pisem je sad... za nekoliko minuta

Ok, ne moras zuriti...Razumem da smo svi iscrpljeni ove nedelje, a jos vikend....Samo ne znam dokle cemo mi tako ko vestice visiti nocu....heheh....Ja sam suvise umoran, zaspacu dok budem citao, nemoj zameriti....Bolje ujutru, bolje cu tumaciti i komentarisati. hehe

TRIDESET CETVRTA EPIZODA

Vatra se rapsplamsala neverovatno brzo. Toliko da je bilo nemoguce uci u sobu gde je beba bila

Viki: Moj sin, moj sin

Viki je pokusavala da udje u sobu. Medjutim, nije mogla jer je vatra buktala na sve strane

Valerija: Nemoj kceri, ugusices se.... Marija HOse.... brzo zovi pomoc...
Viki: Moj sin, mama moj sin

Viki je uspela da udje. Medjutim u sobi je nestajalo kiseonika... Probijala se kroz vatru, ne bi li spasila sina..

Viki: Sine moj, sine... (Viki je mnogo kasljala.... Kiseonika je bilo sve manje)
Valerija: Viki, vrati se, ugusices se...
Medjutim Viki nije odustajala

S druge strane, Sebastijan je, zajedno sa Migelom, krenuo prema Mexico City.

Sebatijan: Veceras cu prespavati u Mexico City...
Migel: Dobro odradjen posao
Sebastijan: Sutra cu ti platiti dogovorenu sumu
Migel: Sta li se desilo sa njia
Sebastijan: Da se ja pitam, neka umru sve tri... Mozda je tako i najbolje
Migel: Samo da nas nije niko video
Sebastijan: Nije...

RIcardo....

Ricardo je spavao. Legao je malo ranije, jer se sutra vraca u Mexico...

U trenutku kada se sve ovo izdesavalo, RIcardo je imao strasan san...

Sanjao je kako se sa Viki nalazi u jednoj mracnoj sumi. Nekoliko sati su pokusavali da izadju, medjutim nikako nisu uspevali da nadju izlaz... Padao je mrak i postajalo je sve strasnije i strasnije.... Odjednom, Ricardo je izgubio i Viki. Nesto joj se desilo.... Ostao je sam samcat u sred mracne sume, sa svim krikovima i strasnim zvukovima koji su dopirali iz nje... Bezuspesno je dozivao...

da li ovaj san nesto nagovestava, neku tragediju, saznacete u narednim epizodama

Ricardo se trgao iz sna....

Ricardo: Viki, ljubavi moja.... Sta... uh, ovo je bio samo san! Ali imam neki los predosecaj.. Viki, sta li je sa tobom?

Ricardo je slutio da joj se desava nesto lose. Ne samo da je i san to potvrdio nego ga je nesto stezalo u grudima sto mu nije dalo mira ni trenutak...

Ricardo: Sta li se desava, sta mi je...

Vracamo se plamenu i Sancezovima...

Viki se nasla opkoljena vatrom sa svih strana... Kiseonika je ponestajalo...

Valerija: Viki duso... Viki... (Valerija je kukala)

U pomoc su pritekle i komsije... Par starijih muskaraca je pokusalo da ugasi pozar. Medjutim, postizali su sasvim suptrotan efekat. Vatra je sve vise i vise osvajala...

Jedan od komsija: Jeste li zvale vatrogasce
Marija HOse: Cim smo primetili pozar..joj gde su... gde li je tata...

U tom trenutku, Rigoberto je putovao prema tom imanju.... Na nesrecu, da se potrefi da taj dan uopste ne zove

Viki se gusila... PALA JE U NESVEST.

Valerija: Viki, duso...
Viki se nije odazivala..
Valerija: Nesto se desilo sa njom...

Malo kasnije...

Sebastijan je stigao kod ljubavnice... Tamo je odlucio da prenoci...

Sebastijan: Moram veceras kod tebe da prenocim
Lupita: Ko ti je to
Sebastijan: Ricardovo kopile. Sa onom Sancezovom. Tek je rodjen
Lupita: Jao, kako je sladak
Sebastijan daje pare Lupiti.
Sebastijan: Eno ti tamo na uglu prodavnice, kupi ono bebi mleko... Ko zna od kad nije jeo
Lupita: Sta ces sa njim da radis
Sebastijan: Ne znam. Razmisljao sam da ga ostavim negde, ali ko zna. Odvescu ga kuci i svi ce misliti da je on moj treci sin...

Rigoberto se priblizavao kuci. Video je pozar....

Rigoberto: Sta, sta se to desava?

Rigoebrto se pogubio....Za nekoliko trenutaka se priblizio kuci.

Rigoberto je usao u deo kuce koga vatra jos nije zahvatila

Valerija je kukala....
Neko od komsiija je jedva izvukao Viki iz sobe koja je bila obuhvacena plamenom.

Medjutim, Viki se jos nije osvestila...

Takodje, u medjuvremenu, pozvana je i hitna pomoc...

Rigoberto:Viki, sta joj je, sta se desilo. Govorite!!!
Valerija: Viki se porodila danas, dobila je decaka. A tebe nema da se ceo dan javis... Nakon sto ga je nahranila, i izasla iz sobe, izbio je pozar... Beba je mrtva sigurno!!!! A ni moja Viki je u nesvesti... Kukuuuuuu (Valerija nije prestajala da place)
Rigoberto: Viki, Viki.... (otac je pokusavao da osvesti Viki. Medjutim, nije mu uspevalo). Gde je taj doktor, gde je....

U SLEDECOJ EPIZODI SAZNACETE STA CE BITI SA VIKI? RICARDO CE STICI KUCI, I STA CE BITI DALJE? STA CE RIGOBERTO DA URADI POSLE SVEGA OVOGA?

ne propustite sledecu epku

Quote :

ne moras zuriti...Razumem da smo svi iscrpljeni ove nedelje, a jos
vikend....Samo ne znam dokle cemo mi tako ko vestice visiti
nocu....heheh....Ja sam suvise umoran, zaspacu dok budem citao, nemoj
zameriti....Bolje ujutru, bolje cu tumaciti i komentarisati. hehe

hah potpuno te razumem, ja ne mogu da se sastavim ovih dana koliko sam umorna....danju na faksu, nocu ucenje... i bas ne stizem da objavljujem epke svaki dan....

Nema veze, objavljuj kad stignes, kad nadjes slobodnog vremena, ukoliko te ne mrzi...Dobro je uopste sto uspes da objavis.... :d:

Svaka cast.....

Slazem se, svaka cast Snoopy. Volim kaa je napeto u serijama. Nastavi da pises, kad ce sledeca epka? :POI:

kucam sledec epku, jedva nadjoh malo slobodnog vremena

Snoopy, ziva siiiiii.....heheh....Nadam se da ce za praznike i naredne nedelje proci taj haos. Cini mi se da sada slede veoma zanimljive epke.

TRIDESET PETA EPIZODA

Nesto kasnije i doktor je stigao. Pre toga su stigi vatrogasci i gasili su požar.
Svi su bili napolju... Viki je došla svesti.

Viki: Moja beba, gde mi je beba

Medjutim, soba u kojoj je beba spavala je potpuno izgorela, tako da, da je Sebastijan nije ukrao, beba bu i svakom slucaj umrla...

Viki je vrištala. Dozivala je svoju bebu...

Doktori su joj dali nešto za smirenje

S druge strane, Lupita je hranila Sebastijanovog unuka.

Sebastijan: Da nije Sančezove krvi, voleo bih ga. Ovako je u mojim očima samo kopile...

Ko zna, da li bi ga voleo i da nije Sančezove krvi, jer on ni rodjenu decu ne voli. Ako budete pratili naredne epizode, videćete šta će se to desiti, pa da ovako kažem!

Lupita: Vodićeš ga sutra kod tebe kući ili?
Sebatijan: da, a Ricarda moram da ubedim da mu je brat
Lupita: Ali će Sančezovi posumnjati da si ti kriv za sve to i tužiće te
Sebatijan: Ovo ne bih uradio da mi nije oteo zemlju. Ovo je bila najbolja moguća osveta zbog one zemlje!
Lupita: Baš si zao!
Sebastijan: Možda....

Viki je doživela nervni slom. Nije mogla da se pomiri sa činjenicom da joj je tek rodjeni sin mrtav. Prevezena je u bolnicu...

S druge strane, Ricardo je već krenuo. Sedeo je u avionu i razmiljao o svemu. Kada se sve ovo dešavalo, njega je nešto stezalo u grudima. Kao da je i sam predosećao da se nešto loše dešava. Čak ni sad, kad putuje kući, ne oseća se bolje

Ricardo (misli): Šta li je sa Viki... joj ubija me ova neizvesnost...

SUTRADAN

Rigoberto je bio očajan. Kuća koju je kupio skoro nije ličila ni našta. Što je najgore, veliki deo krivice za smrt unuka prenosi na sebe, jer taj dan nije zvao kuću. Da je zvao ili kojim slučajem došao ranije, sve bi bilo sprečeno... Nije se čak usudio da udje u taj deo sobe i pronadje ostatke svog unuka. Nije imao hrabrosti. Pozvao je neke ljude da to pokupe.
Sebastijan je,kad je ukrao bebu, u krevetac zaista stavio nečije koske (neke životinje), kako bi smrt unuka bila uverljiva. Te kosti su ti ljudi pronašli. Medjitim, nisu mogli da prepoznaju da li pripadaju čoveku ili životinji jer su bile ugljenisane.

Neko od čistača: Pronasli smo neke kosti ovde

Rigoberta je ova izjava čistača pogodila. Bio je skrhan bolom

Čistač: Šta da uradimo...
Rigoberto je počeo gorko da plače.

Čistač se samo odmakao. Sve kosti je odvojio na jednu stranu.

Marija Hose i Valerija su bile sa bolnici. Viki je bila smeštena u bolnicu i bilo joj je vrlo loše, što se psihočkog stanja tiče.

S druge strane, Ricardo je stigao u Pariz. Čekao je avion za Mexico.

Sebastijan je rano ustao, uzeo unuka i odveo ga kući.

Elena: Čije je to dete
Sebatijan: Ti kao da si pala s Marsa. Pa to je Ricardovo i one Sančezove kopile. Znači, naš plan se od ovog trenutka počinje da ostvaruje. Kad se Ricardo vrati, ovo je dakle naš sin, a ne unuk. Budeš li nešto zucnula, videćeš šta ću sa ovom bebom da uradim
Elena: Dobro, mada nisi fer. I to prema rodjenom sinu...
Sebatijan: Ti se tu ništa ne pitaš kakav sam ja. Biću kakav ja hoću!

Elena je uzela unuka, poljubila ga...

Elena: Mnogo liči na Ricarda.
Sebastijan: Ali je kopile! Nosi krv one Sančezove
Elena: Preteruješ koliko si obzet mržnjom...

Nešto kasnije

Rigoberto je naredio da se koske stave u mali sanduk koji je imao. Bio je sačinjen od drveta. Tu je nameravao da ostavi ostatke tek rodjenog unuka i da ih odnese na grob i zakopa....

U medjuvremenu je došla Valerija.

Valerija: Njoj uopste nije dobro. Rigoberto, šta ćemo
Rigoberto: Moramo je izvući iz ove situacije.
Valerija: Ali kako
Rigoberto: Tako što cu sutra da ubrzam ovaj put za Ameriku i da zauvek odemo tamo
Valerija se zagledala u drveni sanduk...
Valerija: Šta ima u ovom sanduku
Rigoberto je počeo da plače...
Rigoberto: pa.... (zastao je)... Valerija (zagrlio je)
I Valerija je plakala...
Valerija: Znam, ostaci našeg unuka...
Rigoberto: Ko li je mogao ovo da uradi?
Valerija: Ne znam
Rigoberto: Sebastijan! Pa kako se ranije nisam setio! Imao je najviše motiva za ovo!
Valerija: Ne verujem, i sam si mi rekao da je u Australiji i da je Ricarda odveo tamo.
Rigoberto: Da ali je mogao da se vrati do tad... ALi će mi on sve lepo objasniti....

Rigoberto se upitio prema kolima. Krenuo je ka Sebastijanu da se obračuna sa njim!

KASNIJE

Sebastijan: Stavi ga da spava, smučio mi se više sa tim plačom
Elena: Majka mu nedostaje. Beba je sada najviše povezana sa majkom

Zaista, beba je non stop plakala. Viki se osećala loše, pa se to i na bebu prenelo. Ta veza majke i deteta je u prvim mesecima zivota zaista jaka. U emotivnom smislu!

Sebatijan: Začepi više, glupo derište!
Elena: Ti si kriv za sve ovo...ti
Sebastijan je spremio da je udari!

Medjutim, neko je zazvonio na vrata

Bio je to poštar...Doneo je neke račune za placanje

KASNIJE

Beba se napokon umirila. Elena ju je stavila da spava. Opet je neko zazvonio na vrata. Bio je to Rigoberto

Sebastijan: Ti? Šta ćeš ti ovde?
Rigberto je uhvatio Sebastijana za košulju.
Rigoberto: Ti si izazvao požar u mojoj drugoj kući? Priznaj!
Sebatijan: Nemam ništa s tim...Kao prvo, samo što sam se vratio iz Australije, a kao drugo i ne znam gde ti je ta druga kuća. Kako bih znao!
Rigberto: Ne pravi se naivan, dobro znam da si ti. Skote jedan, ubio si rodjenog unuka! Tek rodjenog!
Sebatijan: MIsli šta hoceš.
Rigoberto: Otkriću da si ti, a kad otkrijem, doživotno ćeš ležati u zatvoru!!
Sebastijan: Slobodno, znam da nisam kriv...I sad se gubi iz moje kuće
Sebastijan je počeo da vuće Rigoberta
Rigoberto: Dokazaću šta pričam, videćeš, ili ću te ubiti i sam ti presuditi, ili ćeš doživotno ležati u zatvoru...

Rigoberto je otišao...

Elena: Beba umalo da se probudi
Sebastijan: Onda bih bio otkriven i čitav plan pao u vodu

SUTRADAN

Ricardo je rano stigao na aerodrom u Mexico city-ju. Uzeo je autobus u osam sati i upitio se kući....

KASNIJE

Ricardo je pozvonio na vrata. Sebastijan je rano ustao...

Sebastijan (iznenadjeno): Ricardo?
Ricardo: Tata!

U SLEDEĆOJ EPIZODI VIDEĆETE ŠTA ĆE SE DALJE DEŠAVATI. RICARDO JE STIGAO KUĆI, VIDEĆETE DA LI ĆE ZAISTA POVEROVATI U PRIČU DA MU JE ONA BEBA BRAT ILI ĆE IPAK SVE SAZNATI I POTRAŽITI VIKI? ŠTA ĆE BITI SA VIKI I NJENOM PORODICOM?

sve ćete ovo saznati, ako ne propustite sledeću epku

Quote :

Snoopy, ziva siiiiii.....heheh....Nadam se da ce za praznike i naredne
nedelje proci taj haos. Cini mi se da sada slede veoma zanimljive epke.

heh jesam Napokon napisah novu epku!.... ima bas puno da se uci, tako da ne stizem ni na net, a kamoli da pisem epku. Iskoristicu dva dana odmora od faksa za Novu Godinu i malo ubrzati pisanje novele...

Odlicna epka, nadam se samo da ce Rikardo sto pre otkriti istinu i da nece poverovati da ima brata.

TRIDESET ŠESTA EPIZODA

Ricardo: Tata, stigao sam
Sebastijan je prebledeo
Sebastijan: Pa sine, dogovorili smo se prekosutra, u nedelju
Ricardo: Nisam mogao da izdrzim vise, a da ne znam sta je sa Viki...

Utom je stigla i Elena

Elena: Sine (prilazi i grli ga)
Ricardo: Mama
Sebastijan: Sine, ovaj..imam da ti kažem nešto
Ricardo: Šta
Sebastijan: Dobio si..... (okrece se Eleni)... dobio si brata!
Ricardo: Kad?
Elena: Ovaj, preksinoc sam se porodila
Ricardo: Gde je braco?
Elena: Spava u sobi
Ricardo: Mama nisi mi pricala da si trudna
Elena: Pa ovaj... (okreće se Sebastijanu).. znaš....
Ricardo: U redu je mama...Čestitam ti (ljubi je)...Hoću da vidim brata

Ricardo je ušao u sobu... Ugledao je bebu. Srce mu je zaigralo. Imao je neki čudan osećaj.

Ricardo: Dakle, ti si moj braca!

S druge strane, Viki je bila u bolnici. Sutradan joj je bilo malo bolje. Razgovarala je sa majkom...

Viki: Ja mama više ne želim da živim.... (plače)... Umrla je moja beba...
Valerija: Nemoj tako Viki, jeste teška situacija, ali nemoj tako da pričaš. Imaćeš ti još puno dece. Videćeš
Viki: Ne znam, ne živi mi se... Nema ni Ricarda pored mene..
Valerija: Viki, dušo moja (grli je)

U međuvremenu, Rigoberto je dobio premeštaj u Sjedinjene Američke Države. Žurio je kući da to saopšti Valeriji...

A šta se dešava sa Aurelijom, Sebastijanovom sestrom?

Aurelija je našla stan u Mexico city-ju, odakle je imala nameru da se osveti bratu Sebastijanu? Šta će ona to uraditi saznaćete u sledećim epizodama!
Da li će ona zagorčati život Sebastijanu ili šta će se tu izdešavati, videćete!

NEŠTO KASNIJE...

Ricardo je izašao negde. Nije hteo roditeljima da priča gde ide.

Rešio je da potraži Viki po svaku cenu! Najpre je otišao kod nje kući i zvonio na vrata. Međutim, vrata niko nije otvarao, jer i nije bilo nikoga....

Ricardo: Viki, ljubavi, gde si?

Ricardo je bio očajan...Odlučio je da ode na fakultet u Mexico City i da se raspita o njoj među njenim i zajedničkim prijateljima.

NEŠTO KASNIJE

Rigoberto je stigao u bolnicu. Znao je da je su mu ćerke i supruga u bolnici...

Rigoberto: Imam jedno iznenađenje za vas
Valerija: O čemu se radi
Rigoberto: Dobio sam premeštaj u Ameriku! Idemo još sutra. Tražiću da Viki otpuste još sutra
Viki: Svejedno mi je.... Izgubila sam nešto najvrednije što sam imala...
Rigoberto: Kćeri nemoj tako... Sve će se dobro završiti. Sad ti je prioritet da tamo upišeš fakultet i da ga završiš. Nemoj da misliš o ovome što se desilo..
Viki: Nije mi ni do čega....

Rigoberto i Valerija su se pogledali...

Ricardo je stigao u Mexico City. Uputio se prema fakultetu. Sreo je najbolju Vikinu prijateljicu Mariju.

Maria: Ricardo, odkud ti
RIcardo: Veoma mi je ova informacija, koju cu da te pitam, bitna. Moraš mi iskreno odgovoriti ako si Vikina najbolja prijateljica
Maria: Pitaj me, a ja ću ti iskreno odgovorit.
Ricardo: Otac me je na prevaru odveo u Australiju pre nekoliko meseci. Od tad ništa o Viki nisam saznao. Ludim!
Maria: Ni mi Ricardo, od kako ste se poslednji put videli, ništa o njoj ne znamo...
Ricardo: Kako? Nije ti se javljala... Tu su joj roditelji valjda?
Maria: Otac joj je pre neki dan dolazio, izgleda da uzme dokumenta kojim se ona ispisuje sa fakuteta. Ricardo, ne bih da te razočaram, ali ja mislim da se ona preselila negde
Ricardo: Znaš li da je trudna? Da nosi moju bebu...
Maria: Znam, ali mi se od onda ona nije javljala uopšte...

Ricardo je bio očajan.... Nikakvu, ali baš nikakvu informaciju nije imao o Viki, niti je našao način da nešto uopšte sazna o njoj!

UVEČE...

Ricardo je taj ceo dan proveo u Mexico City. Rigoberto, Valerija i Marija Hose su se vratili na staro imanje (imanje pored imanja Fernandez, da ne dodje do zabune Viki je još jedno veče morala da ostane u bolnici radi nekih dodatnih ispitivanja...

Ricardo je stigao u selo. Prolazio je pored kuće Sančezovih... Zapazio je svetla upaljena u njihovoj kući!

Ricardo: Tu su! Ne mogu da verujem!

Potrčao je prema vratima... Pozvonio je

Rigoberto: Ti? Kako se samo usudjuješ da kročiš ovamo.. Napolje
Ricardo: Nećete me isterati.. Došao sam kod Viki... Ponavljam, dok je ne vidim, ja se pomeriti neću odavde...
Rigoberto: Posle svih ovih dešavanja, za koja si ti kriv, usudjuješ se da dodješ i da tražiš moju ćerku
Ricardo: Vi ste me odvojili od nje.. Ja o njoj ne znam ništa već nekoliko meseci! Ne znam čak ni da li je rodila naše dete..
Rigoberto: A ne znaš... Pa ja ću ti reći! Ti si najveći ološ koga sam sreo u životu. Upropastio si život mojoj ćerki. Ovu bol će nositi do kraja života, zahvaljujući tvojoj bednoj porodici!
Ricardo: Kakvu bol! Ja nemam ništa sa ocem i njegovim spletkama u vezi zemlje..
Rigoberto: Ne pričam o zemlji, već o tebi i mojoj Viki. Znaš li šta se desilo preksinoć... Tvoj bedni otac (dokazaću da je on, a kad dokažem, čuvajte se svi) je došao u kuću kada se Viki porodila i istu zapalio. Vaše dete, a moj unuk, je izgoreo....
Ricardo: Šta? Ne mogu da verujem
Rigoberto: Da, beba je mrtva zahvaljujući gomili ološa kakvi ste vi... VI nikoga ne volite...Moja ćerka sada pati, kao niko do sad..
Ricardo: Moj sin je mrtav! Viki, hoću da vidim Viki.... (RIcardo se probija i ulazi u kuću)...Medjutim, Rigoberto ga odvlači
Rigoberto: Ti nikud nećeš. Posebno da kročiš ovamo!
Ricardo: Niko me neće sprečiti.. Viki, ljubavi......Viki (Ricardo je uleteo njenu sobu. Medjutim nje nije bilo)
Rigoberto: Nema je... Nije u kući... Neću da ti kažem gde je... Odveli smo je još preksinoć daleko odavde... Od ovih ološa kakvi ste vi.... Nikad je više nećeš videti
Ricardo: Kažite mi gde je je Viki.. inače ću..
RIgoberto: Inače ćeš da nas pobiješ! To samo znaš da radiš, ti i tvoj bedni otac.. da sve rešavaš pišljtoljom...A sad se gubu

Ricardo je bio očajan. Saznao je da mu je tek rodjeni sin mrtav! Nije mogao da poveruje šta ga je snašlo...

Otišao je u kuću da potraži oca...

Ricardo: Tata
Sebastijan: Šta vičeš... Probudićeš brata
Ricardo: Reci mi samo jedno... Imaš li ti nešto sa smrću moga sina?
Sebastijan: Tvoga sina?
Ricardo: Da, moga sina...Moga i Vikinog. Saznajem da je mrtav, da je izgoreo u nekom požaru koji si ti podmetnuo... Da li je to istina oče, odgovori mi!
Sebastijan: Nije istina! Prvi put čujem za to...Ti nisi normalan, pa zar bih naudio unuku?
Ricardo: Isuviše mi je teško da poverujem da je to istina...
Sebastijan: Dokle ćeš mene da kriviš za to što te snašlo sine
Ricardo: Viki me sad prezire, jer misli da sam kriv... Ja je nikad više neću videti.. Njen otac se potrudio da me zauvek odvoji od nje...
Sebastijan: Očajni su, a uvek za sve nevolje nas krive...
Ricardo: A obećao si mi da ćeš mi pomoći da se pomirim sa Viki
Sebastijan: To sam i nameravao... Ne mogu da gledam više kako patiš. ALi posle ovoga će to biti nemoguće...

Ricardo je gorko zaplakao... Bilo mu je teško....

Celu noć je proveo u plakanju i razmišljanju o voljenoj Viki i njihovoj mrtvoj bebi....

SUTRADAN

Porodica Fernandez....
Ricardo, Elena i Sebastijan su ustali rano...Ricardo se negde spremao

Elena: Gde ćeš sine?
Ricardo: Moram da saznam gde je Viki! Inače se neću smiriti
Elena: Jao sine, da se nisi spetljao sa tom devojkom, ne bi ovoliko patio...

Ricardo je izašao... Uputio se prema kolima. Krenuo je za Mexico City

Nešto kasnije Elena i Sebastijan su se svadjali...

Elena: Ja više ne mogu da gledam sina kako pati! Sve ću da mu kažem
Sebastijan: Ubiću i tebe i ono kopile što spava tamo u sobi ako zucneš!

Medjutim, Ricardo se setio da je nešto zaboravio i vratio se... Stao je ispred vrata jer je čuo da mu se roditelji svadjaju....

Elena: Samo kad se bude vratio, celu istinu ću mu reći, makar me ubio posle
Sebastijan: da se nisi usudila! Jesi čula...
Elena: Dokle da veruje da mu je ona beba brat, kad je to ustvari njihov sin!

Ricardo je bio kod vrata i čuo je ovo!
Ricardo: Šta, moj sin?Šta ovo priča mama?

Ušao je u kuću!

U SLEDEĆOJ EPIZODI VIDEĆETE KAKO ĆE RICARDO DA REAGUJE SADA KADA JE SAZNAO ISTINU? DA LI ĆE PRONAĆI VIKI ILI ĆE SE DESITI NEŠTO DRUGO? ŠTA ĆE SEBASTIJAN DA KAŽE NA SVE OVO?

ne propustite sledeću epku

Jao jedva cekam.....

ako, stignem, veceras obljavljujem novu epku

Super..

Superiska..

Extra, bas mi je drago sto je saznao....Bravooo Snoopy!

TRIDESET SEDMA EPIZODA

Ricardo se pojavio na vratima. Sebastijan i Elena su zanemeli!

Ricardo: Mama, ponovi šta si rekla malopre
Sebastijan: Vidi sine...
Ricardo (višim tonom): Umukni oče....
Elena: Sine, ovaj...
Ricardo: Beba je moj sin, a ne brat! Jel tako?
Sebastijan: Ja, ovaj, pa...
Elena: Jeste, sve ću da mu kažem sat. Sine, znaš...
Sebastijan je upao u reč Eleni.
Sebastijan: Da, tvoj je sin...A i objasiću ti zašto smo to toliko krili od tebe
Ricardo: Baš bih voleo da čujem zašto ste me lagali. Da li ste nameravali da mi ikada kažete?
Sebastijan: Hteli smo da ti kažemo, ali dok prodje.... (Sebastijan se zbunio. Zapravo i nije znao šta će da kaže)
RIcardo: Ne obašnjavaj mi. Sve mi je jasno. Ti si podmetnuo požar i ukrao bebu. Sad moja Viki pati, a ne zna da joj je sin živ!
Sebastijan: Sine, nije tako. Oni su hteli da odu da ti sina nikada više ne vidiš. Jel znaš da je Rigoberto planirao da se preseli negde aleko? Čuo sam kad mu je žena u dvorištu pominjala tu mogućnost (zapravo, Sebastijan je danas čuo šta planiraju, ali je morao nešto da kaže)
Ricardo: ništa ti ne verujem
Sebatijan (ljutito): Ne moraš da mi veruješ, tvoj problem. Da ovo nisam uradio, svoga sina nikada ne bi video. A i mislio sam...
Ricardo: Snašao bih se ja već....
Sebstijan: Mislio sam da potražim i Viki i da vas troje odvedem negde daleko, hteo sam da to bude iznenađenje za tebe. Ali ti prozreo moj plan
Ricardo: Ma da, kako da ne, imao si ti cilj da me odvojiš zauvek od nje... Nikad ti ovo neću oprostiti tata
Sebsatijan: Misli šta hoćeš, ne interesuje me... Bezobrazniče jedan!
Sebastijan je izašao i zalupio vratima
Elena: Sine, mene je on nagovorio da ćutim, znam da bih ti rekla, da ne bih mogla dugo da izdržim
Ricardo: Mama, verujem ti. A zašto je tata ovakav? Na najsuroviji način me odvaja od Viki!
Elena: Ne znam, ali ono da su planirali da odu daleko je istina.
Ricardo: Još sutra ću da razgovaram sa Viki...
Ricardo je otišao u sobu da vidi sina koji je spavao.
Prišao je krevecu i gledao sina...
Ricardo: Moj sin. Moj i Vikin plod ljubavi!
Poljubio je sina.

DA LI JE RICARDO NAŠAO VIKI SAZNAĆETE AKO EPIZODU BUDETE PRATILI DO KRAJA....

SUTRADAN

Sebastijan se vratio kući. Spavao je kod ljubavnice. Svadjao se sa Elenom.

Sebastijan: Zbog onoga sinoć ću te ubiti, samo da Ricardo ode. OD tebe neće ostati ništa.
Elena: Ne bojim te se. Makar me ubio, moj sin sad zna istinu...
Sebstijan: Ko ti je dao za pravo da onako vičeš i da te on čuje
Elena: Neću da se raspravljam sa tobom...
Sebastjan: E hoćeš (uhvatio je za kosu)...
Elena: Pusti me... pusti me... Ti si bezosećajnik. Ne znam gde se izgubio Sebastjan koga sam upoznala. Ili si oduvek bio takav, ali tvoje pravo lice nisam videla ispod maske
Sebastijan: Ućuti, prokletnice

U tom je došao Ricardo

RIcardo: Pusti mamu!
Sebasatijan: Vi ste gomila nezahvalnika u kući. Kad budem otišao odavde videću kako će te se snaći!
Ricardo: Idi, ja ću početi da radim nešto i izdržavaću i sina a i Viki kada je danas budem našao...
Sebastijan: Videćemo....
Ricardo: Sada idem da nađem VIKI i da sa njom otpočnem novi život, zajedno sa našim sinom!

Ricardo je izašao. Uputio se prema kolima. Međutim, u trenutku je odlučio da prvo ode opet u njenu kuću i da kaže njenim roditeljima

Ricardo je stigao ispred vrata. Zvonio je!

Međutim, vrata niko nije otvarao. PORODICA SANČEZ NIJE BILA KUĆI.

Ricardo je dozivao, lupao vratima, naglas izgovarao da im je sin živ, ali se niko
nije odazivao.

Ricardo: Bez obzira, ja ću naći moju Viki...

Otišao je u Mexico City.

Sančezovi su otišli u bolnicu po Viki i da krenu za Ameriku...

Rigoberto: Ne pominji Viki da je Ricardo dolazio sinoć
Valerija: U redu..
Rigoberto: Ni ti Marija Hose!
Marija Hose: Neću tata!

Ušli su kod Viki. Viki se već spremila

Rigoberto: Danas idemo za Sjedinjene Američke Države!

S druge strane, Ricardo je stigao u Mexico city. Razmišljao je gde bi mogao da traži Viki...

Ricardo: Viki, gde si? Naš sin je živ!

Sančezovi su se spremili i uputili su se ka aerodromu... Čekao ih je put za SAD.

Ricardo se ponovo uputio na fakultet. Video je Mariju...

Ricardo: Maria, jesi li saznala nešto o Viki
Maria: Sinoć sam zvala i javio se otac i rekao da ona više ne živi tamo. Odselila se negde... Ricardo, nemoj da se ljutiš, ali bolje odustani od nje... Samo ćeš više patiti
RIcardo: Nemoguće je da me je zaboravila. Sa kojim lažima joj je otac napunio glavu. Evo ti moj broj telefona (zapisuje broj) i kad saznaš nešto o njoj, javi mi. MOlim te, imam nešto važno da joj saopštim, nešto što će još promeniti život!
Maria: U redu, Ricardo...

Ricardo je otišao. Zaista nije imao ideju gde je Viki.

Ricardo: Možda je u ovom gradu, a možda u nekom drugom. Ko zna gde je...

U SLEDEĆOJ EPIZODI SAZNAJTE ŠTA SE TO DALJE DEŠAVALO. VIKI JE OTIŠLA U AMERIKU, ALI TO NE ZNAČI DA SE TU I SERIJA ZAVRŠAVA. ŠTA ĆE TO DALJE BITI?

ne propustite sledeću epizodu

Samo napred

Super, svidja mi se...

Sad stvarno nemam predstavu sta ce dalje biti....ae makar da nije otisla u Ameriku, ali koliko vidim jeste...Konacno Rikardo zamrzeo oca!!! Samo jos da spase majku...

Quote :

Sad stvarno nemam predstavu sta ce dalje biti....ae makar da nije
otisla u Ameriku, ali koliko vidim jeste...Konacno Rikardo zamrzeo
oca!!! Samo jos da spase majku...

hehe videćes, jos jedan užas od strane Sebastijana očekuj, definitivno gori nego ovaj što je uradio, odvojivši Viki od sina! Tek će da bude katastrofe! Videćeš...

malo kasnije objaljujem novu epku!

Snoopy, jesi li procitala moju novu seriju?

Jesam, sad sam procitala sve epizode, ostavila sam komentar tamo...