Quote :

ahaha na njega sam mislila, umor ucinio svoje heheh

Razumem te, i kod mene je tako.... :OKM:

Quote :

Htela da kazem da je Amanda sigurna, na neki nacin, da je Dolores kriva za njenu otmicu i tek ce postati opsednuta time da to istrazi... mozda nisam u pravu, ali ovom recenicom Citat:
Moram da saznam zašto me je Dolores otela i zašto se sada osećam loše
sam stekla neki takav utisak, mozda ce na kraju tako da sazna i za svoju dvojnicu ''Amandu- robota''

Pa da, u pravu si...Sada joj je stalo samo do toga...Ucinice sve samo da dodje do doktorke...sto je i normalno, s obzirom na zlo koje joj je ucinjeno...

:d:

34. EPIZODA

Amanda je krenula ka Andresovim kolima, koja su bila parkirana nedaleko od gradilišta. Roberto i Greko, dva bandita, primetili su je i pošli su za njom. Ona je trčala najbrže što je mogla. Kvart, u kome se nalazila zaista je bio jeziv. Crne senke vitlale su se oko nje, čuli su se zastrašujući krici i urlikanja. Jedva je uspela da pronađe Andresov auto, kojim su stigli u gradilište. Otključala ga je, a zatim je, na brzinu, sela unutra i upalila ga. Banditi su se sakrili iza drveta i posmatrali su je. Kada su videli da je sela u kola i krenula nekud, brzo su posedali na motore i krenuli su za njom. Amanda dugo nije vozila auto...sve joj je izgledalo dosta čudno, a pogotovo zbog toga što se tek malo oporavila od jake glavobolje i vrtoglavice, međutim ipak je bila oprezna. Vozila je polako, pokušavajući da napusti opasni kvart. Banditi su je pratili, ali ona nije primetila.

Andres je jedva uspeo da podigne robota. Stavio ju je u kola, ali nije mogao da ih pokrene, jer su se, nakon udarca, točkovi zaglavili u velikim pukotinama na putu.
Ona je bila ugašena, zbog jakog udarca koji je zadobila. Andres je bio u očaju, jer nije znao šta će da radi. Na putu nije bilo krvi, što ga je navelo da pomisli da udarac i nije bio toliko opasan, ali ona i dalje ništa nije odgovarala. Nigde, u blizini nije bilo ljudi....Ulice su bile mračne i puste, nedaleko se nalazila zgrada koja je tek bila u izgradnji...ali je jedino njena okolina bila osvetljena. Otišao je tamo da potraži pomoć.

Doloresina vila

Dolores je previše popila. Očekivala je Mariov poziv. Bila je besna zbog haosa u gradu, koji je robot napravio, a još više kada joj je Mario priznao da je izvadio iz robota novi čip, kako bi ga sprečio da ukloni Amandu.
-Ahahaha...Svakako će moja kćerka da je ukloni. Pobegla je od nas, iako joj je Mario izvadio čip!!! Stradalo je dosta ljudi i gradu je načinjena velika šteta, a ništa od toga se ne bi desilo da je taj čip ostao u njoj, samo bi Amanda bila mrtva! Nadam se da ta bednica ništa nije rekla policiji i da sada već ore nebeske njive! Nadam se da je Mario uspeo da pronađe Kamilu, pomoću uređaja za pronalaženje, ali zašto mi se ne javlja....već satima ga čekam?! – razgovarala je Dolores sama sa sobom. Ubrzo je počelo da joj se manta, a zatim je pala na krevet i počela je da peva:
-Gde steeeeeeeeeeeeeee......Prijateljiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii......Dođiteeeeeeeeeee........

Amanda je uspela da izađe iz sirotinjskog kvarta i uputila se ka Doloresinoj vili. Dobro se sećala tog puta, međutim, ono što ju je najviše pogodilo je to što je prošla pored mesta gde ju je Dolores, pre dve godine udarila kolima. Od tog momenta počele su sve njene nevolje. Sećanja su počela da naviru i zaustavila je kola. Na istom mestu, nalazi se ulaz u naselje, u kojem se nalazio Andresov stan. Počela je da plače. Nedostajao joj je mnogo nekadašnji život. Setila se noći kada je greškom došla u Andresov stan i kada ih je luda Belinda zatekla. Setila se latica ruža koje su joj se sručile na glavu kada je stala na prag od sobe. Suze su joj se slivale s lica...nalik kapima meseca koje su izvirale iza tmurnih oblaka koji su zagospodarili nebom....Te večeri, kada se upoznala sa njim, napolju je bilo vedro, a grad je bio prepun ljudi, omladine, muzike i radosti...Sada...Ulice su puste, noći tmurne, a napolju neka jeziva tišina koja čoveka natera da se protrese. Te divne noći, kada se prvi put bila poljubila s njim, mesec je bio prepun sebe, blistao je punim sjajem, a sada....jedva se vide mesečeve kapi. Te divne noći, kada je nakon mnogo godina srela čoveka, kojeg je zavolela još kada je bila dete, vazduhom se širio dah svežine,miris procvetale ljubavi i cveća, dah mladosti i sreće....a sada...vazduhom se širio neprijatan miris spaljene trave, dim, po ulicama je pepeo, zbog požara kojima je grad bio izložen prethodnih dana. Nije mogla više da podnese sećanja i nastavila je put. Previše je muke, bola i očaja, previše je život bio surov prema njoj. Banditi su nastavili da je prate, ali su, pre toga, obavestili ostale članove bande da je Amanda napustila podrum i da je krenula negde kolima. Ubrzo je i Heorhina saznala za to.

Žena robot se odjednom upalila. Osećala se čudno, zbog jakog udarca koji je zadobila, ali ni on nije uspeo da ošteti njenu mašinu. Skupila je snagu, razbila je vrata od auta i izašla je. Obližnja zgrada, koja je bila u izgradnji, bila je potpuno prazna, iako je mesto bilo osvetljeno. Andres je, videvši da nema ljudi u blizini, krenuo da napusti ovu zgradu, ali se ispred njega pojavila žena robot.
-Amanda....Dobro si?! Hvala ti Bože.... – a zatim joj je prišao. Ona mu nije ništa odogovarala i besno ga je posmatrala. Ubrzo, Mario je stigao na to mesto, pomoću uređaja za pronalaženje. Ugledao je zaglavljen auto, a zatim se uputio ka zgradi.
Žena robot je stavila ruke Andresu oko vrata, a zatim je počela da ga steže.
-Šta ti je, šta radiš......Pusti m............. – stezala ga je sve jače, pokušavao je da joj se otme, ali nije uspevao, sve do momenta, kada je naišao Mario i zatekao ih. Ona ga je primetila, uzela je pištolj iz uniforme, a zatim je počela da puca na njega. Pustila je Andresa. Mario je počeo da beži, a ona je krenula za njim.
-Stani! – povikao je Andres, ali mu nije bilo dobro, zbog jakog stezanja i malo je falilo da se uguši. Počeo je jako da kašlje...Ona nije obraćala pažnju više na njega, već je nastavila da puca na Maria.
Mario je uspeo da joj pobegne, seo je u svoj auto i napustio je to mesto. Žena robot se vratila kod Andresa, ali je on počeo da beži od nje.
-Ti nisi Amanda....Osećam to....Znam da nisi!!!!! Šta hoćeš od mene?! Govori!!! – besno joj se obraćao Andres, a zatim se počeo penjati uz stepenice. Pucala mu je u nogu i on nije mogao da nastavi da beži. Oboje su dospeli u potkrovlje...Bilo je dosta mračno...Andres se sakrio iza gomile kutija i nadao se da ga tu neće pronaći. Iako ga je jako bolela noga, ćutao je i pokušavao da zaustavi krvarenje. Žena robot je počela da ruši kutije i daske i da ga traži, mogla je da vidi dobro čak i u mraku. Bol, koji je Andres osećao bio je užasan...a on je bio sve slabiji.
-Ne....To ne može biti ona....Sad razumem zašto su svi pogrešili...Ovo je monstrum koji je ubio Karolu i policajce....ali to je neko drugi....bez obzira što ima Amandino lice.... – razmišljao je Andres u sebi, sedeći iza gomile kutija. Međutim, odjednom su se sve kutije, pune cigla i crepova krenule da padaju na njega. Žena robot ga je otkrila i počela je da baca kutije, kako bi došla do njega.

Mario je zaustavio auto, kada se malo udaljio od te zgrade. Pozvao je Dolores.
-Dolores? Čuješ li me? – upitao ju je, kada je uspostavio vezu.
-Oooooooooo ljubavi moja....! Kad putujemo u Las Vegas......?! Sad sam upravo razgovarala sa upravnikom jednog hotela odande, ali zamisli.....Kreten mi je spustio slušalicu!
-Pronašao sam je......Izgleda da će ubiti Andresa Alvarada, znaš li ko je to? – uplašeno je Mario upitao Dolores.
-Ahahahahahaha...i treba da ga ubije....Ona je samo moja...Samo ja mogu da je volim! Niko drugi ne sme ni da joj priđe! Jel me čuješ izlapeli bedniče.....ahahahaha...propali naučniče?!!! Ahahahahaha
-Ovo je ozbiljno! Pijana si......ali moraš da dođeš k sebi, inače će još nedužnih ljudi da strada.....Pobogu!!! Idi se operi hladnom vodom.....Čuješ li me?
-Ček....ček...ček....Andres Alvarado....Hmmm.....Poznato mi je to prezime.......Oooooo pa da.....Serhio i Alehandro Alvarado....imaju firmu u Meksiku, čula sam za njih!
-Verovatno si u pravu....ali ja ti govorim o nečem drugom! Koliko se ja sećam....Andres Alvarado je muž od Amande! O tome su čak i novine pisale za vreme njenog nestanka! Sećaš li se?
-Ahahahaha....pa naravno! Sigurno je moja lepa kćerka ubila pevaljku....pa sada ubija njenog muža, sve je to u redu ništa se ne sekiraj!
-Vrlo neozbiljno shvataš sve ovo! Da li si pomislila da su te možda prijavili policiji?!
Žao mi je....ali ja ne mogu da se vratim kući, moram da se vratim u tu zgradu i pomognem Andresu, pa makar morao da se sukobim sa onim monstrumom od tvoje kćerke!
Kada je Mario spomenuo Dolores, da su je možda prijavili policiji, ona se uplašila....I dalje joj se mantalo, ali je prestala da se smeje i polako je dolazila k sebi.
-Mario? Tu si? Treba da pustiš da ga ubije....on je Amandin saveznik! Ako mu budeš pomogao, Kamila može i tebe da ubije....Bolje se ne mešaj, nego mi reci, gde se tačno nalazite?
Mario je rekao Dolores gde se nalazi zgrada u kojoj je Kamila i ona se na brzinu spremila i pošla ka izlaznim vratima. Međutim, kada je otvorila vrata, Amanda joj je, iz sve snage, zarila pesnicu u lice. Dolores je pala na pod.
-Dobro veče....draga doktorko....! Zadovoljstvo mi je videti vas nakon dve duge godine...! – pozdravila je Amanda Dolores i uputila joj je lep osmeh.
-Glupačo! Kako je moguće da si još živa.....?! Zažalićeš zbog ovoga što si upravo uradila....Znaš li ti koga si udarila?! Jednog od najvećih svetskih genija...Ti i ja nismo iste, mala....Zato će te ovo skupo koštati! – besno joj je odgovorila Dolores ustajući sa poda. Počela je da joj curi krv iz nosa...Uzela je tašnu, izvadila je papirnu maramicu, a zajedno sa njom i pištolj. Uperila ga je u Amandu.
-Šta....Ubićeš me?! Monstrume!!! Ubila si me onog dana kada si me otela i zatvorila i ko zna šta si još napravila od mene, pošto me sad svi optužuju da sam ubica! Ja nemam šta više šta da izgubim...Slobodno pucaj! Izgubila sam sve....porodicu, ljubav, karijeru....i što je najvažnije od svega....slobodu! U očima naroda i zakona, ja sam monstrum...a ti jedna cenjena naučnica! Wow! Svaka ti čast! – besno joj je govorila Amanda.

KRAJ 34. EPIZODE

Ova scena sa robotom i Andresom je bila naupecatljivija. Uopste ne mogu da predpostavim kako ce se izvuci Andres...Ali mi je ipak drago sto Andres sumnja da taj monstrum sa Amandinim licem, nije Amanda!

Amanda zaista mnogo rizikuje, prvo sto seta ulicom gde je proglasena za monstruma, a drugo zato sto je dosla kod naucnice. Ovo mi se najvise svidelo

Quote :

Međutim, kada je otvorila vrata, Amanda joj je, iz sve snage, zarila pesnicu u lice. Dolores je pala na pod

Nadam se da ce se upravo ona osvetiti naucnici, tako sto ce je otkriti... Videcemo...

Quote :

Ova scena sa robotom i Andresom je bila naupecatljivija. Uopste ne mogu da predpostavim kako ce se izvuci Andres...Ali mi je ipak drago sto Andres sumnja da taj monstrum sa Amandinim licem, nije Amanda!

Nacin na koji ce se izvuci Andres je pomalu cudan, videces....
A naucnici ce se osvetiti osoba od koje se to najmanje ocekuje.

35. EPIZODA

Banditi su pratili Amandu, sve do Doloresine vile. Kada su videli da je ušla unutra, ponovo su pozvali Heorhinu i objasnili su joj gde se tačno vila nalazi. Heorhina je, zajedno sa ostalim članovima bande krenula da zaštiti kćerku.
-Bolje da uđemo...Nije dobro što je Heorhinina kćerka došla u ovaj bogataški kraj, a i ova kuća mi izgleda suviše misteriozno i opasno! Šta kažeš? – upitao je Greko Roberta, koji je silazio sa motora.
-Nismo trebali uopšte da dozvolimo da napusti podrum....ali sad je gotovo, sad samo možemo ući da joj pomognemo! Nekoliko puta je zaustavljala auto, možda joj nije bilo dobro...Idemo unutra! – odgovorio mu je Roberto, a zatim su čuli vikanje u vili, a pošto su vrata bila otvorena, ušli su unutra.
Roberto je zatekao Amandu i Dolores kako se svađaju, na brzinu je odgurnuo Amandu, a zatim je pokušao da otme pištolj od Dolores. Greko je za to vreme stajao ispred Amande, kako bi je zaštitio. Roberto je uspeo da uzme pištolj od Dolores i uspeo je da je obori.
Amanda je bila veoma ljuta na nju, htela je osvetu i bila je u stanju da je ubije zbog svega što joj je učinila...
Greko i Roberto su iz sve snage uhvatili Dolores za ruke, kako bi je sprečili da se otme. Prišla joj je Amanda i snažno joj je udarila šamar.
-Platićeš mi za sve...Ludačo! Monstrume! – govorila joj je Amanda.
-Jaoj mala....potrebno je da samo trepnem pa da ti prestaneš da postojiš...
-Ana, prestanite sa svađom! Ova žena je opasna, zar ne vidiš da je htela da puca, da mi nismo naišli ko zna šta bi bilo! – obraćao se Greko Amandi, pokušavajući da obuzda Dolores, koja je počela da se otima i da se grize.
-Greko je u pravu....Idi odavde, brzo! Sad si našla da izigravaš heroja, zaista te je mogla ubiti! Odlazi kad ti kažem! – vikao je Roberto.

Ubrzo, došli su i ostali banditi i Heorhina. Vezali su Dolores, koja je počela da besni i da viče.
-Pustite me! Odvratni ste svi...Gadite mi se! Mislite da ste junaci, jer ste se sukobili sa jednom ženom i uspeli da je vežete.....ahahahahah...pa ne znate šta ću vam uraditi nakon ovoga! Bravo za ove momke.....idemo....jedan veliki aplauz! Bravoooooooo! Ahahahaha – ironično se obraćala naučnica banditima.
-Mama, žao mi je, ali neću da idem odavde dok luda naučnica ne kaže zašto me je držala zatvorenu i zašto me svi optužuju da sam ubica! Ne idem odavde! – besno se obraćala Amanda Heorhini koja ju je ubeđivala da se vrate u podrum.
-Pustite me! Amanda.....Priđi bliže...Moramo da razgovaramo! – govorila joj je Dolores.
-Ne! Ne slušaj je! Bolje da sve ostavimo kako jeste i da napustimo ovo mesto! – vikala je Heorhina na Amandu, pokušavajući da je spreči da priđe vezanoj naučnici.
Međutim, Amandu više ništa nije moglo da zaustavi. Nije više želela da sluša Heorhinine savete, bila je prepuna bola, očaja i mržnje prema Dolores. Roberto i Greko su stajali pored nje.
-Šta hoćeš? Strašno je biti zarobljen, zar ne? Verovala sam ti, mislila sam da si mi prijateljica! Zašto si me otela.....?! Govori! – počela je da se dere na Dolores i približila joj se.
-Nećemo sad o tome, draga moja...Moram da idem odavde! Moram da nađem svoju kćerku! Oslobodite me...ili će tvoj dragi Andres umreti....U velikoj je opasnosti!
-Misliš da ću ti poverovati?! Nikad više! Lagala si me da mi želiš dobro.....da si mi spasla život! Usudiš li se da takneš Andresa i ostale ljude koje volim, ubiću te.....! Sada ćemo te povesti u naš kraj.....da malo vidiš kakav je tamo život, kakvi su tamo ljudi i kako to izgleda kada si zarobljena! Zar ne momci? – obratila se Amanda banditima.
-Slušaj mala......Moj asistent, Mario je video Andresa u jednom kraju i garantujem ti da je u velikoj opasnosti...Ako mi ne veruješ, pitaj njegove roditelje ili prijatelje gde je trenutno, pa ćeš shvatiti da sam u pravu, samo se nadam da tad neće biti prekasno....
Nakon ovih reči, Amanda se zabrinula i zamolila je Heorhinu da pokuša da pronađe Alehandrov broj telefona.

Andresu je noga i dalje krvarila, ali je sad situacija još gora, jer je bio sav izudaran od cigala i crepova, koji su popadali na njega. Više nije mogao da ustane. Postojala je velika opasnost da mu se rana inficira. Glava mu je, takođe bila povređena i krvava. Žena robot mu je skinula majicu. Vezala ga je za gredu, a zatim, iz sve snage mu je zarila nokte u leđa...Počela je da piše po njegovim leđima, on se od bolova onesvestio. Krv je šikljala na sve strane.

Heorhina je saznala broj vile Alvarado i pozvala je Alehandra. Na svu sreću, on se ubrzo javio i veoma ga je iznenadio njen poziv. Međutim, kada joj je rekao da je Andres nestao i da ga policija već dva dana traži, veoma se uplašila i nije mu ništa odgovorila. Heorhina je prekinula vezu, bila je zbunjena i nije znala šta da kaže kćerki. Najzad, rekla joj je istinu, odnosno, da je Andres zaista u opasnosti i da ne mogu da ga nađu.
-Prokletnice! Šta ti je on skrivio sad? Šta hoćeš od njega?! – vikala je Amanda na Dolores, ali joj je Dolores ponavljala da nema vremena za gubljenje i da će Andres biti ubijen, ako je ne oslobode.
-U redu! Odvezaćete je...ali vodite računa da ne pozove policiju! Naučnica će nas odvesti na to mesto, ali sam nas troje! Ana Manuela, ti ne smeš da ideš s nama, vratićeš se sa Markosom, Huliom i Estebanom. Ja, Roberto i Greko, ići ćemo sa naučnicom! – obraćala se Heorhina svim prisutnima. Iako je u početku odbijala majčin predlog, Amanda se, na kraju složila sa njom.
-Veruj mi Ana! Ja sam ipak član bande....Verovala ili ne, ja znam kako da postupim u ovakvim situacijama! Ti moraš dobro da se sakriješ...znaš već zbog čega! Molim te....Poslušaj me! Dopusti da te momci vrate u kvart... - zamolila je ponovo Heorhina Amandu, znajući da je tvrdoglava i da je u stanju svašta da učini. Međutim, Amanda joj je obećala da će je poslušati, zagrlila ju je, a nakon toga, napustila je vilu, zajendo sa banditima.
Roberto je polako odvezao Dolores, ali su joj Greko i Heorhina pretili pištoljem. Svi zajendo su seli u Andresova kola, s tim što će Dolores upravljati volanom, kako bi ih odvezla do mesta gde se nalazi Andres. Ubrzo su krenuli.

Kada je trebala da sedne na motor, Amandi je ponovo pozlilo.
-Šta ćemo sad da radimo....kog đavola?! Ovi su već krenuli......! - besno je upitao Hulio Estebana i Markosa, koji su pridržavali Amandu. Ona im je govorila da se ne oseća dobro i da neće moći da izdrži tako jake bolove.
-Odvešćemo je u bolnicu! Ne znam šta drugo da radimo! – odgovarao je Esteban, sav očajan i besan.
-Ne možemo da je vodimo u bolnicu...Odmah će je neko prepoznati i prijaviti policiji! Slušajte....Nalazimo se ispred kuće poznate naučnice...Možda u kući ima još nekog, ko bi mogao da nam pomogne! – govorio je Markos ostalima, dok je Amandi i dalje bilo loše.
-Nađite lekove....u laboratoriji....u kući....Molim vas požurite....Potražite asistenta....! – govorila im je Amanda, nakon čega su Esteban i Markos otrčali u Doloresinu vilu, kako bi pokušali da pronađu bilo kakvu pomoć. Hulio je ostao sa Amandom i pokušavao je da umiri, dok je ona sve više vrištala. Kada joj je okrenuo leđa, uzela je malo veći kamen i udarila ga je po glavi. Istog trenutka, zbog jačine udarca, Hulio se sručio na zemlju i polako je gubio svest.
-Izvini, lepi moj....ali ovo ne može da ostane ovako! Zahvalna sam svima što želite da me zaštitite...ali ja ne mogu mirno sedeti, znajući da su dve osobe, koje volim najviše na svetu, u velikoj opasnosti! – govorila mu je Amanda, a zatim je sela na njegov motor.
-Vreme je za osvetu....Uskoro ćemo se ponovo sresti, draga naučnice! – a zatim je upalila motor i zaukala se. Vozila je velikom brzinom.

KRAJ 35. EPIZODE

Quote :

Andresu je noga i dalje krvarila, ali je sad
situacija još gora, jer je bio sav izudaran od cigala i crepova, koji
su popadali na njega. Više nije mogao da ustane. Postojala je velika
opasnost da mu se rana inficira. Glava mu je, takođe bila povređena i
krvava. Žena robot mu je skinula majicu. Vezala ga je za gredu, a
zatim, iz sve snage mu je zarila nokte u leđa...Počela je da piše po
njegovim leđima, on se od bolova onesvestio. Krv je šikljala na sve
strane.

Ovo je strasno.... Nadam se da ce se Andres izvuci ubrzo...

Mislim da ih naucnica nece osvesti na pravo mesto, a Andresa ce neko sasvim treci da nadje.... Amandina tvrdoglavost moze skupo da je kosta.... Jedva cekam nastavak!

Quote :

Ovo je strasno.... Nadam se da ce se Andres izvuci ubrzo...

Mislim da ih naucnica nece osvesti na pravo mesto, a Andresa ce neko sasvim treci da nadje.... Amandina tvrdoglavost moze skupo da je kosta.... Jedva cekam nastavak!

Da, to je jedna od najjezivijih scena u romanu. Ali sreca u nesreci je ta sto ce se Andres uveriti da nije to njegova Amanda, jer ona ne bi bila u stanju to da uradi....
U pravu si to za Amandu...Ona ce pokusati nesto, ali vise ce sebi naneti stete, nego koristi.
Kasnije NOVA EPKA

36. EPIZODA

Mario se vratio na mesto gde je video robota i Andresa i odlučio je da se sukobi sa robotom, kako bi zaustavio katastrofu koja je zahvatila Meksiko. On je dobro znao da je najslabija tačka robota njegov vrat, gde se nalaze otvor za čipove i dugme na koje se njegova mašina gasi. Udarac u taj predeo, može potpuno da parališe robota, kao i čoveka, s tim što je Dolores negde pogrešila prilikom konstrukcije, pa se vrlo često robot sam pali. Polako je počeo da se penje uz stepenice nedovršene zgrade i začuo je buku u potkrovlju. Ubrzo, stigla je i Heorhina, sa Dolores i banditima. Heorhina je sve vreme nosila masku, kako je Hosefinovi ljudi i policija ne bi otkrili.
-Jel ste sigurni da je to ovo mesto? – upitala je Heorhina Dolores.
-Naravno....Pogledajte kola mog asistenta Maria, on je verovatno već ušao u zgradu...Sada se sklonite od mene! Ispunila sam svoj deo dogovora! Odvela sam vas do Andresa...Ne morate mi više pretiti pištoljem!
Heorhina je izvadila pištolj i uputila se ka zgradi.
-Tek kad se uverim da je Andres dobro, vi ćete biti slobodni! A sada, krenite sa nama! – besno je odgovorila Heorhina Dolores.

Andres je povratio svest, ali je bio veoma slab i jako povređen. Ruke su mu bile vezane za stub. Mario ga je primetio i prišao mu je. Žena robot je, za to vreme, bila u drugom delu potkrovlja. Čulo se kako lomi cigle i crepove. Mario je polako odvezao Andresa i pokušao je da mu pomogne da hoda. Andres se oslonio na Maria i zajedno su krenuli da napuste potkrovlje. Međutim, žena robot ih je primetila i počela je da puca. Mario je, nedaleko od njih ugledao zatvorene kutije, na kojima je bio nacrtan dinamit.
-Bojim se da nećemo moći dalje...Ako nastavi da puca, pogodiće ove kutije i doći će do eksplozije. Prokletstvo! Ovo nije obična zgrada, izgleda da je atomsko sklonište! – besno je govorio Mario Andresu, ne znajući da li da produži napred, niz stepenice ili da se vrati nazad, kako bi zaustavio robota. U tom momentu stigla je Herohina i pomogla je Mariu da pridrži Andresa.
-Ko ste vi? Šta se desilo ovde...ko to puca?! – zabrinuto je upitala Heorhina Maria.
-Vi mu pomozite...Požurite! Ja idem da pokušam da smirim i ugasim robota! – rekao je Mario Heorhini i uputio se ka robotu. Heorhina se zaprepastila kada je Mario spomenuo robota.
Andresu je i dalje bilo veoma loše, ali je davao sve od sebe, kako bi mogao da hoda. Uz Heorhininu pomoć, uspeo je da siđe sa stepenica. Nakon što su napustili potkrovlje, sreli su se sa Robertom i Grekom, a za njima je išla i Dolores.
-Pomozite onom čoveku....On me je odvezao....U velikoj je opasnosti!!! Ona će ga ubiti....! – jedva je uspeo da progovori Andres.
Banditi su odjurili u potkrovlje, dok je Heorhina pokušala da izvuče Andresa iz zgrade.
-Izdrži...još samo malo....! Kad bih mogla da pozovem Alehandra...ali nemam vremena! Ko ti je ovo uradio.....!
-Monstrum! – odgovorio je Andres, pokušavajući da hoda. U tom trenutku, Dolores se pojavila iza Heorhine i velikom daskom ju je udarila po leđima. Heorhina je pala pored Andresa, ali je bila svesna.
-Aaaaaa!!! Bednice! Nisi ispunila svoj deo dogovora! – vikala je Heorhina pokušavajući da ustane. Međutim, Dolores ju je ponovo udarila i Heorhina je izgubila svest.
-Morate da umrete, kao i svi Amandini saveznici! Idem da pomognem kćerki, pa ću vas onda dokrajčiti! - govorila je Dolores Andresu, a zatim je krenula da se penje uz stepenice, kako bi stigla do potkrovlja.
Andres nije znao šta da radi...Bez Heorhinine pomoći nije mogao da ustane. Bolovi koje je osećao u leđim bili su veoma jaki.

Mario je pokušao da otme robotu pištolj, ali nije uspeo. Ona ga je, svom snagom, bacila na pod i počela da ga šutira.
-Ostavi ga! – povikali su Roberto i Greko, a zatim su uperili pištolj u nju.
-Greko....pogledaj! To je Amanda! Nemoj da pucaš! – povikao je zbunjeno Roberto.
-Neee......nije to Amanda! Molim vas....bežite odavde, bežite od njeeee!!! – vikao je Mario, ali nije mogao da ustane zbog udaraca koje je zadobio.
-Naravno da jeste Amanda! Šta radiš ovde, zašto napadaš tog čoveka?! – upitao ju je Roberto, a zatim joj je prišao. Međutim, više mu nije bilo spasa. Žena robot je uperila pištolj ka njemu i pucala je u njega više puta. Nakon što se Roberto sručio na zemlju, Greko je počeo da puca u robota, ali se iznenadio kada je video da njemu nije ništa. Nakon toga, u potkrovlje je došla Dolores.
-Ahahahahahahaha....Sami ste krivi! Hteli ste da dođete na ovo mesto, po Andresa! Sad imate priliku da upoznate moju kćerku...Kamilu! Ovaj jadnik, što leži je već imao tu čast, a koliko vidim i Mario....Ahahahahah – Dolores je počela ludački da se smeje. Međutim, kada je žena robot uperila pištolj u nju, ona se uozbiljila.
-Kćeri......Kamila....Ja sam tvoja majka....Ti ne bi bila u stanju to da uradiš! Ja sam te stvorila, dala bih svoj život za tebe...Molim te, ljubavi moja, spusti taj pištolj... – uplašeno je govorila Dolores kćerki, ali ona nije obraćala pažnju na njene reči. Pucala je na nju, ali se Dolores na vreme izmakla i metak je pogodio Greka. Žena robot je i dalje pucala...Izgubila je kontrolu nad sobom. Prizor je bio stravičan. Greko je pao mrtav.

Heorhina i Andres su se nalazili jedan sprat niže. Heorhina je polako dolazila k sebi, ali je osećala jake bolove i jedva je uspela da ustane. Andres je bio bez svesti.
-Bože......Pomozi nam! Zaštiti nas od psihopate Dolores....Šta li se dešava gore?! – očajnički je govorila Herohina, a zatim je krenula da potraži pomoć. Ubrzo je začula pucnjavu u potkrovlju i veoma se uplašila. Na brzinu je uzela mobilni i pozvala je ostale bandite da dođu da im pomognu. Uhvatila je Andresa za ruke i pokušala je da ga izvuče iz zgrade. To je za nju bilo veoma naporno i teško, ali nije odustajala.

Dolores je počela da beži od robota. Mario nije mogao da joj pomogne, bio je teško povređen, a Greko i Roberto su bili mrtvi. Žena robot je nastavila da puca na sve strane. Dolores se sakrila iza gomile kutija i pokušala je da pronađe nešto čime bi udarila robota po glavi. Međutim, žena robot ju je brzo otkrila i počela je da ruši kutije. Mario je, za to vreme, jedva dopuzio do otvora na zidu. Bio je to veliki otvor, namenjen za prozor. Uspeo je da se provuče i pao je na veliku gomilu peska. Dok je robot rušio kutije, Dolores je uspela da dođe do stepenica i krenula je da napušta potkrovlje.
-Žao mi je Kamila.....ali ne znam kako da ti pomognem...Doći ću kasnije! Suviše si agresivna....Ne znaš šta radiš! – uplašeno je govorila Dolores, ali je robot primetio kako beži i pucao je na nju. Međutim, ponovo ju je promašio i pogodio je kutiju sa dinamitom. Nastao je požar.

KRAJ 36. EPIZODE

Ove epizode se nece bas svideti onima koji ne vole akciju....

Jeste stravicno, ali veoma zanimljiva epka! Zao mi je Greka i Roberta, Amanada Robot je zaista presla svaku granicu.... Nadam se da ce se Andres i Heorhina izvuci. Pitam se gde li je Amanda i sta ce da uradi? Veoma zanimljivo! Jedva čekam sledeću epku!

Svaka cast!

VIdi ti, vec 35.epizoda!!

Citajte ovo, vredi...x))

37 . EPIZODA



Dolores je trčećim korakom sišla niz stepenice i krenula je da napušta zgradu, međutim, plafon je odjednom počeo da se ruši. Požar se širio velikom brzinom. Žena robot je pronašla otvor na zidu i kroz njega je napustila potrovlje. Pala je sa prilično velike visine i zbog jakog udarca, ugasila se. Ležala je nedaleko od Maria, koji je takođe bio bez svesti.
Atomsko sklonište počelo je da se ruši. Nekoliko cigli palo je na Dolores. Bila je povređena i nije mogla da ustane.
-Pomozite mi......molim vas! Kamila, kćeri moja.....izbavi me odavde!
Heorhina i Andres stigli su do prizemlja. U početku je prašina padala na njih, ali ubrzo i krupno kamenje.
-Još samo malo......! Bože....Pomozi nam! Izlaz je blizu....veoma blizu! – očajnički je vikala Heorhina i ugledala je svoju kćerku na motoru.
Amanda je sišla sa motora i počela je da trči ka majci i Andresu.
Međutim, krov zgrade se sručio ispred nje i onemogućio je prolaz Heorhini i Andresu.
-Neeeeeeeeeeeeeee!! Mama! Andrese!– Amanda je počela da plače, a zatim da beži, jer je sve više padalo kamenje. Nažalost, nakon što je krov pao, vatra se proširila i na okolinu.

Heorhina i Andres bili su zatočeni. Nisu mogli da izađu. Svuda oko njih bili su ogromni komadi zidova i bili se prekriveni prašinom, koja je sve više padala na njih. Ubrzo, vatra ih je opkolila i zidovi koji su bili oko njih nestajali su u plamenu vatre. Heorhina je počela da se guši i ubrzo, zbog velike vrućine i dima, izgubila je svest.
Amanda je uplašeno trčala, pokušavajući da pronađe nekog ko bi joj pomogao da izbavi Heorhinu i Andresa. Uspela je da umakne vatri, ali joj se ponovo javila vrtoglavica i morala je da zastane. Bila je suviše slaba i počela je da se trese. Sela je na zemlju i uhvatila se za glavu.
-Bože....šta mi se to dešava...sve sam slabija i svakim danom osećam se sve lošije...? Dolores je kriva...To mi se dešava jer me je ona drogirala dve godine...! – govorila je Amanda sama sebi....ali nije mogla da nastavi da beži, jer se osećala veoma loše.
Bila je iscrpljena, oblivena hladnim znojem, a pri tom i uplašena zbog majke i Andresa. Vatra joj se polako približavala. Posmatrala je atomsko sklonište koje je tonulo u vatrene obrise i nestajalo u vatrenim prostranstvima. Plamen je, kao crveni jezičci obasjavao okolinu. Užarena vatrena kugla se kotrljala i rušila žbunove i drveće. Senke plamena u polumraku pravile su razne siluete, a gusti, crni oblaci su uplašeno odplovili. Nebo se razvedrilo. Ubrzo su se čule policijske i vatrogasne sirene i mnogo kola je stizalo u okolinu skloništa. Vatrogasci su započeli svoj posao. Stigli su i banditi, ali im policija nije dala da prođu, jer je bilo veoma opasno.
-Ne! Heorhina!!!! Sine!!! – povikao je Alehandro i udario je nekoliko policajaca. Nko nije mogao da ga zaustavi, kao i bandite koji su krenuli za njim. Brzo su se probijali kroz vatrena koplja i približili su se skloništu. Vatrogasci su sve vreme vredno radili svoj posao...Uz njihovu pomoć, Alehandro je usepo da pronađe Heorhinu i Andresa. Oboje su bili bez svesti. Do tog mesta dotrčali su i banditi, prekrili su ih ćebadima i pomogli su Alehandru da ih izbavi. Policija je pronašla i Dolores, koja je bila u mnogo težem stanju i imala je operkotine po rukama i nogama. Jedva su uspeli da je izvuku. Ubrzo je stigla hitna pomoć i odvela je Heorhinu, Andresa i Dolores. Tela Greka i Roberta još nisu pronađena, pošto se potkrovlje srušilo i bili su zatrpani. Nakon toga, policija je pronašla i Maria, u gomili peska i uspela je da ga spase.
Malo dalje od njih, iza velikog kamiona, sedela je Amanda. Nije mogla da ustane zbog vrtoglavice koju je osećala. Znala je da sa njom nešto nije u redu i da to može imati kobne posledice. Naslonila se na kamion, zatvorila je oči i nadala se da će se ovaj pakao završiti. Međutim, kada je pogledala, primetila je da joj se neko približava. U prvi mah, nije mogla jasno da vidi ko joj se približava. Međutim, kada joj je žena robot bila veoma blizu, Amanda se iznenadila kada je ugledala svoj lik.
-Bože moj....Šta se ovo dešava...Haluciniram...Umreću....... – tiho i zadihano je govorila Amanda, iznenađena pojavom žene robota pred njom.
Međutim, situacija se pogoršala. Došlo je do velike eksplozije, verovatno zbog toga što su se zapalile i preostale kutije sa dinamitima. Policija i vatrogasci su morali privremeno da se povuku. Amandu nisu primetili i bila je u velikoj opasnosti. Žena robot joj je prišla, podigla ju je i odvela sa sobom. Trčećim korakom napustila je parking na kojem su se nalazile.

Nakon ovoga, još nekoliko puta je došlo do eksplozija i tek pred zoru, vatrogasci su nastavili svoj posao. Napolju je polako svitalo...Žena robot je odnela Amandu u obližnje gradilište. Nakon što se osvestila, Amanda je bila veoma začuđena i isprepadana.
-Aaaaaaaaaaaaaa!!!! Prokleta naučnica....Šta je napravila od mene!!!!!!!!!!!! Šta je ovo što se nalazi ispred mene.....Upomoć!!!! – vikala je uplašeno, ali joj je žena robot pokazivala da ućuti, stavljajući prst na usta.
-Bože....Ja sam poludela!!!!! Vidim stvari koje ne postoje! – zatvorila je oči, nadajući se da neće videti robota kad ih ponovo otvori. Međutim, ponovo je doživela razočarenje. Žena robot je stajala ispred nje i mazila ju je po kosi.
-Aaaaaaaaaaaa!!! Nemoguće....Osećam da me dodiruje.....!!!!! – a zatim je od prevelikog uzbuđenja ponovo pala u nesvest.

Herohina, Andres, Dolores i Mario smešteni su u istoj bolnici. Mario je bio u najboljem stanju. Imao je sreće što je pao na pesak, jer bi u suprotnom taj pad ostavio veoma teške posledice. Imao je povrede na stomaku, koje mu je nanela žena robot, ali su one bile zbrinute i on je bio van opasnosti. U veoma kritičnom stanju bili su Andres i Dolores. Dolores je imala povrede po celom telu, a uz to i opekotine. Andres je bio u veoma teškom stanju. Metkom je pogođen u nogu, rane na leđima su bile veoma teške. Dim je svima naneo zlo i zbog toga su svi bili ugroženi i bez svesti. Andres i Dolores su poslati na operaciju. Herohina je bila van životne opasnosti.
Alehandro je obavestio Estelu i Mikaelu o tome koliko je situacija ozbiljna.
Banditi su, takođe, bili u očaju, jer policija još nije imala nikakvih vesti o Greku i Robertu, a nisu znali ništa ni o Amandi, nakon što ih je prevarila, ukrala motor i pobegla.

KRAJ 37. EPIZODE


GRADILISTE NA KOJEM JE ROBOT NAPAO ANDRESA


AMANDA NA MOTORU

Aaa susret Amande i robota, koliko vidim, neke stvari pocinju polako da se otkrivaju.

Sto se epke tice, veoma napeto, zaista, robot iz dana u dan sve opasniji.... Nadam se da ce Andresu biti dobro, ali i Dolores, iako je zla, mora da zivi da bi priznala da je ona tvorac svih ovih zla koji su snasli grad...

Quote :

Ne! Heorhina!!!! Sine!!! – povikao je Alehandro i udario je nekoliko
policajaca. Nko nije mogao da ga zaustavi, kao i bandite koji su
krenuli za njim. Brzo su se probijali kroz vatrena koplja i približili
su se skloništu. Vatrogasci su sve vreme vredno radili svoj posao...Uz
njihovu pomoć, Alehandro je usepo da pronađe Heorhinu i Andresa. Oboje
su bili bez svesti. Do tog mesta dotrčali su i banditi, prekrili su ih
ćebadima i pomogli su Alehandru da ih izbavi.

ovo mi se najvise svidelo, dolazak Alehandra i spasavanje Heorhine i Andresa.... Posebno njegova upornost da spasi zenu koju voli i Andresa....

Quote :

Aaa susret Amande i robota, koliko vidim, neke stvari pocinju polako da se otkrivaju.

Da, susret koji je veoma cudan i karakteristican....Znas li mozda po cemu ?

Narednih dana posveticemo se AMANDA SPECIAL-u koji je inace bio predvidjen negde oko 30. epke da se objavi, ali nema veze....Special je u stvari ono osnovno, srz cele serije, tema i poruka.....

AMANDA SPECIAL

Knjiga o životu/Heorhina

Život je ustvari jedna knjiga...Broj stranica nije bitan. Ako je knjiga zanimljiva, mi nećemo obraćati pažnju na broj stranica...pa makar i bila to jedna debela knjiga sa puno stranica. Međutim, dešava se često i ona druga varijanta; Knjiga je debela...a uz to i dosadna. Zamislimo da je knjigu obavezno pročitati (lektira). Mi ćemo čitati, ali jednostavno, nećemo obraćati pažnju na to što čitamo, nećemo povezivati događaje, likove, nećemo razumeti suštinu. Ima ljudi koji žive...ali zapravo, ne postoji smisao njihovog života. Takvi ljudi predstavljaju kipove. Oni koračaju životnom stazom...idu, idu, idu...ali ne znaju ni zašto idu. Jednog dana i oni će se umoriti, ili će ih neko napasti, iznenada, ali oni, takvi, kakvi su, neće uspeti da se odbrane...Pašće na grbavu stazu i razbiće se...To su ljudi koji nemaju osećanja. Anatomski deo njihovog bića odlično funkcioniše, ali gde im je onaj drugi deo....? Gde je osećajni deo bića, gde mu je srce, koje neprestano plete niti života...? Srce nas izvlači iz jave kakva god da jeste! Bez osećajnog dela, nema života...čovek postaje kameni kip...knjiga postane dosadna. Više nećemo moći izdržati da čitamo takvu knjigu..pa makar dobili jedinicu u školi, ostavićemo je!!!! Upravo tako je počela ova priča...Heorhina, duboko povređena zbog neostvarene ljubavi i rastanka, gubi želju za životom. Tada je ona bila veoma mlada, sve u svemu jedno krhko, nevino, mlado ptiče...koje je tek naučilo da leti. Kada je poletelo, sudarilo se sa orlom, palo na zemlju i povredilo se, i to sve samo zbog toga što je jako mlado...a uz mladost ide i radoznalost, neopreznost, naivnost, a opasnih orlova ima svuda. Zli ljudi su svuda oko nas, prepuni zavisti, besa, pohlepe i želje da imaju svu moć sveta! Sakriju se iza drveta i čekaju da ptiče krene da leti...po prvi put. Nakon toga, oni će da ga zgrabe, zarobe, rastrgaju...a posle će pakosno da se smeju i misle da su jaki...da su pobednici.
Heorhina je silovana. Nakn toga, ostala je trudna. Njen voljeni ju je napustio...oteli su njenu prvu ljubav, njenu volju za životom su ubili...! Ovo je objašnjenje za one stihove na početku...Ovo je surova istina njene mladosti, ali ni sada, njen život nije bolji, ali zato, postoji smisao života...postoji dete, koje je samo njeno i ničije više!!!!! Dva sjajna oka njenog deteta, jedina su njena svetiljka...Kad ona sijaju, sija i ona sa njima. Kad se ona ugase, gasi se i ona. Od momenta rođenja devojčice, koja ne plače, Heorhina prestaje da bude kip.
Više joj ništa u životu nije bilo bitno osim tog malog bića, koje će ona pokušati da zaštiti, kako ne bi doživelo istu sudbinu kao ona. Zaštitiće ga po svaku cenu, pa makar morala da postane bandit, ili ubica! U njoj se ponovo rađa onaj osećajni deo bića. Knjiga o njenom životu se nastavlja...Vetar polako pomera njene stranice...Knjiga ponovo postaje zanimljiva, prepuna događaja i avantura...ali ono što je važnije od svega je to što je ta knjiga nekom posvećena...

NASTAVICE SE.....

Pa možda što je robot u Amandi videla sebe (jer imaju isti lik), i jednostavno je, da kažem, programirana tako da ne može da naudi sebi... heh ne znam, lupam... ali mi to trenutno pada na pamet...

Upravo tako, bravooo Snoopy!!!!! :ajmo:

Pročitala sam Amanda spicijal i mogu ti samo dve reči da kažem:

SVAKA ČAST!

Oduševljena sam načinom kojim si opisao tragičnu sudbinu Heorhine, ptić koji se sudara sa orlom i pada i kasnije biva povredjeno na način koji nam je poznat...

Zaista na svetu ima ljudi koji ne biraju sredstva da dodju do nečega što ih interesuje, spremni su i na najgora dela da bi se dočepali onoga za čim teže... Žalosno je ovo, ali istinito!

Eto, to je ujedno i jedna od poruki ove "web novele". Bice ih jos i slazem se sa tobom u svemu. Hvala, drago mi je da ti se dopada.

Heroj ili slabić?/Žena robot

Ponekad nam se učini da smo sami na svetu...i da sreća nikad nije potpuna. Usamljenost je zaista jedna od najtežih prepreka koje nam život uporno postavlja. Mada, možda je za usamljenost bolje reći da je to stanje koje nastupa posle poraza...kada čovek ne uspe da uništi prepreku. Svet je prekriven tamom. Jedini način da se preživi je svakodnevna borba sa preprekama, raznim iskušenjima, zlim ljudima, ali ponekad i borba sa samim sobom, jer nekad je uzrok sve naše patnje duboko, u nama, a ne u drugim ljudima, ali u svakom slučaju tuga i bol postoje. Osim osećaja samoće, javlja se i osećaj bede, nedostatak samopoštovanja, gubitak volje za životom, strah, nemir i razočarenje u ljude. To je onaj osećaj koji se javlja pred svaku prepreku. Potrebno je uz sebe imati prijatelja, to jedini način koji sigurno vodi ka pobedi, najpre zbog toga što direktno uništava osećaj usamljenosti. Uprkos svom bolu i patnji koji se nalaze na našim životnim putevima, nije nemoguće stići do samog cilja. Međutim, ako usamljenost preuzme kontrolu nad nama, teško da ćemo se odupreti tim preprekama. Zvezda drugarstva i ljubavi mora da sija unutar nas, mora da nam bude zvezda vodilja. Nakon svega ovoga postavlja se pitanje: Da li je moguće razoriti hladne stene, ako uz sebe imamo nekog? Naravno da je moguće. Jedna ogromna stena, u prvi mah izgleda kao prepreka koju čovek, pa ni sa million prijatelja uz sebe neće moći da razori. Stena je tvrda, hladna, mrtva, bez ikakvih osećanja. Ljudi, nalik na nju su obični slabići, a ne heroji kao što izgledaju. Osećajni deo našeg bića, naše srce, ako uz sebe ima još jedno srce, veoma lako može da razori ovakvu osobu-stenu. Robot je upravo to. Izgleda neuništivo, svi ga se plaše...Ona napada, i naravno, ubija svakog koga stigne. Međutim, da li je njega neko pokušao da napadne...i kako ga je napao? Da li je neko pokušao da ga uništi, jer na kraju krajeva, nije sve u snazi, nego i u pameti? Robot deluje pametno, pa čak i prepametno, ali on to sigurno nije. Prepametan je onaj ko ga je stvorio. On je veštačko biće, pa je zato i opasan po čovečanstvo. On je uljez i treba ga ukloniti. On ubija ljude posebnim oružjem, koje čovečanstvo još nije videlo. Mi, kao normalni ljudi to nemamo. Međutim, i mi, koji smo nastali prirodnim putem imamo nešto što on nema....svoj um i svoje srce – pamet i osećanja, što i jeste suština našeg bića. To je jedino oružje kojem ljudi treba da se služe protiv ove mašine, umesto što odmeravaju s njim eksplozivnu snagu i takmiče se s njim u naoružanju. Polako, sami sebe ubijaju, a i ostale....Upravo je robot ustvari to jadno biće, samo na svetu...kip koji neprestano korača, a ni sam ne zna zašto....drugi upravljaju s njim...Pa zar je moguće da je nepobediv???

Zločini žene robota: (DO SADA :OIUU: )

1. Petorica mladića resečeni na delove
2. Zadavljen konobar
3. Isprebijan Mario
4. Prostitutka Rikarda umire nakon ujeda
5. Izboden čovek u blizini vile Brakamontes
6. Strašna eksplozija kola, cela ulica stradala
7. Karola Brakamontes isečena kosilicom (a pre toga skoro da je progutala fen)
8. Isprebijana Dolores
9. Ponovo eksplozije, ogromni požari, veliki broj policajaca i nedužnih ljudi je stradalo
10. Zadavljeni Hosefinovi telohranitelji, a on rastrgan
11. Monstruozni napad na Andresa (šaranje noktima po leđima)
12. Surova smrt bandita Roberta i Greka i napad na Maria i Dolores

DOKLE VIŠE????????

Serija je ekstra! Svaka cast!

Svidja mi se ovaj opis

Quote :

Stena je tvrda, hladna, mrtva, bez ikakvih osećanja.

svih zlih i bezosećajnih osoba koji čine ovaj deo sveta... Takav je i robot, ali on nije živo biće, pa se svo zlo koje je ona (Amanda-robot) počinila, propisuje jednom čoveku (Dolores)... Jer ipak, čovek je taj koji menja i pokreće ovaj svet u kojem smo, ne svojom voljom, bačeni...


Medjutim, protiv takvih ljudi treba se boriti, ma koliko nemoguće i teško izgledalo da kao pobednik izađeš, ipak ne treba odustati... Samo oni koji su odlučni, istrajni u borbi, na kraju pobedjuju... Slabići odustaju i prepuštaju se zlu i bezosećanosti tih ljudi...

JOŠ JEDNOM, SVAKA ČAST NA OVOM POUČNOM TEKSTU!

E BAS MI JE DRAGO DA SI SHVATILA POENTU I DA TI SE DOPADA!!! TO JE PORUKA I SRZ WEB NOVELE, A NE NAUCNA FANTASTIKA, KAO STO SE MOZE POMISLITI.

HVALA TI PUNO!!!

38. EPIZODA

Nakon što se osvestila, Ana Manuela je bila veoma zbunjena i uplašena. Žena robot je sedela pored nje i posmatrala ju je.
-Molim te...Objasni mi šta se ovde dešava...Ništa ne razumem!!! Zašto imaš isto lice kao i ja, odakle si se stvorila? Nemoj da me gledaš tako....plašiš me! – govorila joj je Amanda, ali žena robot već duže vreme nije progovarala i nije skidala pogled sa nje.
-Slušaj ti.....Zahvalna sam ti što si me spasla iz požara...ali plaši me tvoj pogled...!!!! Aaaaaaaaaa!! Šta je ovo Bože...ona ne obraća pažnju na to što joj govorim...Neprestano gleda u mene, kao zombi..... – uplašeno je govorila Amanda, a više i sama nije znala kome se obraća.
-Prestani da me gledaš, kad ti kažem!!!!!! – vikala je Amanda na robota, ali opet nije dobijala nikakav odgovor.
-Ti si luda...Hoćeš da budeš kao ja....Kopiraš me u svemu....!!! Ahahaha...ali nikad ti to neće uspeti...Pogledaj lutko svoju kosu...užasna je! Nije ni nalik mojoj...Ti nikad nećeš biti kao ja...Ne razumem te...Ti si bolesna, ne mogu više da te podnesem, idem odavde! – a zatim je krenula da napušta gradilište.
-Stani! – povikala je žena robot svojim glasom, koji, inače retko upotrebljava.
-Wow!!! Bravooooooooo!!! Lutkica je progovorila...Onda mi objasni odakle si se stvorila? Govori! – podsmevala joj se Ana, ali je žena robot i dalje bila opuštena i nije joj odgovarala.
-Bože...Da nisi ti možda.....Aaaaaaaaaaaaaaaaaa!!! – Amanda se setila da je juri policija i da je optužuju za mnoga ubistva. Zaprepašćeno je gledala u robota, a zatim je počela da beži. Krenula je da napusti gradilište, ali je robot pošao za njom.
-Ona je monstrum....a policija me je pomešala s njom!!! Naravno...to je objašnjenje za sve što mi se dešava...Ona je moja dvojnica, a neko je sve ovo lepo isplanirao, da me dokrajči!! – trčala je veoma brzo, ali ju je robot prestigao. Snažno ju je uhvatio za ruku i bacio na zemlju.
-Šta hoćeš od mene?! Ja nemam nameru da se ovde bijem sa tobom, kao policija, jer ti nisi normalna, a ja neću da ovde budem sa ludakom...Poludeću, ako ostanem sa tobom! – besno joj je govorila Amanda, ležeći na zemlji, ali su se odjednom začuli glasovi.
Kada je ustala, primetila je, u daljini, nekoliko momaka koji su krenuli ka gradilištu. Žena robot se sakrila iza gomile blokova.
-Ja poznajem ove momke...Oni su članovi bande, u kojoj se nalazi moja majka...Prokletstvo! Šta da radim sada....? – zbunjeno je Amanda upitala robota.
Žena robot joj je pokazivala da ćuti i podigla je, sa zemlje, debelu metalnu šipku.
Amanda se, takođe, sakrila iza blokova, kako je ne bi primetili.
-Ne!!! Molim te...nemoj da ih ubiješ!!!! Preklinjem te...idi odavde...beži! Obećavam ti da nikom neću reći da sam pričala s tobom, samo idi...Jel hoćeš?
Žena robot je virila iza blokova i posmatrala je dva bandita, koji su im se sve više približavali. Amanda joj je prišla i uhvatila je šipku, koju je robot držao.
-Preklinjem te...Dosta je žrtava! Oni su nam prijatelji, neće ništa reći policiji...Idi odavde, nemoj da im naudiš! Poslušaj me...Uskoro ćemo se ponovo videti, ako tako hoćeš, ali sada nestani! – ubeđivala ju je Amanda.
Žena robot se spremala da izađe pred njih i da ih dokrajči.
-Rekla sam ne! Neću ti to dozvoliti! Ako već hoćeš da ubijaš i da napadaš, onda napadni mene, jer ja nemam nameru da gledam kako uništavaš ljude koje volim!!! Slušaj me!!! Molim te..... – a zatim je počela da plače.
Žena robot je pobesnela. Bacila je šipku, pomazila je Amandu po glavi, a zatim je, na brzinu, nestala. Napustila je gradilište i banditi je nisu primetili. Začuli su plač i ubrzo su, iza blokova, pronašli Amandu. Bila je veoma uplašena i uznemirena.
-Smiri se....Pre par minuta, čuli smo dreku...jecanje...Jel si to ti bila? Šta ti se desilo? –upitao ju je jedan od bandita. Ona je i dalje plakala. Zagrlila ga je svom snagom.
- Sa kim si razgovarala...izgledalo je kao da si se svađala?! – upitao ju je drugi bandit.
-Pričala sam sama sa sobom...Osećam se užasno!! Jedva sam se sinoć spasila od eksplozija. Ne znam šta se desilo sa mamom i Andresom...Sećam se samo da sam videla majku kako pokušava da izvuče Andresa iz zgrade, koja se rušila...i krenula sam da joj pomognem, ali je pao krov i vatra je zahvatila okolinu...i onda mi je opet pozlilo i došla sam ovde... – pričala im je Amanda, brišući suze.
-Ne brini...Tvoja majka je dobro, upravo se sad vraćamo iz bolnice...Nadamo se da će uskoro izaći odande...ali ti nikako nisi smela da pobegneš od Estebana, Hulia i Markosa...Rekli su nam da si ih prevarila kako se osećaš loše i da si iskoristila priliku, kako bi pobegla...Herohina se sada brine za tebe!
-Vi ništa ne razumete...Nikada i nećete...Možda je tako i bolje i ja vam od srca želim da nikada ne doživete ono što sam ja doživela...i želim vam da me nikada ne razumete! Hoću da vidim majku! A Andres? Kako je on?
-On? Pa........ – kada je hteo da ispriča Amandi šta se desilo sa Andresom, drug ga je prekinuo.
-On je, takođe, dobro....i van je opasnosti! Ja mislim da bi trebala da pođeš sa nama, u podrume, kako bi se malo smirila, a i opasno je da sama lutaš ovim kvartom, jer je policija na svakom ćošku...Pođi sa nama.....
-Da, naravno....Idemo! – a zatim su otišli u podrume. Amanda je jela, malo se odmorila, a zatim je izašla i banditi su je odveli do obližnjih tuševa, kako bi se okupala. Zatražila je od njih i da joj donesu novu odeću. Ostavili su je da se tušira. Međutim, ona nije izlazila iz kabine čitavih sat vremena.
-Ana, da li si gotova? Doneli smo ti novu odeću....Jel me čuješ?
-Hej, pogledaj....Ovde je bila ostavila staru odeću...ali izgleda da ju je ponovo obukla!
Jedan od bandita je odškrinuo zavesu od kabine, ali Amande nije bilo.
-Prokletstvo! I nas je prevarila....Pobegla je, dok smo otišli po odeću, a tuš je ostavila da radi!! Sigurno je je otišla u bolnicu! Glupača....Samo nam probleme stvara!
-Izgleda da je uzela i jedan od motora! Sad sam pogledao i jedan nedostaje!

Marina se nalazila ispred noćnog kluba, kada je primetila robota kako prolazi tuda.
-Ahahahaha....ponovo se srećemo...ubico! Prvo da ti kažem da sam ti veoma zahvalna za ono što si uradila gazdi kluba! Zaslužio je to....prokleti ker! Međutim, ma koliki ti monstrum bila, ja te se ne bojim! Ovog momenta ću da se sukobim s tobom! Platićeš mi za sestrinu smrt! Jedna od nas dve će sigurno umreti! *****! – a zatim je krenula ka njoj.

KRAJ 38. EPIZODE

Znala sam da Amanda robot nece napasti Amandu...

Amanda mnogo rizikuje sto hoce da sama istera pravdu, mada, sad kad je srela robota, blizu je istine... Volela bih kada bi robot stala na njenu stranu u otkrivanju istine...Ali ko zna, videcemo ))