući kroz prozor baš kao i on,ne dodirujući ga
-Moje prezime je isto kao i Luisova zar ne?-upitao ju je nakon par minuta
-Da..jeste...isto je prezime...kada smo se tek upoznali ti i ja,ja sma čak pomišljala na to da ste vas dvojica i braća,ali sam shvatila da je to glupost jer on je bio jedinac a ti si govorio kako je David jedini brat kojeg imaš tako da sam brzo odustala od te teorije-blago se nasmijala ali je i dalje osjećala nervozu od ovog razgovora
-Elena...-Fernando se lagano okrenuo prema njoj,uhvatio je za ruke i okrenuo prema sebi tako da je direktno gledao u oči
-Ne...samo to ne...-tiho je rekla gledajući ga...ali kako?....ne....ne mogu da vjerujem..zašto?-počela je da priča više za sebe dok se tresla
-Dođi...sjedi...sve ću polako da ti objasnim-rekao je Fernando dok ju je pokušavao zagrliti uprkos njenom protivljenju

-Znala sam da nešto ne valja čim sam je vidjela danas u sobi-rekla je Barbara nervozno
-I šta će sada da bude..ja ne mogu dozvoliti da ona ode u zatvor..mi ne možemo dozvoliti to Alexandro,NE MOŽEMO JEL TI JASNO TO?
-I nećemo Barbara-rekao je Alexandro mirno
Fernando to neće dozvoliti
-Fernando??Pa jesi li ti normalan?On je njegov brat,ne bi me čudilo da je sam prijavi-rekla je Barbara ljuto
-Neće to uraditi i daj se više smiri,samo me činiš nervoznim-rekao je Alexandro
Fernando voli Elenu i to nije nekakva usputna ljubav,to je ona prava potpuno sma siguran u to Barbara
-Otkud sad to?-upitala je iznenađeno
-Ne znam ni sam ali sam mu to vidio u očima danas


-Znači ja sam ubila tvog brata-rekla je Elena tiho gledajući u jednu tačku ispred sebe
-David je moj brat Elena,Luis je za mene uvijek bio potpuni stranac,ja čak nisam znao ni kako izgleda-rekao je Fernando,pokušavajući da je uhvati za ruku ali ju je ona sklonila odmah
-A zahvaljujući meni nikada i nećeš
-Dosta!
Prekini s tim,ponašaš se kao da smo nas dvojica bili nerazdvojni...njega nikada nije bilo briga za mene,za Davida,za sopstvenu majku...znaš li da nikada joj se nije javljao,da nikada nije odgovarao na njena pisma,da kada je išla da ga vidi nikada nije htio ni da bude u istoj sobi sa njom,sa rođenom majkom?Izbrisao nas je potpuno iz svog života..zato ne ponašaj se sada kao da mi je on bio sve na svijetu,on je za mene bio potpuni stranac i uvijek će to i da bude i tu je tačka,nema nastavka,jel razumiješ?
S druge strane ti si apsolutno sve što želim i trebam kraj sebe,uz sebe Elena.
Želim da se budim uz tebe,želim da te gledam kako spavaš ,da te zagrlim kada nešto ružno sanjaš,želim da ti budeš žena s kojom ću d aimam djecu ,žena s kojom ću dočekati unuke,jel me razumiješ?
-Fernando...ja sam spremna da ti sve to dam,jer to isto želim i ja..ali mislim da ti treba vremena..
-Ne-pokušao je da je prekine
-Saslušaj me do kraja..razmisli još jednom o svemu,posloži sve karte ispred sebe i razmisli..vrijem uopšte nije bitino bitno je da ti budeš apsolutno siguran u to,da mi nećeš prebaciti nešto na račun toga za nekih par godina jer bi me to uništilo Fernando..ja ne idem nigdje samo dobro razmisli o svemu...-rekla je držeći ga za ruku i gledajući u oči
-Jel to znači da nećeš otići u policiju čim izađem iz ove kuće?
Jer ako to planiraš,pa jednostavno te moram zaključati a prije toga zavezati za ovaj krevet da ne možeš nigdje ići-rekao joj je smijući se
-Neću..-tiho je rekla
-Elena prošlost ostaje iza nas,budućnost je ono što je ispred nas-rekao joj i pomilovao je po obrazu dok je ona lagano utonula u njegov dlan

Dani su polako prolazili,Sofijina operacija je prošla u najboljem redu,Paola je prolazila kroz potrebne hemoterapije i svakim danom bila na korak do ozravljenja.
Isabel je pobrala sve modne kritike sa novom kolekcijom da ni sama nije mogla da vjeruje da je sve tako dobro prošlo.
Ona i David su lagano birali namještaj i sve što je bilo potrebno za njohv stan u komeće stanovati zajedno.S druge strane Silvia i Rodrigo su nestrpljivo kupovali dječije stavri pripremajući se dolazak njihove bebe.
Elena i Fernando su se svakodnevno čuli ali ona još uvijek nije čula ono što se nadala da će čuti svakoga dana,i već se polako počela da miri sa činjenicom da je njemu sve bili previše kada je razmislio i da je odustao.
Čak i kada mu je rekla da ide u Pariz na dvije sedmice radi seminara kardiologa samo joj je poželio sretan put..i ništa više...svaki njihov razgovor je upućivao na to da je on odustao od nje i ona ga nije mogla da krivi za to.


Kao i obično aerodrom u Mexico Citijy je bio prepun...gužva je bila na svakom koraku gdje god da pogledaš..Elena je polako nosila svoj kofer i sve potrebne stavri prolazeći kroz masu ljudi,sa porodicom se pozdravila još kod kuće,nije bilo potrebe da i oni idu sa njom na aerodrom samo bi joj unosili dodatnu nervozu.
Lagano se provlačila između ljudi i onda u jednom trenu je osjetila da joj je neko oduzeo kofer iz ruke,istog momenat se okrenula iza sebe s namjerom da viče upomoć da joj neko pomogne da uhvate onoga koji joj je ukrao kofer.
Ali kada se okrenua vidjela je dobro pozanto lice s neodoljivim osmijehom od kojeg su joj klecale noge kako drži njenu torbu.
-Šta ti radiš ovde?-promucala je
-Pa zar si mislila da će da te pustim da idem sama,da tamo nađeš nekog Francuza i nikada se više ne vratiš ovamo?-rekao je Fernando spuštajući svoj i njen kofer pored i približavajući joj se još bliže
-Zaparavo ja imam jedan problem-rekao je stojeći milimetar udaljen od nje
-A to bi bio?-upitala je sa velikim osmijehom na licu
-Vidiš,ja imam kartu za Pariz sa brojem sjedišta 125 a vidm da je tvoja 126,znači da sjedimo zajedno u avionu-rekao je i nasmijao
-I to je tvoj problem?
-Ne,samo sam ukazao na tu malu činjenicu..moj problem je taj što ja nemam rezarvaciju za sobu tamo-rekao je i uzdahnuo,smijeći se
Da ne poznaješ nekoga ko bi me mogao primiti u sobu kao gosta,biću jako dobar
-Ah..da..problem nema šta...mada mislim da ćemo smisliti nešto za vrijem leta-rekla je Elena a u drugom momentu je već prislonila svoje usne uz njegove svjesna da će upravo njih da ljubi sve dok postoji...

FIN

Hvala svima koji su čitali ovu novelu,kojii su pisali u ovoj temi..nadam se da vam se svidio kraj :jupi:

aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa...
ODLICNO!!!odlican kraj stvarno besprekorno...cela novela je bila odlicna i kada bi se snimala ja bih bila najsrecnija osob na svetu...odlicna ideja i jos bolja realizacija!!!SVAKA CAST!


p.s.jedva cekam sledecu novelu...prelazim na nju...

:51: :51: :51: :51: :51: :51:
baš mi je drago da si uživala i u čitavoj noveli i u kraju

meni je drago jos vise jer sam imala prilike...

:jupi: hoćeš da se zacrvenim :jupi:

hihihi...znam da vec jesi...

jooojj sada je vreme da ja procitam nekoliko epizoda do kraja kao i sam kraj...bas mi je nedostalaja ov web novela ...ali posto mi komp nije radio...nisam bila u boljoj prilici da je procitam do kraja....pa cu onda i ja preci na sledecu... :srce:

nadam se da ćeš i ti uživati i u ovoj noveli kao i drugoj )
a primjetila sam ja da tebe nema na netu
valjda je sada sve ok

Ovo je najbolja novela do sad po mom misljenju, odlicna, sad sam procitala ostatak. A kraj vise nego odlican, ja sam ih zamislila:)))) Ova tema ide na Lock. I pisace u naslou da je zavrsena.