20 Epizoda
-Znaš šta Eli,ti meni pošalji sve njene nalaze a ja ti se javim kada ih sve pogledam-rekla je Gabriela nakon što je odslušala sve što joj je Elena rekla o Sofiji Ortiz
-Nema problema evo odmah ću da ti pošaljem-rekla je Elena..
U međuvremenu u kancelariju je ušao Diego i samo sjeo u stolicu ispred Eleninog stola slušajući njen razgovor.
-Važi.Pa čujemo se onda posle-rekla je Gabriela
-Hvala ti Gaby..pa se čujemo-Elena je rekla s osmijehom i spustila slušalicu
-Pa zar nisam zaslužio ni poljubac od svoje zaručnice-rekao je Diego ustajući iz stolice i približavajući se Eleni kada je završila razgovor
Poljubac koji je usledio bio je čisto iz nekakve navike,hladan,bez emocija...
-Dobro,šta ti je?-Diego je upitao
Kada te zovem ti mi kažeš da ne možeš da razgovaraš jer imaš važnoga posla!Pitam se kakvog to posla imaš na plaži Elena?Da možda nije bila u pitanju neka operacija?Nakon toga ne zoveš,nisam znao ni da si se trebala vratiti danas!
Šta se dođavola dešava s tobom poslednjih dana?-Diego je skoro pa vikao
-Kao prvo smanji ton!
Kao drugo da li imaš predstavu koliko sam te puta zvala i bio si nedostupan,a kada nisi bio nedostupan nisi se javljao..o stanu i da ne pričam tamo te nikada nema.
Pa sada ti meni reci kako da ja tebe nađem,da angazujem Interpol možda?-upitala je Elena sada i ona sa povišenim tonom gledajući ga pravo u oči
-Mogla si kliniku zvati-Diego je drsko odgovorio
-Ah da-klinika-Elena je sarkastično rekla
Svaki put kada sam zvala tvoja sekretarica je ljubazno rekla da imaš posla i da ne možeš da se javiš-sada je bijesno rekla
Shvatajući da je u pravu Diego je odlučio da popusti.
-Oprosti ljubavi,ali ovde je bila ludnica-rekao je
-Uredu je shvatam-rekla je Elena tiho,pokušavajući da se odmakne od njega...ova blizina joj je smetala
-Znaš ljubavi,ovih dana kako te nije bilo ja sam zapravo shvatio koliko si mi nedostajala
I kako želim da se svako jutro budim uz tebe.Zato mislim da bi trebalo da odredimo datum vjenčanja-rekao joj je
-Molim?-Elena je bila zatečena
-Pa da.To je logičan korak da nakon vjeridbe i vjereničkog prstena ide...Elena gdje ti je prsten?-upitao je Diego ugledavši da ga nema na njenoj ruci
-Pa...-dirala je mjesto gdje bi trebao da stoji prsten,mjesto gdje stajao do prije nekoliko dana
-Prosto savršeno!Šta ovo treba da znači?
Hajde objasni mi!
Čim si otišla tamo skinula si ga da možeš da se predstavljaš kao slobodna djevojka jel?
I koliko ih je bilo u ovih 5 dana?Jedan,dva,pet ili možda više?-Diego je sve više povisivao ton i odjednom je osjetio jak udarac na svome obrazu
Elena ništa nije rekla,uzela je svoju torbu i izašla iz kancelarije.Izlazeći nije mogla da ne primjeti sve te poglede koji su bili upućeni njoj,znala je da svako ko se našao u blizini je čuo svaku riječ koja je rečena do maloprije.Uzdignute glave,ne govoreći ništa uputila se prema izlazu iz klinike.
-Dobar dan-rekla je Elena ulazeći u jednu draguljarnicu
-Gospođice De la Fuente,drago mi je da vas vidim..Kako ste?
Prsten vam je gotov,sačekajte samo momenat molim vas..
-Nema problema-rekla je Elena potištenim glasom
-Evo izvolite,probajte sada da li odgovara-rekao je ljubazno stariji čovjek
Lagano je uzela iz njegove ruke prsten i stavila ga na svoju ruku..bio je sada savršen,nije spadao..ali sada joj je bio težak,smetao joj je više od ičega toliko da nije mogla da podnese da gledala u njega još jednu sekundu
-Ne spada više-rekla je skidajući ga sa prsta i predajući ga gospodinu ispred nje
-Pa zar nećete ga ostvaiti na prstu?-začuđeno ju je upitao
-Ne sada...kasnije ću da ga stavim-rekla je odsutno
-Nedostaješ mi-čula je Isabel kako joj David govori...na zvuk njegov glasa je osjeća da se sva topi..mogla je da sluša bez prestanka
-Hej Isabel jesi tu?-čula je kako je pita
-Ah...da,da naravno da jesam-rekla je smješkajući se...
Nedostaješ i ti meni-rekla je tiho
Ne sviđa mi se ovde ništa...hoću da sam tamo kraj tebe...-rekla je tužno
-A uskoro ću ja do tebe,samo još malo...
-Počeću da brojim minute do tog dana...ajde pričaj mi šta si radio danas?
A evo upravo sam zavrsio sa nekim slikanjem i došao kući-rekao je David
-A znači s nekim mankenkama si bio?-rekla je ljubomorno
-Hej Isabel ajde da ti otkrijem jednu tajnu?-rekao je pokušavajući da bude ozbiljan
Jel slušaš?
-Aha-samo je rekla a ustvari je gorila od ljubomre,zamišljajući ga okruzenog nekim ljepoticama još ako su bile u kupaćim kostimima ili intimnom vešu...Ne misli na to Isabel!-pomislila je u sebi
-Pošto pažljivo slušaš obrati pažnju na ovu riječ-manekeni Isabel
-Ha?Manekeni?-zbunjeno je rekla
-Slikanje je bilo sa manekenima-rekao je David smijući se
-Da jako duhovito-rekla je osjećajući olakšanje
-Nego ljubavi reci mi jesi razgovarala sa sestrom-rekao je David
-Ah nisam još...ne znam kako da počnem taj razgovor...sutra je neka zabava u kući pa ću najvjerovatnije posle toga..ne mogu prije zabave nešto reći skandal će nastati a tada bi me tata izbacio kroz prozor ili mama...ma vjervatno bi oboje-rekla je Isabel
-Ali znaš da joj moraš reći-rekao je David
-Ma naravno da znam...samo ne znam kako ću se sutra suzdržati da ga ne udarim u onu njegovu odvratnu facu i ne počupam za onu njegovu ofarbanu kosu-Isabel je bijesno rekla
Ulazeći u svoju sobu Elena je zaključala vrata da je niko ne uznemirava,nije mogla ni sa kim da priča.Navukla je zavjese preko prozora tako da je sada bio potpuni mrak u njenoj sobi.
Sjela je lagano na svoj krevet skupila noge i obavil ih svojim rukama..dugo je ostala u takvom položaju samo se ljuljajući gore dole...
Gledajući u svoju torbu koja se nalazila na krevetu uzela je lagano u ruke i posla da trazi po njoj malu crnu kutujicu,kada ju je našla,lagano je otvorila i posmatrala brilijantski prsten koji se nalazi u njoj..Definitivno nije bilo žene na ovome svijetu koj ane bi htjela da ima takvo savršenstvo...prosto je sijao pa i više u mraku nego što po svjetlosti sija.
Ali njoj je bio odvratan,sve joj se gadilo u ovom trenutku,prsten,njen život,sve je išlo nizbrdo...ona je bila zrtva a osjećala se kao najgori kriminalac.
Prstne je bacila što dalje od sebe..legla na krevet i zajecala
-Mrzim te,osjećaš li koliko te mrzim!
Svim svojim bićem te prezirem...vidiš šta si mi napravio od života!
Sve si mi oduzeo!-kroz jecaje je govorila
-Dobro jutro gospodine-rekao je batler u kući Ortiz ugledavši Fernando kako ulazi u kuću
-Dobro jutro Antonio.Kako si?-ljubazno je upitao Fernando
-Dobro gospodine,hvala na pitanju..dajte mi vaš kofer
-Nema potrebe..moja supruga još spava?-Fernando je upitao
-Ne,gospođa je jako rano ustala,u svome ateljeu je-ljubazno je rekao Antonio
-Hvala Antonio...idem onda kod nje-rekao je Fernando i uputio se prema stepenicama koje su vodile do Sofijinog ateljea....
Home 
