Prvo, drago mi je sto su Andres i Amanda ponovo zajedno.... Ovo mi se veoma dopalo

Quote :

Njihova ljubav je ogromna, poput nebeskog svoda...snažna kao oluja, udara i lomi sve prepreke...vrela i užarena, kao sunce....blistava i sigurna u sebe, uvek osvetljava životne puteve, poput meseca...uzburkana i nemirna, kao morski talasi, gruva o tvrde stene, zle i okrutne ljude...

Upravo tako, toliko je snazna, da sam uverena da ce i ovo prevazici...

Quote :

Mikaela nije ništa odgovorila, samo se uhvatila za metalnu šipku i polako se spuštala, sve dok nije sela na pod. Počela je da plače.

Svojim postupcima, nesto ovako je i zasluzila, jer nije umela da voli svoju cerku. Uvek je gledala svoje interese, gde je, zbog istih, bila spremna cak i da joj naudi. Drago mi je sto je i ona ostetila sta je praznina i odbacenost.
Takodje, iznenadila sam se nacinom na koji je zavrsila. Bas kao i Dolores, zasluzila je mnogo vecu kaznu, da se muci i pati u ostatku zivota, bas kao sto su Amanda, Heorhina, Andres patili. Ali ipak, s druge strane, drago mi je, jedan montstrum manje u zivotu...

Mislim da se blizi kraj robotu. Andres ce ga savladati, uverena sam!

Jedva cekam sledecu epku!

Slazem se da su Dolores i Mikela zasluzile mnogo vecu kaznu, ali opet, Mikaela je ponizena pred smrt i konacno je postala svesna svojhi zlodela i kako je to kad te sustigne kazna....Dok je Dolores otisla, uveravajuci Maria da je spremila iznenadjenje i da ce ih zena robot sa licem Amande sve poubijati...Doduse, Dolores je sama sebi iskopala rupu tako sto je stvorila robota, jer na kraju i ona je jos jedna od brojnih zrtvi zene robota, tako da je Dolores opet ostala uskracena kcerkine ljubavi, a ni sama, zbog svog ludila, nije bila svesna toga.

A zasto mislis da ce Andres uspeti da sredi robota, kad na hiljade policajaca, vojnika, specijalnih jedinica i Dolores nisu uspeli to da ucine, eto, ni Mikela koja je pokusala pred kraj svog zivota....???
Odgovor se nalazi u specialu o Amandi, prici o zeni robotu (heroj ili slabic ? )

Quote :

A zasto mislis da ce Andres uspeti da sredi robota, kad na hiljade policajaca, vojnika, specijalnih jedinica i Dolores nisu uspeli to da ucine, eto, ni Mikela koja je pokusala pred kraj svog zivota....???

S obzirom da je robot vec polako poceo da gubi neke funkcije, kraj mu se definitivno priblizava. A Andres ce se sigurno posuziti necim sto robot ne poseduje, a to je umom i na neki nacin ce savladati robota... Uverena sam to!

Evo i citat iz speciala

Quote :

Međutim, i mi, koji smo nastali prirodnim putem imamo nešto što on nema....svoj um i svoje srce – pamet i osećanja, što i jeste suština našeg bića. To je jedino oružje kojem ljudi treba da se služe protiv ove mašine, umesto što odmeravaju s njim eksplozivnu snagu i takmiče se s njim u naoružanju.

Aha, jeste, to je taj citat! Videcemo sta ce biti....

65. EPIZODA: NEBO PLAČE
ETAPA FINAL

Žena robot je stala ispred otvorenih vrata, kako bi sprečila Andresa da izađe iz voza. Dim je sve više izlazio iz njene mašine, a ona je bila u sve lošijem stanju. Amanda je počela da dolazi k sebi i Andres joj je prišao. Sagnuo se i pomazio ju je po glavi.
-Sve će biti u redu, ne brini....Njoj nije ostalo još mnogo....Obećavam ti da ćemo se spasti i izaći iz ovog voza! – govorio je Andres Amandi, pokušavajući da je umiri. Nju je bolela glava, a pored toga, bila je uznemirena i uplašena, kada je videla da “košmar” sa vozom i robotom još uvek traje.
-Čuvaj se....Ne bih podnela da ti se nešto desi.... – tiho je izgovorila Amanda i pokušala da ustane, ali bezuspešno...Zaboravila je da je čvrsto vezana. Ovog puta se ona osećala bezvrednom, jer je u nemogućnosti da pomogne Andresu. Začula je udarce i lupanje. Žena robot je napala Andresa i pokušala je da ga zadavi, međutim, on je uspeo da je odgurne od sebe, jer je ona bila znatno slabija nego ranije. Lupila je glavom o metalnu šipku i sručila se na pod.

Andres je začuo zvuk helikoptera i provirio je kroz odškrinuta vrata. Ugledao je dva helikoptera, mahao im je rukom i vikao.
-Upomoć! Potrebna mi je pomoć....Nema ko da upravlja vozom, sam se kreće! – vikao je Andres i Alehandro ga je primetio iz helikoptera. Pripremili su sve kako bi pomogli Andresu da se izvuče iz voza. Međutim, iznenada, voz je ušao u tunel, što je značilo da policija ne može da im pomogne, dok je voz u tunelu. Alehandro je pobesneo, ali nije gubio nadu da će uspeti da ih izbavi. Žena robot se ponovo podigla i izvadila je svoju kuglicu, najopasnije oružje koje je nosila u sebi. Amanda je to primetila i upozorila je Andresa.
-Bože....To je bomba! Gotovi smo ovog puta! – očajno je povikala Amanda, pokušavajući da se odveže, ali je time samo gulila kožu ruke, jer je žica bila veoma oštra. Andres je uplašeno gledao u kuglicu koju je robot držao, a zatim je skrenuo pogled na otvorena vrata. Hteo je da namami robota da dođe kod vrata i pokuša da ga izbaci.
-Imam ideju...Ona treba da izađe iz voza, a da bi ona izašla, moram i ja...Međutim, ja tebe nikada neću ostaviti samu ovde, zato sam se setio nečeg! – govorio je Andres Amandi, a zatim je ponovo provirio kroz vrata, ali ovog puta, čvrsto se uhvatio za šipku koja se nalazila pri krovu voza. Voz je tada izašao iz tunela. Leden vetar je šibao Andresa, pošto je izašao iz voza, ali se držao čvrsto za šipku i pokušavao je da se popne na krov. Žena robot je prišla Amandi i pomazila ju je po kosi.
-Zašto? Zašto to radiš.....Baci tu kuglicu, nemoj da je aktiviraš...Molim te... – očajno se Amanda obraćala androidu, ali joj on nije ništa odgovarao, samo ju je neprestano mazio po kosi.

Odjednom, žena robot se uputila ka izlaznim vratima, kako bi sprečila Andresa da pobegne. Kroz vrata je videla njegove noge, ali ubrzo, on je uspeo da ih podigne i da se popne na krov voza. Međutim, voz je ponovo ušao u tunel. Andres je morao da čučne, kako ne bi povredio glavu. Iznenadio se kada je video da se i žena robot penje. Amanda je bila sama u vozu...Hladan vetar ju je šibao po licu, jer se nalazila blizu vrata. Plakala je...Prisećala se svega što joj se izdešavalo prethodnih godina. Sećanja su je šibala po srcu, poput vetra.
-Ništa od ovoga ne bi bilo da nisam tu noć naletela na Dolores...Bila sam pijana...Nisam ni sanjala da će mi susret sa njom tako promeniti život! Međutim, ja se ne kajem....Da nije bilo te noći, ne bih ni upoznala Andresa. Možda bih postala popularna pevačica...ali ništa mi to ne bi vredelo, jer ja nisam znala za pravu ljubav dok nisam upoznala Andresa...Ne bih bila srećna....Sve se desilo sa razlogom....Mnogo sam ojačala i promenila se, otkad vodim život u bekstvu....Žena robot me je naučila mnogim stvarima. Mnogo puta sam bila na ivici smrti, ali sada sam živa, dobro sam...Moram da prevaziđem i ovu prepreku! Moram da se izvučem iz ovoga, zajedno sa Andresom! Mnogo je ljudi stradalo zbog mene, kako bi mi pomogli i spasli život, svih ovih godina! Ako sad ne pobedimo, značiće da njihove žrtve uopšte nisu vredele... – Amanda se svega sećala i razmišljala je o svemu, sve dok je nije prekinula buka, koja je dolazila spolja, tačnije, sa krova voza.

Andres je oborio ženu robota i sedeo je na njoj. Nije joj dozvoljavao da ustane. Nekoliko puta ju je udario u glavu, a zatim pokušao da joj otme kuglicu iz ruke. Robot se sve više pušio i bio je u sve lošijem stanju. Izgubio je vid i mnoge druge funkcije. Međutim, pokušavajući da je otme, kuglica je ispala iz robotove ruke i upala je među šine. Andres je pobesneo i počeo je da davi robota. Robot je pokušavao da se odbrani, ali je bio suviše razoren i slab, tako da mu nije polazilo za rukom. Odjednom, Andres je primetio semafor, u daljini, odnosno, promenu boje svetla. Nije bilo vremena da se vrati u voz, ali ako ostane u takvom položaju, zakačiće glavom za semafor i stradaće. Voz se dosta brzo kretao, tako da je Andres morao brzo da reaguje. Prestao je da davi i udara robota i pustio ga je da se odbrani. Žena robot mu je zarila nokte u leđa, nakon čega je on počeo da vrišti, od bola, a zatim se sručio pored nje. Ona se podigla, ali nije videla ništa. Uspela je da napipa Andresovu ruku, a zatim i glavu. Sela mu je na stomak i započela je da mu steže vrat. On je zaglavio noge, među šipkama, tako da nije mogao da se podigne, ali nije želeo ništa ni da učini, kako bi se odbranio. Svaki korak, tj. svaki njegov pokret, mogao bi da bude fatalan, pošto je im je semafor bio sve bliže. Gušila ga je, ali on nije ništa preduzimao...Jedina nada za spas mu je bila semafor i verovao je da će njegov plan uspeti. Žena robot ga je sve više stezala i on je bio sve lošije, ali se odjednom ukazao semafor ispred nje, tačnije, ispred njene glave. Za sekundu, ostala je bez glave, a njeno telo, zajedno sa Andresom, koji je ležao, uspelo je da prođe ispod. Njena glava je pala među šine. Andres se jako zakašljao, zbog jakog stezanja, ali i zbog dima, koji je izlazio iz preostalog dela mašine. Polako je okrenuo glavu i kada je video da nema semafora u blizini, podigao se. Odgurnuo je sa sebe telo androida, koje više ničemu nije služilo. Srce mu je jako udaralo...Bio je obliven hladnim znojem. Nije mogao da dođe k sebi od prevelikog uzbuđenja. Zbunjeno je gledao oko sebe i delovalo mu je neverovatno da je njegov plan uspeo i to tačno na vreme, jer bi ga u suprotnom robot zadavio, ili bi on ostao bez nekog dela tela. Odjednom, odjeknula je eksplozije, iz daljine. Kuglica, koja je zapala među šine je tek sada eksplodirala, ali se voz, od tada, već dosta udaljio, tako da su oni bili bezbedni, ako se tako može reći, za voz koji nema mašinovođu, ali ipak, ako se uzme u obzir čitava borba u vozu i činjenica da robot više ne postoji, zaista su bili bezbedni.

Policija je, jednim helikopterom, stigla na mesto eksplozije, a ubrzo su pozvali i vatrogasce i specijalne jedinice. Alehandru je laknulo kad je saznao da eksplozija nije zahvatila voz. Međutim, i dalje je bio nemoćan da bilo šta učini, pošto voz već dugo ide kroz tunel.
Andres se pojavio na vratima voza. Amanda je i dalje bespomoćno sedela na podu, vezana za metalni stub. Glava joj je bila spuštena i nije primetila Andresa. On joj je prišao i poljubio ju je u glavu. U prvi mah, nije mogla da poveruje da se on vratio i da nema robota. Bila je presrećna kada ga je ugledala. Zaboravila je da je vezana i krenula je da podigne ruku, kako bi obrisala suze. Međutim, žica ju je tad ogrebla i ona je ponovo spustila glavu, pošto su je rane na ruci jako bolele.
-Ne brini...Pronaći ću nešto, kako bih te odvezao...Smiri se.... – rekao joj je Andres, brišući joj suze. Otišao je za komandu i počeo da razgleda kontrolni sto. Video je mapu puta. Pokušao je da je razume i da vidi otprilike kada će voz stići u Meksiko, ako uopšte stigne, pošto već duže vreme, niko ne upravlja njime. Put kojim su oni upravo išli, vodio je ka Meksiku. Međutim, to nije pruga kojom su trebali da idu. Voz je trebao da skrene na drugu prugu, koja takođe vodi ka Meksiku, ali sada je prekasno. Andres je začuđeno posmatrao mapu i video je naznaku da je pruga, kojom su se oni kretali, na jednom mestu, prekinuta. Preplašio se, videvši taj podatak . Proverio je nekoliko puta, ali bezuspešno....Pruga kojom su se oni kretali, prekinuta je u blizini grada i zato je bilo potrebno skrenuti na drugu. Po mapi, koju je pratio na ekranu, voz je bio još dosta udaljen od prekida, ali, svejedno, kad-tad će doći i do tog dela. Nije znao šta da radi i kako to da saopšti Amandi. Nisu imali telefona kod sebe, nisu nikako mogli da stupe u kontakt sa policijom. Jedina nada, da se spasu, bila je da napuste voz, pre nego što dođe do prekida pruge. Andres je došao kod Amande i uhvatio ju je za ruku.
-Šta je bilo? Nisi uspeo ništa da pronađeš, da presečeš žicu? – upitala ga je Amanda kada je videla njegov zabrinut izraz lica.
-Ne, nema ništa tamo...Potražiću pištolj, koji je ispao robotu, verovatno je ovde negde... – očajno joj je odgovorio Andres.
-Ne, sačekaj! Nešto se dešava, a nećeš da mi kažeš? Nešto nije u redu sa vozom, zar ne? Ne ide ka Meskiku? Šta se dešava?
-Smiri se...Moraćemo da iskočimo...Moram brzo da nađem pištolj!
-Zašto? Reci mi...molim te....

Andres je našao pištolj i nameravao je da puca u metalni stub, ali je primetio da više nema metaka. Pobesneo je. Amanda je zahtevala da joj kaže istinu. Andres je otišao ponovo do komande i video je, na ekranu, da se voz polako približava prekidu.
-Prokletstvo! Ne znam kako da te odvežem! Nemoguće! Moramo što pre da napustimo voz, jer se bliži prekidu pruge! U velikoj smo opasnosti! Prokleti tunel! – povikao je Andres besno, kada je došao u hodnik, u kojem je sedela Amanda.
-Bože moj! Ovo je ona čvrsto vezala, ko zna pomoću čega...Ona je luda, psihopata! Niko neće uspeti da me odveže....Idi ti! Napusti voz....bez mene....Iskoči! Nemamo mnogo vremena, neću da i ti stradaš, kad imaš priliku da se spaseš! – govorila mu je Amanda.
-Ne govori gluposti! Nikuda ja ne idem bez tebe! Ne bih podneo kada bi ti se nešto desilo! Nastaviću da pretražujem voz, možda uspem da nađem nešto što će mi pomoći da te oslobodim!
-Nemaš vremena! Idi prvo uspori voz...Molim te, pokušaj da se spaseš...Vrata su otvorena, imaš priliku...Verujem da će uskoro voz izaći iz tunela i da će policija stići na vreme, po mene...Idi, ljubavi....Učini to zbog mene!
-Ne mogu da nađem ništa...Prokleta žica! – Andres je pobesneo i sam je pokušao da je odveže, ali nije uspeo. Žena robot je vrlo vešto odradila taj posao. Otišao je kod vrata i Amanda je pomislila da će je poslušati i da će iskočiti, međutim, on se vratio kod nje.
-Poslušaj me....Napusti voz, dok još možeš! Molim te...
-Nikad! Nikad te ne bih ostavio samu ovde...To je kukavički! Uspeo sam da prevarim robota i da ga uništim, nemoguće da ne mogu sad tebi da pomognem!
-Ne, ona je sve isplanirala...Ovo je njeno delo, monstruozno, kao i ostala dela...Nikad nećemo moći da se otarasimo nje!
Andres je bio očajan zbog situacije i ponovo je otišao za komandu. Maksimalno je ubrzao voz. Amanda se iznenadila.
-Zašto si to uradio....? Neeeeeeee.....! – uplašeno je povikala.
Andres ništa nije govorio, nego je seo pored nje i čvsto ju je zagrlio.
-Ne boj se ničega....Ta pukotina neće uspeti da nas razdvoji...
-Znači, ostaćeš sa mnom....Izvršićeš samoubistvo....Ipak je ona pobedila, prokletnica!
-Ne, nije pobedila...Mi smo nju pobedili....Njena glava je sad među šinama...Svet je spašen!
-Bojim se...Voz ide prebrzo....Uskoro će naleteti na pukotinu....
Andres ju je poljubio i uhvatili su se za ruke. Prislonio je svoju glavu uz njenu. Oboje su zatvorili oči.
-Tako brzo ide...Nikad u životu se nisam vozila ovako...Osećam se kao da nisam vezana, osećam slobodu...Nikad se nisam ovako osećala...Volim teeeeee! – povikala je Amanda.
-I ja se tako osećam....Život će proleteti, kao ovaj voz....ali ljubav će ostati večno! Osećam se neobično....Prija mi ovaj hladan vetar....
-Više se ničega ne plašim....Osećam se omađijano....Sve ovo mi deluje kao san....
-Onda, nastavićemo da sanjamo...Sećaš li se fudbalske lopte, koja nas je upoznala i zbližila? Osećam se kao da se nalazim u našoj varoši, na igralištu....
-Ja se osećam kao da se nalazimo na kiši...Rumeni i veseli od igara....Takođe se sećam tvog stana i latica ruža koje su mi se prosule po glavi, kada sam zakoračila u sobu...
-Sećam se našeg venčanja....Na obali....Osećam se, kao da se sad nalazimo tamo...Kupamo se u uzburkanom moru.
-Sećam se puknute štikle...i pesama koje sam pevala kad sam ušla u tvoj stan....Moje lude drugarice Šerilin...



"Šerilin i ostale devojčice su sa čuđenjem gledale malu Anu kako pokušava da otme loptu nešto starijim dečacima. Između Ana Manuele i Andresa rodilo se divno prijateljstvo.
Nebo je ljuto što su iskrice u Andresovim očima, dok je s Amandom jače nego sjaj zvezdica rasutih po nebu, pa šalje na zemlju oluju.
Andres: Ne plaši se Amanda, ja ću te štititi, hajdemo pod onu nastrešnicu!!
Amanda uplašena, jer nema njene majke u blizini, grli svom snagom Andresa i zajedno se sklanjaju pod nastrešnicu.
Amanda: Ne plašim se ja nevremena, ali me majka traži sigurno…"

Odjednom, voz se jako približio prekinutoj pruzi....Andres i Amanda su bili zagrljeni....Izgubljeni u dubini svojih misli....Počelo je nešto da puca pod vozom i ubrzo je nestalo struje....

-Vidi, pao je mrak...Sad će se pojaviti mesec.....Vidiš li ga?
-Da, nebo je izatkano od sjaja meseca i zvezda....

Ubrzo, voz nalete na prekid i surva se preko stene.....Nakon snažne eksplozije, prepolovio se na dva dela...

Napolju se naoblačilo i počela je kiša da pada...Nebo plače....

KRAJ 65. EPIZODE

Ovo je definitivno najemotivnija epozoda do sad! Najpre scena sa robotom na vozu, koja je bila napeta i neizvesna do samog kraja.... Upravo onaj citat iz specijala je dokazao da je jedino oruzje protiv robota bilo nesto sto robot nema, a to je sopstveni um. Dopala mi se scena robotovog stradanja...Medjutim, nakon toga je usledio najtuzniji deo epizode, koji je na mene ostavio jak utisak... Scena u vozu i Andresovi bezuspesni pokusaji da odveze Amandu. Vreme je teklo, a oni nemocni da bilo sta ucine... Ova njihova secanja na najlepse dogadjaje u zivotu su zaista tuzna (( Ne znam sta ce dalje biti... nemam predstavu

66. EPIZODA:

ŽENA ROBOT VIŠE NE POSTOJI???????????

ETAPA FINAL

Kad se dogodilo skretanje s pruge, zbog prekinutog dela, voz je već skoro bio u gradu. Jedan deo voza se survao u stenu i eksplodirao, a drugi je, zbog velike brzine voza, prešao preko pukotine i nastavio da se kreće prugom...Međutim, niko nije mogao da ga zaustavi i malo je falilo da i on ekplodira. Provalio je u železničku stanicu i svi ljudi, koji su čekali su se zaprepastili i razbežali odatle. Zbog velike brzine voza, pre naletanja na pukotinu, taj deo se kretao čak i po betonu. Odjednom je počeo naglo da se puši i sve sporije se kretao...Beton je škripeo i niko se nije usuđivao da priđe, sve do dolaska policije na to mesto. Deo voza je čak dospeo i na ulicu i zakočio gradski saobraćaj. Rušio je kante, udarao u bandere, u druge automobile, što ga je sve veoma usporilo i zbog toga se zaustavio. Stigla je policija i Alehandro je pojurio ka ostatku voza. Ljudi su bili preplašeni, a ubrzo je na to mesto došlo mnoštvo novinara i fotoreportera. Alehandro je uspeo da uđe u taj deo voza, iako su ga mnogi upozoravali da je to veoma opasno.
U tom delu, na sredini, sedeli su zagrljeni Andres i Amanda. Oboje su žmurili i ćutali...Ona je i dalje bila vezana za metalni stub. Odjednom se začula galama i buka gradskog saobraćaja, na šta su se oni uznemirili i otvorili oči.
-Andres? Još si tu....? Ne vidim više nebo i zvezde...Čula sam samo lupanje i ljuljanje...Imala sam osećaj kao da letimo...Vrti mi se u glavi...hehe...Ljubavi? Čuješ li me? Andres!!!!! – Amanda se unervozila kada je primetila da joj Andres ne odgovara.
-Tu sam....Zauvek ćemo ostati zajedno....Izgleda da smo stigli....Zar je moguće?! – tiho je govorio Andres.
-Da, ali ko zna gde smo stigli....možda na nebo....haha...Vrućina mi je....Muka mi je! Sve je tako mračno! Čuješ li buku?
-Neko ide...Čuješ li korake?
Alehandro je uperio lampu u njihova lica. Prišao im je i snažno ih je zagrlio.
-Bože, hvala ti!!!!......Moja deca! Živa su! – Alehandro su počele da liju suze radosnice.
-Alehandro....Ne mogu da verujem...Spašeni smo....Sve ovo mi deluje kao san... – tiho i zaprepašćeno je govorila Amanda.
-Tata.... – uzbuđeno je rekao Andres i čvrsto je grlio oca.
-Ne mogu da verujem da je sve prošlo.... – zaplakao je i Andres, a zatim je izljubio Amandu...Bio je van sebe, od sreće. Ana nije plakala...izgledalo je kao da joj je ponestalo suza. Međutim, uzbuđenje, koje je osećala, bilo je ogromno. Ubrzo su stigli i ostali policajci, uspeli su da iseku žicu, kojom je bila vezana Amanda i pomogli su im da izađu iz olupine. Napolju je osvanulo....

NAKON DVA DANA

Noć je...Grad je na nogama, ponovo je oživeo, nakon nekoliko godina....Omladina ga polako osvaja....Čuje se muzika, buka, galama, sve je ponovo živo....Ponovo je mesec svetao i pun...Ponovo je grad obasjan prirodnim sjajem...ispunjen dahom mladosti i svežine. Ponovo su ljudi mirni, spokojni....U gradu je nova atmosfera.
Na trgu je postavljena ogromna bina. Nije bilo nikakvih najava, kao ni plakata...Svi su bili iznenađeni i jedva su čekali da vide o čemu se radi. Polako su se okupljali oko velike bine i sa nestrpljanjem očekivali da se neko pojavi. Puštena je muzika...Pesma je svima bila poznata...neki su već i pretpostavljali o čemu se radi. Odjednom, kad mesec zasija, najjače što može, na binu se popela Amanda. Začuo se gromoglasan aplauz i svi reflektori su bili upereni u nju. Trg je bio prepun ljudi. Sklonjene su zavese i jasno se video plakat na kome je krupnim slovima pisalo: POVRATAK AMANDE!

-Dobro veče Meksiko! – povikala je Amanda, nakon čega je publika započela da vrišti i skače. Stizalo je sve više automobila, iz kojih su izlazili kamermani i novinari. Svakog minuta broj ljudi,na trgu, se povećao, tako da su bile i zatrpane i ulice koje su se spajale sa trgom.
Amanda je uzela mikrofon i započela je svoj govor.
-Posle tri godine, ponovo sam sa vama....!!!! Kao i vama, ovo i meni deluje neverovatno....Mnogo sam uzbuđena i... – nije mogla više da izdrži i zaplakala je. Kamermani su pokušavali sve više da joj se približe, kao i novinari. Odjednom, odjeknulo je mnoštvo reflektora i svi su se skupili oko nje. Ona se sagnula, pokušavajući da zakrili lice od tolikog svetla. Andres se takođe popeo na binu, kako bi joj pomogao da se sabere. Zagrlio ju je i poljubio. Ona je i dalje bila van sebe. Sve kamere su bili uperene u njhi dvoje i publika je željno očekivala da im se ponovo obrati. Andres je takođe bio uzbuđen zbog svega, ali joj je šapnuo na uho:
-Polako samo....Smiri se....Sve će biti u redu....
-Ne mogu....Ovo je previše za mene....Ne znam kako da im se obratim... – odogovorila mu je Amanda, plačući.
-Dobro si počela...Ne brini se....Oni znaju sve o tebi, nema razloga za brigu i strah. Oni će te prihvatiti...Ovo je nastavak tvoje karijere....Ovo će biti još jedna od naših pobeda....
-Još uvek ne mogu da dođem k sebi, nakon svega....A sad odjednom, ovoliko ljudi, ovolika svetlost...Zar je moguće da je više nema....Oni su videli moje lice, setiće se nje! Strah me je...
-Ne, neće....Ona više ne postoji...Smiri se, molim te...Gotovo je sve, samo polako...Svi u gradu te vole i čekaju sa nestrpljenjem da im se ponovo obratiš! Čuješ li viku, aplauze? To je tvoja publika...naš narod....Zajedno ćemo da proslavimo pobedu....Hajde, ustani... – govorio joj je Andres, poljubio još jednom, a zatim preuzeo od nje mikrofon i obratio se narodu.
-Hvala vam, što ste ovde....!!!!! Živeo Meksiko! Ovo je zaista neverovatno, ja sam zaprepašćen kad vas vidim u tolikom broju, zamislite tek kako je njoj.... – publika je i dalje tapšala i vrištala.
-Sačekajte, samo malo...Uskoro će vam se obratiti....Morate je razumeti...i pružiti joj podršku! – vikao je Andres, sve dok se Amanda nije podigla, obrisala suze i preuzela mikrofon.
-Hvala vam što ste uz mene, u ovako važnom trenutku...Ovo je organizovano, kako bih vam se obratila i označila nastavak svoje pevačke karijere...ali pre svega ovo je važan događaj za ovaj grad, ne samo zbog mene...Žao mi je što moram da vas podsetim na dešavanja tokom zadnje tri godine....ali ovo okupljanje je organizovano, najpe zbog toga! Ti ljudi, koji su tragično stradali, nevini, nedužni....Pogotovo naši policajci.... – Amanda se rastužila, ali je skupila snage i nastavila dalje da govori – Oni ne smeju biti zaboravljeni! Sukobili su se sa njom, kako bi nas spasli! Nisu znali da imaju posla sa monstrumom! Želim da vas zamolim za minut ćutanja.... – Amanda je sagnula glavu i setila se svega što je doživela tokom ove tri godine...Narod se umirio....Kada je prošao minut, Amanda je nastavila svoj govor:
-U redu, nećemo više o tome...Moram samo još da dodam nešto jako važno, mada to svi već znate, ali nema veze....Objavićemo zvanično! MONSTRUM, PO IMENU ŽENA ROBOT, VIŠE NE POSTOJI!!!!!!!!!!! – nakon ove izjave, sledio je najjači aplauz. Andres je preuzeo mikrofon, pošto se Amanda ponovo jako uzbudila i morala je da napravi pauzu.
-Tako je....Nje više nema! Pobeda je naša! – povikao je Andres i na binu su se popeli Herohina i Alehandro. Na trg su stigli i Leon, Ivon, Pedro i Martina. Bili su oduševljeni prizorom i Amandinom pojavom. Ubrzo su došle i Šerilin, Džeri, Mariela, Marina i Džesika.
-Živela ludačaaaaaaaaaaa!!!! Ahahahaha...Najluđa osoba na svetu....Ana Man..... – počela je da viče Marina, ali ju je Mariela prekinula.
-Obuzdaj se! Svi gledaju kako praviš cirkus od sebe! – govorila joj je Mariela.
-Ma opušteno....curice draga! Svi će se složiti da je Ana prolupala....Živela Amandaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!!!! – Marina je povikala, mašući Amandi.
-Jaoj! Marina, pogledaj...izgleda da su ovog puta pukle....Udarila sam se slučajno.... – zabrinuto se obratila Džeska Marini, uplašeno gledajući u svoj grudni koš.
-Ahahaha...Amanda...Čuješ li me? Ma skloni se, bre, da je vidim!!! – obratila je jednom čoveku, koji joj je zaklonio pogled – Amanda, evo još jedne lude, moje Džesike, moga bi i ona da ti se pridruži na bini! Ahahahaha...Prava žurka!! – Marina se jako derala, tako da ju je dosta sveta čulo i slatko se nasmejalo. Mariela ju je morala počupati za kosu, kako bi je umirila.
Amanda se, pomoću mikrofona, obratila Marini.
-Hvala, hvala, draga moja....! Jel si sredila onu tvoju sobicu, koja je izgledala kao cirkus, a ti u njoj, kao klovn...Ahahahahaha...... – Amanda se konačno nasmejala i sledio je gromoglasan aplauz. Publika se takođe smejala.
Alehandro je preuzeo mikrofon.
-Ponosan sam na Andresa i Amandu! Iskreno, nikad nisam očekivao da će oni uspeti da unište robota! Sve vreme sam bio u onom helikopteru i strahovao sam za njihov život! Mislio sam da niko ne može protiv robota, ali sam se grdno prevario....Njih dvoje su me oduševili!!!!! Obavili su izvanredan posao, čak su bili na granici života i smrti....Oni su najbolja deca na svetu!!! Dodao bih još i Marielu i zamolio bih je da se pridruži... – Alehandro je pogledao u Marielu, ali je ona odmahnula rukom i nije želela da se popne. Ona je, već danima, u žalosti zbog tragedije sa bandom....Međutim, došla je na ovaj skup, kako bi podržala svoju dobru prijateljicu....
Herohina je zagrlila Alehandra i zajedno su prišli Andresu i Amandi i poljubili su ih. Ovaj tenutak su snimile sve kamere....Publika je vrištala i izgovarala Amandino ime.
-Hvala vama, što ste bili uz nas....Bez vas, ništa ne bismo postigli....Vi ste najbolji roditelji na svetu!!!! – obratila se Amanda Alehandru i Herohini.

Nakon nekoliko minuta, Amanda je započela svoj koncert. Na trgu je nastala ludnica...Meksiko je blještao, jače nego ikada...Dosta je bilo suza i tužnih sećanja....Amanda se predstavila sa svojim starim pesmama i najavila novi album....
-A sada, zajedno ćemo zaprevati!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! – povikala je. Alehandro, Andres i Herohina su se povukli sa bine.



Nakon mesec dana, Alehandro i Heorhina, Andres i Amanda su se venčali u crkvi. Alehandro i Herohina su odmah, nakon svadbe, otputovali u varoš, a Andres i Amanda su naredni mesec proveli sami, u Akapulku, a nakon toga, odlučili su da pređu da žive u varoš, kod Alehandra i Heorhine. Pre toga, Amanda je morala da sredi neke poslove u Meksiko Sitiju, oko novih pesama.
Nalazili su se na aerodromu, u Akapulku. Penjali su se uz stepenice, a istovremeno, ljubili i grlili. Bili su presrećni, što se napokon ostvario njihov dugogodišnji san...Bili su uvereni da niko, nikada, više neće uspeti da ih rastavi...Međutim, Amanda je slučajno primetila jednu ženu, u beloj haljini, kako vuče kofer. Njeno lice joj je bilo jako poznato, ali nije mogla da se seti odakle. Andres se i dalje smejao i pričao joj nešto, ali je njeno lice dobilo zabrinut izraz. Nije obraćala pažnju na Andresa i zastala je. Njen pogled je bio uperen ka ženi u belom. Žena u belom ju je samo pogledala i nastavila je da ide.
-Andres.....Pogledaj! – rekla mu je Amanda.
-Šta ti je....Dobro si?
-Ona žena... – pokazivala mu je prstom.
-Ne vidim joj lice....Otišla je....Šta je s njom?
-Ne znam, čudna mi je....Kao da sam je već negde videla...Imam neki čudan osećaj!
-Ne obraćaj pažnju...Pusti to! Nije ti se javila....produžila je dalje, tako da....Moramo da požurimo, kako ne bismo zakasnili! Inače, ona je izgleda tek sad doputovala u Akapulko, zar ne?
-Da, izgleda.... – tiho i uplašeno mu je odgovorila Amanda i nastavili su put. Međutim, ona se još par puta bila okrenula ka stepenicama....Nije uspevala da se seti, odakle joj je poznata žena u belom. Uznemirila se.

NAKON DVA DANA

Žena u belom je stigla u Meskiko Siti. Taksi ju je ostavio ispred gradskog groblja.

KRAJ 66. EPIZODE


U OVOJ EPIZODI KAO SPECIJALNA GOŠĆA POJAVLJUJE SE:



THALIA - ???????? (ŽENA U BELOM)

Jao, bas mi je drago sto se nije zavrsilo onako kako je kraj prosle epizode nagovestavao! Amanda i Andres su preziveli! Zaista mi je drago sto je njihova ljubav na kraju pobedila, savladavsi sve prepreke. Ipak, bila je jaca i od robota i od smrti!

Quote :

Trg je bio prepun ljudi. Sklonjene su zavese i jasno se video plakat na kome je krupnim slovima pisalo: POVRATAK AMANDE!

Njeno obracanje publici je bilo emotivno. Treba je shvatiti, jer je mnogo toga prezivela u zivotu. Drago mi je sto je sto se veliki broj ljudi okupio na njenom koncertu koji je oznacavao njen povratak. Zasluzila je nesto tako!

Quote :

Nakon mesec dana, Alehandro i Heorhina, Andres i Amanda su se venčali u crkvi

Najlepsi trenuci u epizodi hehe.:srcemoje: Volim kad ljubav pobedi na kraju. Andresova i Amandina, ali i Alehandrova i Heorhinina ljubav je bila cista, iskrena, snazna... Nista nije uspelo da je slomi, jer je izdrazala sve udarce zivota.

Medjutim, opet me je kraj iznenadio.

Quote :

Žena u belom je stigla u Meskiko Siti

hmmm, ne mogu da predpostavim ko bi to mogao biti. Amandi je poznata...hmmm

SUTRA SE ZAVRSAVA WEB NOVELA!

NE PROPUSTITE GRAN FINAL!!!!















AMANDA U JAVNOJ KUCI, KAD JU JE MARINA SREDILA!

GRAN FINAL (67. EPIZODA)



Dva čoveka su čuvala ulaz na groblje. Iznenadili su se kada su čuli korake...a još više kada su ugledali doteranu ženu u belom.
-Moram da uđem.... – tiho im se obratila, kako bi joj otvorili veliku kapiju.
-Ne možete....! Kasno je....Dođite rano ujutru! – odgovorio joj je jedan od grobara, začuđeno gledajući u nju.
-Ja sam putnica...Veoma je hitno! – povisila je ton.
-Ne može! Završli smo!
Žena u belom im je prišla i za trenutak je obojicu oborila na zemlju. Dovoljno je bilo nekoliko jakih udaraca, kako bi ih onesvestila. Nakon toga se sagnula, kako bi očistila haljinu, koju je malo uprljala. Pogledala je žalosno grobare.
-Žao mi je....ali, sami ste tražili! Nisam htela da dođe do ovoga....ali ja moram ove noći da posetim majku! Čeka me... – a zatim je otvorila veliku kapiju i izvadila iz tašne bater-lampu. Bilo je delimično mračno, začuli su se strašni zvukovi, a zatim aukanje kerova....Uprkos jezivoj atmosferi, ona se nije zaustavila. Stigla je do groba, koji je tražila. Osvetljavala je natpis, napisan krupnim slovima, na spomeniku: DOLORES RANGEL.
-Mama....Znači, to je ovde...Ovaj grob je veoma zapušten!!! Strašno! – očajno je sama sebi govorila. Sagnula se i počela da čupa korov, ali je ubrzo izgubila volju za tim i pobesnela je.
-Prokletnici! Kako su se samo usudili to da urade....! Zar svet ne zna ko je bila Dolores Ranhel? Nijedno ljudsko biće joj nikada neće biti ravno!!! Ona je neprevaziđena!!! Međutim, ovo je veliko poniženje....Zar je moguće da je ona zaboravljena...? Zašto je grob ovako neuredan, zapušten, gde je cvećeeeee??? Prokleti kerovi! Ljubomorni su na tebe! Misle da su te pobedili, uklanjajući te...! Grdno su se prevarili....Neću dozvoliti da padneš u zaborav, ni ti, ni tvoji pronalasci, koji imaju najveću vrednost na ovome svetu! Pokajaće se svi.....Apsolutno, svi! Došlo je vreme da se malo prisete čuvene naučnice Dolores.... – nakon toga, žena u belom se podigla, poljubila ploču i napustila groblje.

Amanda se dogovorila da se nađe sa Leonom, u restoranu. Bila je presrećna kada ga je ponovo videla. Zagrlili su se. On je bio oduševljen njenom celokupnom pojavom, ali najviše zbog toga, što je ona konačno sa čovekom kojeg voli i šta je srećna.
-Pozvao sam te, kako bi se oprostili....Sutra odlazim.... – tužno joj je rekao Leon.
-Preptostavljam da opet putuješ u SAD i druge zemlje, zbog posla, kao i do sad....?
-Ne....Ne bih te pozvao da je zbog toga...Putujem u zatvor.....
-Štaaaaaaaaaaa?
-Da, predao sam se policiji....Odnosno, dogovorio sam se sa njima i sutra ću predati sva kompromitujuća dokumenta i priznati sve svoje zločine i prljave poslove...Nažalost, moraću da ostavim decu....ali to je moja konačna odluka i mislim da je ta odluka jedino dobro i pravedno što sam doneo tokom života...Vreme je da svako plati za svoje greške, a ne da drugi odgovaraju za njega....
-Leon....Ne mogu da verujem, ne mogu da razumem....Prljave poslove? Čula sam za to...ali to je prošlo...Uostalom, ja ne mogu da ti sudim ni za šta, jer si ti moj spasitelj, moj anđeo čuvar, da nije tebe bilo....ni ja ne bih postojala! Leone, mnogo mi je žao zbog toga, ali ako je to tvoja odluka, poštovaću je...
-Ja tebi treba da se zahvalim....Otkad sam te upoznao, ali baš tebe, a ne robota...moj život se naglo promenio...Mnogo si me usrećila....Uz tebe sam shvatio mnoge, važne stvari...Izgledalo je kao da sam se ponovo rodio...Iskreno, niko me nikada nije usrećio, kao što si ti učinila tokom prošle godine. Sada, započinje nova etapa u mom životu, ali ne loša, već naprotiv, osećam se mnogo bolje nego ranije....Savest će mi biti mirna kad platim za zlo što sam naneo mnogim ljudima....Ne bitno koliko ću vremena provesti tamo, ja sam svakako drugi čovek, koji sada drugačije gleda na život i ljude...Promenio sam se na bolje, zahvaljući tebi....
-Leone, ne znam šta da ti kažem...Ti ćeš uvek zauzimati posebno mesto u mom srcu....Nikada te neću zaboraviti....Bio si mi, kao otac, sve ovo vreme...Ti si mi vratio život i omogućio da ponovo budem sa Andresom....Večno ću ti biti zahvalna!
-Ne, nisam...Sama si zaslužna za svoju sreću....Zaslužila si, najzad, da budeš srećna...Međutim, sama si se borila sa svim preprekama i uspela si sve da ih savladaš....Ponosan sam na tebe...

Za to vreme, Ivon je posetila Andresa, u njegovom stanu. On je primetio da ona više nije ona ista od ranije i mislio je da on ima veze sa tim, pošto su raskinuli i on je ponovo sa Amandom, međutim, ona je došla da ga uveri da on nije kriv ni za šta.
-Žao mi je što smo se rastali....ali znaj, nisi ti mene ostavio dragi, nego ja tebe!! – rekla je Ivon smešući se, ali ovog puta nije mislila ništa loše. Po licu joj se videlo da joj godi to što je Andres napokon sa Amandom.
-Eeee Ivon...Mnogo si mi pomogla i bila uz mene, u najtežim trenucima....Uvek ću ti biti zahvalan. Hehe..Još uvek si ponosna i nadmena...Nikad se nećeš promeniti...ali ćeš mi uvek biti draga.
-Hehe...Potrudiću se da se nikada ne promenim, da uvek ostanem ovakva...Ludača.....ahahahaha...Ponosna i nadmena....Uobražena i dosadna....
-Nemoj tako...Takvu sam te zavoleo....Uvek mi je prijalo tvoje društvo....
-Znam, naša veza nikada i nije bila prava ljubavna veza....Više je ličila ne prijateljski odnos....Tako će i ostati, samo što ćemo se sada znatno ređe viđati....Svako nastavlja da živi svoj život! Ja tebi želim puno sreće sa Anom....Oprosti ovoj ludači, što je pokušala da vas posvađa i rastavi....
-Ne brini se ništa, ludačo.....Nemamo šta da ti oprostimo, nego, umesto toga, očekujemo te uskoro na večeri....Šta kažeš, a?
Ivon se nasmejala, ali se odmah nakon toga uozbiljila i rastužila. Okrenula je Andresu leđa i izbrisala blistavu suzu, koja je počela da joj klizi po licu. Ivon se loše osećala jer je nekoliko ubistava nosila na savesti, ali nije želela da Andres primeti kako joj je, mada je nemoguće bilo sakriti to....On je primetio da je ona čudna, ali su se ubrzo pozdravili i ona je otišla. Bila je tužna i očajna, ali ipak joj je bilo drago što se Andres dobro osećao i što je, napokon, srećan.
Kada se vratila kući, Ivon nije više mogla da izdrži da krije svoju tajnu i sve je priznala ocu, kada se vratio. Ivon je bila slomljena, očajna, a Martina je rekla Leonu da treba što pre da deluju i pomognu Ivoni, kako ne bi izgubila razum, jer joj je svaki dan sve lošije i lošije. Leon je na brzinu odlučio da pošalje Ivon u inostranstvo, kod svojih rođaka. To je jedini način da je spase i da joj omogući normalan život.
-Ivon je pucala u Viktoriju, ali da nije to uradila, nikada ne bismo saznali gde se nalazila Miakela...Možda bi Andres do tad bio mrtav! Ostale telohranitelje je poubijala u samoodbrani! Policija bi je doživotno osudila, kada bi saznali.....a moja kćerka nije to zaslužila! Zato će ona, odmah ujutru da napusti zemlju! – objašnjavao je Leon Martini.
Ujutru, Ivon je poslušala oca i otputovala je, a on se predao policiji. Martina i Pedro su bili očajni zbog toga, ali nisu mogli nikako to da spreče, jer su i sami znali da je Leon počinio mnoga zlodela i godinama se bavio prljavim poslovima.

NAKON DVA DANA

Heorhina i Alehandro su uživali na obali, u njihovoj varoši, gde su se i upoznali i zavoleli. Redovno su se čuli sa Marielom i saznali su divne vesti. Svi banditi, koji su bili ranjeni ono kobno veče i koji su bili u kritičnom stanju, van opasnosti su sada i polako se oporavljaju. Mariela je takođe bila presrećna, znajući da će se njena velika porodica uskoro ponovo okupiti, na starom mestu. Alehandro je saznao istinu, da Mariela nije njegova kćerka, ali to nije promenilo divan odnos između njih dvoje. Estela, bivša Alehandrova supruga, nalazila se u psihijatrijskoj bolnici, gde se postepeno oporavljala.

Noć je....Grad je obasjan mesečevim sjajem....Mariela je jurišala ulicama siromašnih četvrti, na motoru i slučajno je naletela na jednog, novog bandita....Oborila ga je na zemlju i brzo je skočila kako bi mu pomogla. Međutim, on je bio dobro, bez većih povreda i sam se podigao.
-Glupačo!
-Glupane!
-Znamo se?
-Mariela Brant?
-Pedro Brakamontes?
Mariela je bila zaprepašćena kada je videla Pedra, obučenog kao bandita.
-Postao si bandit? Ahahaha...Ti? Tatin sinčić?
-Hehe...Odlučio sam malo da promenim način života....Škola mi nikako ne ide! Ovo je zabavnije!!!
-Pa naravno....care! Međutim, ti si uobražen taticin sin...Niko te neće primiti u bandu!
Verovatno znaš da me nikada nisi ni zanimao, pristala sam da spavam s tobom, samo kako bih razotkrila i približala se tvom “tatici”, koji je, na svu sreću, sada u zatvoru!
-E pa vidiš, junačino, moj otac se sam predao....Ti nisi imala nikakve veze sa tim! Ono veče si samo pokazala koliko si bedna i jadna! Gadiš mi se...
-I ti meni....uf....mrzim takve osobe...Žalim što te nisam jače udarila motorom!
Pedro joj je odjednom približio i strasno ju je poljubio....Ona ga je, nakon toga, jako ošamarila, ali mu je onda uzvratila poljubac.
-Volim te....uobraženi klinjo!
-I ja tebe, odvratna banditkinjo!
Počeli su strasno da se ljube, ali je ga je Mariela odjednom odgurnula.
-Šta je sad? Opet me prekidaš? – besno ju je upitao Pedro.
-Da, nemoj slučajno da si opet zvao onog tvog bolesnog druga, doktora, pa da nam opet ovde pošalje hitnu pomoć!!!!!

Andres i Amanda su izašli u kafić. Amanda mu je ispričala šta se desilo sa Leonom, a on je njoj rekao da ga je Ivon posetila. Bili su opušteni, srećni, zadovoljni....Međutim, Amanda je ponovo ugledala ženu u belom, ali je bila malo dalje od njih.
-Andreseeees! Pogledaj! – pokazala je rukom na nju – Ponovo ona! Nemoguće!
-Šta je sad bilo? Ko je ona, ne razumem?
-Ista žena koju sam videla na aerodoromu....Mnogo mi je čudna!!!!
-Nema razloga...Smiri se....

Neki muškarci su počeli napadati ženu u belom i svađali su se njom. Neko ju je odgurnuo i ona je pala. Nakon toga, uputila se ka kupatilu. Bila je očajna, što se primetilo. Amanda je ustala sa stolice. Andres ju je začuđeno posmatrao.
-Šta je bilo?
-Ništa, moram do kupatila, neću dugo..... – nakon toga se i Amanda uputila ka kupatilu.

Kada je Amanda ušla u kupatilo, zatekla je ženu u belom, kako se ogleda. Odjednom, ona se okrenula i pogledala je Amandu.
-Bože....To lice....Poznato mi je.... – zaprepašćeno je govorila Amanda.
-Šta ti je lutko......? Kao da si duha videla....Gubi se odavde, moram da namestim haljinu, a tvoje prisustvo mi smeta.....Ni sama ne znam zašto!
-Setila sam se! Znam te sa slike, koja se nalazila u Doloresinoj vili! Ima mnogo tvojih slika i portreta! Ti si..................njena kćerka, Kamila?!!!!! Pevačica?!!! – zaprepašćeno ju je upitala Amanda.
-Vidi, vidi.....Znači, ipak Dolores nije zaboravljena? Drago mi je....Nikada i neće biti zaboravljena, ja to neću dozvoliti!
-Nemoguće....Ti si Kamila, ali ona je.....Ona je ubijenaaaaaaa!!!!!!! Aaaaaaaaaaaaaaaaa!!!!!!
-Ahahahaha...Smiri se, lutko.....Ne donosi zaključke prerano! Pomozi mi bolje da namestim haljinu, zadnji deo mi se otkačio, ne mogu da vežem oko vrata....Pomozi mi, prihvati ovo!! Hajde, već jednom, žurim!
Amanda je uplašeno uhvatila traku sa haljine, ali se još više uplašila kada je ugledala, na njenom vratu, rupu, istu onakvu, kakvu je imala žena robot. Kroz nju se video deo čipa. Amanda je odjednom postala bleda i veoma se uplašila. Počela je da vrišti. Žena u belom se prepala i stavila je ruke na uši.
-Bože, ova je luda....Probiće mi bubnu opnu! – mislila je u sebi. Amanda je, na brzinu, pobegla iz kupatila. Došla je kod Andresa i on se zabrinuo za nju.
-Zašto si vrištala, ceo kafić se uznemirio? Ne razumem, šta se dešava sa tobom? – zbunjeno ju je upitao Andres, pokušavajući da je smiri.
-To je ona! Žena robot! Vratila se............. – zadihano mu je govorila Amanda, a zatim ju je on smestio na stolicu i otišao je u kupatilo da vidi šta se desilo.

Amanda je uzela mobilni i pozvala je Maria, koji se, inače, preselio u SAD i tamo je otvorio sopstvenu laboratoriju, u kojoj vrši različita istraživanja. Živi u SAD, sa svojom porodicom, koju je morao napustiti, na nekoliko godina, zbog Dolores.
-Amanda? Ti si? Tako mi je drago što te čujem....Kako si, šta ima novo? Dobro si?
-Ne, nisam!!! Nemam sad vremena puno toga da ti pričam, ali ovo moram da ti kažem, možda znaš nešto o tome!!!
-Šta se dešava?
-Videla sam ženu robota! Možeš se smejati koliko hoćeš, ali sam sigurna da je u pitanju robot!!!! Ovde je, u jednom kafiću, u Meksiku.
-Znam, odnosno, nije smešno....verujem ti i znam da govoriš istinu. Pokušaj da se smiriš, kako bih ti, neke stvari, što sam skoro otkrio, mogao objasniti.
-Štaaaaaaa?? Ti si znao da je ona ipak živa? Ne mogu da verujem....
-Ne, to je drugi robot.
-Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!
-Smiri seeeeee!
-Opet počinje teror! Ovo je previše za mene, Mario!
-Neće biti terora, ja sam upoznao tog robota! Bila je jedno vreme ovde, u SAD-u. Pre nego što je umrla, Dolores je spomenula da nas čeko veliko iznenađenje i da je ispravila greške, koje je napravila na androidu, koji je dobio tvoj lik....U početku je nisam razumeo, nisam znao na šta misli...Međutim, ubrzo sam shvatio da je mislila na novog robota...
-Ovog momenta ću se ubiti!
-Slušaj me....Nema razloga za strah, nameravao sam to da ti kažem, ali nisam stigao, imam ovde puno obaveza, a stvar nije hitna...Dolores je rekla istinu. Ispravila je greške, koje je napravila, kada je konstruisala prvog robota...Odnosno, ovaj novi robot, nema u sebi opasno oružje, svi čipovi, koje nosi u sebi su bezopasni! Dolores je uspela da stvori robota, koji zaista liči na njenu kćerku, Kamilu, i naravno, napravila mu je lice Kamile. Tražio sam je ovde, u SAD-u i malo sam je istraživao i upoznavao...Ubrzo sam shvatio da je poptuno bezopasan...
-Sve ovo mi deluje jako čudno...Ja sam je videla u Akapulku, kako tamo dolazi, a ispostavilo se da je da je odande, došla u Meskiko, za nama....Imam osećaj da nas prati! Želi da se osveti....
-Ne! Neće nikom nauditi....Jeste, snažna je dosta, ali nema u sebi oružje, poput prethodnog androida...Međutim, moram nešto da ti kažem....odnosno, da te upozorim!

Za to vreme, Andres je, u ženskom kupatilu, zatekao ženu robota, kako pokušava da namesti haljinu. Ona, u početku, njega nije primaćivala. On je to iskoristio i uzeo joj je tašnu, u kojoj je pronašao Doloresinu sliku....
-Zašto preturaš po mojim stvarima?!!! Šta ti uopšte tražiš u ženskom kupatilu?!!!!! – počela je da viče na njega i zove obezbeđenje.
-Smiri se, moja žena se mnogo uplašila, misli da si ti........Zar je moguće? – Andres ju je začuđeno posmatrao.
-Šta je bilo, lepotanu......Hoćeš da ostaneš sa mnom ovde, a? Ne žuri ti se kod supruge....? – upitala ga je žena robot.
-Ti nisi normalna! Luda si, definitivno! – odgovorio joj je Andres.

Amanda je i dalje razgovarala sa Mariom, preko telefona.
-Amanda, savetujem ti da pripaziš! Moram da ti priznam da je izludela mnoge muškarce kod nas, čak sam i ja jedno vreme bio zaljubljen u nju... – Mario se osvrtao, kako ne bi njegova žena naišla – ali sada, nemam ništa sa njom...Tako da, pripazi dobro na Andresa, ona je prava bomba! Ume da izludi svakog...i svi joj padaju pod noge...Neki moji prijatelji su se čak i razveli zbog nje!
-Jel ti to mene malo zezaš?! – upitala ga je Amanda.
-Ne, samo ti skrećem pažnju!
-Bože, ali Andres je sad s njom u kupatilu! Aaaaaaaaaaa!
Amanda je prekinula vezu i krenula po Andresa, ali se on pojavio ispred nje. Ona ga je čvrsto uhvatila za ruku i na brzinu su napustili kafić.
-Šta ti je, zašto me vučeš tako? Nismo ni platili račun....
-Umukni!
-Ne razumem...
-I ne treba da razumeš! Prokleta bila! Mrzim roboteeeeeeeee!
Nakon toga, Amanda i Andres su posedali u svoja kola i uputili su se kući. Za nekoliko dana treba da odu u varoš, kod roditelja. Međutim, žena robot je istrčala za njima, iz kafića i brzo je zaustavila taksi i rekla je taksisti da ih prati.
-Ovu priliku ne smem da propustim! Moram da osvojim tog čoveka, to je premija za mene...Takvog još nisam srela! – govorila je u sebi.
-Ubrzaj malo tu krntiju! – obratila se taksisti.

KRAJ SERIJE

OVOM PRILIKOM ZELIM DA SE ZAHVALIM SVIMA KOJI SU CITALI I PRATILI OVU NOVELU.

aaaaaaaaa krajjjjjj :007:

Najpre da prokomentarisem poslednju epizodu.

Iznenadjena sam pojavom novog robota, koji na srecu nije zao. U prvi mah, kad je bila na groblju kod majke, pomislila sam da je to Kamila, Doloresina cerka i da nije mrtva. Medjutim, kada je Amanda otrkrila onu rupu na vratu, zaista nije bilo sumnje da je rec o robotu... Moram priznati da me je malo uplasila pojava novog robota, ali nakon Mariovog objasnjenja, odahnula sam hehe ...
Sto se Ivon tice, malo mi je zao nje, ali se ipak ispostavilo na kraju da je odigrala vaznu ulogu, ranivsi Viktoriju i one telohranitelje, jer, kao sto si rekao, ko zna ta bi bilo, da nije pucala u njih...

Ipak, drago mi je sto se sve dobro zavrsilo, iako nas kraj serije, tj poslednja recenica, ostavljaju zamisljenim. Ali mi se dopada kraj!

Sto se kompletne novele tice, drago mi je sto sam citala jedno ovakvo delo, koja je zaista odlicno! Kada sam procital sinopsis, znala sam da ce novela biti sjajna. Jos u prvoj epizodi, zapazila sam tvoj stil pisanja, koji je fenomenalan i po cemu se tvoja novela razlikuje od bilo koje druge. Dopali su mi se i likovi u noveli, najvise Amanda i njen smisao za humor hehe, potom Andres, Heorhina. Takodje, Mikaelina uloga mi se dopala, iako je tumacila negativku. Njenu opstednutost Andresom, spremnost da ostvari ono sto naumi, ne birajuci sredstva, njeni kerovi hehe. Svakako da je Dolores ostavila najveci utisak, jer je konstruisala robota, koji je pocinio mnogo ubistava. Pre svega misli se tu na ljude koji ne biraju sredstva da dodju do necega sto su naumili, pa makar morali da ubijaju... Herorhina mi je bila bas tragican lik i bas mi je drago na kraju sto je ostala sa svojom jedinom ljubavi!

Ne znam kako cu da se naviknem na cinjenicu da vise necu citati ovu novelu koja me je odusevila! Jos jednom, svaka ti cast Danijele, na jednom ovakvom delu!

Hvala ti sto si sve vreme pratila ovu wn i uvek komentarisala.....

ANKETA ZA CITAOCE (SNOOPY):

1.Opšti utisak o noveli:
2.Kako vam se sviđa kraj?
3.Od ponuđenih izaberi najbolji, najzanimljiviji sporedni lik:
-Georgina
-Alejandro
-Marina
-Sherlyn
-Mariela
-Pedro
-Ivonne
-Leon
-Jessica
-Mario
4. Izaberite najboljeg negativca/negativku:
-Mikaela Brant
-Dolores Rangel
-Žena robot (sa licem Amande)
-Josefino Ramirez
-Karola Brakamontes
5. Izaberite najbolji par u seriji:
-Andres i Amanda
-Andres i Ivon
-Andres i Belinda
-Amanda i Leon
-Dolores i Mario
-Mariela i Pedro
-Heorhina i Alehandro
6. Najoriginalniji zločin žene robota:
-Petorica mladića isečeni na delove
-Karola isečena kosilicom, a pre toga gutala je fen
-Prostitutka Rikarda je izujedana, nakon poljupca
-Greko i Roberto upucani na više mesta
-Eksplozije i požari u gradu, stradanje velikog broja policajaca
-Zaklani ljudi na ulici
-Kerovi rasečeni na delove
-Smrt mašinovođe voza, guranjem pištolja u usta
-Eksplozija aviona
-Pretnja Mikaeli, što uzrokuje infarkt kod nje
To su neki najznačajniji zločini, mada ima ih još dosta.
7. Da li mislite da je žena robot nekad počinila i dobro delo? Da li je ona zaista kriva za svu tragediju što je zadesila grad?
8. Kojeg lika biste izbacili, tj. ko vas je najviše nervirao i smatrate da mu nije mesto u seriji?
9. U kojem momentu vam je novela bila najbolja, tj. najzanimljivija, odnosno, koji događaji?
10. Vaše mišljenje o glumačkoj ekipi:
-Vanesa Villela (Amanda/Žena robot)
-Michel Brown (Andres)
-Coraima Torres (Georgina)
-Osvaldo Rios (Alejandro)
-Monika Sanchez (Micaela Brant)
-Dora Mazzone (Dolores)
-Juan Pablo Raba (Mario)
-Juan Pablo Shuk (Josefino)
-Mirela Mendoza (Ivonne)
-Kareliz Ollarves (Mariela)
-Maria Fernanda Yepez (Marina)
-Mauricio Ochman (Pedro)
-Guy Ecker (Leon)
...
11. Da mozete da nastavite pricu sta bi se jos desilo ?
12. Po cemu cete pamtiti web novelu ?

1. Opsti utisak: Fenomenalno! Novela koju sam pratila od samog pocetka i gde sam sa nestrpljenjem ocekivala narednu epku! Nedostajace mi

2. Svidja mi se kraj///

3. Heorhina, ostavila je utisak na mene

4. Negativka, definitivno Dolores. Napravila je robota koji je pocinio mnogo ubistava i bio velika opasnost po covecanstvo!

5. Andres i Amanda :srce:

6. Zlocin: Svi ovi zlocini su stravicni! Ali ako vec moram da biram, ajde ovaj
Karola isečena kosilicom, a pre toga gutala je fen

7. Nije ona kriva! Kriv je onaj ko je napravio, tj Dolores. A dobro delo, pa mozda ono kad je pomogla Amandi da ''izravna stare racune''....

8. Ne bih nikog izbacila, svaki lik je, na neki nacin, imao znacajnu ulogu u noveli

9. Meni je svaki deo novele bio zanimljiv, ne znam sta bih konkertno mogla da izdvojim...

10. Vanesa Villela (Amanda/Žena robot)- prava glumica za ovu ulogu
-Michel Brown (Andres)- super glumac, a i super izgleda
-Coraima Torres (Georgina)- idealna uloga, mislim da bi ona to bas ubedljivo odglumela
-Osvaldo Rios (Alejandro)- heh, njen partner u ''Kasandri''. isto mislm, pravi glumac za ovu ulogu
- Monika Sanchez (Micaela Brant)-zamisljala sam Mikaelu starijom
-Dora Mazzone (Dolores)- Prava uloga za ovu glumicu
-Juan Pablo Raba (Mario)- - takodje idealan glumac za ulogu Marija
-Juan Pablo Shuk (Josefino)- Hosefina sam zamisljala, kao starijeg coveka
-Mirela Mendoza (Ivonne)- ok glumica za ulogu Ivon
-Kareliz Ollarves (Mariela)- takodje, ok glumica
-Maria Fernanda Yepez (Marina)- haha pokusavam da je zamislim u Marininoj ulozi
-Mauricio Ochman (Pedro)- ima li potrebe da dodatno pricam o ovom glumcu Extraaaaaaa ,vrhhhh... mislim da se odlicno snasao u ulozi
-Guy Ecker (Leon)- ok glumac....

11. Hm, mozda Kamila pokusa da zavede Andresa, pa, posto joj to ne uspe, pokusa da se osveti Amandi i njemu... hahah

12. Prvo, po stilu pisanja, onim prelepim opisima, komicnim situacijama (Amandina kosa, stikle, kerovi heh)....

Hvala na anketi....U svemu sam se slozio i bas mi je drago da se nekom jos dopada ova web novela, ako se tako moze nazvati....
Ovim smo zavrsili sa Amandom, jos jednom hvala svima koji su citali, bilo da su u pitanju gosti ili clanovi!

Procitao u dahu.Extra je