Odlična epka, kao i uvek!

Quote :

Kada je pokucao, kako bi je pozvao na večeru, ona mu je rekla da će ubrzo doći, ali nje duže vreme nije bilo. Leon je otišao po nju, ali je soba bila prazna, a vrata od terase otvorena. Leon se uplašio i obavestio je svoje telohranitelje da je potraže.

Ne znam koliko je dobro što je pobegla. S obzirom da je i robot pobegao i verovatno je o tome Meksiko obavesten, mnogi mogu da je pomešaju sa njim (robotom) i to ne može izaći na dobro...

Quote :

To se desilo kada su čuvari imali kratkotrajnu pauzu, ali je način na koji je neko dospeo u ćelije, bio je veoma neobičan, kao da se taj “neko” poslužio nekakvim trikovima, jer su zidovi bukvalno probijeni...Međutim, ono najgore je bilo to što policajci u toj odaji nisu zatekli ženu robota. Neko ju je odveo.

Hm, mislim da se pojavila Dolores i izvukla robota odavde. S obzirom da se radi o velikoj naučnici, koja je svoju genijalnost, nažalost,neativno usmerila, nema sumnje da se poslužila nečim što samo ona zna i uspela ponovo da unese nemir u živote ovog grada...

Quote :

Grad je ponovo u opasnosti.....Ponovo nemir i strah....Ponovo se mesec i zvezde posakrivaše...

Kao i u prošloj epizodi što sam rekla, nevoljama nikad kraja, ovde još zla treba očekivati...

Jedva čekam sledeću epizodu!

55. EPIZODA

Ubrzo nakon nestanka robota, policija je opkolila vilu naučnice Dolores, jer su prvo na nju posumnjali. Godinu dana nisu znali ništa o njoj, preptostavljali su da je napustila zemlju. Međutim, po svemu sudeći, njena vila, polusrušena (zbog požara, koji je izazvala Amanda), bila je prazna, ali su nekoliko policajaca, za svaki slučaj ostali da dežuraju. Međutim, tu okolinu niko nije bolje poznavao od naučnice, tako da niko nije ni znao da postoji podzemni kanal ispod kuće, kanal koji je veoma dubok, nalik je pećini. To mesto nikad niko nije otrkio i tu tajnu ne zna niko osim sumanute naučnice. U pećini, nekoliko metar ispod kuće, nalazili su se Dolores i žena robot. Robot je i dalje bio ugašen, ali to nije onemogućilo Dolores da otkrije šta je Mario uradio sa njim. Tokom ovih godinu dana, Dolores je bila u SAD, vešto se skrivala i obmanjivala ljude. Sada se vratila, kako bi povratila svoje delo, svoju “krv”, kako bi ona rekla, odnosno, svoju kćerku Kamilu-ženu robota. Pećina ustvari je delovala kao ogromna, mračna rupa, ali je to zapravo bila još jedna od njenih bezbroj skrivenih laboratorija. Pritiskom na samo jedno dugme, popalila su se sva svetla u rupi, duboko pod zemljom.

Policija je upalila alarm i putem vesti je obavestila građane o nestanku androida. Na svakom ćošku grada su se nalazili policajci. Uprkos uzbuni i najavama, bilo je ljudi na ulicama. Amanda je peške stigla do centra. Bila je uplašena, zbunjena i isprepadana...Pod velikim je stresom, zbog svega što joj se preplitalo po glavi. Pamćenje je polako počelo da se vraća, ali sa druge strane, imala je na umu da je njen život propast i nije želela da se ničega seti...Zbog toga se nalazila u teškom psihičkom stanju i pravila je besciljne pokrete. Kretala se, a nije znala ni kuda ide. Leonovi telohranitelji su krenuli u potragu, međutim, ona je već bila u gradu i ljudi su je prepoznavali.
-To je ona....Monstrum! Robot! Delo sumanute naučnice...Javili su da je pobegla policiji! – čulo se na svakom koraku i ljudi su paničili i bežali od nje, a ona je zaista izgledala kao da je izgubila razum. Držala se za glavu i lutala je ulicama, sve dok je policija nije ugledala.
-Aaaaa!!! Ubiće nas.....To je monstrum, učinite nešto! – vikali su prolaznici, dolazeći u susret policajcima koji su povadili pištolje. Amanda je trčala po stazi, izgledalo je kao da beži od njih. Oni su krenuli za njom, ali su počeli da pucaju, kako bi je zaustavili. Bili su ubeđeni da je to robot i da će ponovo ubiti nekog, ako je ne zaustave. Nije gledala kada je prelazila ulicu i naletela je na kola. Od jakog udarca u glavu, izgubila je svest. Puno ljudi se okupilo oko nje. Svi su je mrko gledali, užasavali se od nje, a neki čak i šutali, kada su je videli da leži na sred puta, bez svesti. Narod je bio ogorčen na robota, zbog velikog zla, koje je naneo Meksiku, dosta je nedužnih ljudi stradalo i dosta je štete gradu načinjeno u vreme kada se robot borio sa policijom. Sada, ta mržnja je ostala u ljudima i policija je jedva uspela da strpa Amandu u auto. Jedan od policajaca je primetio da krvari, tako da je bio ubeđen da je u pitanju žena, a ne robot. Uspeo je da je zaštiti od prolaznika, koji su želeli da je kamenuju. Saobraćaj je bio u zastoju. Amandu su odveli u bolnicu, a potom je obavešten Alehandro, šef tajne policije, zadužen za čuvanje i izolaciju robota. Kada je bila u bolnici, više nije bilo sumnje da je u pitanju pevačica Amanda. Alehandro je bio veoma iznenađen, ali i veoma srećan, međutim, još nije hteo ništa da kaže Heorhini, dok se ne utvrdi u kakvom je zdravstvenom stanju Amanda. Ubrzo su i Leonovi ljudi saznali gde se nalazi Amanda i Leon se uputio ka bolnici.

Marina se krila u šumi, nedaleko od kuće u kojoj se nalazila Heorhina sa zločincima. Pozvala je Alehandra i obavestila ga je Herohina u velikoj opasnosti i da je ovo prilika da uhapse Hosefina, pred same parlamentarne izbore.
-Ne znam gde smo, sve vreme sam bila u gepeku, izdržala sam, pošto ga nisam poptuno zatvorila kad sam uskočila unutra....Na svu sreću, uspela sam da im umaknem, ali će sigurno organizovati potragu...Povređeni telohranitelj će im reći da sam ga napala i u velikoj sam opasnosti...kao i Heorhina... – Marina se uplašeno obraćala Alehandru preko telefona.
-U redu. Lociraćemo poziv...Jedan od mojih ljudi se bavi time, nadam se da će moći brzo da to uradi, kako bismo odmah krenuli...Ostani tu, nemoj da se izlažeš opasnosti! – rekao joj je Alehandro, a zatim je predao broj telefona, sa kojeg je Marina zvala, jednom od radnika, kako bi otkrio mesto gde se oni nalaze. Alehandro je, nakon toga otišao u bolnicu, kako bi ga lekari obavestili o Amandi. Tamo je sreo Leona i predstavio mu se kao šef tajne policije...Leon mu je rekao da je Amanda sve vreme bilo kod njega i da je on odgovoran za nju. Uspeli su da se dogovore, tako da Leon ostane u bolnici, sa Anom, dok je Alehandro, sa ostalim policajcima krenuo na mesto, odakle je lociran Marinin poziv.

Amanda je polako dolazila k sebi. Leon je sa nestrpljenjem čekao doktora, koji se nalazio u sobi sa Amandom.
-Gde se nalazim..... – upitala je Amanda, osećajući bol u glavi. Izgledala je premoreno.
-Doživeli ste nezgodu...ali, povreda je zbrinuta, vi ste van opasnosti... – rekao joj je lekar.
-Boli me mnogo....Gde su ostali....Gde je Andres? Moja majka....?
-Polako samo....Boleće vas, to je neizbežno...Vama se vratilo pamćenje, jer, koliko sam obavešten, pre godinu dana ste imali operaciju mozga, posle toga izgubili ste pamćenje...Sada sledi jedan kritičan period, dosta težak i naporan za vas, ali to je jednom moralo da se desi, jer je operacija bila uspešna...
-Da, sećam se.....Andres....Rekla sam mu da odlazim, da ga napuštam...Vratila sam se u Akapulko...Jedan čovek me je oteo... – a zatim se uznemirila. Dali su joj sedativ.
-Smirite se...Sada je sve u redu....Bezbedni ste...Obavestićemo vašu porodicu...Sećate li se Leona Brakamontesa? On je ovde, želi da vas vidi....
-Leon? Da, naravno...ali sve mi se pomešalo...Ne znam šta da radim....
-Ništa, odmorite se...Kasnije ću ga pustiti da razgovara s vama...U međuvremenu ćemo i obavestiti vašu porodicu....
Amanda je ubrzo ponovo zaspala.

Norton i Hosefino su razgovarali u kancelariji satima. Norton je bio ljut na Hosefina i Hosefino mu je dugovao dosta novca. Ubrzo je taj razgovor prešao u svađu, a zatim i u tuču. Norton je opasan kriminalac...Hosefino je sve spremio, kako bi ga ubio, ali ga je ovaj otkrio i situacija se preokrenula. Nortonovi ljudi su napali Hosefinove i nastala je pucnjava. Norton je pretio Hosefinu pištoljem.
-Bedniče! Izdajniče! Grizeš ruku koja te hrani! Ovo je moja kuća...Pristao sam da te skrivam! – govorio mu je Hosefino, ležeći na podu. Norton mu se približio i nogom ga je udario u stomak, a zatim je čučnuo i prislonio mu pištolj na glavu.
-Rekao sam ti da ćutiš! Ova kuća....pa to je najmanje što si mogao da mi daš! Milione si mi ukrao, gde! Sada ću ja tebe da pokradem! Iznenadio si se, zar ne? Sada, kad te sredim, pozabaviću se sa tvojom suprugom....Prelepa je....Pozajmiću je malo....! – prkosio mu je Norton, ali je Hosefino pobesneo i odjednom je skočio na njega i pokušao da mu tome pištolj. Napolju je i dalje bila pucnjava. Dosta Hosefinovih i Nortonovih ljudi je izginulo. Herohina se nalazila u sobi, uznemirena i uplašena. Izvadila je pitštolj, koji je ponela u tašni. Imala je loš predosećaj.

KRAJ 55. EPIZODE

Quote :

Od jakog udarca u glavu, izgubila je svest. Puno ljudi se okupilo oko nje. Svi su je mrko gledali, užasavali se od nje, a neki čak i šutali, kada su je videli da leži na sred puta, bez svesti. Narod je bio ogorčen na robota, zbog velikog zla, koje je naneo Meksiku, dosta je nedužnih ljudi stradalo i dosta je štete gradu načinjeno u vreme kada se robot borio sa policijom. Sada, ta mržnja je ostala u ljudima i policija je jedva uspela da strpa Amandu u auto

Ovo je strašno. Nešto ovako sam i očekivala, tj da će je pomešati i da će se upravo ovo desiti...

Još jednom je naučnica Dolores pokazala svoju nadmoć i treba očekivati još zla od robota. Baš me zanima kako će na kraju zavrišti ovaj monstrum od robota?

Drago mi je da se Amandi vratilo pamćenje. Mislim da će pokušati Andresa da nađe!

Kraj epke takodje ne nagoveštava ništa dobro. Još su se i Alehandro u ljudi uputili ovamo... :HY: Šta drugo da kažem, nego da s nestrpljenjem očekujem sledeću epizodu!

56. EPIZODA

Heorhina je polako silazila iz stepenice. Napolju se čula pucnjava, ali u hodnicima kuće nije bilo nikog. Hosefino je uspeo da otme pištolj Nortonu i snažno ga je udario, tako da je ovaj pao, preko stola, na pod. U prvi mah je izgledalo kao da je izgubio svest. Hosefino je krenuo ka vratima, ali je u kabinet ušla Herohina. Sakrila je pištolj, pravila se da je uplašena zbog svega i zagrlila je Hosefina, kako on ništa ne bi posumnjao.
-Šta radiš ovde? Opasno je....Norton je izdajnik, nameravao je da nas otme! Moram da obavestim policiju! - govorio je Hosefino Heorhini, ali se odjednom Norton podigao. Hosefino je uperio pištolj kada ga je ugledao. Međutim, Norton ga je preduhitrio. Obojica su uperili pištolje jedan u drugoga. Odjednom, nekoliko Nortonovih telohranitelja je upalo u kabinet i Hosefino je bio prinuđen da spusti pištolj. Norton im je naredio da odvedu Heorhinu u spavaću sobu. Heorhina se opirala, vrištala je, ali su je ipak, na silu odveli, a Hosefino nije mogao ništa da učini da to spreči.
-Prvo ću se pozabaviti malo sa Herohinom...Moji ljudi su dokrajčili tvoje, a sada će tebe! – rekao je Norton Hosefinu, a zatim je napustio kabinet. Nekoliko njegovih telohranitelja je ostalo sa Hosefinom.
-Bolje vam je da ne pokušavate ništa...Znate dobro ko sam...Nećete ništa dobiti ako me ubijete, ali ako me ostavite sada u životu, dobro ću vam platiti! Norton će svejedno kad tad biti uhapšen.... – započeo je Hosefino da ubeđuje Nortonove telohranitelj da ga oslobode.

Norton je skinuo košulju i počeo je strasno da ljubi Heorhinu. Ona se opirala, ali uzalud, pošto je on bio snažniji od nje. Grubo ju je bacio na krevet i počeo da joj cepa odeću.
-U redu je! Stani! Sama ću se skinuti...Pomeri se...Bolje će biti ako mi dozvoliš da se sama oslobodim ove neudobne odeće..pred tobom, naravno! Imam iskustva u ovome, veruj mi! Znam dobro kako ide ovaj posao...Nisi mi ni prvi, a ni poslednji – govorila je Heorhina Nortonu, videvši da opiranje nikako ne pomaže. On ju je poslušao. Ustao je san je i ona je sišla sa kreveta. Počela je da se skida...Norton je bio oduševljen prizorom, ali se odjednom uplašio kada je ona izvadila pištolj i počela da ga miluje, sa njim, po licu.
-Prokletnice! – povikao je Norton i krenuo je ka njoj besno, ali je ona pucala njemu u nogu.
-Ne pomiči se! Prokleto pseto! – pljuvala ga je Heorhina. Norton je aukao od bola, koji je osećao u nozi i nije mogao da ustane. Odjednom, Hosefino je ušao u sobu, dok su telohranitelji ostali ispred. Herohina se uplašila kada je ugledala Hosefina, a Norton je iskoristio taj trenutak i snažno ju je udario. Pokušao je da joj otme pištolj. Ona se borila svom snagom i nekoliko puta je pištolj ispalio u vazduh. Hoseifno se sagnuo i sakrio iza stuba...Bio je zaprepašćen prizorom. Ubrzo, začule su se policijske sirene. Norton je oduzeo Heorhini pištolj i uperio ga je u njenu glavu. U sobu su upali nekoliko njegovih ljudi od poverenja, naoružanih, ali su ga izdali...Sada su na Hosefinovoj strani.
-Budete li napravili jedan pogrešan korak, ubiću je! Jaooooooo! – govorio im je Norton, a zatim je počeo da jauče od bolova. Hosefino se uplašio kada je čuo sirene. Telohranitelji su se razbežali. Ostali su samo njih troje.
-Nećeš pobeći, Hosefino! Zajedno ćemo pasti! Pre nego što odemo u zatvor, videćeš kako tvojoj dragoj oduzimam život! – pretio je Norton Hosefinu, koji nije mogao ništa da učini, kako bi spasao Heorhinu.

Heorhina je zgazila Nortona na mesto, gde mu je bila rana, a zatim ga je snažno udarila u stomak. Opet je pokušala da mu uzme pištolj, a za to vreme, Hosefino je krenuo da napušta sobu, kako bi uspeo da umakne policiji. Međutim, Marina se pojavila pred njim.
-Ti? Šta ti radiš ovde? – začuđeno ju je upitao i spremao se da izvadi pištolj. Međutim, ona ga je pesnicom udarila iz sve snage. Hosefino je izvadio pištolj i pucao je u nju. Prvi put je promašio, ali ju je drugi put metak okrznuo. Policija je opkolila kuću. Heorhina je uspela da savlada Nortona, ali je krenula da pomogne Marini. Norton je ležao pored kreveta i loše se osećao. Rana mu je veoma krvarila, a Heorhina ga je dobro izudarala po tom mestu. Međutim, u blizini je video pištolj. Hosefino je zgrabio Heorhinu za ruku i pretio joj je pištoljem. Nije joj dao da priđe Marini.
-Šta ti je....Pusti me, pobogu! – uplašeno je govorila Herohina.
-Savladala si opasnog kriminalca...Nisam ja od juče, pa da ne primetim način na koji se boriš! Nešto mi je tu čudno i zato ne pokušavaj ništa....Pođi za mnom! – ljuto je govorio Hosefino, preteći Heorhini. Ona je krenula za njim, ka terasi. Hosefino je mislio da je to jedini način da umaknu policiji, odnosno, da skoči sa terase, koja vodi u dvorište, a zatim da pobegne u šumu. Norton je jedva skupio snage i uzeo je pištolj, koji se nalazio nedaleko od njega. Nameravao je da puca u Herohinu i Hosefina, ali ga je Marina snažno udarila, tako da je izgubio svest.

Policija je upala u sobu, u momentu kada su Hosefino i Heorhina bili već na ogromnoj terasi, koja se nalazila na prvom spratu. Alehandro je ugledao ranjenu Marinu i prišao joj je, dok su se ostali policajci uputili ka terasi. Međutim, kada je nameravao da skoči, policija se našla u dvorištu. Svi su uperili pištolje u njega, a on u Heorhinu. Rekao im je da će je ubiti, ako se ne sklone svi dole, u dvorište. Svi su se povukli sa terase, u dvorište i gledali su u balkon, sa kojeg je Hosefino nameravao da skoči. Heorhina nije smela da se pomeri, pištolj joj je naslonio uz slepoočnicu. Policajci, koju su se nalazili u dvorištu, vikali su mu da se preda, jer svejedno neće uspeti da pobegne.

Heorhina je počela da plače, setila se svega što je doživela i što je snašlo nju i Amandu...Osećaj nemoći, da su joj ruke vezane, kao sada, već je jednom osetila, kada su je banditi vezali i ostavili na kiši i grmljavini. Sama je uspela da se oslobodi, jak vetar joj je olakšao spasavanje....Sada, nije bilo vetra, ali njegova jačina, ostala je u njenom srcu...To je ona jačina osvete, jačina mržnje, koja je ogromna, nalik jačini olujnog vetra. Dosta nepravde joj je počinjeno u životu, ona je, nakon svega ojačala...Njenu bes i mržnju više niko nije mogao da obuzda.

Alehandro se polako približavao njihovim leđima, Hosefino ništa nije primetio, pošto je mislio da su ga svi policajci poslušali i da čekaju u dvorištu da se preda, međutim, zaboravio je na Alehandra. Za Alehandrom, išla je i Marina, koja je, na svu sreću, bila dobro, jer joj je metak samo okrznuo ruku. Heorhina je pobesnela, izgubila je kontrolu, više joj ni za šta nije bilo stalo. Počela je da se otima Hosefinu....Ovog puta bila je snažnija od njega, nije se plašila više ni njegovog pištolja.
-Prokletničeeeeeeee!!!!!!! – povikala je, a zatim mu se otela. Hosefino je krenuo da puca na nju, ali ga je Alehandro napao sa leđa i tresnuo ga je nekoliko puta. Marina je posmatrala ovu užasnu tuču, nije mogla da prođe, kako bi pomogla Heorhini, koja je ležala na kraju terase. Na sve strane, letela je krv.....Alehandro i Hosefino su bili bez oružja, neprestano su razmenjivali udarce. Policija nije smela da puca, dok se tuča ne završi, kako ne bi slučajno pogodili Alehandra. Međutim, imali su poverenja u njega i njegovu sposobnost u ovakvim situacijama. Zaista, Alehandro je uspeo da pretuče Hosefina i da ga potpuno obori na pod. Krenuo je da ga šuta iz sve snage, bio je veoma blizu da ga ubije, ali je jedva uspeo da se suzdrži, kada je video da je ovaj sklopio oči i da je krv počela da mu curi iz usta.

Nakon toga, brzo je pritrčao Heorhini i snažno ju je zagrlio. Ona je bila uplašena, frustrirana nakon svega, ali ipak dobro. Alehandro je imao manje telesne povrede, ali ga ništa nije sprečilo da iz sve snage zagrli svoju dragu. Ona je zaplakala u njegovom naručju, nije mogla da veruje da je svemu došao kraj...Nije mogla da veruje da je grli čovek, kojeg voli, najviše na svetu. Osećala se bezbedno, u njegovom naručju. Međutim, Hosefino je došao k sebi i uzeo je pištolj, koji se nalazio u njegovoj blizini.

KRAJ 56. EPIZODE

odlična epka, prepuna akcije! U svakom trenutku neizvesna, napeta... Oduševljava me Herohina i njena hrabrost! Hosefino je monstrum i to još jednom pokazao. Norton isto! Drago mi je što ga je Herorhina na jedan veoma lukav i ineligentan način savladala.

Medjutim, samo na trenutak sam odahnula, poslednja rečenica nagoveštava nastavak akcije...Nadam se da neće povrediti Heorhinu i Alehandra, koji napokon imaju priliku da budu srećni!

57. EPIZODA
ETAPA FINAL

Alehandro je snažno grlio Herohinu...Oboje su sedeli pri kraju terase, dosta toga su doživeli, mnoge poteškoće su ih snašle, tako da sada ni sami ne mogu da veruju da je svemu došao kraj. Bili su izmučeni i napaćeni....ali, ipak srećni, jer su ponovo zajedno. Marina im se približavala. Videla ih je kako se grle i da su oboje dobro. Posle dužeg vremena i ona se nasmejala...Zaista se radovala jer su dva njena prijatelja preživeli ovu napornu borbu i njihova ljubav uspela je da prebrodi sve prepreke. Međutim, odjednom je oblio hladni znoj...srce je počelo ubrzano da kuca...a vetar jače da duva. Marina je okrenula glavu i nestao je osmeh sa njenog lica. Hosefino se podigao i uperio je pištolj ka Herohini i Alehandru, koji ga, od silnog uzbuđenja nisu primetili. Marina se prepala i jako vrisnula.
-Neeee!!!! Pazite!!!!!! – viknula je iz sve snage i Alehandro je legao na Herohinu. Policajci su se našli na terasi i pucali su nekoliko puta u Hosefina. Njegov pištolj je ispalio, ali u vazduh, jer ga je policija preduhitrila. Hosefino je izgubio ravnotežu i survao se sa terase. Marina je pritrčala Alehandru i Herohini i zagrlila ih je oboje...Sada je zaista svim njihovim nevoljama došao kraj...

Tamni oblaci i dalje gospodare Meksikom. Dolores se nalazila u pećini, sa robotom. Izradila je novi čip i spremala se da ga ugradi u androida. Međutim, android je polako počeo da se pomera, a naučnica nije primetila. Prošlo je već godinu dana otkako ga je Mario ugasio...Redovno ga je i kontrolisao, kada je bio izolovan u policiji...Međutim, sad ga je otela luda naučnica. Žena robot se ponovo upalila. Približavala se Dolores, koja joj je bila okrenuta leđima. Dolores je čula korake, ali se plašila da se okrene. Znala je da postoji mogućnost da se android sam uplaio. Odjednom, čula je lupanje i buku. Žena robot je uništavala pećinsku laboratoriju. Pokušavala je na sve moguće načine da izađe, ali nije uspevala. Dolores nije znala šta da radi, ni kako da je zaustavi. Svakog časa moglo je da dođe do eksplozije. Kada je primetila da ne može da napusti pećinu, žena robot je krenula da ubije Dolores. Dolores se veoma uplašila. Zadobila je nekoliko udaraca, ali je u ruci čvrsto držala novi čip. Uzela je veliku metalnu šipku i snažno je udarila androida, koji je ponovo pao. Iskoristila je priliku i stavila mu je novi čip. Narednog dana, napustili su pećinu kroz tunel, a Dolores je uspela da ubije jednog dežurnog policajca, a nakon toga mu je uzela policajska kola. Žena robot je promenila ponašanje sa novim čipom. Više nije nasilna i opasna...Kontrolu nad njenim umom preuzeo je čip. Obe su se maskirale...Tako prerušene, uputile su se, policajskim kolima, ka aerodromu. Dolores je nameravala da pobegne iz zemlje, ali da sa sobom povede svoju kreaciju-robota.

U međuvremenu, Mariela je krišom ušla u Mikaelinu vilu, kako bi pokupila neke stvari, koje su ostale u njenoj bivšoj sobi, a sad su joj trebale. Međutim, bila je obučena kao banditkinja ii mala je oružje. Polako se ušunjala i ušla u svoju bivšu sobu. U ruci je nosila manju lampu i osvetljavala je put, pošto je bilo veoma mračno. Viktorija je čula šuškanje i polako je krenula ka toj sobi. Mariela je vadila stvari iz ormara, a zatim je pretraživala fioke...Viktorija je ušla u sobu, pošto je Mariela ostavila otvorena vrata. Viktorija se krila, ali je uspela da prepozna Marielu. Ovo nije prvi put da je vidi, pošto je Mariela u toku godine nekoliko puta bila provalila u vilu, kao banditkinja, ali nisu uspeli da otkriju njen identitet. Sada, Viktorija ju je otkrila i bila je zaprepašćena. Polako, kako je i ušla, tako je i napustila sobu. Mariela je nastavila potragu, ali videvši da nema svrhe da traga za nekadašnjim nakitom, pošto ga je, po svemu sudeći, Mikaela uzela, Mariela je napustila vilu, ne znajući da ju je Viktorija otkrila.
Viktorija je razotkrila Marielu pred Mikaelom.
-Da li si sigurna da je to bila ona? Ne mogu da verujem....!!! Prokletnica...! – zaprepašćeno je Mikaela upitala Viktoriju.
-Da, dobro sam videla njeno lice...Preturala je po svojoj sobi, a bila je obučena kao banditkinja, koja nas je pre nekoliko meseci napala sa bandom...
-Nemamo mnogo vremena! Obavesti jednog od mojih ljudi da je prati...ali oprezno! Uskoro ću se osvetiti toj prokletoj bandi! Mariela će platiti za sve!
Viktorija je obavestila Mikaelinog telohranitelja da prati Marielu. Oboje su napustili vilu i uspeli su da primete ženu banditkinju kako preskače bedema, sa zadnje strane dvorišta. Ona njih nije primetila. Telohranitelj je požurio, kako bi je stigao.

Ivon je bila zabrinuta za Andresa, jer ga dugo nije videla, a ništa joj nije javio. Bila joj je pomalo sumnjiva Mikaela, jer su se zadnji put kad su se videle posvađale. Pokušavala je da obavesti Alehandra, ali nije uspela da ga dobije. Pokušala je i da se obrati svom ocu za pomoć, ali ni njega nije dobila. Bila je očajna i predosećala je da nešto sa Andresom nije u redu i da je u opasnosti.

Dolores i robot su stigli na aerodrom. Tako prerušene, došle su do šaltera i Dolores je jedva uspela da nabavi dve karte. Bila je velika gužva. Međutim, biće im potrebni lični
Dokumenti, kako bi obe napustile Meksiko. Dolores je znala da će to teško sad nabaviti, a veoma je žurila. Htela je što pre da stigne u SAD, zajedno sa robotom. Iskoristila je veliku gužvu i svoje trikove, kako bi prevarila jednog od policajaca. Ubila ga je, ali tako da niko to nije primetio. Njegov leš je stavila u auto, kojim su stigli na aerodrom, a uzela je njegovu odeću. Ovog puta, maskirala se u policajca. To je bio jedini način da se provuče i da provuče robota, bez ikakve dokumentacije. Uhvatila ga je za ruku i krenule su ka ulazu u avion. Ugledao ih je jedan od policajaca. Policajska uniforma čudno je stajala Dolores, tako da je odmah postala sumnjiva, ali se ona nije ničeg plašila.
-Kolega! Stanite, molim vas...Zašto idete sa tom ženom? Privodite je? – upitao ju je policajac koji se nalazio iza njenih leđa. Dolores se uozbiljila, napravila je grub glas i odgovorila mu je da žuri i da ima puno posla, a zatim je krenula da se udaljava od njega. Nije mu pokazala lice. Njemu je i dalje ona delovala sumnjivo i krenuo je za njom polako. Odjednom, Dolores je počela užurbano da se kreće, kako bi umakla policajcu, koji ih je pratio...Međutim, od silne žurbe, žena robot je zapela za stepenice i nezgodno je pala. Spala joj je perika, naočare i ispao joj je čip. Dolores se prepala....Nije znala šta da radi...Policajac se zaprepastio kada je video periku na betonu i lik žene robota.
Dolores je počela da beži. Policajac je hteo da krene za njom, ali je zastao kod robota. Žena robot ponovo koristi sopstveni um...Ponovo su joj zasijale oči i nasmešila se kada je ugledala policajca ispred sebe. Istog trenutka, zarila mu je nokte u oči, a nakon toga, u potpunosti ga rasekla. Ljudi, koju su se tu našli, počeli su da vrište id a beže. Policajci su se okupili i pucali su u robota. Međutim, sve je bilo uzalud. Niko joj ništa nije mogao. Uzela je revolver od mrtvog policajca i poubijala je sve koji su pucali na nju. Policajaca je dolazila sve više i više, a neki od njih su pozvali i specijalne jedinice i vojsku. Uključen je alarm i sve sirene. Žena robot je počela da beži. Sakrila se iza debelog stuba, gde je očekivala policajce. Bezuspešno su svi pucali u nju, dok je ona, nekoliko njih, uspela da pogodi...Međutim, najgore je bilo to što se uputila ka šalterima i čekaonici, gde je bilo dosta ljudi. Nekoliko policajaca je ubijeno, a novi su pristizali, u sve većem broju. Primetili su da je dospela u onaj deo, gde ima puno ljudi i gde se ulazilo u avion. Ovog puta i policajci su bili opezni, kako ne bi napravili paniku među putnicima i dodatno pogoršali situaciju. Žena robot se normalno kretala po čekaonici...Nije ni za kog marila, samo je išla ka avionu. Neki putnici su je prepoznali i uplašili se, a neki su se sklanjali kada su videli da se približava. Pušteno je zvučno obaveštenje kroz sve čakaonice.
-Molimo sve putnike, koji se nalaze u čekaonicama da ostanu mirni i da ne prave paniku. Žena robot se kreće čekaonicom, ali nikog neće napasti, ukoliko nju niko ne dira. Policija je već obaveštena i uskoro će da deluje...Svi ćete biti bezbedni ukoliko ne prilazite robotu. Obavestićemo vas kada je najbolji trenutak da napustite čekaonice...Za sada, ostanite tu gde ste...Svi letovi su odloženi, osim leta za SAD, pošto ti putnici već ulaze u avion i pilot je spreman.... – bilo je to zvučno obaveštenje, a sirene su i dalje radile. Alehandru su javili šta se dešava, u momentu kada je ostavio Herohinu u Hosefinovu vilu. Nije hteo ništa da joj govori, nego se odmah uputio ka aerodromu. Čuo se telefonom i sa Leonom, koji je bio u bolnici sa Amandom i dogovorili su se da se nađu, kako bi Leonovi ljudi pomogli policiji u ovoj opasnoj operaciji. Inače, Leon je to uradio i zbog mržnje koju je osećao prema androidu i Dolores, zbog tragedije koju su naneli njegovoj porodici. Amanda je i dalje spavala.

Dolores je uspela da umakne policiji u svoj toj gužvi i stigla je do ulaza u avion. U blizini se nalazio šalter, gde je trebala da preda kartu i da se prijavi. Napustila je red čekanja, pošto je bila u uniformi i prišla je dežurnom policajcu na šalteru. On je bio u gužvi i poslu, zbog silnih karata, tako da je nije ni pogledao, ali je čuo kada mu je grubim glasom rekla da ide u avion da preduzme određene bezbednosne mere, umesto kolege. Propustio ju je, kada je video njenu uniformu, a ona se što više trudila da promeni glas i sakrije lice. Većina putnika za SAD je već posedala u avion. Dolores je takođe ušla. Još nekoliko putnika je ušlo za njom, ali se pojavila i žena robot. Međutim, vrata od aviona su se zatvorila i sve je bilo spremno za poletanje. Policija je bila odobrila taj let, pošto su se neki putnici već nalazili u avionu i pilot je bio spreman. Ostali letovi su otkazani. Policajac, koji se nalazio u avionu i kontrolisao putnike, primetio je Dolores. Približio joj se i ugledao joj je lice. Bio je zaprepašćen...Svi su dobro znali kako izgleda poremećena naučnica. Izvadio je pištolj, ali ga je ona preduhitrila. Snažno ga je udarila u stomak, a zatim je, na brzinu, izvadila nož i ubola ga je. Otela mu je pištolj i prislonila ga je njemu uz glavu. Krv je šikljala iz rane, ali je još uvek bio svestan i živ. Bio je bled i slab. Putnici su se preplašili i počeli da vrište. Žena robot je videla da su vrata od aviona zatvorena i počela je da udara svom snagom. Narod se razbežao iz čekaonica. Robot je počeo svom snagom da udara u vrata aviona, ali se ubrzo tu pojavilo mnogo policajaca, vojnika i specijalnih jedinica.

KRAJ 57. EPIZODE

Jao kakva epka! Šokirana sam!

Taman sam odahnula kada je Hosefino savladan, kad ono ...:Dolores i robot...

Dolores je monstrum ravan robotu, koji se ponovo aktivirao i počeo da ubija! Jeziva scena na aerodromu, gde se medju velikim brojem putnika, nalaze dva monstruma, koja pritom ubijaju.

Quote :

Izvadio je pištolj, ali ga je ona preduhitrila. Snažno ga je udarila u stomak, a zatim je, na brzinu, izvadila nož i ubola ga je. Otela mu je pištolj i prislonila ga je njemu uz glavu. Krv je šikljala iz rane, ali je još uvek bio svestan i živ. Bio je bled i slab. Putnici su se preplašili i počeli da vrište

Ne mogu da zamislim strah i strepnju za život ovih putnika!

Sledeca epizoda je veoma vazna, pogotovo kraj, a jos je strasnija od ove!

58. EPIZODA
ETAPA FINAL

Mnoštvo policajaca i vojnika je preplavilo aerodrom. Avion se pokrenuo. Pilot nije znao šta se dešavalo među putnicima, dok nije začuo vrištanje. Žena robot je počela da se penje na krilo aviona. Policajci su bili zaprepašćeni i svi su uperili pištolje ka njoj.
Avion je poleteo, ali su policajci uputili obaveštenje pilotu da se vrati i zaustavi avion, zbog velike opasnosti, jer se žena robot uhvatila za krilo aviona. Kada je začuo obaveštenje, pilot se spremao da se vrati. Međutim, Dolores je bila uporna da napusti zemlju i stigne u SAD, po svaku cenu, bez obzira na robota. Naučnica je zapretila pilotu da ne sleće, nego da nastavi let. Policajac, kojeg je izbola u avionu, izgubio je svest i sručio se na pod. Ona je nastavila da preti pištoljem putnicima i pilotu. Pilot je ipak, pod pretnjom, odlučio da nastavi let.
Policija je posmatrala kako se avion i dalje polako kreće, kao da ih pilot nije razumeo. Nisu smeli da pucaju u robota, kako ne bi oštetili avion i ugrozili živote putnika, ali su oni ionako bili ugroženi, jer je robot na avionu i može da izazove fatalnu eksploziju.
-Ponavljamo još jednom....Spustite se na pistu, kako bi uspeli da uhvatimo monstruma, po imenu žena robot, koji se upravo uhvatio za deo aviona...!!! – i tako nekoliko puta, policajci su upućivali zvučne poruke pilotu, ali on nije mario. Dolores mu je pretila smrću ako posluša policiju. Putnici su bili prestrašeni.

Putnici, koji su doputovali u Meksiko, ili su se našli na aerodromu, razbežali su se, trčećim koracima. Nastala je cika, vrištanje, urlikanje, plakanje, ljudi su gazili jedni druge, gurali se, kako bi što pre pobegli. Zavladala je ogromna panika, što nije bilo nenormalno, s obzirom na situaciju. Najgore je to što policija nije smela da puca na avion, dok se on ne spusti. Ubrzo, kolima su stigli i Alehandro i Leon i pridružili se grupi vojnika, koja je posmatrala ženu robota, na krilu aviona. Čvrsto se držala i sve više se penjala. Pilot je bio zbunjen i uplašen, polako je gubio kontrolu nad avionom i više ni sam nije znao šta radi...Žena robot je ponovo u ruci imala gvozdenu kuglicu, kojom je pre godinu dana izazvala sve one eksplozije. Ponovo ju je zakačila za avion....Nakon nekoliko sekundi odjeknula je gromoglasna eksplozija i avion se prepolovio...Gust crni dim zamračio je čitavu pistu i aerodrom.

Telohranitelj je obavestio Mikaelu gde se Mariela bila uputila, kada je preskočila bedem. Miakeli je ovog puta sve bilo jasno...Saznala je da je i Mariela, njena rođena kćerka, član opake bande, koja ju je decenijama unazad pljačkala...U prvi mah je delovala razočarano i tužno, ali se ubrzo nasmejala, govoreći Viktoriji kako će ih sve pobiti, uključujući i Marielu. Viktorija se tada bila pokajala što joj je to rekla, jer nije mislila da je u stanju i svoju kćerku da ubije. Mikaela je svakim danom sve više gubila razum...Sada, jedino je marila za Andresa, kojeg je držala vezanog, na tavanu vile Brant. Mikaela je već godinama u kontaktu sa mafijaškim organizacijama, što je i bio jedan od osnovnih razloga zašto su banditi počeli da je napadaju. Ovog puta, od jedne organizacije je zatražila pomoć, kako bi banda bila razorena. Od iste organizacije, pre nekoliko meseci je kupila prelepo imanje – “Panorama”, koje je inače retko posećivala, ali je oduvek maštala da se tamo preseli da živi sa Andresom. Narednog dana, otišla je da se nađe sa mafijom, kako bi odabrala ljude, koji će izvršiti masakr nad bandom.

Na aerodormu je situacija bila veoma napeta. Stalno su pristizala kola hitne pomoći, kao i policajska...Mnoštvo novinara i fotoreportera preplavilo je pistu i čekaonice. Čitava država je ubrzo doznala za tragediju i ponovo je zavladala panika i strah među građanima, jer je žena robot nestala. Nisu uspeli da je pronađu u blizini srušenog aviona, ali je potraga organizovana preko celog grada. Nekoliko ljudi koji su bili u tom avionu, među kojima je i Dolores odvezeni su u bolnicu, u veoma teškom zdravstvenom stanju. Dosta njih je i poginulo.

U istoj bolnici nalazili su se Amanda i Dolores. Jedan život se ponovo rađa, ponovo ga obasjava svetlost, dok drugi nestaje, gasi se, polako se bliži paklu. Amanda je sada mirna i spokojna, jer se svega setila, ali je i dalje bila pomalo tužna, jer je period, koji je čeka, dosta naporan i težak, ali ne u smislu da će se patiti ponovo, nego će joj biti potrebno dosta vremena da svoj život vrati u normalu i ponovo se uklopi u nekadašnji životni tok. Ljudi na ulici je više neće posmatrati isto...Iako se zna cela istina, da je ona ustvari žrtva svega što se izdešavalo, zbog psihopate, ljudi nikad neće moći da zaborave prošlu godinu, koja je bila veoma teška i jeziva, zbog velikog zla koje je robot naneo čovečanstvu. Amanda ima lik tog monstruma, tako da joj, u početku neće biti lako da normalno šeta gradom, kao da se ništa nije desilo. Njen lik, svi stanovnici su upamtili, po zlu i nesreći...Ona je smatrala da je njena pevačka karijera potpuno okončana, a što je najgore, bojala se izlaska iz bolnice i suočavanja sa svetom. Leon je bio uz nju. Izvinio joj se zato što ju je lagao i prećutao istinu, ali je ona razumela da je on to uradio, za njeno dobro. Isto tako, Leon je razgovarao sa njom i o ljubavi koju prema njoj oseća. Ona je, kada je bila bez pamćenja, bila uverena da ga je volela i da su zaista u braku...Međutim, sada sve zna i nije znala šta da mu kaže. Ona njega nije mogla da mrzi, jer da nije njega bilo, ona ne bi izborila sa opakom bolešću. Nekoliko puta je bila operisana i nekoliko meseci se oporavljala, Leon je uvek bio uz nju, ni u jednom momentu je nije napustio. Kad ju je primio u svojoj kući, u Njujorku, tešio ju je, pomagao joj u svemu i čuvao je od svakog zla...Između njih bilo se rodilo divno prijateljstvo, iako je on njoj rekao da su u braku. Svaku noć ju je pokrivao, sedeo pored nje, pričao joj razne stvari i događaje iz života i ona, iako je bila bez pamćenja, započela je da vodi normalan život. Sada, nije znala kako da se obraća Leonu i šta da mu kaže...Nije ništa rekla, bila je zbunjena, ali joj je on ponovo izjavio ljubav i rekao da će uvek biti uz nju, uprkos svemu i da će biti sećan, samo ako ona bude bila dobro. Nije mogla da ne voli Leona, a isto tako, njeno srce, kucalo je samo za jednog čoveka...Leon je to razumeo i obećao joj je da će joj pomoći da povrati Andresa. Ana je zaplakala i snažno je zagrlila Leona, svog najboljeg prijatelja, anđela čuvara, i u dobru, i u zlu.

Mario je saznao da je Amanda u bolnici i da je dobro, ali takođe je čuo da se u istoj bolnici nalazi Dolores. Nije mogao da prođe tuda, a da ne poseti naučnicu, sa kojom je proveo nekoliko godina svog života...Dosta mu je nesreće nanela, ali ipak je on osećao nešto prema njoj i morao je da joj se obrati i vidi u kakvom je stanju. Primili su ga. Saopštili su mu da Dolores neće preživeti. Ozbiljno su joj povređeni unutrašnji organi, kao i kičma....Doktori su verovali da neće dočekati jutro. Učinili su sve kako bi joj pomogli, ali bezuspešno, stanje joj je jako kritično...Ona je bila svesna, ali nije mogla da se pomera...Jedva je uspela da progovori.
Mario ju je očajnički posmatrao...Nakon svega, ipak mu je bilo žao što vidi naučnicu u takvom stanju...Skamenio se...Nije znao sada šta da kaže...

-Eh...Dragi moj Mario.... – polako je, i jedva govorila naučnica, posmatrajući Maria – Ja ove noći, izgleda, napuštam ovaj svet...Šteta! Ne znate šta gubite....
-Dolores...Nemoj da govoriš...da se naprežeš....Ako ti moje prisustvo smeta....Otići ću.
-Nikada je nećete zaustaviti....
-O kome govoriš?
-O ženi-robotu....Prokleta bila! Ubila je rođenu majku! Mada, kad bolje razmislim, ja sam za sve kriva...Nisam smela da tako pogrešim, kad sam je pravila...Sve je moglo biti drugačije...
-To sam ti ja uvek govorio...ali me ti nikada nisi slušala...Sada je kasno za sve...Da sam ja takav naučnik, kao ti, sad bi znao da ti pomognem, možda bih te čak i spasao...Međutim, ti si neprevaziđena! Niko ti nije ravan, niti će ikada biti...Šteta je samo što si to zloupotrebila i nanela zlo mnogim ljudima, prvenstveno Amandi, koja leži u istoj ovoj bolnici, ali se oporavlja...preživeće, za razliku od tebe...Eh...kakva ironija....
-Ne zanima me ona, ni ti, ni žena robot, niko......! Svi ste me izdali i svi ćete zažaliti....!!! Ne kajem se ni za šta, dragi moj Mario, jer sam uspela da ispravim greške, koje sam napravila kad sam konstruisala robota kojem si stavio lik Amande....Greške su ispravljene! Taj android, koji je uništio avion, nije moja kćerka....Ahahahahah....
-Ne razumem te, uopšte....Čini mi se da ni sama ne znaš šta govoriš...
-Znaš ti dobro, lepi moj....Samo nećeš da uključiš malo tu tvoju glavu! Sigurna sam da ćeš uskoro znati o čemu ti govorim....Ja odlazim, ali vam ostavljam jedno veliko iznenađenje...Ono je sad u SAD, ali kad-tad će se pojaviti i ovde...Ja, nažalost nisam stigla da otputujem, prokleti android me je uništio....Uništiće on i sve vas i čitavo čovečanstvo....!!!!!!!
-Šta to govoriš, pobogu!!?? Android je možda uništen, u toj eksploziji, nema ga nigde...
-Ne, nije! Ja znam da nije....Uskoro će se pojaviti i sve će vas poubijati! Razlog tome je GREŠKA....koju sam napravila...Međutim, ispravila sam je....ali ne na tom robotu...Ubrzo vas očekuje veliko I....ZNE....NA....ĐE.....NJE.... – Mesec je neobično zasijao....Crni oblaci su se razbežali....Grad ponovo blista, prelepim sjajem....Dolores više ne postoji....

KRAJ 58. EPIZODE

Quote :

Sledeca epizoda je veoma vazna, pogotovo kraj, a jos je strasnija od ove!

Definitivno je tako! Dolores zaista nije imala granicu! Koliko samo poginulih,neduznih ljudi Njenom smrcu, jedan monstrum manje, ali tu je zena robot, koja jos nije unistena!

Drago mi je zbog AMande, posebno mi se svideo Leonov postupak, nadam se da ce pomoci Amandi da nadje Andresa...

Za Mikaelu nemam komentara, bilo je za ocekivati da ce poceti da gubi razum hehehe

59. EPIZODA: KRVAVI DANI
ETAPA FINAL

Mikaela se sastala sa mafijaškom organizacijom i dogovorila se sa njima o napadu na bandu. Bili su to ljudi odeveni u crno, uvek naoružani i sa maskama. Mikaela već godinama sarađuje s njima i učestvuje, svojim bogatstvom, u njihovim prljavim poslovima. Mnogo ubistava su oni počinili, kako bi njoj udovoljili i pomogli, a ona im je, zauzvrat, dobro platila. Otkrila im je lokaciju gde se banda trenutno nalazi...

Za to vreme, Mariela je posetila vilu Brant, ali se prethodno čula sa Ivon. Ivon je nazvala Alehandra, kako bi mu saopštila da je Andres nestao, ali je umesto njega dobila Marielu. Mariela se složila sa Ivon da je Mikaela umešana u Andresov nestanak, pošto je odlično poznavala Mikaelu i rešila je da ode u vilu i reši misteriju. Viktorija joj je rekla da je Mikaela otputovala, zajedno sa Andresom, ali je to Marieli bilo veoma čudno...Nije želela da napusti kuću, dok ne pretraži svaki kutak. Viktorija nije znala šta da radi i kako da je zaustavi. Predosećala je da će Mariela otkriti da je Andres vezan, na tavanu..
-Gospođice....Zahtevam da prekinete da tražite po kući, vaša majka će se naljutiti kad sazna! Molim vas, ne terajte me da preduzmem kritične mere, kako bih vas zaustavila...Ona mi je tako naredila, bilo ko da je u pitanju, pa čak i vi! – uplašeno je govorila Viktorija Marieli, a zatim je izvadila cveće iz vaze i spremala se da udari Marielu vazom.
-Sigurna sam da je nešto uradila sa Andresom...Ona je psihopata, luda....! Ne idem odavde dok mi ne kažeš istinu....Odaj je! Dokle ćeš biti njen potrčko?! – vikala je Mariela, preturajući po sobama i počela je da se penje uz stepenice, ka tavanu. Viktorija je krenula za njom. Kada je krenula da je udari, Mariela se na vreme okrenula i uspela je da se odbrani. Nije imala izbora, nego da udari Viktoriju, kako bi se popela na tavan. Međutim, Viktorija je pozvala kerove, koje je Mikaela nadavno dobila, nakon što joj je robot poubijao njene dugogodišnje.
Za to vreme, bandu je iznenada napala mafijaška organizacija, koja je upala na njihovu teritoriju, na motorima i odmah počela da puca. Bila je to krvava noć...Banditi su pokušavali da se odbrane, ali uzalud...Ljudi u crnom su bili mnogo bolje naoružani i mnogo više ih je bilo. Dosta bandita je na licu mesta stradalo, a dosta njih je zadobilo veoma teške povrede. Krv je lila na sve strane...Skakali su na nespremne bandite, hladnokrvno su ih probadali i udarali. Ti ljudi su bili nalik zverima....U njima nema ništa ljudskoga, preovladava životinjska moć. Nažalost, danas sve više ima ljudi, koji sve više gube ljudsku narav i humanost i poprimaju odlike psihopata, nemilosrdnih i hladnokrvnih ubica...Zloba, pokvarenost, mržnja, ljubomora, to su osećanja koja sve više haraju današnjicom i niko nije u stanju to da zaustavi. Mafija se nije zaustavljala....za samo nekoliko minuta, odlučili su da im spale skrovišta. Nisu hteli, nijednog bandita, da ostave u životu, to je Mikaelino naređenje. Mikaela je sedela u kolima, nedaleko od tog mesta, čekajući prijatelje da završe posao i vrate je u vilu.
Međutim, dok su zveri hladnokrvno mlatili bandite, na gradilištu se pojavila žena odevena u crno, ali joj se lice nije dobro videlo. Na trenutak, mafija je prestala sa svojim kukavičkim napadom i svi su se okrenuli ka novoj gošći, pa čak i ranjeni banditi, koji su ležala u lokvama krvi. Odjednom, mesec joj obasja lice i obaspe je prelepim sjajem....Nijedna tuča, pucnjava ili eksplozija, ne može da prođe bez nje...Bila je to žena robot. Mafijaši nisu znali kako da postupe sa ženom koja je odevena, kao i oni, a pored toga, slatko im se smešila i približavala. Stigla je dosta kasno, ali opet, uspela je da sačuva nekoliko života, ali isto tako i da se osveti, u ime bande. Za samo nekoliko sekundi, dosta mafijaša je rasečeno na delove, zadavljeno i izbodeno. Neki su uspeli da umaknu, a neke je žive ostavila, kako bi ih policija privela. Kada su se začula policijske sirene, žena robot je ponovo nestala, ali je ostavila nekoliko mafijaša, čvrsto vezana.

Mariela je započela da beži od kerova. Viktorija se pokajala što ih je odvezala, ali nije imala drugog izbora. Sada, pokušavala je da umiri i zaustavi kerove, koji su započeli da jure Marielu, kako bi je rastrgali.
-Božeeeeeee....Šta sam uradila??!!!!! Šta sad da radim.....Ubiće je....Ubiće Mikaelinu kćerku! – očajno je vikala Viktorija, trčeći za njima.
Mikaela je dospela u dvorište i trčala je ka kapiji, najvećom mogućom brzinom....Kerovi su je neprestano jurili, znajući šta treba da rade. Viktorija je počela da vrišti i da se kaje...Ostala je na stepeništu, posmatrajući sa užasom kerove, koji su joj nestajali iz vida. Mariela je jedva stigla do kapije, a zatim je izašla i čvrsto je zalupila. Kerovi su započeli da skaču na kapiju i da udaraju šapama, ali nisu uspeli da preskoče. Mariela je morala stati...Loše se osećala, nakon trke, uhvatila se za drvo i pokušala je da se smiri. Bilo joj je muka i bila je suviše slaba i umorna. Viktorija je došla do kapije i bilo joj je mnogo lakše kada je videla da je Mariela uspela da umakne, međutim Mariela je ponovo krenula ka kapiji.
-Optuživaću vas obe....! Sigurna sam da je ona odvela Andresa! Platićeš mi za ovo...! – govorila je Mariela, pokušavajući da dođe k sebi – Znaš me od malena....Odgajila si me, a sada si pokušala da me ubiješ! Prokleta bila!
-Gospođice....Oprostite, ali nisam smela da dozvolim da..... – a zatim zastane da govori.
-Šta? Sada sam poptuno sigurna da je Andres na tavanu! Ovog momenta ću da obavestim policiju, prokletnice! – rekla joj je Mariela, a zatim je pozvala Alehandra. Međutim, on joj je saopštilo da je došlo do masakra jedne bande i da ispituju mafijaše, koji su učestvovali u tome. Mariela se preplašila i sva se skamenila. Znala je da je reč o njenim prijateljima, o njenoj porodici.
-Neeeeeeeeeeeeeeee!!!!!! – glasno je povikala i besno se okrenula prema kapiji, iza koje je stajala Viktorija sa kerovima – To je ona....Ona je to uradila! Otkrila me je! Skupo će platiti za ovo.....Ubiću je! Isećiću je na komade! Prokleta bila Mikaela Brant! Poruči joj, Viktorija, da me očekuje ubrzo....Sravniću je sa zemljom! – povikala je Mariela i na brzinu je upalila auto i uputila se ka mestu nesreće.

Mikaela je uspela da pobegne, sa nekoliko mafijaša i sklonila se u jedno od njihovih tajnih skrovišta. Međutim, to je bilo samo privremeno, jer je obavestila Viktoriju da pripremi Andresa za put. Viktorija ju je upozorila da je policija već otišla na mesto zločina, kao i Mariela, ali Mikaela se još uvek ničeg nije bojala i bila je uverena da će stići da pobegnu. Viktorija je pomogla Andresu da ustane, odvezala mu je noge. On je bio veoma slab i mogao je da hoda, samo uz njenu pomoć. To je zbog lekova koje su mu davali. Ruke su mu i dalje bile vezane. Ponovo je zvala Mikaela, kako bi obavestila Viktoriju da uzme novac iz sefa i rekla joj je gde nameravaju da otputuju. U pitanju je bilo imanje “ Panorama”, koje je Mikaela nedavno kupila od mafije i prethodnih dana je naredila da ga pripreme i srede, za njen i Andresov dolazak.

Ivon je bila veoma nestrpljiva, jer joj Mariela ništa nije javila i naredila je šoferu da je odveze do vile Brant. Za to vreme, Mariela je stigla na mesto zločina i zatekla mnoštvo kola hitne pomoći i policije. Nije želela ni sa kim da razgovara, pa čak ni sa Alehandrom, koji joj je prišao. Alehandro je nedavno otkrio da je ona ustvari banditkinja i on, kao policajac, savetovao ju je da ostavi takav život. Međutim, sada, kada je video sve ovo i kada je ugledao nju, skrhanu tugom i bolom, nije znao šta da kaže i kako da je uteši. On je takođe bio očajan, zato što je ovo već drugi neuspeli pokušaj policije da pomogne narodu, pošto nisu uspeli da spreče tragediju na aerodromu i nisu uhvatili robota. Mariela je bila besna na njega, počela je da ga udara i da viče. On je razumeo njeno ponašanje i njen ogromni očaj. Zato se nije branio....ali su mu oči bile pune suze, jer je Marielu mnogo zavoleo i bila mu je, pored Andresa, sve u životu. Ona se sada nalazila u veoma teškoj situaciji, izgledalo je kao da gubi razum. Gubitak porodice je nešto najstrašnije što čoveka može da snađe, a banda je ustvari bila njena porodica. Herohina je takođe bila potrešena kada je saznala za masakr.
-Svaka čast! Bravo za policiju! – vikala je Mariela, plačući. Podsmevala se Alehandru i ostalima, ali ustvari je bila veoma ljuta i izgubila je kontrolu nad sobom. Kad su se svi razišli, sama je ostala na mestu tragedije, a kasnije je stigla i Heorhina. Obe su ćutale, gledala u nebo, koje je bilo poptuno vedro. Napolju je bilo prohladno, hladan vetar je pirkao i mazio ih po licu. Zemlja je bila obojena krvlju njenih prijatelja....Osećao se neprijatan miris izgažene i suve trave, kao i barut. Obe su sedele na zemlji, ništa nisu govorile, a nisu ni plakale...Suze im neće vratiti prijatelje, a neće ni ukloniti ogromnu tugu u njihovim srcima....čak ne mogu ni da speru svu krv na zemlji. Vetar je duvao sve jače...Počeo je da ih šiba po licu. Šiba život, neprestano nas udara.....Nikad nema kraja tome!

Andres se pridržavao za Viktoriju i polako su se spuštali niz stepenice. Kerovi su počeli da laju, ali su bili vezani. Ivon je uzela pištolj, koji je našla u kolima i ušla je u vilu, iako se šofer protivio. Uradiće sve, kako bi spasla čoveka kojeg je najviše volela. Zamolila je vozača da pozove njenog oca i policiju, ako se ne vrati za 15 minuta. Kada je ušla u vilu zatekla je Andresa i Viktoriju. Primetila je da se Andres oseća loše i da je vezan. Bila je zaprepašćena i besno je gledala u Viktoriju.

KRAJ 59. EPIZODE

Malo sam se razocarala u Viktorijin postupak. Ipak mi se ona cini kao dobra osoba iako je jednako odgovorna za ono što su uradile Andresu. Posebn me iznendailo puštanje ''kerova'' na Marielu.

Mikaela gubi razum definitivno. Nadam se da će Ivon sprečiti Mikaelinu nameru da odvede Andresa.

Quote :

Zemlja je bila obojena krvlju njenih prijatelja

Quote :

Obe su sedele na zemlji, ništa nisu govorile, a nisu ni plakale...Suze im neće vratiti prijatelje, a neće ni ukloniti ogromnu tugu u njihovim srcima....čak ne mogu ni da speru svu krv na zemlji. Vetar je duvao sve jače...Počeo je da ih šiba po licu. Šiba život, neprestano nas udara.....Nikad nema kraja tome

Zaista potresan trenutak u epizodi! Znala sam da će robot nastaviti sa masakrima! Nadam se da će tome ubrzo doći kraj!

Da, ali robot je ovog puta ucinio dobro delo. Poubijao je mafijase koje je poslala Mikaela. E sad, dobro je u tom smislu da je sprecio da oni jos vise naude banditima...

Sledi zaista mnogo potresnih trenutaka u seriji!

Viktorija decenijama radi za dinastiju Brant, a oni su inace poznati kao pokvarenjaci i prevaranti, cast izuzecima. Kao osoba Viktorija jeste dobra, ali je pod uticajem Mikaele i zivi u velikom strahu pored nje, posto je ova terorise. Viktorija je to sa psima spontano uradila, ali plasila se da bi svakog trenutka Mikaela mogla naici i zateci Marielu i Andresa....

EPIZODA 60/67: BORBA ZA OPSTANAK
ETAPA FINAL

-Glupačo matora! Znala sam da ste mu nešto uradili! Platićeš za to! – povikala je Ivon na Viktoriju, a zatim je prišla Andresu i zagrlila ga. Viktorija se udaljila i smišljala je plan kako da izvede Andresa ispred vile, jer će ubrzo Mikaela proći kolima tuda i pokupiće ih, a zatim odvesti na imanje “Panorama”, nedaleko od Meksiko-Sitija. Međutim, sad se pojavila Ivon i otkrila ih je i svakog časa može da pozove policiju. Andresu se jako zavrtilo u glavi i svom snagom se oslonio na Ivon....Bio je i dalje pod dejstvom lekova, suviše slab i bled. Ivon se uplašila i pridržavala ga je svom snagom, a zatim se uputila sa njim ka izlaznim vratima. Odjednom, Viktorija ju je, sa leđa, udarila pištoljem po glavi i istog trenutka, zbog jačine udarca, Ivon se sručila na pod i izgubila svest. Viktorija je ponovo uhvatila Andresa za ruku i izašla je napolje, pridržavajući ga sve vreme. Jedva je uspela da ga izvede, a da se on ne sruči na nju. U tom trenutku zaustavila su se kola i izašla je Mikaela sa nekoliko telohranitelja. Oni su prihvatili Andresa i odveli su ga u kola, ali je Mikaela primetila još jedna kola u blizini.
-Gde su novci, kog đavola?!!! Čija su ona kola, preko puta? – besno je upitala Mikaela Viktoriju, koja je bila preplašena. Viktorija je znala da će Mikaela ubiti Ivon ukoliko joj kaže da je ona u vili, pa je zato rešila da to prećuti.
-Ivon je bila ovde...Pozvala je policiju, bolje bežite gospođo, odmah! – zbunjeno joj je odgoovorila Viktorija.
-Trebala sam je ubiti još kad se spanđala sa Andresom, bedna plastičarka! Nemam vremena, idem u Panoramu odmah! Posle ću se vratiti da vidim kakva je situacija, ili ću te pozvati, ali ti ostani ovde, kako ne bi bila sumnjiva, pošto policija neće moći odmah da dokaže da sam ja u dogovoru sa mafijašima poubijala bandite! Idem!– povikala je Mikaela, a zatim je napustila dvorište. Ubrzo, kada su se udaljili nekoliko ulica, Mikaela se setila da je zaboravila novac, u sefu i naredila je dvojici telohranitelja da napuste kola, i vrate se u vilu Brant, kako bi im Viktorija predala novac. Oni su tako i uradili i uputili su se ka vili. Mikaela, Andres i nekoliko njenih telohranitelja nastavili su put ka Panorami, a tokom puta, Mikaela je pozvala telefonom Viktoriju i rekla joj da izvadi sav novac iz sefa. Međutim, strepila je da će policija možda stići i zateći telohranitelje, pa iz tog razloga i nije ona htela da se vraća, nego je poslala njih. Viktorija je uzela novac iz sefa i krenula je ka izlaznim vratima, međutim Ivon se podigla i počela je da histeriše.
-Gde je Andres?! Šta ste uradili, bednici! Čula sam glasove...Ona je bila ovde! Mikaela Brant ga je otela...Gde su otišli?! – ljuto je Ivon upitala Viktoriju, koja se uputila ka izlaznim vratima. Ivon je pobesnela, izvadila je iz tašne pištolj i uperila ga je u Viktoriju. Viktorija se uplašila, ali je Ivon još više drhtala, jer prvi put drži pištolj u ruci.
-Gospođice...Smirite se, nemojte da počinite ludost, zbog koje ćete se kajati celog života! Vi niste ubica! Pozvali ste policiju, oni će ubrzo stići i pustite ih da odrade svoj posao! Spustite pištolj.... – uplašeno joj je govorila Viktorija, ali videvši da se Ivon trese i da ne zna šta radi polako je počela da joj se približava, kako bi joj otela pištolj. U međuvremenu, dva Mikaelina telohranitelja su ušli u dvorište i uputila su se ka ulazu.
-Ako mi ne kažeš gde su otišli, ubiću te! Zato govori....! Ovog puta ćeš morati da izdaš svoju gazdaricu, ako nećeš da izgubiš život! – Ivon je pretila Viktoriji.
-Žao mi je, ali moraćete onda da pucate, jer ja nikada neću izdati svoju gazdaricu! Decenijama sam odana dinastiji Brant i obećala sam njenim roditeljima da ću Mikaelu čuvati dok sam živa! Andres je za nju svetinja, ona ga nikad ne bi povredila, bolje ih pustite.... – govorila je Viktorija Ivon, a zatim joj se jako približila, kako bi joj oduzela pištolj. Međutim, Ivon je ipak povukla obarač i pucala u Viktoriju. Nakon pucnja, prepala se i udaljila se od Viktorije, koja se sručila na zemlju, a ubrzo izgubila svest. Rana je počela jako da krvari, a Ivon je počela da vrišti. Prvi put je uzela pištolj u ruke i prvi put je pucala...Bila je zbunjena i preplašena, ali su se odjednom, na vratima vile, pojavili telohranitelji koji su je besno gledali.
-Šta si uradila to, glupačo.....! Sad ćeš da vidiši šta ću da ti uradim! – povikao je jedan od telohranitelja, dok je drugi pokušao da umiri besnog kera, koji se sam odvezao i ušao u vilu. Telohranitelj je potrčao ka Ivon, kako bi je udario i silovao, ali je ona ponovo pucala i to nekoliko puta. Telohranitelj je umro na licu mesta, jer mu je ceo stomak bio išaran mecima i ranama. Ivon se zaprepastila i nastavila je da vrišti. U tom momentu drugi telohranitelj ju je oborio na pod i udario nekoliko puta. Počeo je da je davi, ali se u vili pojavio i njen šofer, koji je pokušao da je spase i odgurne telohranitelja od nje. Međutim, telohranitelj je izvadio nož i zaklao je šofera, a zatim je krenuo ponovo ka Ivon. Ona je ponovo uzela pištolj i pogodila je telohranitelja u glavu, a nakon toga, on se sručio pored šofera.
-Bože, šta mi je?! Gubim razum? Šta sam to uradilaaaaaa?!!! Postala sam monstrum! Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa! – Ivon je počela da plače i da trči u krug, po kući, ne znajući šta da radi. Odjednom, primetila je kera koji je njušio poubijane ljude, a zatim je spazio nju i krenuo ka njoj.
-Šta hoćeš, lepi? Nekoliko puta si me već srušio i lizao....Ona tvoja glupa gazdarica me je tako ponižavala, prokleta bila! Šteta što sada nije ovde, da i nju sredim? – govorila je Ivon, kao da se raduje zbog ubistava koje je u toku pet minuta počinila, ali odjednom, ponovo se uozbilji i počinje da se kaje.
-Bože, šta sam to učinila, šta ja to govorim?! Sve sam ih ubila, zatvoriće me! – govorila je zbunjeno sama sebi i po njoj se videlo da je bila uzrujana i zajapurena, situacija u kojoj se upravo nalazila bila je jako teška. Ker joj se približavao i ona ga je sa zadovoljstvom ubila.
-Ahahahahahahahahahah! Bedna životinjo! Bedan si, kao i tvoja gazdarica! – prizor je bio stravičan i Ivon je pobegla iz kuće. Pištolj je stavila u tašnu i počela je da trči, sve dok nije ušla u auto. Kada se udaljila nekoliko ulica, policija je stigla u vilu i pronašli su dva leša, ranjenu Viktoriju, koja je bila bez svesti i šofera, koji je i dalje bio živ. Ubrzo, prevezli su ih u bolnicu i započeli istragu.

Ujutru, Mikaela i Andres su se već nalazili na prelepom imanju “Panorami”, gde ih je dočekala glavna sluškinja i provela ih kroz veliku kuću. Telohranitelji su Andresa ostavili u sobi, kako bi se odmorio od puta. Nakon što je upoznala luksuzno imanje, Mikaela je ušla u Andresovu sobu, kako bi porazgovarali. Dejstva lekova su prestali i Andres je ponovo svestan i spreman za pregovore sa Mikaelom, kako bi se vratio u Meskiko.
-Dragi moj....Nadam se da ćeš shvatiti koliko te volim i koliko mi značiš! Daleko smo od Meksiko-Sitija, niko nas nikada neće pronaći....Sami smo, na prelepom imanju! Bolje se navikavaj na mene...Uskoro ćemo se ovde venčati....Nemoj me odbacivati, prihvati moju ljubav, oprosti mi što sam te lagala! – govorila je Mikaela Andresu, ali tako da je on bio uveren da je ona izgubila razum. Pristao je da igra njenu igru, pošto nije imao izbora, ali je nameravao da je ubrzo nasamari i pobegne sa imanja.
-U redu....Razumeo sam sve, ali ne mogu ti još oprostiti...Razumi me, daj mi vremena!
-Ljubavi! Naravno da ću ti dati vremena, koliko god je potrebno! Možda ćeš me i zavoleti, ma sigurno ćeš me zavoleti! Volim te.... – prišla mu je i počela je da ga ljubi. Ruke su mu bile vezane, ali ga to nije sprečilo da joj priđe i uzvrati joj poljubac.

Ivon se vratila kući u zoru, preplašena i izgubljena. Niko je nije primetio, ali ujutru, priznala je sestri Martini šta se sve izdogađalo. Martina je bila iznenađena i savetovala joj je da za sada ništa još ne govori Leonu. Ubrzo, Leon je stigao i saopštio im je da je Mikaela nestala, kao i Andres, ali da je u njenoj vili došlo do obračuna i pucnjave. Zatražio je objašnjenje od Ivon zašto je njihov šofer bio tamo. Rekao im je da su telohranitelji mrtvi, ali da se Viktorija i šofer bore za život. Ivon se uznemirila i unervozila se, zbog čega se Leon začudio i zahtevao je odmah da mu objasno kakve je ona imala veze sa svim tim dešavanjima tokom noći.
-Zvala sam te uporno, ali ti se nisi javljao! Otišla sam sa šoferom i on mi je rekao da ne izlazim ,da može biti opasno, jer je primetio crna kola u blizini. Međutim, ja sam bila uporna, pošto sam bila ubeđena da je Andres tamo, čak sam ga i videla u jedan mah, pa sam se dogovorila sa šoferom da on ode da izvidi situaciju, a ja da ostanem u kolima. On je otišao, ali ga dugo nije bilo i začula sam pucnjeve...Uplašila sam se i vratila se kući, sama...Bila sam preplašena....Sada se isto osećam! – objasnila je Ivon Leonu i on joj je dovršio priču, što je saznao, o događajima u toku noći. Rekao joj je da će Alehandro, Andresov otac, šef tajne policije, preuzeti potragu za sinom i Mikaelom.

Amanda se znatno oporavila i pozvala je telefonom, iz bolnice, svoju majku, koja se nalazila u Hosefinovoj vili.
-Halo? Ko govori? – upitala je Herohina, koja je još uvek bila pod utiskom svega što se izdešavalo prethodnih dana, vezano za Hosefina, a zatim i za bandite. Alehandro joj nije rekao da se Amanda pojavila, hteo je da je iznenadi.
Amanda je zaplakala kada je čula majčin glas i setila se onih dana, provedenih među bandom, kada ju je majka, svojim životim stalno branila i štitila od opasnosti kojih je bilo previše.
Herohina je još jednom ponovila pitanje i Amanda je jedva progovorila.
-Da li je to najbolja majka na svetu? Osoba koju najviše volim, moj najbolji prijatelj, koji me nikada nije napustio? – izgovorila je, a zatim su se brežuljci na njenom licu zablistali od kiše....
Herohina se potresla i odmah je prepoznala glas svoje kćerke i sve te reči su joj dotakle srce. Njeno lice ponovo je blistalo neopisivim sjajem i srećom.
-Kćeri....Ana Manuela!
Na brzinu, Herohina se spremila i otišla je u bolnicu, kod svoje kćerke, koju nije videla više od godinu dana....Ipak, Herohina je izdržala sve poteškoće i udarce koje joj je život naneo, pobedila je Hosefina i sada je ponovo sa svojom kćerkom, koja ju je sve vreme držala u životu i samo sećanje na nju, pomagalo je Heorhini da se izbori sa svim nevoljama. Sada je svemu tome došao kraj.


KRAJ 60. EPIZODE

WEB NOVELA IMA 67 EPIZODA, IZVINITE ZBOG GREŠKE, VELIKO FINALE BICE U PETAK!

Quote :

Viktorija decenijama radi za dinastiju Brant, a oni su inace poznati kao pokvarenjaci i prevaranti, cast izuzecima. Kao osoba Viktorija jeste dobra, ali je pod uticajem Mikaele i zivi u velikom strahu pored nje, posto je ova terorise.

Slažem se za Vikotoriju i u ovoj epki se video njen strah od Mikaele kada je udarila Ivon, plašeći se da ih neće Mikaela zateći, jer je trebala da stigne. Ivon je bila obuzeta besom, pa ni sama nije bila svesna sta je uradila. Nasmejale su me ove scene

Quote :

Trebala sam je ubiti još kad se spanđala sa Andresom, bedna plastičarka

Quote :

Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa! – Ivon je počela da plače i da trči u krug, po kući, ne znajući šta da radi. Odjednom, primetila je kera koji je njušio poubijane ljude, a zatim je spazio nju i krenuo ka njoj.
-Šta hoćeš, lepi? Nekoliko puta si me već srušio i lizao...

::

Quote :

Da li je to najbolja majka na svetu? Osoba koju najviše volim, moj najbolji prijatelj, koji me nikada nije napustio? – izgovorila je, a zatim su se brežuljci na njenom licu zablistali od kiše....

Ovo me je dirnulo! Heorhina se, baš kao i Amanda mnogo napatila u životu i zaslužila je ove trenutke sreće.

Quote :

VELIKO FINALE BICE U PETAK!

Bas sam se navikla na ovu seriju i ne mogu da verujem da će skoro kraj ::

61. EPIZODA
ETAPA FINAL

Ubrzo je došao dan Amandinog izlaska iz bolnice. Njeni najbliži su se okupili, kako bi je dočekali i pružili joj maksimalnu podršku, u tom trenutku, pošto je ona i dalje bila u strahu, znajući da će kad tad morati da zakorači na ulicu. Bilo joj je strašno znajući da će se ljudi okretati za njom i u njen lik će ih podsećati na monstruma koji je odneo mnogo života i naneo veliku štetu. Međutim, monstrum je bio u besktvu...Amanda je znala da će se ljudi plašiti kada budu prolazili pored nje i zato joj je izlazak na ulicu veoma teško padao. Međutim, kada je ugledala svoju majku, zajedno sa Alehandrom, zatim Leona, koji je nikada nije napustio, zatim Šerilin i Džerija, svoje verne prijatelje, Amanda se osećala mnogo bolje, taj strah što je osećala, na trenutak je iščezao. Sreća, nažalost, nikada potpuna nije i uvek će u našim životnim putevima postojati prepreka, koju i kada uspemo da pređemo, nećemo moći zaboraviti, a bol će se uvek kriti, duboko u njoj i povremeno ćemo ga osećati...U njenom slučaju, da bi taj bol nestao i da bi sreća bila potpuno, potrebno je da žena robot prestane da postoji, ali i da povrati Andresa, svoju najveću ljubav....Policija radi na tome, a lekari se bore da spasu Viktorijin život. Jedino ona im može reći gde se skriva Mikaela. Nekoliko mafijaša, koji su izvršili masakr nad bandom su priznali da već godinama sarađuju sa Mikaelom i da je napad na bandu bio njena ideja, ali niko nije znao da kaže i da se seti gde je Mikaela mogla otići. Takođe se istražuju i ubistva Mikaelinih telohranitelja, u vili Brant, koje je počinila Ivon, ali još uvek niko ne sumnja na nju, dok je šofer i dalje bio u ozbiljnom stanju. Hosefino je preživeo pad sa terase, kada ga je policija hvatala, ali je sada ostao bogalj i ubrzo je transportovan u zatvor. Estela, Alehandrova supruga je izgubila razum i kontrolu nad sobom kada je saznala šta se sve izdešavalo između Alehandra i Herohine i Alehandro je morao da je smesti u psihijatrijsku ustanovu. Njeno mesto, u vili Alvarado, konačno je zauzela Herohina. Već nekoliko dana žena robot se nije pojavljivala na ulicama grada.

Mikaela je odlučila da ne tera više Andresa da vodi ljubav s njom, nego je očekivala da on sam to zatraži. Bila je oduševljena imanjem i često se šetala sa Andresom, ali uz pomoć radnika, kako se on ne bi odvezao. On je bio slomljen zbog svega što se desilo, ali nije gubio nadu da će jednog dana uspeti da pobegne sa tog imanja. Pretvarao se pred Mikaelom da joj je oprostio, ali ljubav već nije mogao da glumi, pošto je prema njoj osećao samo gađenje.

Viktorija je došla k sebi, ali je njeno stanje i dalje bilo kritično. Alehandro je pretražio čitavu Mikaelinu vilu i otrkio je mnoge nepravilnosti u njenim skrivenim dokumentima, a isto tako pronašao je poverljiva dokumenta, koja svedoče o njenoj saradnji sa zloglasnim mafijašima iz Evrope. Međutim, ono što je sve veoma začudilo jeste pojave jedne žene u psihijatrijskoj bolnici. Stalno je govorila da je ona Mikaela Brant i da joj je zauzeto mesto, što je Alehandru veoma skrenulo pažnju, ali ono najvažnije, u vezi sa tom ludom je to što su uspeli da pronađu i stupet u kontakt sa njenom kćerkom. To je bio niko drugi, nego Belinda, Andresova prvobitna devojka, navodna bogatašica, ali ustvari, nije bila bogata, godinama već živi u sirotinjskoj četvrti, sa siromašnim roditeljima. Skoro je majku smestila u bolnicu, ali nije očekivala da će se ponovo sresti lice-u lice sa ocem čoveka kojeg prezire i kojem je želela da se osveti. Belinda je bila ostavljena u crkvi, na sam dan venčanja, a pre toga, Mikaela je poslala telohranitelje da je siluju i ubiju. Belinda se od tada povukla iz visokog društva, mada ona nikad i nije pripadala njemu, sva ta priča je bila obična farsa....Sve vreme se bila lažno predstavljala, uz pomoć svoje drugarice Sonje, ali se nakon propale svadbe bila vratila u svoj kraj, kod svojih roditelja, kojih se oduvek bila stidela. Sada, Belinda je očajna, jer je njena majka bolesna, ali isto tako bila je iznenađena Alehandrovom posetom. Ispostavilo se da je njena majka u pravu, iako je doživela mnoge traume i sada se leči.

Žena, koja je godinama živela u vili Brant i predstavljala se kao Mikaela Brant, ustvari je obična varalica, odnosno, otela je mesto pravoj Mikaeli – Belindinoj majci, koju je, na najgori mogući način ponizila i prestrašila. Prava Mikaela već godinama je istraumirana, u teškom psihičkom stanju, proterana je u siromašni kvart i živi bednim životom. Njeno ludilo je jedan od razloga što ju je rođena kćerka – Belinda odbacila i stidi se nje. Lažna Mikaela bila je uspela da ostvari svoj cilj i protera pravu Mikaelu iz svog života....Tajna je konačno otkrivena...Postoje dokazi za to, a i prava Mikaela se polako oporavljala i dolazila k sebi. Belinda se kajala zbog svega i bila je spremna da pomogne majci da se oporavi, zato ju je i smestila u bolnicu. Alehandru je predala staru kutiju, koju je njena majka godinama čuvala i skrivala, iz straha da će se lažna Mikaela opet pojaviti ispred njenih vrata i ponovo je divljački pretući i zapaliti.Kutija je sadržala razne slike i dokumenta porodice Brant....Inače, Belindina majka je imala opekotine po telu i licu, još od požara koji je pre mnogo godina izazvala varalica, kako bi uklonila svoju rivalku. Tu tajnu niko nije znao, lažna Mikaela, što je sada sa Andresom, uspela je da prevari čak i Viktoriju, vernu sluškinju dinastije Brant. Potraga za njom se nastavlja....

Noć je.....Ivon je došla u vilu Ramirez, kako bi porazgovarala sa Amandom o svemu što se izdešavalo imeđu njih dve i Andresa. Ivon je, nakon što je počinila nekoliko ubistava one noći, nameravala da prizna ocu istinu, kako bi sebi olakšala situaciju, pa makar ostala bez slobode. Želela je da sklopi primirje sa Amandom i da joj kaže da će ostaviti Andresa. Međutim, dok je čekala Amandu, u salonu, u vilu je ušla žena robot. U kući nije bilo nikog izuzev Amande, sluškinje i Ivon, koja je upravo stigla. Kada je ugledala ženu robota Ivon je bila sigurna da je to Amanda. Prišla joj je i započela razgovor, ali ju je odjednom žena robot zgrabila za vrat počela da davi.

Alehandro je otišao u posetu Viktoriji i zahtevao je od nje da mu kaže gde se krije Mikaela. Međutim, kao što je i očekivao, Viktorija je odbijala da prizna, jer je bila odana svojoj gazdarici, kao i celoj dinastiji.
-U ime te odanosti, moraš nam pomoći da kaznimo tu varalicu! Da, dobro si čula, žena koja godinama već živi u vili i predstavlja se kao Mikaela, ustvari je varalica i sve je uspela da zavara, ali istina uvek izađe na videlo! Uz pomoć mafijaške organizacije, s kojom varalica dugo sarađuje, uspela je da ukloni pravu Mikaelu, koja godinama živi u siromaštvu, u veoma teškim uslovima, ali nakon svega što joj je tvoja gazdarica uradila, poludela je, ali je živa i što je najvažnije, postoje dokumenti, koji svedoče o tome.
-Nemoguće! Nikad nisam pomislila na tako nešto! Zar je moguće?
-Da, moguće je! Doveli smo ovde pravu Mikaelu, koja se malo oporavila i moći ćeš da razgovaraš sa njoj i da se uveriš da je ona prava....Njen izgled, ponašanje, govor će ti ukazati....Mnogo liči na svoju majku....Prava Mikaela ima kćerku, ali bolje nek ti ona sve ispriča... – govorio je Alehandro Viktoriji, a zatim je uveo pravu Mikaelu, Belindinu majku. Nakon dužeg razgovora koji je vodila s njom, Viktorija se uverila da je ona njena gazdarica i kćerka Monike Brant...Lažna Mikaela je sve dobro isplanirala, od samoga početka, kada je ušla u njihove živote (a taj ulazak je Viktoriji oduvek bio sumnjiv, jer je sve bilo iznenada...ali nikad nije pomislila da je u pitanju krađa identiteta) i u svemu joj je pomogla mafijaška organizacija....Sve je ukazivalo na to da je varalica čak u srodstvu sa nekim od mafijaša i da su je oni podmetnuli kako bi se dokopali novca. Viktorija se veoma potresla i njeno slabo srce nije moglo da izdrži toliku bol i nepravdu....Ona umire, ali neposredno pred smrt priznala je Alehandru gde je otišla varalica...Rekla mu je da je imanje Panorama Mikaela navodno kupila od mafijaša, pre nekoliko meseci.

Žena robot je počela da davi Ivon, ali je Amanda stigla na vreme i pokušala je da je zaustavi, kako bi spasla Ivonu. Amanda je počela da viče iz sve snage je vukla robota za ruku, kako bi ga odgurnula od Ivon. Robot je pobesneo, okrenuo se i ošamario je Amandu, a zatim je počeo nju da davi. Ivon se veoma zakašljala, ali je uspela da se smiri i vrati u normalu. Služavka je naišla u momentu kada je žena robot stezala Amandu i počela je da vrišti. Tada je robot pustio Amandu i upucao sluškinju. Ivon je iskoristila taj trenutak, uzela je vazu, sa stola i snažno je udarila robota u leđni deo vrata. Žena robot se istog momenta ugasila i sručila na zemlju. Amanda se podigla i zahvalila se Ivon na pomoći, a zatim su pozvale hitnu pomoć i policiju. Ubrzo je stigla hitna pomoć i Amanda i Ivon su izašle u dvorište, kako bi ispratile služavku, koja je bila u besvesnom stanju. Nakon što su otišla kola hitne pomoći, stigla je policija, ali kada su svi ušli u vilu, žene robota nije bilo. Amanada je izjavila da je i nju pokušala da napadne, verovatno zato što je branila Ivon. Ujutru, Herohina i Amanda su saznali da je policija saznala gde se nalaze Andres i Mikaela i da su se uputili ka tom imanju. Amanda je želela da pođe sa policijom, kako bi što pre videla Andresa i uverila se da je on dobro. Međutim, Heorhina joj to nije dozvolila i zajedno su ostale u vili i iščekivale vesti od Alehandra. Mikaela nije ni pretpostavljala da će je Viktorija odati, a ni to da su otkrili njen pravi identitet i da se prava Mikaela posle mnogo godina pojavila.

Posle podne, Heorhina je otišla do crkve, a Amanda je ostala sama u vili. Bila je uznemirena jer joj Alehandro ništa nije javljao, a znala je koliko je opasna Mikaela, kao i mafijaši koju su bili sa njom. Strahovala je za Andresov život i nije znala šta da radi. Odlučila je da pozove Marielu, da vidi da li ona zna nešto o tome.
-Mariela, ja sam, Amanda.....Znaš li nešto o Andresu, da li ga je Alehandro izbavio? - upitala je Amanda Marielu, kada se ova javila na mobilni, međutim, Mariela je bila zaprepašćena kada je čula Amandin glas. Nalazila se u kolima.
-Bože! Nemoguće.... – povikala je Mariela uplašeno, kada joj se Amanda obratila preko telefona.
-Šta ti je? Nešto se desilo? Mariela, reci mi šta god da je.... – uznemireno je Amanda počela da ispituje Marielu.
Mariela se uplašeno okrenula ka ženi koja je sedela pored nje u autu. Mariela ju je srela na parking kod firme i pozvala ju je u auto, misleći da je to Amanda. Međutim, to je bila žena robot, s naočarima i Mariela je, nakon Amandinog poziva shvatila da je napravila kobnu grešku. Obratila se Amandi:
-Ona je ovde, pored mene, u autu.....Bojim se!
-Šta se dešava, Mariela? S kim se nalaziš u kolima?
-S njom, tvojom dvojnicom...Pozvala sam je u kola misleći da si ti i ona je ušla, a sada mirno sedi i ćuti....
-U redu...Dođi ispred moje vile...Sad ću izaći! Nadam se da ti neće nauditi, samo nemoj preduzimati ništa! Zajedno ćemo se sukobiti s njom, ako treba, ali samo dođi po mene, što pre! – rekla joj je Amanda, a zatim je spustila slušalicu i na brzinu se spremila. Ubrzo je izašla na ullicu i stigla je Mariela, zajedno sa robotom.

KRAJ 61. EPIZODE

Iznenadila sam se ovom istinom o Mikaeli. Još jedan primer osobe koja ne bira sredstva da bi došla do onoga šta je naumila. Najpre njena bolesna opsesija Andresom, zatim onaj masakr kada je poslala mafijase na bandu, spremnost da, zarad sopstevnih interesa, ubije rodjenu ćerku. Sada saznajemo da je ona varalica, tj da nije prava Mikaela... Zaista surovo od nje.
Žao mi je Viktorije što je tako završila, a i ona je još jedna Mikaelina žrtva. Drago mi je što je ipak na kraju rekla gde se ona nalazi. Ne sumnjam da će je uhapsiti i da će Mikaela priznati celu istinu!

Quote :

Žena robot je počela da davi Ivon, ali je Amanda stigla na vreme i pokušala je da je zaustavi, kako bi spasla Ivonu

Robot je prešla svaku granicu. Najpre se našla u vili Ramirez i pokušala da ubije Ivon, da bi se potom našla i u kolima sa Marielom. Zaista neverovatno kako se uvek nadje gde ne treba i gde je uvek pomešaju sa pravom Amandom.
Kao što je rečeno ranije, pojavom robota, Amandina sudbina zauvek promenila, jer i kada sve ovo prodje, njen lik će zauvek ostati upamćen i uvek će podsećati na tragedije za koje je kriva žena robot. Zato je ovaj njen strah da se pojavi na ulici opravdan.

Drago mi je što je Heorhina ostala sa Alehandrom, koji je, bez sumnje, najviše zaslužan za mnoge istine koje su se otrkrile. Svidja mi se njegova uloga u ovoj noveli.

jao koliki komentar :Besossss:

62. EPIZODA: ISPOVEST MIKAELE BRANT
ETAPA FINAL

Amanda je ušla u auto i sela je na zadnje sedište. Na prednjem sedištu je sedela žena robot. Nije ništa govorila, samo je gledala kroz prozor, kao i uvek, svojim mrkim i strašnim pogledom.
-Gde si ti krenula? – upitala je zbunjeno Amanda Marielu.
-Pokupila sam te....odnosno....Pokupila sam vas, zato što sam saznala gde se nalaze Mikaela i Andres i idem tamo, kako bih se osvetila toj prokletnici, niko me neće zaustaviti, pa čak ni moj otac, Alehandro! Tvoja dvojnica će mi u tome pomoći, zar ne, draga moja? – upitala je Mariela robota, koji je sedeo pored nje, ali joj, kao po običaju, ništa nije odgovorio.
-Ovo može da bude opasno....Mikaela Brant je kriminalac, kao i čitava ta organizacija! – govorila je Amanda – ali, u pravu si, učiniću sve kako bih pomogla Andresu! Poći ću sa tobom, iako se moja majka i Alehandro protive! – i tako su se uputile ka imanju Panorama.

Policija se već dosta približila imanju i spremila se za napad. Mikaela ništa nije ni naslućivala. Obukla se u spavaćicu i ušla u Andresovu sobu. On je još uvek bio vezan, ali je uspeo da pridobije Mikaelu i da glumi da je voli. Smešio joj se i uzvraćao joj je poljupce...Mikaela je bila oduševljena....Skinula mu je košulju i počela da ljubi i dodiruje njegovo telo. Međutim, on je odjednom prekide i šapne joj na uho: Odveži me...Ovako nećemo moći uživati, ne osećam se dobro, neudobno mi je...Potrebno mi je da osetim tvoje telo, da ga dodirujem....Ovog trenutka gorim od ogromne strasti, ali ona će nestati ukoliko mi ruke ostanu vezane... – rekao joj je tiho, a zatim nastavio da je ljubi. Mikaela na trenutak ustane i uzme nož, koji se nalazio na terasi, pored cveća, a zatim je pomoću njega uspela isekla čvrsto vezan konopac, oko Andresovih ruku, na kojima su se čak i rane otvorile. Kada je izrezala kanap, nož je ostavila na mali sto, pored kreveta i nastavila je da ljubi Andresa. On je počeo da je dodiruje i skida joj spavaćicu, ali se odjednom začula pucnjava. Andres je polako jednu ruku sklonio sa Mikaelinog tela i uzeo je nož u ruke. Mikaela se odjednom trgla i skočila sa kreveta, kada je začula pucnjeve. Okrenula se ka prozoru i ugledala je nekoliko telohranitelja, kako leže, u lokvi krvi. Preplašila se i nije znala šta da preduzme, međutim, Andres joj je prislonio nož, uz vrat i rekao joj da se ne pomera.

-Prokletniče! Izdajniče! Ja sam glupača....što sam ti poverovala! Kako si mogao....! – a zatim je počela da plače.
-Bolje se ne pomeraj! Zajedno ćemo u ovoj sobi sačekati policiju! Ako hoćeš možemo i da nastavimo sa našom uzbudljivom igrom, ali jedna ruka će mi biti zauzeta....ahahaha... – podmsevao joj se Andres i besno ju je gledao.
-Hehe...dragi moj...Zaista misliš da si jači od mene? Pretiš mi tim nožem, ali sumnjam da bi se usudio da me ubodeš! Ti nisi pravi muškarac...Moj je zadatak bio da te pretvorim u muškarca, koji je, nažalost, bio neuspešan! Ti se nikada nećeš promeniti....Kukavica si, kao i tvoj prokleti otac i ona ***** od tvoje majke! Mada, Estela nije tvoja majka, ali te je ipak odgajila i uništila....Ja sam pokušala da to ispravim, ali... – Andres je prekide.
-Umukni! Estela je počinila dosta zlodela, ali ti si najgora od najgorih! Ti si psihopata, monstrum! – vikao je Andres na nju, dok je napolju i dalje trajala pucnjava i sukob policije sa njenim ljudima. Prednost policije, bila je ta što su napali iznenada i što Mikaela uopšte nije očekivala da će je pronaći. Na imanju se nalazi samo mali deo mafijaške organizacije, većina je van zemlje, kao i obično, a Mikaela je zatečena, tako da neće uspeti ni da obavesti ostale.
-Ahahaha...Smeta ti što govorim istinu! Taj nož, koji si mi prislonio uz vrat, uopšte me ne plaši! Međutim, ti se plašiš mojih reči....Istina ti teško pada...Mada, ima još nekih stvari koje ne znaš...Na primer, ja sam otrovala Amandu, u noći kada je nestala, pre tri godine...Tada je ona živela s tobom, u mojoj vili i ja sam je ubedila da je volim i prihvatam kao suprugu moga sina....ahahahahahahah...Nakon toga, nekoliko puta sam joj postavljala razne zamke i plašila je...Sećaš se kada je nestalo struje i kada je ona pala niz stepenica...ahahahaha...ili kada su je moji kerovi napali i iscepali joj odeću...ahahahaha...Međutim, najbolji je deo kada sam joj sipala otrov u piće...Od tada, ona je nestala i ja sam bila uverena da je otrovana, ali se ispostavilo da ju je naučnica našla i od nje stvorila robota i tako dalje....ahahahaha....Ja sam, takođe, ubedila Leona Brakamontesa da je Amanda ubila Karolu, rekla sam mu da je Karola razgovarala sa mnom telefonom, u momentu kada ju je Amanda napala...ali to je bila istina, samo što ja nisam znala da je u pitanju robot...ahahaha...žena robot....neverovatno!
Andres je bio užasnut zbog ovoga što mu je Mikaela na brzinu ispričala i jedva se suzdržavao da joj ne zarije nož u vrat...Njoj to i jeste bio cilj, da ga iznervira i posle obrlati.
-Treba da znaš i to, da sam ja nameravala da ubijem i Ivon i Marielu, moju kćerku....ahahahaha...Inače, oduvek sam je mrzela, ponižavala, terala od kuće, zato je bednica i završila u bandi, žao mi je samo što nije ubijena, kao i ostali....Da, da, dobro čuješ...Ja sam naredila da se izvrši masakr nad bandom!
-Umukni, dosta je! Gora si od žene robota! Monsturme! – besno joj je govorio Andres, ali se i ona dalje smejala i nastavila da priča. Shvatila je da će je policija uhapsiti i prestala je da se plaši...Njeno ludilo je izašlo na videlo.
-Ner, dragi moj....Ima još! Tvoje venčanje sa Belindom je propalo, ali ne samo zato što si je ti ispalio...ahahaha....nego i zbog toga, što je jadnica napadnuta, neposredno pred dolazak u crkvu! Ja sam poslala dva moja čoveka, radnika, u njen stan, da je siluju i ubiju! Međutim, omanuli su, bednici, zato sam i uspela da sredim da budu ubijeni u zatvoru...a ona, nestala je sa lica zemlje....ahahahaha...Kad je se samo setim, koliko je bila jadna i bedna! U crkvu je došla u iscepanoj venčanici, sva isfrustrirana.....! Kao šlag na torti, mladoženje nema....ahahahaha....Prosto sam uživala gledajući je!
-Prekini! – Andres ju je snažno udario i ona je pala na pod. Besno ga je gledala i polako ustajala.
-Nisam završila! Treba da znaš da ja nisam naslednica dinastije Brant! Zovem se Maria, a ne Mikaela! Bogatstvo, kao i identitet sam ukrala! Ubila sam naslednicu, u vreme, kada su joj umrli roditelji, a ona je bila veoma mlada, ali nije živela ovde, niko je nije poznavao! Bila je na školovanju, u Evropi....ahahaha! Veoma lako sam je uklonila i uzela joj ime! To mi je bila jedna od najzanimljivijih avantura! – Mikaela se i dalje cinično smejala i prkosila Andresu. On je sve više besneo i spremao se da je napadne nožem, međutim, ona je iskoristila trenutak kada on nije gledao u nju i izvukla je pištolj iz spavaćice. Njemu nož više nije vredeo, pošto je ona pucala u njega, čim je uzela pištolj.

U tom trenutku, ušlo je nekoliko policajaca, ali se Mikaela zaista pretvorila u monstruma i prišla im je, a zatim počela da se skida i da ih ljubi. Kada su to videli, oni su bili uvereni da je izgubila razum i nisu koristili oružje, međutim, uspela je da ih nasamari i pucala uje u njih, u trenutku, kada su najmanje to očekivali. Andres je bio svestan, ali se držao za stomak, koji je dosta krvario. Mikaela mu je uperila pištolj u glavu i naredila mu da izađu na terasu. Kada je Alehandro sredio većinu njenih telohranitelja, ušao je u spavaću sobu, ali nije zatekao Mikaelu i Andresa. Izašao je na terasu i ugledao, u daljini, dve osobe kako trče. Ranjeni policajci su zbrinuti, a Alehandro se, sa ostalima, uputio u potragu za Mikaelom. Nisu mogli puno da odmaknu. Nekoliko telohranitelja, koji su bili upravnici imanja, pomogli su Mikaeli i pustili su besne kerove na policiju. Mafijaši, otac i sin, krenuli su sa Mikaelom i Andresom, kako bi se spasli. Pomogli su joj da natera Andresa da se kreće i ide za njima. Njemu je bilo sve lošije, ali nije smeo da se zaustavi, jer su mu ovi pretili. Svi četvoro su trčali, što su brže mogli i već su zašli u šumu. Ker je ozledio Alehandrovu ruku, ali je on uspeo da se spase i nastavi pretragu. Kerovi su poubijani i samo su ih usporili u pohodu, što je i bio Mikaelin cilj. Ipak, bili su blizu otmičarima.

Amanda, Mariela i žena robot su se bližile imanju. Međutim, zastali su, kada su ugledali grupu ljudi, prodavaca, koji su išli ka njima. Tu je nekoliko puteva, kojima se moglo stići na imanje. Mariela je izašla iz kola i porazgovarala je sa jednom prodavačicom, koja je, osim što je prodavala suvenire, bila i turistički vodič.
-Moram što pre da dođem na imanje “Panorama”, ali sad ima više puteva, ne znam kojim treba da idem...Pomozite mi... – zamolila ju je Mariela.
-Da, ima više puteva, ali najbezbednije, a i najbže vam je da idete preko sela...U blizini imanja se nalazi selo, a da bi ste stigli do njega, idite onim putem... – a zatim je rukom pokazala na put – Možete vi ići i ovim, pravo....ali je veoma rizično, zbog odrona i veoma je strmo! Većina tuda ide, ali ko nas uopšte pita za savet...! Bolje vam je da skrenete...ima još malo da se vozi do sela, a selo i imanje su razdvojeni manjom šumom. Inače, to je najnoviji put...Imanje “Panorama” je prelepo, zasista, ali je privatno vlasništvo od pre nekoliko meseci, ali je gazdarica nastavila da organizuje izlete i posećivanje tog divnog mesta! Selo je takođe veoma lepo, staro dosta, ali nalazi se i muzej... – Mariela je žurila i morala je da prekine prodavačicu.
-U redu je, hvala vam! Poslušaću vas....Sada, moram ići, žurim!
Dosadna prodavačica je išla za njom i nastavila je da hvali selo.
Ima i železnička stanica! – viknula je starica.
Mariela je odjednom osetila neku teskobu u grudima, kada je prodavačica pomenula stanicu...Zastala je i uplašeno pogledala u auto i ženu robot u njemu. Imala je neki loš predosećaj vezan za tkz. selo i stanicu, ali je ipak odlučila da ode tamo, pa odatle na imanje.
Za to vreme, Mikaela, Andres, Fernando i Tomas (njeni prijatelji), stigli su do pećine, koja je bila dobro skrivena u steni. Matori Fernando, dobro je poznavao šumu, kao i sva skrivena mesta, a jedno od njih bila je upravo ova pećina, u kojoj je živele jedna vračara.

KRAJ 62. EPIZODE

Čitajući ovu Mikaelinu ispovest, zgranula sam se! Zaista je preterala!
Kada je došla policija, mislila sam da će je uhapsiti...

Quote :

Ima i železnička stanica! – viknula je starica.
Mariela je odjednom osetila neku teskobu u grudima, kada je prodavačica pomenula stanicu...Zastala je i uplašeno pogledala u auto i ženu robot u njemu.

hmm, ovo me je zaintrigiralo. Mislim da će se ovde desiti nešto, verovatno neki obračun, gde će i robot biti umešana... Samo se nadam da neće počiniti još neko ubistvo

Jedva čekam sledeću epku...

63. EPIZODA: POSLEDNJA BORBA ZA SPAS ČOVEČANSTVA
ETAPA FINAL

Vračara je previla ranu Andresu i rekla je Mikaeli da je potrebno da on odleži nekoliko dana. Andres se osećao mnogo bolje, nakon što mu je vračara isprala ranu i na nju postavila neke lekovite biljke, ali je Mikaela veoma strahovala da će ih policija pronaći.
-Svakako da će vas pronaći! Ova pećina je skrivena, ali ipak nije nevidljiva...Oni su uporni i kad-tad će vas pronaći...Ako kažete da su krenuli za vama, pitanje je samo sata, kada će upasti unutra! Ne znam šta da vam kažem...Ovaj mladić ne bi trebao da se pokreće, makar nekoliko dana...Ukoliko napustite ovu pećinu, možete ga izložiti velikoj opasnosti! – objašnjavala je stara vračara Mikaeli i Fernandu, upravniku imanja.
-Mi moramo da idemo! Vi samo treba da držite jezik za zubima, kada ovde dođe policija, ako uopšte dođe! Mora da postoji neki način da napustim ovu prokletu šumu i vratim se u Meksiko Siti! – ljuto i nervozno je govorila Mikaela vračari.
-Za to ne brinite, gospođo Mikaela....Mi smo veoma blizu selu. Tamo ima železnička stanica i ako požurimo, možemo stići na voz, za Meksiko Siti. To selo i okolina prelepog imanja je turistički centar! – objašnjavao je Fernadno Mikaeli. Andres je za to vreme ležao na ležaljci, slušao ih je stalno, ali nije ništa progovarao. Tomas je sedeo pored njega, kako bi ga kontrolisao i sprečio, ako bi pokušao da pobegne.
-Uskoro će pasti mrak! Ne smemo onda da propustimo taj voz! Idemo odmah odavde! – govorila je Mikaela i naredila Tomasu da pomogne Andresu da ustane.
-U redu, uradite tako....Nema još mnogo da se ide do sela, a železnička stanica je odmah na početku...Međutim, moram vam ponovo skrenuti pažnju da dovodite u opasnost život vašeg sina! – upozoravala je vračara Mikaelu.
-To nije tvoj problem, a i on nije moj sin! Ako hoćete da nam pomognete, na brzinu nam nađite neku odeću....Pobogu, neću valjda u ovoj iscepanoj spavaćici gaziti po travi i lutati kroz šumu? Bilo šta od odeće, od nekog radnika, nebitno....Samo požurite, kako bi što pre krenuli! Imam osećaj da nam je policija za petama...Nađite neku košulju i za Andresa! – govorila je Mikaela vračari. Fernando i Tomas su odlučili da idu s njima i da im pomažu, jer im je Mikaela obećala da će im dobro platiti, ali kad stignu u Meksiko Siti. Takođe je želela da povede sa sobom Andresa, ne samo zato što je i dalje bila opsednuta s njim, nego i zato što joj on služi kao taoc. Uprkos tome što je znala da je on prezire, Mikaela nije htela da ga ubije, već da ga kazni na neke druge načine, ali kad stignu u grad.

Kada su se, na brzinu, presvukli, napustili su pećinu i uputili su se ka selu. Mrak je polako padao, ali je Fernando dobro poznavao teren, tako da nije bilo problema. Tomas je i dalje vodio Andresa, koji je bio vezan, držeči mu pištolj, prislonjen uz potiljak. Andres se dobro osećao, rana je i dalje bolela, ali mu je dosta prijao ovaj kratak odmor...Nije ništa govorio tokom celog puta, ali su mu se razne misli preplitale po glavi. Mislio je na Amandu....na zlo koje im je nanela Mikaela...Bilo mu je mučno i teško prisećati se nje, ali mu je ipak nešto, u dubini duše, govorilo da ga ona nije ostavila i da nije prestala da ga voli...Mesec je sijao jače nego ikad....Osvetljavao im je put, a Andresu, vratio sva sećanja u vezi Amande i on je odjednom osetio njenu blizinu. Nije mario ni za šta loše što se desilo između njih, na sve je zaboravio, kao i na ljude koji su pokušavali da ih rastave. Sve je to sad izbrisano...Mesečec sjaj, u njegovo srce je ulio novu nadu...Ako bi se ona sad pojavila pred njim, ni za šta joj ne bi prebacivao...Ne bi joj ništa čak ni rekao, samo bi je snažno zagrlio i strasno poljubio, kao nekada...

U međuvremenu, policija je pronašla pećinu i zahtevali su od vračare da im kaže celu istinu. U početku je ona to odbijala, jer joj je Fernando bio dobar prijatelj, ali kada su joj rekli da je Mikaela psihopata, monsturm, kriminalac...vračara je pristala da sarađuje. Ubrzo, policija je nastavila potragu, putem, koji je vračara spomenula. Približavali su se selu, odnosno, železničkoj stanici.

Za to vreme, Mariela je takođe stigla u selo, ali je put bio veoma uzak i grbav, tako da je morala zaustaviti kola. Svi su izašli iz auta i uputili su se, peške, ka stanici. Dok su koračale, Mariela i Amanda su razgovarale o robotu, koji je išao ispred njih.
-Ne mogu da verujem da sam putovala s njom i da mi ništa nije uradila, prosto mi deluje neverovatno! Ona je sada sa nama, ali zamisli, nju sad traži policija, na sve strane, kao i vojska i specijalci....Ona je opasna za čovečanstvo....Šta misliš kada bi oni saznali, odnosno, moj otac, da je robot sada sa nama? – upitala je Mariela Amandu koja je morala da zastane, jer joj se cipela zaglavila u rupi.
-Aaaaaaa!!! Samo da mi ne pukne opet štikla! – nervozno se obraćala Amanda Marieli.
-Ma pusti sad to! Nemamo vremena...Ne znam samo kako ćemo stići do imanja! Tek smo u selu, a ostaje još da pređemo čitavu šumu! Čudi me da ovde nema policije....
-Moja dvojnica jeste opasna, ali nama neće nauditi...Neće nauditi nikom ko je ne uznemirava i ne dira. Nadam se samo da smo zakasnile i da je policija već pohapsila te zločince i spasla Andresa. U suprotnom, možemo da se susretnemo i primetiće robota. Onda će biti nevolje, a ne bih volela da robot naudi tvom ocu, ili bilo kom drugom policajcu. Oni nikada neće razumeti moju povezanost sa robotom....Ja inače želim i nadam se da je nikada ne pronađu, jer nju niko ne može zarobiti...Time će samo ugroziti svoje živote!
Stigli su na stanicu. Bilo je dosta ljudi, turista. Nisu još primetili policajce i pokušali su da što pre napusti stanicu i uđu u šumu. Žena robot je imala naočare, išla je za Amandom i Marielom. Međutim, na stanicu su stigli i Mikaela, Fernando, Tomas i Andres. Oni su se nalazili kod ulaza u voz, kupili su karte i čekali su u redu. Ubrzo su ušli u voz i posedali na svoja mesta. Mariela je, u jednom momentu, primetila Mikaelinu glavu, u toj gužvi, ispred ulaza i rekla je Amandi da sačeka tu, da ide na trenutak u voz, da proveri nešto. Amanda i žena robot su stajale malo dalje od ulaza i čekale su Marielu, koja je otišla u gužvu. U vagonu, Tomas i Fernando su posedali pored Andresa, kako bi motrili na njega. On je i dalje bio vezan. Svi su bili iznenađeni kada je Mariela ušla u njihov vagon, pogotovo Andres i Mikaela. Gledali su je uplašeno i začuđeno.

Za to vreme, policajci su opkolili stanicu. Stigli su i pomoćni odredi, koje je Alehandro pozvao.
-Amanda? – začuđeno je upitao Alehandro Amandu, koja mu je bila okrenuta leđima i nalazila se malo dalje od njega. Amanda se uplašeno okrenula, a sa njom i žena robot.
Alehandro se začudio i izvadio pištolj. Prišlo mu je još nekoliko policajaca.
-Šta je ovo, Ana Manuela? Objasni mi...odmah! – ljuto ju je upitao Alehandro držeći pištolj ka njoj i robotu.
-Ubićeš me? To sam ja....Amanda....Molim te...Sve ću ti objasniti! – uplašeno mu je odgovarala Amanda, ali ju je odjednom jedan policajac sa leđa uhvatio i odgurnuo. Alehandro je započeo da puca u robota. Amanda je ležala na zemlji, pored vagona i policajac joj je rekao da tu ostane i da se ne pomera odatle. On je otišao da pomogne ostalima u akciji. Amanda se veoma uplašila, jer je znala da je Alehandrov život u opasnosti i da neće moći da se izbori sa robotom. Započela je strašna pucnjava i ljudi su se razbežali sa stanice.

Voz se spremao da krene i dežurni radnik je obilazio vagone i proveravao putnike. Mariela je prišla Mikaeli, koja je ustala i mrko ju je gledala. Marieli su suze počele da idu kada je ugledala svoju majku i odmah se setila masakra nad bandom. Snažno ju je ošamarila, tako da se ova sručila na pod. Međutim, Tomas je uperio pištolj u nju i hteo je da puca, kako bi spasio Mikaelu. Međutim, Mikaela je ustala i rekla mu je da ne puca, nego da nastavi da čuva Andresa. Svi su se putnici uznemirili zbog pucnjave napolju.
-Bolje idi odavde....Moji ljudi će te ubiti budeš li me udarila još jednom! Poštedeću ti život....Napusti voz! Ionako sad sledi provera putnika i isteraćete! – vikala je Mikaela na Marielu.
-Gadiš mi se, bednice! Ne idem odavde, dok te ne ubijem, stoko! – a zatim je počela da udara Mikaelu i oborila ju je na pod. Međutim, Fernando je pištoljem udario Marielu po glavi, dosta snažno, tako da se ona onesvestila. Mikaela se podigla i počela da besni, zbog svega.

Pucnjava, napolju, bila je sve jača. Žena robot se sakrila iza vagona i odatle je ubijala policajce. Uzela je, od jednog od njih, pištolj i uzvraćala je pucnjeve. Međutim, policija je bila jača, nego ranije. Sada ih je bilo mnogo više i napadali su je i sa leđa. Osim pištolja, koristili su puške i mitraljeze. Čitava stanica je bila opkoljena, čak su policajci dolazili i u helikopteru. Žena robot je nekoliko puta pogođena u glavu, što joj je pomalo smetalo. Udarci u glavu i predeo vrata, mogli su da je ozlede. Zato je dobro pazila i vodila računa o tome. Amanda je videla da nema Mariele i odlučila je da je potraži. Uputila se ka ulazu u voz.

Dežurni radnik je ušao u vagon gde se nalazila Mikaela i ugledao je Marielu na podu, bez svesti. Istog trenutka Tomas je pucao u njega. Andres je bio očajan zbog takve situacije i na razne načine je pokušavao da se odveže. Više nije bilo vremena. Mašinovođa je odlučio da pokrene voz, najpre zbog toga što su putnici bili uznemireni, a i pucnjava je bila sve jača. Andres je uspeo da se odveže i napao je Tomasa. Nekoliko puta ga je udario i pokušao da mu otme pištolj, ali je Fernando izvadio nož i krenuo da ubije Andresa.
-Neee!!! – povikala je Mikaela, a zatim je uzela svoj pištolj i pucala u Fernanda, kako bi ga sprečila da naudi Andresu. Međutim, Fernando se digao i skočio je na Mikaelu. Ispao joj je pištolj i Fernando je započeo da je tuče, iako mu je ruka krvarila. Mikaela se branila na sve moguće načine, ali je Fernando bio jači i započeo je da je ljubi i da joj cepa odeću.
-Dosta je služenja......Ove noći, bićete moji, draga gazdarice! Oduvek sam sanjao da vodim ljubav u vozu....Često ste i vi bili u mojim snovima! – govorio joj je Fernando, koji je bio sve slabiji i sve se lošije osećao zbog rane. Tomas je uspeo da izudara Andresa, a odmah nakon toga je krenuo da pomogne ocu i zajedno sa njim uživa u Mikaeli. Ostali putnici su primetili da se u tom vagonu nešto čudno dešava, a kada su čuli pucnjeve, poplašili su se i krenuli da beže voza. Ubrzo, Fernando je izgubio svest i sručio se na pod, pored Mariele. Tomas je nastavio da napada Mikaelu, a ona je sve vreme vrištala. Andres se podigao i ovog puta, on je uspeo da isprebija Tomasa i spase Mikaelu. Međutim, uzeo je pištolj sa poda i on je njoj pretio. Većina putnika je napustila voz i mašinovođa nije znao šta da radi. Napolju se i dalje vodila borba sa robotom.
Amanda je uspela da uđe u voz i krenula je da pretražuje vagone.

Nebo je ponovo dalo znak.......

Kada je ugledala Andresa, pojurila mu je u zagrljaj. Uprkos pucnjavi i ubijanju, njih dvoje su bili zajedno i to je, za njih bilo najvažnije. Zajedno će pobediti sve prepreke.

KRAJ 63. EPIZODE

Znala sam da će se na železničkoj stanici desiti neki obračun! Zanimljivo je to da su se svi glavni akteri nasli na jednom mestu. Takođe se nadam da će policija, ovoga puta, biti uspešnija i da će savladati robota, koji je svakim danom sve veća opasnost za čovečanstvo!

I za kraj ono čemu sam se najviše obradovala

Quote :

Nebo je ponovo dalo znak.......

Kada je ugledala Andresa, pojurila mu je u zagrljaj. Uprkos pucnjavi i ubijanju, njih dvoje su bili zajedno i to je, za njih bilo najvažnije. Zajedno će pobediti sve prepreke.

Naravno da će zajedno pobediti sve prepreke, jer njihova ljubav ima tu moć da pobedi sve ono što se čini nesavladivim.

Quote :

Znala sam da će se na železničkoj stanici desiti neki obračun! Zanimljivo je to da su se svi glavni akteri nasli na jednom mestu. Takođe se nadam da će policija, ovoga puta, biti uspešnija i da će savladati robota, koji je svakim danom sve veća opasnost za čovečanstvo!

I za kraj ono čemu sam se najviše obradovala
Citat:

Nebo je ponovo dalo znak.......

Kada je ugledala Andresa, pojurila mu je u zagrljaj. Uprkos pucnjavi i ubijanju, njih dvoje su bili zajedno i to je, za njih bilo najvažnije. Zajedno će pobediti sve prepreke.

Naravno da će zajedno pobediti sve prepreke, jer njihova ljubav ima tu moć da pobedi sve ono što se čini nesavladivim.

Hvala puno, drago mi je da ti se dopada i da ti serija ni u jednom trenutku nije bila dosadna....i sto si svaku epku komentarisala....Nazalost, ovo su poslednje epke...
A sto se tice kraja, pa mislim da ce biti relativno neocekivan, ali ne sumnjam da ce ti se svideti....Eto, konacno susret glavnog para....

Naravno da nikada nije bila dosadna, ne pamtim kada sam poslednji put bila ovako zaiteresovana za jedno delo (postoji jedno delo koje sam nekoliko puta procitala hehe :ajmo: ). Zaista mi se dopalo od samog početka, stil pisanja, opisi, likovi, radnja... Biće mi žao kad se završi, jer sam se stvarno naivkla na ovu novelu...

Meni ce najvise nedostajati Amandine stikle, Mikelini kerovi, Ivon, Jessica.... :ajmo:


::

64. EPIZODA: NA NAS DVOJE JE RED!
ETAPA FINAL

Andres je zaboravio na Mikaelu i čvrsto je grlio Amandu. Njihova srca ponovo su ubrzano kucala, kao nekada, kad su se igrali na kiši. Oboje su uspeli da sačuvaju u sebi taj duh mladosti, vedrine i sreće, koji niko nije uspeo, niti će ikada uspeti da iskoreni iz njih. Obrazi su ponovo rumeni, užareni, a oči prepune iskrica. Nebo ih je ponovo spojilo, kako bi zajedno uspeli da pobede sve poteškoće koje im je život nametnuo na put. Njihova ljubav je ogromna, poput nebeskog svoda...snažna kao oluja, udara i lomi sve prepreke...vrela i užarena, kao sunce....blistava i sigurna u sebe, uvek osvetljava životne puteve, poput meseca...uzburkana i nemirna, kao morski talasi, gruva o tvrde stene, zle i okrutne ljude...Andres je poljubio Amandu i ona mu je uzvratila poljubac. Uprkos velikoj opasnosti i dešavanjima napolju, oni su bili uvereni da će pobediti...

Mikaela je iskoristila trenutak kada su se oni grlili, kako bi pobegla iz voza.
-Stani! – povikao je Andres.
-Nemam nameru da ostanem ovde i posmatram vaše izlive nežnosti! Da se ne lažemo, ti nisi u stanju mene da ubiješ, a ova još manje...Međutim, ja vas mogu oboje dokrajčiti, začas! – odgovorila mu je Mikaela. Mariela je dolazila k sebi i polako je ustajala sa poda i izašla je iz vagona u uski hodnik voza. Zatekla je Andresa i Amandu, kao i Mikaelu koja je stajala nedaleko od njih.
-Prokletnice! Oni ne mogu da te ubiju, jer su suviše dobri i neiskvareni, ali ja te se ne bojim! Ti si propalitet od žene, bedna usedelica, prema tebi više ne osećam mržnju, nego sažaljenje! Daj mi pištolj! – povikala je Mariela.
-Ne! Idi vidi šta se dešava napolju, sigurno nešto jezivo kad se čuje ovolika pucnjava! Ne verujem da je to zbog ove... – pogledao je u Mikaelu - Ovakvu atmosferu ume da napravi jedino žena robot! Zovi mog oca...da dođe što pre i uhapsi ovog monstruma, kako mi ne bismo prljali ruke sa njim! – obratio se Andres Marieli.
-U redu! Odmah se vraćam! Čuvajte se....! – poručila im je Mariela, a zatim je krenula ka izlaznim vratima. Prošla je pored Mikaele, ali je nije ni pogledala. Mikaela to nije očekivala. Očekivala je da je pogleda, pa makar onim mrkim pogledom, ali ovo je zaista najveće poniženje...Prošla je pored nje, kao da je nevidljiva, da ne postoji...Mikaela se, po prvi put u životu, oseća prezreno, jadno i odbačeno. Spustila je glavu i zamislila se. Nema nikog u životu...Izgubila je nešto najdragocenije....svoju kćerku, ali to tek sad shvata.
-Čovek ne zna kakvo zlato ima, sve dok ga ne izgubi, zar ne Mikaela? – upitala ju je Amanda, ali na takav način, da je izgledalo, kao da saoseća s njom. Mikaela nije ništa odgovorila, samo se uhvatila za metalnu šipku i polako se spuštala, sve dok nije sela na pod. Počela je da plače.

Mariela je izašla napolje, u trenutku kada se pucnjava smirila. Na svu sreću, nije videla mrtve ljude na zemlji, kako je očekivala, ali nije videla ni svog oca. Nekoliko ranjenih policajaca je protrčalo pored nje, tražeći robota. Jedva je uspela da pronađe Alehandra, u blizini policijskih kola. On se uplašio za nju kada ju je ugledao, ali ga je ona uverila da je dobro i da treba da uđu u voz i da uhapse Mikaelu. Svi putnici su napustili voz, osim mašinovođe, koji je ustao sa sedišta i krenuo ka izlaznim vratima, pošto je primetio da se pucnjava smirila.

Mariela, Alehandro i još nekoliko policajaca je potrčalo ka ulazu u voz, međutim, vrata su se odjednom zatvorila. Svi su bili zaprepšaćeni. Voz je krenuo.

Mašinovođa se vratio na svoje mesto videvši ženu robota, kojoj je “koža” na par mesta bila poderana. Dosta puta je bila pogođena, ali još uvek nije potpuno oštećena. Samo mu je rukom pokazala da se vrati na svoje mesto i pokrene voz. Andres, Amanda i Mikaela su bili začuđeni kada se voz pokrenuo, ali im je sve bilo jasno kada su ugledali robota. Svi su se nalazili u uzanom hodniku, izuzev mašinovođe. Andres je držao i pištolj i uperio ga je ka robotu koji im se približavao.

Mariela se veoma uplašila videvši da se voz pokrenuo. Zajedno sa Alehandrom, sela je u auto i uputili su se duž šume, kroz koju je išla pruga. Međutim, ubrzo su morali zastati, pošto je put sve više bio uzan i grbav. Jedina nada su im bili helikopteri.

Amanda je uplašeno gledala u robota i naslućivala je šta će on sledeće da uradi. Amanda i Andres su se udaljili, a zatim je Amanda stavila ruku na Andresov pištolj.
-Spusti....Samo ćeš još više da pogoršaš situaciju.... – govorila mu je Ana, dok je žena robot ljuto gledala u Mikaelu. Andres je poslušao Amandu i spustio je pištolj. Mašinovođa je bio preplašen zbog situacije u kojoj se nalazio, ali je ipak pažljivo upravljao vozom. Dva helikoptera su se nalazila iznad voza.
Mikaela je podigla glavu i uplašila se kada je videla robota, kako joj se približava. Zbunjeno je drmala glavom i udaljavala se od njega. Žena robot joj se polako, sve više približavala. Spremala je ruke da je zadavi.
-Ne, ne, ne......Molim te, ne čini to! Neee....Andres, Amanda, pomozite mi! – uplašeno je vikala Mikaela, a zatim je stala pored Andresa. Uhvatila ga je za ruku i zamolila da joj preda pištolj. Andres ju je, sa žaljenjem, posmatrao i nije znao šta da radi. Okrenuo se ka Amandi i ona je klimnula glavom gore-dole. Andres je predao pištolj Mikaeli. On i Amanda su se još više udaljili. Bili su uplašeni i nisu znali šta da rade i kako da pobegnu iz voza. Mikaela je uperila pištolj u robota i počela je ludački da se smeje. Izgubila je razum.
-Ahahahahahaha...Nisi veći monstrum od mene! Ne približavaj mi se, ili ću ti razneti glavu! Ne, beži od mene! Samo probaj... – Mikaela je pucala robotu u čelo, nekoliko puta, iz straha da će je zadaviti. Metak je dospeo u mašinu robota, neke funkcije je poremetio, a neke poptuno oštetio...Žena robot je slabije videla i ravnoteža joj se poremetila. Mikaela je nastavila da se smeje, misleći da je savladala robota. Dim je počeo da izlazi iz nekih delova mašine, ali je žena robot i dalje bila svesna. Odjednom, zgrabila je pištolj iz Mikaeline ruke i bacila ga iza sebe. Mikaela je prestala da se smeje i počela je da se strese i da vrišti.
Neeeeee!!! Upomoć! Nemoj me povrediti, neeeeee! – vikala je uplašeno. Andresa i Amandu je ovaj prizor veoma potresao. Mikaela se toliko prestrašila i uzrujala, da se sručila na zemlju pre nego što joj je robot bilo šta učinio. Srce joj je otkazalo. Ležala je mrtva, pored robotovih nogu.

Andres je pojurio da uzme pištolj, koji se nalazio blizu robota, ali ga je robot preduhitrio. Dohvatio je pištolj i uperio ga je u Andresa.
-Ne! Molim te, ne čini to! – viknula je Amanda i stala je ispred Andresa, iako se on protivio tome.
-Ako ćeš ubijati, ubij nas oboje! Preklinjem te....dvojnice...Ne čini to! – govorila joj je Amanda, ali je robot bio u znatno lošijem stanju, nego ranije, jer mu je um bio oštećen, kao i pojedini čipovi. Slabo je video, a još slabije primao zvuke. Amanda je zagrlila Andresa i zatvorila je oči. On je uplašeno posmatrao šta će žena robot da uradi. Međutim, nije pucala u njih, nego je otišla kod mašinovođe.
Andres se još više uplašio.
-Prokletstvo! – povikao je. Amanda je otvorila oči i iznenadila se što nije ugledala robota ispred sebe.
-Gde je?
-Otišla je da počini još jedan zločin! Pametna je....ubiće dve muve jednim udarcem!
Žena robot je prišla mašinovođi i zarila mu je nokte u vrat, a nakon toga gurnula mu je prednji deo pištolja u usta i povukla obarač. Amanda i Andres su bili užasnuti. Nisu znali kako da pobegnu iz voza. Preptostavljali su da su oni sledeći na meti ovom opakom ubici.

Žena robot se vratila u uzani hodnik i približavala se Andresu i Amandi. Andres je pobesneo, videvši kako se Amanda trese i plaši, prišao je robotu i udario ga je u glavu, svom snagom. Žena robot se pridržala za metalni stub, ali je i dalje bila svesna i spremna da ga dokrajči. Uzela je pištolj i uperila ga, ponovo, u Andresa. Međutim, Amanda joj je prišla i prislonila taj pištolj sebi na grudi. Andres se zaprepastio.
-Pucaj! Ja neću da gledam kako oduzimaš život osobi koju najviše volim! Pošto već nećeš da me poslušaš i prestaneš da ubijaš, onda mene dokrajči, jer mi je dosta svega! – plačući je govorila Amanda robotu, ali on nije hteo da puca u nju. Udario ju je pištoljem po glavi. Andres je krenuo da joj pomogne, ali mu je robot zapretio pištoljem da se ne približava. Amanda je pala na pod, pored metalne šipke. Žena robot je otišla u komandu voza i pronašla je debelu, gvozdenu žicu. Andres je prišao Amandi, koja je ležala na podu, bez svesti. Bio je očajan, kada ju je ugledao u takvom stanju. Kada je žena robot ponovo došla kod stuba, Andres je ustao i besno ju je gledao. Ona mu je zapretila pištoljem i pokazala rukom da se udalji. Andres je očajno posmatrao kako žena robot vezuje Amandu za metalni stub. Osećao se bezvrednim, jer nije znao kako da joj pomogne. Rana, koju je imao na stomaku, još uvek ga je bolela.
Žena robot je čvrsto vezala Anu za stub. Napravila je nekoliko čvorova. Kada je uradila taj posao, okrenula se ka Andresu. Nekoliko minuta ga je posmatrala i ništa nije preduzimala, međutim, on ju je iznenadio i odjednom je skočio na nju. Nekoliko puta ju je udario u glavu i stomak i uspeo je da je obori na pod. Nakon toga, uputio se ka komandi voza i pokušao je da pronađe dugme, na koje se otvaraju vrata. Sve je bilo veoma komplikovano, a on je veoma žurio. Bio je sav zadihan, crven, preplašen. Svašta je pritiskao, ali je uspeo da pogodi pravu komandu. Nekako se snašao i vrata od voza su se otvorila. Žena robot se podigla i primetila je da su vrata, pored nje, otvorena. Andres je stao ispred nje i mrko ju je gledao.
-Došlo je vreme za obračun, prokletnice! Na nas dvoje je red!

KRAJ 64. EPIZODE