e super nema jos puno

aha a evo nove epkice..mozda budem jos malo kasnije stavila jednu

25.Epizoda
-Stani malo
Sofija-rekla je Paola prekidajući vezu na svome telefonu
Smiri se,ovo nije dobro za tvoje srce-rekla je Paola dižući obije ruke dlanova okrenutih prema Sofiji
-Za moje srce?Sada ti stalo do njega?A kada si ga slomila jesi tada mislila na njega?Ti kao da nisi moja sestra Paola,ja ne znam ko si ti!-Sofija je galamila
-Sofija stani malo...
-Ma ne želim u svome životu da te vidim više!-rekla je i krenula iz biblioteke zatvarajući vrata za sobom
-Dođavola-Paola je promrljala gledajući u vrata

U glavi joj se vrtjela 1001 misao,još uvije neke stvari su joj bile nemoguće.Zar joj je rođena sestra to mogla da uradi još joj nije bilo jasno.Sve godine ga je mrzila zbog nečega što uopšte nije uradio.Mislila je kako se samo igrao s njom,ismijavao je a zapravo ju je volio više od ikoga.Ugledala ga je kako se pozdravlja sa vlasnicima kuće i u tom momentu je odlučila da mora
da razgovara sa njim,da konačno stavi tačku na ovo.
-Sačekaću ga napolju-pomislila je u sebi i izašla iz kuće.

-Nisam očekivala da ćeš se ovako postaviti prema Diegu-rekla je Isabel Rodrigu
-A jel?Zašto?Zar nisam ja vaš stariji brat koji mora da vas štiti?-rekao je grleći je
-Pa da jesi..samo si se ponašao kao kreten poslednjih godina,pa me ovo iznenadilo malo-rekla je iskreno,naslonjajući svoju glavu na njega
-Idi potraži Eli,sigurno se raspada sada,samo joj je nešto ovako trebalo kao da nije kroz toliko toga prošla
-O čemu to pričaš?-upitala je Isabel
-Ma nebitno,idi je potraži a ja idem naći Silviju da mi je neko ne ukrade-rekao je s blagim osmijehom,a u njegovim očima je bilo još nešto što Isabel nije mogla da otkrije šta


-Jesi ti svjestan da nisi progovorio ni jedne riječi-rekao je Alfonso ulazeći iza Fernanda kada
su već došli u kuću Ortiz
-Oprosti Alfonso ali pokušavam da da sredim svoje misli ali nikako ne uspijevam u tome-rekao mu je
-Pa hajde pričaj,možda ti mogu pomoći-odgovrio je Alfonso iskreno
-Radi se o Sofiji i meni-počeo je Fernando sjedajući u veliku fotelju koja se nalazila u velikoj dnevnoj sobi
-Pretpostavio sam,niste mi tako hladni i udaljeni nikada izgledali..šta se dešava s vama?-upitao ga je
-Ne znam,dosta toga jednostavno visi u vazduhu...
Otkrio sam par
stvari koje su me navele na razmišljanje o tome kakav je zapravo naš odnos kada nema povjerenja,kada se ona odlučuje na nekakve korake bitne za oboje ne pitajući me ništa oko toga...malo mi je to bilo previše..-rekao je Fernando
-O čemu se tu zapravo radi?
Fernando je odlučio da mu kaže sve što je saznao u Cancunu...

-Hej..-rekla je Isabel ulazeći polako u Eleninu sobu
Elena je bila u mraku i sjedila kraj prozora
-Nazire li se kraj ove večeri-tiho je upitala Isabel koja je sjela preko puta nje
-Izgleda tako...čula sam sve šta se desilo večeras-počela je Isabel
-Na šta misliš?-upitala je Elena
-Pa na Diega i na njegovu malu aktivnost u bibliteci večeras..ali ne brini dobio je što je zaslužio
-Šta si uradila?
-Ja ništa...dobro jesam rekla za njegove izlete ali samo to...Rodrigo ga je spustio na zemlju i to da si samo vidjela kakvo je spuštanje to bilo,nevejrovatno,ja sam bila
oduševljena-pričala je Isabel
Mislim kreten!Pa kao da tebe nema ko da zaštiti ...idiot ofarbani!
Elena nije mogla da se ne nasmije
-Ček,ček ajde kreni ispočetka sve,kako je Rodrigo ušao
u ovu priču i kako si ti saznala za Diega-rekla je Elena


-Sofija šta radiš to?Jesi normalna?Pa prehladit ćeš se-rekao je Sebastijan zabrinuto ugledavši je kako stoji na kiši
-Nije me briga!Ja moram da razgovaram sa tobom-rekla je ne pomijerajući se
-Sofija ti i ja nemamo o čemu da razgovaramo...Idi molim te...prehladit ćeš se na ovoj kiši a i suprug te sigurno traži..
-Ne traži,otišao je kući a ja se ne pomijeram dok ne razgovaram s tobom-rekla je odlučno
-E pa ako se nešto nije promjenilo to je tvoja tvrdoglavost-rekao joj je s malim osmijehom
Ajde razgovarat ćemo u mom autu,požuri da ne stojiš više ovde-rekao joj je

-Hoćeš mi oprostiti što ti nisam odmah rekla sve?Stvarno sam ti mislila reći ovih dana,zaista jesam-rekla je Isabel
-Znam da jesi...opusti se..eto sada nećeš biti u prilici da mi dizajniraš vjenčanicu-rekla joj je s malim osmijehom
-Ah pa udat ćeš se ti i to ćeš da nosiš najljepšu vjenčanicu na svijetu i naravno da će biti
mojih ruku djelo-nasmijala se Isabel

Fernando je ležao
na krevetu u spavaćoj sobi...Sofija se još nije bila vratila a njemu je bilo potrebno malo samoće da pokuša da složi sve kockice u svojoj glavi.Sofija je bila njegova supruga,žena s kojom je planirao da provede ostatak života.
S druge strane Elenu nije dugo poznavao a opet je osjećao nešto prema njoj,ni sam nije znao
šta je upitanju.Bila je kao magnet što ga privlači sebi.
Znao je šta je značio večerašnji poljubac-izdaju,ali isto to je i Sofija uradila izdala njega.
-Večeras se sve karte otkrivaju-rekao je,ustao sa kreveta i sjeo da pričeka Sofiju.

-Ajde reci šta imaš da kažeš,slušam te-rekao je Sebastijan u unutrašnjosti svoga auta
-Zar ćemo ovako u autu razgovarati-upitala ga je
-Sofija,nemam vremena ako želiš nešto da mi kažeš reci ili izađi iz auta-rekao joj je hladno
-Dobro...-rekla je tiho,trebao joj je još minut da se sabere i da počene da priča
Oprosti mi-bilo je prvo što je rekla
Oprosti mi,tako mi je žao zbog svega,zaista.Ja sam bila budala koja je povjerovala u sve,ali
ona je moja sestra kako sam mogla da znam da me laže..ali opet sada kada gledam-ti si bio moje sve i bezbroj puta si rekao i dokazao da me voliš a opet meni je
bila dovoljna samo jedna rečenica da to sve sruši-Sofija je govorila dok su joj suze klizile niz lice
Oprosti mi molim te,ne znam šta drugo mogu da ti kažem...ne mogu te čak ni u oči pogledati od sramote
-Sofi,stani malo..-rekao je nježno
Sofi,smiri se...-obuhvatio je njeno lice nježno svojim rukama i palcem obrisao suze s njenog lica koje su klizile niz obraz
-Nemoj da plačeš Sofi..znaš da tvoje suze nisam mogao nikada da podnesem...Ti si rođena da se
smiješ a ne da ti suze ovako idu niz lice-rekao joj je nježno gledajući u njene oči

hehe sto volim

hoe veceras nova?

hoće i onda vas ostavim da čekate 27.ima napisan u svesci ali neću je stići otkucati mozda Zlatokosa uspije otkucati

nateracemo je da otkuca...necu izdrzati...serija je predobra...

*Danna es mi angel* wrote:

znaci nekog je ubila heh

pa to si valjda skontala...

naravno da jesam,ali sam htela da sacekam da vidim pricu

evo za par minuta postavljam samo da nađem sličice

ajde...

26.Epizoda

Fernandove misli
je prekinuo zvuk mobilnog telefona.Kada je pogledao ko ga zove vidio je da se radi o Davidu.
-Davide otkuda ti ovako kasno?Jel se nešto desilo?-upitao ga je
-Pa recimo da jeste-počeo je David
Vidi Fernando ja znam da ti nećeš ništa znaš o ovome i to si mi rekao kada si bio ovde ali smatram da ovo trebaš da znaš.
-Davide pređi na stvar..radi se o Luisu zar ne?-upitao ga je
-Da o njemu se radi.Rekao sam ti da sam angažovao detektiva da ga pokuša naći.Pa javio mi se večeras.
Luisu se gubi svaki trag do prije 10 godina.kao da je u zemlju propao,studirao je medicinu,jedan od najboljih studenata je bio i onda bum ništa se o njemu ne zna,kao da nikada nije ni postojao.
-Ne znam šta da ti kažem na to-rekao je Fernando
-Detektiv mi je rekao da je bio u nekoj ozbiljnoj vezi ali još nije saznao ime te djevojke,kada sazna javiće mi-rekao je David
-Kada saznaš onda mi javi-rekao je Fernando
-Znači nisam pogriješio kada sam ti rekao
-Nisi,na kraju svega on jeste i moj brat-rekao je Fernando

-Znači Paola je to sve uradila-rekao je Sebastijan kada je Sofija sve ispričala
-Moja rođena sestra-tiho je rekla Sofija više za sebe
-Ne znam Sofija valjda je tako sve trebalo da bude...sudbina ili šta već-rekao je Sebastijan
-Da nije bilo svega toga ja nikada ne bi upoznao Valentinu a ti Fernanda zar ne?
Valjda se sve dešava s razlogom-rekao je Sebastijan
-Ja Fernanda zaista volim ali nakon svega večeras osjećam da se i ona ljubav prema tebi probudila..između dvije sam vatre.uzdahnula je i nastavila da gleda ispred sebe
-Sofija bez obzira šta odlučila u meni uvijek možeš imati prijatelja...Želiš li da te odvedem kući?
Lagano je klimnula glavom i samo rekla
-Javiću mami da idem kući,da me ne mora čekati ovde


Gosti su se razišli,sada su samo kućne pomoćnice čistile sve da bi ponovo dovele kuću u prvobitno stanje.
-Nešto se čudno večeras desilo s Diegom-rekla je Barbara prilazeći Alexandru
-Primjetio sam,sutra ću na klinici vidjeti s njim šta je bilo,nestao je večeras bez traga,ni pozdravio se nije-odgovrio joj je
Barbara šta misliš o onom Fernandu Rojasu?
-Ne znam šta da mislim,vidjela sam da se upoznao s Elenom,nakon toga nju više nisam vidjela
Previše je sličnosti Alexandro,previše...čak i prezime je isto.
Ali onaj nije imao porodicu,samo oca koji je umro prije svega.
Zbunjena sam iskreno
-Potrudit ću se da saznam više o Fernandu,neću dozvoliti da neko naruši naš mir,to ti se kunem Barbara-rekao je Alexandro odlučno

-Još ne spavaš?-rekla je iznanđeno Sofija ugledavši Fernanda kako sjedi
-Čekao sam tebe-odgovorio joj je
-Zašto?-upitala je pomalo odsutno
-Treba da razgovaramo ali sačekaću da se istuširaš,izgleda da ti je potrebno
-Večeras zaista nisam sposobna da vodim bilo kakav razgovor,sutra ujutro me možeš pitati što želiš-odgovorila je
-Sofija...
-Rekla sam sutra Fernando-bila je odlučna

-Dobro jutro-rekla je Isabel veselo,ulazeći u veliku trpezariju u kojoj su već bili Barbara,Alexandro i Rodrigo
-Dobro jutro ljubavi-rekla je Barbara
Alexandro je sjedio na čelu velikog stola i čitao jutarnju štampu
-Što si se ti tako udubio tata?Da nije počeo Treći svejtski rat?-Isabel je upitala šaljivo i zauzvrat dobila prekoran pogled svoje majke
-A pisali su o sinoćnjoj zabavi,ima i Elenina slika-rekao je Alexando i pokazao Isabel
-Opa na naslovnoj je,neka neka,reklamira mi haljinu
-A gdje Elena?Ona još nije ustala-upitala je Barbara
-Nisam išla kod nje,vjerovatno još spava-rekla je Isabel
-Otiću ja malo kasnije kod nje,trebalo bi da razgovaram s njom-rekao je Rodrigo


Na drugoj strani
grada,pored štanda s novinama jednom prolazniku je pažnju odvukla
naslovnica..bilo je na njoj njemu dobro poznato lice.
Uzeo je novine u svoje ruke i dobro se zagledao u osobu sa slike,duga plava haljina,crna kosa...
-Opa Elena de la Fuente,na tebe sam potpuno zaboravio-promrljao je u sebi a zatim se obratio djevojci koja je radila
-Uzeću ove novine ljepotice,koliko su?

-Znam da nas čeka
razgovor od sinoć-rekla je Sofija osjećajući pogled svoga supruga na sebi
Samo da se obučem i možemo početi

Elena se davno probudila ali joj se nije dalo ustati iz kreveta.Ležala je i gledala u jednu
tačku iznad sebe.Sinoć je završila s jednim poglavljem u svome životu a da li je počela novo ni sama nije znala.Čula je da neko kuca na njena vrata,podigla
se tako da je sada sjedila u ogromnom krevetu i rekla –Naprijed.U njenu sobu je ušao njen godinu dana stariji brat.
-Jesi budna Eli?-upitao ju je polako ulazeći
-Jesam samo mi mrsko ustati-rekla je
Gle ti ruke,jel te boli puno?-upitala je zabrinuto
-Ma nije to ništa nekoga drugog boli vilica-rekao je Rodrigo smijući se i sjedajući kraj nje
-Hvala ti,ispričala mi je Isabel sinoć sve-Elena je počela
-Ta mala tračarica-nasmijao se Rodrigo
Ma on je samo dobio što je zaslužio...
Elena ja znam sve..mislim na ono od prije 10 godina-rekao je Rodrigo
Elena se unervozila,počela je da lomi prste i hladan znoj ju je oblio.
-Stani-uhvatio ju je lagano za ruke
Nemoj da se bojiš,ja sam tvoj brat i hocu da ti pomognem-rekao je
-Rodrigo ja sam njega ubila,tu nema pomoći.
Hladnokrvno sam
ga ubila,6 uboda nožem je imao i opet bi to uradila bez trunke kajanja-rekla je Elena gledajući ga u oči

uuuuuuuu...pa zar 6 uboda za Luisa...hladnokrvno nema sta...

aha...sledeca epka je uglavnom tome posvećena i fernandu i sofiji ali ne toliko koliko eleninoj prici

a do sledece epke...citav vek...

hehehe

hehe,ipak ga nije ubila

nemoj da mi se smejuljis...bas si zlica...nagovoricemo mi vec Zlatokosu...ili cu se ja dovuci do Doboja po tu epku...

ma ja mislim da ce Zlatokosa da vam otkuca dobra je ona duša hehehe
a ima samo jos ta jedan epka napisana kada dođem ponovo se onda moram baciti na pisanje treba uci u zavrsnicu novele

Nisam otišla jutros pa sam uspjela da vam otkucam epku,e sada ćete morati da pričekate jer nemam ništa više napisano...dotada evo Elenina tajna
27.Epizoda

-Elena-Rodrigo je samo rekao
-Kako si saznao?-tiho ga je upitala,izbjegavajući njegov pogled
-Prije par večeri sam čuo tatu i mamu kako galame,krenuo sam da vidim o čemu se radi i čuo sam neke dijelove,ne sve ali želim da znaš da sam uz tebe
-Da budeš uz mene,moraš da znaš cijelu priču...Želiš li da je čuješ?-upitala ga je
-Kako želiš Eli,ali bez obzira na sve ja sam uz tebe-rekao joj je

-Evo spremna sam,počni-rekla je Sofija gledajući u Fernanda
-Spremna si?
A kada misliš da ćeš biti spremna da mi kažeš da si planirala trudnoću iza mojih leđa i to po cijenu svoga života Sofija?
Šta misliš kada bi bila spremna da mi to kažeš?-Fernando je hladno postavljao pitanja
Sofija ga je posmatrala,ne vjerujući šta čuje..ovo zaista nije očekivala...Kako li je saznao?


-Dakle-Elena je uzdahnula duboko
Nemoj da me prekidaš dok budem pričala...ako budeš imao pitanja onda me pitaj posle,jel može?
Rodrigo je samo klimnuo glavom čekajući da počne..
-Sjećaš li se moje prve ljubavi?-tiho ga je upitala
-Naravno da se sjećam,imala si 19. godina.Zbog njega si bila u oblacima sva,ne sjećam se da sam te tako zaljubljeno ikada vidio posle.Zbog njega si mislila da je čitav svijet tvoj..a tako i treba da bude,to je smisao prve ljubavi..ona nema zaborava-rekao je Rodrigo
-Da...nema zaborava..pogotovo u mome slučaju..
Voljela sam ga,zbog njega sam imala osjećaj da cijeli svijet stoji kada sam s njim,svaku sekunda sam željela da provodim sa njim,u njegovom naručju..Iako sam imala 19.godina bila sam ubijeđena da je on taj,znaš ono Gospodin Savršeni,princ na bijelome konju,neko s kime ćeš ostariti i ko će te voljeti i kada budeš imao 70 godina..
Sve sam to mislila za njega-Elena je govorila smirenim glasom
Tog ljeta sam ostala sama ovde u kući..ti,Isabel,mama i tata ste bili u Cancunu a ja sam ostala da spremam ispite.
Nije bilo nikoga u kući,kućne pomoćnice su imale slobodan dan a Maria je bila s vama.
Negdje oko 20.00 sam čula kako se auto parkira ispred kuće,nije mi bilo jasno koga bi to čuvari ispred kapije pustili a da me ne pitaju ovde..Pogledala sam kroz prozor,vidjela sam njega pa naravno da čuvari ne bi ništa me pitali njega su poznavali,pa već godinu dana sam bili nerazdvojni..Te večeri nije došao sam,s njim su bila još trojica drugova koje ja dotada nisam još vidjela.Čim sam ih pustila u kuću bilo mi je jasno da su pili,alkohol im se osjetio iz svake pore...

-I šta imaš da mi kažeš?-upitao je Fernando
-Ne znam otkuda ti to-nespretno je rekla Sofija
-Hoćeš da kažeš da to nije tačno-upitao ju je
-Ne,nije-rekla je sklanjajući pogled od njega
-Znači da si planirala trudnoću je laž?-nastavio je
-Gle Fernando nisam ja jedan od tvojih klijenata da me ispituješ..ja sam ti supruga-rekla je pokušavajući da izbjegne odgovor
-Dobro ako nećeš na to da odgovoriš imam samo još jedno pitanje,nema veze s ovim-rekao je Fernando
Da li poznaješ Sebastijana Acostu?-upitao ju je
Na pomen njegovog imena se lagano trznula..
-Pa sinoć smo se upoznali-promucala je
-Ti ga nisi poznavala odprije?-upitao ju je
-Ne-tiho je rekla
-E to je vidiš zanimljivo-rekao je Fernando,odlazeći do noćnog stolića i uzimajući knjigu koja je na njemu stajala
Sinoć sam čekajući tebe,uzeo ovo da čitam i pogledaj šta sam našao-izvadio je sliku na koju su bili Sebastijan i ona zagrljeni..
-E sad ovo je sigurno Sebastijan a djevojka pored njega pa ako nisi ti,onda je sigurno tvoja sestra blizankinja..e to je vidiš interesantno jer sam ja mislio da ti osim Paole nemaš više sestara
-Fernando-rekla je zbunjeno
-Kada odlučiš da kažeš istinu Sofija onda me potraži-rekao je Fernando,bacio knjigu na krevet i izašao iz sobe,ostavljajući je samu


Elena je bila napravila malu pauzu,tek toliko da smogne snage da nastavi dalje.
-Čim je ušao u kuću,tako me uhvatio za ruku i poljubio na silu,od stiska njegove ruke odmah mi se napravila modrica
Nisam baš sigruna kako se odvijao ostatak večeri,uglavnom su nastavili da piju...znam da sam oko 23.00 rekla da bi bilo najbolje da krenu svojim kućama,tada su me ta trojica drugova pogledala da mi se od pogleda zaledila krv u venama.
Jedan od njih je ustao i prišao mi,svojom rukom je lagano prešao preko moje gledajući me u oči i govoreći-Zabava tek počinje..
U sledećoj sekindi me tako jako prislonio uza zid da me sve zaboljelo.
Zvala sam NJEGA da mi pomogne ali je samo sjedio i posmatrao,ni riječi nije rekao.
Završila sma na podu,od haljine što sam imala na sebi su ostali samo dijelovi i ništa više.
Ne znam koliko sam ga dugo zvala da mi pomogne dok su njegovi "drugovi" bili oko mene i na meni kao nekakvi lešinari.
Na kraju sam prestala zapomagati,samo sam se molila da se što prije završi ili da umrem u toj sekundi.
Rodrigo ju je slušao,ni riječi nije bio u stanju da kaže dok su mu oči bile pune suza.
-Kada su završili samnom pokupili su se i otišli,ja sam ostala na podu da ležim,nisam bila u stanju da se pomjerim od bolova.Onda je došao on,moj princ na bijelome konju,uzeo me u naručje i odnio u moju tadašnju sobu.Dok me je nosio-rekao mi je sa osmijehom na licu:
-BILA SI DOBRA VEČERAS,MORAT ĆEMO OVO PONOVITI
Stavio me je na krevet i legao kraj mene.Ja sam ležala kraj njega,kada sam shvatila da je zaspao i da se sigurno neće probuditi,ne znam otkuda mi snaga ali sam uspjela da se spustim do kuhinje.Tu sam uzela kuhinjski nož i popela se do sobe.Spavao je dubokim snom,kao anđeo je izgledao dok je ležao tako na leđima,go do pojasa.Prišla sam mu i samo počela da ubadam nožem..nisam brojala tada koliko sam puta zamahnula nožem ali kasnije mi je tata rekao da je bilo 6.uboda.
Eto kako se završila moja velika ljubav-rekla je Elena
U mojim očima je on bio najveći krivac,ne oni nego on i niko više...
Rodrigo ju je samo zagrlio ne govoreći ništa a suze su mu išle niz lice.Držao ju je tako u naručju proklinjući samoga sebe što nije bio te večeri u kući da je zaštiti....

strasno...najezila sam se...a Rodrigo je mica...

hvala sto si odvojila vreme da iskucas ovo...verovatno ne moram ni da ti napomenem da JEDVA CEKAM SLEDECU EPKU...ali ulazim u klub nestrpljivih...

daću ja sve od sebe da dok sam odsutna pišem epizode,tako da kada sam kući samo otkucam

bicu ti neizmerno zahvalna...hehe

heheh

bas je dobra epka..ovu ni ja nisam procitala..ajd pisi to pa da mogu citat kad dodjes

a nije fer...pa ti ces biti u prednosti...zelim da sam Jecina seka...