6.epizoda
-Zaista mi je drago što sam te vidio Anna,koliko dugo ostajete ovde?-upitao je Fernando
-Ma jedno 5 dana,ne više,šteta što žuriš baš sam htjela da te upoznam s Eli-rekla je razočarano Anna
-Ništa ne brini,pa vidjećemo se još,obećavam vam da ću vas sve vodite na večeru..bilo mi je drago-pogledao je u Isabel I Gloriu
-I nama isto-skoro u isti momenat su rekle
-Au što meni neće jedan ovakav pasti u naručje-rekla je Isabel kada je već Fernando nije mogao čuti
Mislim da bi stvarno mogao poslati nekog ovakvog-rekla je gledajući prema gore
-Znala sam da si luda-rekla je Gloria smijući se
-Ajte vi,našla sam nam taxi-rekla je Elena dolazeći
-Što ti znaš otići u pravome trenutku-rekla je Anna Eleni
-Što?
-Ajde ispričat ću ti usput-odgovorila joj je Anna
U kući de la Fuente u Mexico city-ju,Barbara I Alexandro su razgovarali o svojoj ćerki Eleni.
-Znaš Alexandro baš mi je drago što je Elena otišla da se malo odmori-rekla je Barbara
-I meni isto,mada “Esperansa”će biti prazna bez nje-rekao je Alexandro
-Pusti se više te klinike,nekada imam osjećaj da ti je više stalo do nje nego do sopstvene porodice
-Barbara prekini!Znaš vrlo dobro šta sam uradio da bi zaštitio ovu porodicu od svega čemu bi bila izložena!
-Da,samo što ja nekada imam osjećaj da si to uradio kako bi zaštitio ugled čuvene klinike,a ne kako bi zaštitio ćerku-rekla je bijesno Barbara
-Ti stvarno ne prestaješ?Već 10 godina svaka rasprava se završava na tome,Elena već odavno ne misli na to,sretna je I živi svoj život,baš kako I treba da bude!-rekao je bijesno Alexandro
-Da samo se noćima budi vrišteći,da zaista upravu si ona je u potpunosti na to zaboravila-rekla je Barbara I bijesno izašla iz sobe
Iste večeri dvojica braće Fernando I David su razgovorom pokušavali da nadoknade sve što im se dešavalo.
-Znaš Fernando nisam ti ovo spominjao,ali poslednjih mjeseci pokušavam da nađem Luisa-rekao je David
-Ne vidim zašto..on je odavno rekao da ne želi ništa s nama,čak šta više da mu ni ja,ni ti,ni naša majka ne značimo ništa,da za njega ne postojimo
-Dobro sve je to tačno,ali je tada bio jako mlad,možda sada…
-Kako hoćeš,ali mene ne mješaj u to!Kada nam je trebao nigdje ga nije bilo,ne treba mi ni sada-rekao je Fernando
-Dobro ja sam ti samo rekao-odgovorio je David
Nego ti bi mogao znaš da izađeš večeras samnom,ovaj klub u koji idem je savršen…”Passion” sam naziv ti sve govori-rekao je David
-A ne,ja ću večeras na noćno kupanje,to me najviše opusti..a onda ću da legnem-odgovorio je Fernando
-E pa drugi put ćeš da ideš!-rekao je David
-Dobro,to ćeš ti objasniti Sofiji,nego odlična ti je ova kuća I pogled je isto fantastičan-rekao je Fernando
Iste večeri u Cancunu,Elena,Isabel,Gloria I Anna su uživale smijući se I pričajući.
-Imam jednu fantastičnu ideju-odjednom je rekla Anna
-Ajde da čujemo,zbog jedne takve ideje zamalo zadnji put nismo poginule-rekala je Gloria smijući se
-Ajde ti šuti!Čovjek bi pomislio da si plavuša-rekla je Anna plazeći joj jezik
Dakle ja predlažem da idemo u nekakav klub
-Ja sam za-rekla je Isabel kao iz topa ustajući-znam I šta ću obući
-Pa I nije ti to loša ideja-rekla je Gloria-a ti Eli?
-Ja neću ići,umorna sam a I glava me počinje da boli.Iću sledeći put-rekla je Elena
-Samo probaj da ne ideš sledeći put-odgovorila je Anna
Dok su se one spremale Elena je odlučila da ode do plaže,kuća je bila na samoj plaži tako da joj je svega 5 minuta trebalo da osjeti među nogama pijesak.
-E idem ja do plaže..lud provod vam želim,I da nekoga tamo osvojite-rekla je izlazeći
Zaista obožavam ovaj mir I tišinu,mislila je u sebi,dok je hodala pijeskom.Ali upravo taj mir joj je donosio sjećanja od kojih je bježala.
-Zar me nikada nećeš ostaviti na miru?-rekla je sjedajući na pijesak.
Počela je da plače,jednostavno suze su išle I njen plač je uskoro prešao u jecaj.
-Oprostite jeste li dobro?-čula je glas iza sebe
Ugledao sam vas,bilo mi je nepriajtno vam prići ali opet bilo mi je I žao vas tako gledati…
Ne,uredu sam-rekla je brišući suze I sada ustajući da se okrene prema strancu
-Ne,ovo nije moguće!-povikala je,nemoj,idi molim te..ostavi me na miru već jednom,molim te-počela je da plače,padajući na koljena
-Ne znam o čemu govorite,ja vas čak I ne poznajem..pokušajte da se smirite-pokušavao je da je smiri
-Ja znam da zaslužujem kaznu,ali ove je previše-kroz jecaje je govorila
-Gledajte,ja vas prvi put vidim.Moje ime je Fernando Rojas.Jesam li ja ta osoba o kojoj pričate?-upitao ju je
Pokušala je da se smiri,iako su joj suze išle,gledala je u ovu osobu ispred sebe,pokušavajući da sluša njegove riječi.
-Niste-tiho je rekla-oprostite mi molim vas,samo ste me podsjetili na nekoga..sad mislite das am neka ludača-govorila je tiho
-Ne,ne mislim..mislim da ste jedna jako uplašena osoba-rekao je Fernando