22.Epizoda
-Nemoj mi reći da
poznaješ ovu ljepoticu?-Fernando je čuo kako ga pita Alfonso
-Poznajem je
da..ali ni riječi o tome-rekao je tiho da ga Sofija ne bi čula
-Ne znam kada sam
vidio zadnji put nekoga poput nje..-rekao je Alfonso ne skidajući pogleda sa Elene
Elena se osjećala
neprijatno,nije mogla da gleda od silnih bliceva koji su izgleda bili upereni
samo prema njoj.Odjednom je osjetila kako joj se prsti isprepliću sa nečijim
drugim,okrenula se i vidjela kako Diego stoji pored nje.Htjela da svoju ruku
izvadi iz njegove ali mu je stisak toliko bio jak da nije mogla ništa da uradi.
-Slikaju
nas,mogla bi se malo i nasmijati-čula je kako joj šapuće pored uha
-Znači ovo je
Elena-pomislila je u sebi Paola
Izgleda da je
nevjeru oprostila...
-Moram nekako da
dođem do nje,da ne pokaže da se znamo-Sofija je mislila
-Lijepa je zar
ne?-čula je glas svoje majke koja je stajala pored nje
....ah
da,da..jeste,prelijepa je-rekla je Sofija
Kada su već
prestali da slikaju Elena je izvukla ruku iz Diegove i otišla od njega,mrzila
je da se pretvara da je sve uredu.Zbog koga je to
radila?Cijeli život joj se sveo na život okružen lažima.
-Dobro veče-čula
je muški glas iza sebe,okrenula se i ugledala muškarca koji joj je djelovao poznato ali nije se mogla sjetiti otkuda
-Dobro veče –odgovorila je ljubazno
Stranac je lagano
uzeo njenu ruku i prinio je svojim usnama govoreći tiho
-Ne sjećate me se?
-Da budem iskrena ne baš,poznati ste mi odnekuda ali u ovom momentu se ne mogu sjetiti-rekla je s osmijehom
-Sebastian Acosta,sjećaš li se sada-upitao ju je s glasnim smijehom
-Sebastijane!Pa ne mogu da vjerujem..ne mogu da vjerujem da te nisam prepoznala-rekla je smijući se
-A ja bi tebe uvijek mogao prepoznati..pa nisi se promjenila uopšte..zapravo lažem-
jesi,izgledaš ljepše nego ikada-rekao je Sebastijan
Sjećaš se kako si u školi uvijek dolazila meni kada bi te neko gnjavio?
-Daaa i to je uglavnom uvijek bio moj brat-rekla je smijući se
Kako mi je drago
što te vidim...ne znam kada sam te zadnji put vidjela...čula sam zanesreću...tako mi je žao zbog toga Sebastijane
-Hvala ti...bio je to jedan težak,nepodnošljiv period ne znam kako sam dovoljno skupio snage da
jednoga dana izađem na ulicu i vratim se svome poslu-rekao je Seabstijan
prisjećajući se svoga života nakon što je izgubio svoju suprugu
-Vidi,vidi Sofi
ko nam je ovde.Ni manje ni više nego tvoja bivša ljubav-rekla je Paola prilazeći Sofiji koja je baš u tome momentu posmatrala Sebastijana i Elena kako pričaju
-Kao što si rekla i sama bivša ljubav,ja sam sada udata žena-odgovorila je
-Pa ako si udata draga moja ne znači da nemaš oči ili sjećanja-rekla je Paola s podsmijehom
-Sve uredu?-rekao je Fernando prilazeći
-Da,sve je uredu
odgovorila mu je Sofija kratko ga pogledavši i ponovo vraćajući svoj pogled prema Sebastijanu i Eleni...osjetila je kao neki ubod kada ih je gledala onako kako prisno razgovaraju jedno s drugim
-Pravi se kao da je ne poznaje-pomislio je u sebi Fernando
Ono je sigurno ćerka vlasnika kuće,trebalo bi da se upoznamo s njom zar ne Sofija?-upitao je Fernando
-Ne!Nemoj...vidiš da s nekime razgovara,nemoj da joj smetamo-rekla je Sofija
-Ma nećete smetati a red je da se predstavite-Paola se priključila
-Idemo Sofija-Fernando je uzeo njenu ruku i krenuo prema Eleni
-To nam je neko
usamljen-rekla je Paola približavajući se Diegu iza leđa
-Ti!Šta ćeš ti ovde?
-Smiri se ljubavi,ne proganjam te.Pozvana sam ovde,pa tačnije moja majka-rekla je Paola pokazujući na Angelu koja je pričala sa Alexandrom i Barbarom
-To je tvoja majka?-Diego je bio više nego iznenađen
-Kao što vidiš-Paola se nasmijala,i lagano ga pomilovala po obrazu
S druge strane Isabel je pažljivo posmatrala ih.
-Da li smetamo?-upitao je Fernando prilazeći Eleni
Kada su se Elena i Sebastijan okrenuli,ispred njih su stajali ljudi koje su poznavali ali opet nisu bili sigurni kako sami da se postave prema njima...
-Da se predstavim,Fernando Rojas a ovo je moja supruga Sofija Ortiz Rojas-rekao je Fernando hladno
Elena ih je pogledala oboje,u Fernandovim očima je vidjela hladnoću,kao da je namjerno ovo
radio u njenim strah da je možda neće otkriti tako što će pokazati da se njih dvije već zapravo poznaju.
-Drago mi je,Elena de la Fuente-rekla je i lagano pružila ruku jednom pa drugom
-Sebastijan Acosta-rekao je rukujući se sa Fernandom
Moram priznati da imate jako lijepu suprugu-rekao je uzmajući njenu ruku i lagano je ljubeći
Elena je
posmatrala oboje,i Fernando i Sofiju ne želeći ništa da kaže,nije joj se ova igra sviđala uopšte.
-Bilo mi je drago,nadam se da ćete uživati na zabavi-rekla je gledajući u oboje
Sebastijane vidimo se uskoro-nasmiješila mu se i krenula prema kući.
Morala se skloniti od svega,previše je ovo.
-Izvinavam se moram do toaleta-rekao je Fernando i krenuo za njom ostavljajući Sofiju sa Sebastijanom
Ulazeći u kuću,Elena je razmišljala koja prostorija je sada prazna-biblioteka,tamo nema nikoga-pomislila je i uputila se prema njoj.
-Šta je bilo sestrice?Ne uživaš?-čula je Isabel glas svoga brata
-Izgubila sam Diega iz vida dok sam pričala sa Silvijom,odlučila sam da mi ona bude glavni model na sledećoj reviji-rekla je Isabel
-A da znam,već mi je rekla...a što se ti brineš za Diega pa nema on 5 godina,uostalom o njemu se
treba Elena da brine-rekao je Rodrigo
-A pa neće ni ona uskoro...gospodin će da bude šutnut kao lopta,pazi šta ti kažem-rekla je Isabel
namigujći
-Opet smo sami-Sebastijan je prvi progovorio
-Zašto mepratiš?Šta želiš od mene?-Sofija je bijesno upitala
-Smiri se kao prvo i ne umišljaj sebi razne stvari-ljutim glasom je sada govorio
Ne vrti se cijeli svijet oko tebe-rekao je i otišao od nje
Iskeno ovo nije očekivala od njega i sada se našla u šoku posmatrajući ga kako odlazi od
nje,neobičan osjećaj ju je preplavio,osjećaj koji je mislila da je umro onoga
dana kada joj je Paola javila za njegove mnogobrojne prevare....
Elena se našla
pred bibliotekom,okrenula se da provjeri da je sama,nikoga nije bilo u blizni-konačno
sama.
Otvorila je
vrata,desnom rukom našla prekidač da upali svjetlo i kada je to uradila shvatila je da uopšte nije sama.
Sa kreveta u
biblioteci skočili su poluodjeveni njen zaručnik i neka nepoznata
djevojka.Diego ju je gledao otvorenih usta ali nikakve riječi nisu izlazile.