28.Epizoda
Ni sama nije bila svjesna koliko dugo su bili tako zagrljeni..Elena nije htjela da ga ništa pita,samo ga je pustila da prihvati sve ako može to što mu je ispričala.
-Eli a mama i tata?Kako su oni saznali?-upitao je Rodrigo nakon nekog vremena
-Ja sam ih zvala negdje pred jutro ne znam koliko je bilo sati tačno valjda oko 4.00...možeš zamisliti kakva sam bila i kako sam pričala da su njih dvoje već u 7.00 bili ovde u kući..Sve sam im ispričala kako je bilo,mama me je grlila i plakala a tata se bio okrenuo prema prozoru da mu ne vidim lice ali znam da su mu suze išle..
Vi ste ostali u Cancunu sa Marijom..-rekla mu je
-Sjećam se toga jutra...znam da nam je bilo čudno što su tako iznenada otišli ali ubrzo smo i ja i Isabel zaboravili na to-rekao je Rodrigo prisjećajući se
-Mama me je odvela iz te sobe i ja nikada više nisam ušla u nju...znam da sam rekla da treba da pozovu policiju toga se sjećam,ali tata je samo rekao da će se on za sve pobrinuti i da ja ne mislim više o tome...neka dvojica muškaraca su došla,mama je kada su došle kućne pomoćnice samo rekla da im daje ponovo slobodan dan tako da one i nisu ulazile u kuću...
Ta dvojica što su došla su se riješila tijela,i svega što je bilo u sobi,mislim na dušek i na posteljinu i na nož..sahranili su ga na groblju pod nekim lažnim imenom..znam gdje je i sve ali nikada u ovih 10 godina nisam otišla niti ću ikada otići-tiho je rekla
-Eli,ne znam šta bi ti rekao..ali jedno znaj na mene uvijek možeš da računaš...nemaš pojma koliko sada proklinjem sebe što nisam bio tu te noći da te zaštitim-rekao joj je iskreno
-Rodrigo nemoj..to se desilo valjda zato što je moralo da se desi,nemoj sebe da kriviš za bilo šta-rekla mu je
-Znaš sada mi se sve polako vraća,tvoje stanje kada smo se vratili iz Cancuna,mjesecima si bila kao duh,nisi skoro izlazila iz sobe..Mama je rekla da si takva zbog prekida sa Luisom i ja sam ostavio na tome
-Bili su to zaista grozni dani ili mjeseci ne znam ni sama više...kroz razne faze sam tada prolazila,od pomisli na samoubistvo do toga da sam se gadila sama sebi,da sam rekla da mi odnesu sva ogledala iz sobe jer nisam mogla podnijeti svoj lik u njemu..nisam se javljala nikome,nisam išla na fax-rekla je tiho
I onda sam jednoga dana se probudila i sama sebi rekla dosta,vratila sam se fax-u.učenju i to me valjda nekako diglo iz mrtvih jer to sam bila živa a mrtva..
Nježno ju je pomilovao...
-Znaš Isabel mi je ispričala šta si uradio Diegu-rekla je pokušavajući da promjeni temu
-Ta mala tračarica-rekao je s osmijehom blagim
Ma sada mi je žao što ga još jače nisam udario-priznao je Rodrigo
-Ma pusti to..on je izbrao svoj put a bolje je ja mislim ovako-priznala je Elena
Isabel je već ludila u svojoj sobi,Davida je cijelo jutro pokušavala da dobije međutim telefon mu je stalno bio isključen.
-Pa baciću ti ga samo da znaš čim te vidim!Šta će ti mobilni kada ne znaš da ga koristiš!-rekla je bijesno
Ubrzo je u njenu sobu ušla Maria.
-Imaš posjetu u dnevnoj sobi-rekla joj je s osmijehom
Isabel još uvijek ljuta,samo je rekla
-Ne očekujem nikoga tako da slobodno možeš reći da ide kogod da je
-A ne,ovu posjetu želiš da primiš-rekla je Maria zagonetno
-Želim jel?
Pa hajde da vidim o kome se radi,ako bude neko koga ne volim neću s tobom pričati puna dva sata pa ti vidi-rekla je Isabel smijući se i krenula prema vratima sobe
Ulazeći u dnevnu sobu nije mogla da vidi lice osobe koja ju je čekala jer je ispred nje stajao veliki plišani medo,ogroman je bio da se Isabel učinilo da većega još nije vidjela.
-I jel te osvojio?-čula je dobro poznati glas,od koga su joj koljena počela da klecaju
-Pa sad,o tome bi se mogo diskutovati-rekla je smijući se
Ja sam već osvojena
-A jel?Pa da li ga ja poznajem-rekao je David spuštajući medu
Bila mu je ljepša nego što ju je pamtio...imao je osjećaj da mu čitav život nebi bio dovoljan da je se nagleda
-A ne bi rekla da ga poznaješ-čuo je kako mu govori
-A otkrit ću ja ko je taj..da mu kažem par stvari-rekao je David i krenuo prema njoj
Uzeo jednu njenu ruku i nježno isprepletao svoje prste s njenim
Isabel je osjetila kako joj je jedan uzadah izletio iz grudi,srce joj je tako snažno kucalo da je bila uvjerena da ga on može čuti.Slobodnom rukom je prešla preko njegovog lica,pamtila ga je savršeno dobro,znala je gdje se svaka linija nalazi.
-Hej ti-rekao joj je stavljajući svoju glavu na njeno čelo dok je zatvarao oči
-Hej i tebi-odgovorila je tiho,skoro nečujno
Znaš da sam do maloprije bila spremna da galamim na tebe a pogledaj me sada,sva sam istopljena..vidiš šta mi radiš?
-Da.. ja tebi to radim-nasmijao se
A šta ti meni radiš?
Imam osmijeh na licu 24.00,ne mogu da se koncentrišem na posao jer mi je tvoj lik stalno pred očima,kupujem plišane igračke,do prije par dana sam se rugao svima koji bi se tako ponašali a gledaj mene sada,prvi sam u redu po tome pitanju-rekao je Davide
-E Davide?
-Molim?
-Ajd ušuti,i poljubi me-rekla je i nasmijala se
Već u sledećoj sekundi je osjetila njegove usne na svojima koje su zajedno se njenim se stopile savršeno.
-Sofija šta je s tobom i Fernandom?-upitala je Angela
-A ne znam mama...dosta toga valjda,ja sam skrivala neke stvari od njega,on je to saznao a i kada je saznao ja sam nastavila da lažem ga-priznala je Sofija
-Sofija,jedan brak se ne stvara na lažima već na povjerenju..a jedno povjerenje kada se izgubi ono se teško ponovo stiče-rekla je Angela oštro
A ti sada vidi,žiliš li da se boriš za svoj brak ili ne?
2 mjeseca posle
Elena je sjedila u svojoj kancelariji razmišljajući o svemu što se desilo.Nakon zabave,odmah sledeće jutro Diego je dao neopozivu ostavku pod izgovorom da je dobio vrlo bitnu ponudu od neke firme iz SAD-a i da ne može da je odbije..Elena je vrlo dobro znala da je Rodrigio imao veliki uticaj na tu njegovu odluku.
Alexandro je toliko bio ljut na njega da je zabranio da se njegovo ime više pominje,što je njoj savršeno odgovoralo.Isabel je upoznala Davida sa Barbarom i Alexandrom,što nikada prije se nije odlučila na tako brz korak kada su bile u pitanju njen prijašnje veze..zaista su bili srećni zajedno i uživali su maksimalno.Rodrigo se isto puno promjenio,skoro ga nije mogla više prepoznati,sada je on bio očeva desna ruka na klinici a do prije dva mjeseca nije mogao da uđe u nju...
Fernanda više nije vidjela od one večeri i tako je bilo najbolje..ali uvijek kada bi se prisjećala onog poljubca osjetila bi kako joj se obrazi rumene.
Evo i sada to isto rade-pomislila je u sebi i nastavila da potpisuje neke papire što je trebala da potpiše.Čula je kako joj neko kuca na vrata i rekla je naprijed ali uopšte nije dizala pogleda da vidi o kome se radi.
-Smetam li?-čula mu je glas
-Manje-više,odgovorila je i nastavila sa potpisvanjem i ne pogledavši ga
-Dobro..pa onda ću da sačekam-rekao je sjedajući u stolicu ispred njenoga stola
Kada ga je pogledala imao je osmijeh preko cijeloga lica
-Pa dobro,onda ćeš se načekati-rekla je sarkastično
-Nema problema ja volim da čekam-odgovorio je
-Dobro,šta to radiš?-upitala je pogledavši ga i ostavljajući olovku na sto
-Ja šta radim?Ne radim ništa,sjedim samo-odgovorio je nevino
-Nemoj da se praviš pametan!Šta želiš od mene?-upitala je
-Želim da ideš samnom na ručak-rekao je i krenuo prema njoj
-To ne dolazi u obzir-odmah je odgovorila
Došao je do nje,okrenuo joj stolicu,tako da je njen naslonjač sada bio pritisnut uz radni sto,obije svoje ruke je stavio oko nje naslonjajući se na sto...kao da je u kavezu bila.
-Onda ne večeru-rekao je
-E to pogotovo ne dolazi u obzir,ne idem ja nigdje s tobom Fernando-rekla je odlučno mu
U tom momentu je zazvonio telefon,pomislila je u sebi da ju je spasio ali se prevarila,kada je pružila svoju ruku da se javi osjetila je stisak njegove koji ju je sprečavao u tome.
-Pa pusti me da se javim-rekla je
-Ručak ili večera?-rekao je s osmijehom
-Ništa..prestat će da zvoni,možda je nešto bitno-rekla mu je
-Pa ti ćeš biti kriva za to onda-rekao je
Ja sam ti dao svoje predloge,čim odlučiš ja te puštam da se javiš-rekao je s iskrivljenim osmijehom koji mu je tako dobro stajao,mogla je da osjeti kako joj se njegov dah širi po licu
-Nemoguć si-ručak a sada se skloni-rekla je i udarila ga po ruci
-Eto vidiš,sve se može srediti kada se hoće-rekao je i odmaknuo se
Stvar kompromisa...
Home 
