SINOPSIS

Moja novela govori o dvoje mladih koji su se zaljubili jedno u drugo, uprkos velikoj zavadi izmedju njihovih porodica. Njihove porodice su se davno zavadile oko neke zemlje i mrznja se prenela na sve potomke. Ali za ovo dvoje mladih ljudi, za Viki i Ricarda, to nije vazilo.
Ricardo se na prvi pogled zaljubio u nju i sacekao pravu priliku da joj pridje i ''smuva je''.

Medjutim, njihova, na pocetku tajna veza, biva otkrivena kada Viki ostaje trudna. Nakon toga, njihov zivot postaje pravi pakao. Dalji tok radnje bice vezan za surovu sudbinu koja ce se desiti njima i njihovom detetu. Zasto detetu? Jer ce se Ricardov otac potruditi da ga odvoji od neznosti, ljubavi i topline svojih roditelja.

-Na koji nacin ce ih roditelji razdvojiti, i da li ce njihova ljubav ipak pobediti na kraju?
-Sta ce se to desiti sa detetom i kako ce ga razdvojiti od roditelja?
-Kako i kad ce se sresti sa roditeljima i da li ce im na kraju oprostiti?

Pored ovoga, bice tu jos dosta zapleta, likova, spletki, nesrecnih ljubavi, neuzvracenih ljubavi, tajnih ljubavi i prave porodicne drame...






LIKOVI:

-Mauricio Ochman-Ricardo
-Elizabet Guitjeres- Viki
-Cezar Evora-Sebastijan (Ricardov otac)
-Victorija Rufo-Elena (Ricardova majka)
-Kristina Lilley-Valerija (Vikina majka)
-Arturo Peniče-Rigoberto (Vikin otac)
-Alfonso Erera, Santjago (Ricardov brat)
-Marlene Favela, Suzana (Ricardova snaja)
-Purita Kikoresas, Pati (Ricardova bratanica), ovo joj je debi uloga
-Laura Zapata, Ortensija, Vikina tetka
-Murilo Benisio, Maurisio, Ricardov najbolji drug
-Valerie Peshuta, mala Kristina, Sebastijanova cerka iz avanture sa ljubavnicom
-Katie Barberi, Lupita, Sebastijanova, po godinama veoma mladja, ljubavnica
-Gustavo Franco, doktor Patik
-Jullye Giliberti, Meri, Sebastijanova najmladja sestra
-Yul Hansel Bürkle Solorzano, Hulio, Merin muz
-Kristina Ecmora, Valentina, Merna i Hulijova desetogodisnja cerka cerka
-Dijego Pikito, Huan , Merin i Hulijov dvanaestogodisnji sin


Bice tu jos likova, koje cu ubaciti kad se budu pojavili u epizodi

STA MISLITE O NOVELI?

PRVA EPIZODA

Godina 1982. Prvi oktobar... selo kod Mexico City-ja..

Viki danas krece na Ekonomski fakultet.

Valerija: Viki, cerko, ustaj, neces valjda da zakasnis prvi dan na fakultetu...
Viki: Evo me mama...
Valerija:Ajde Viki! Autobus ce da ti ode...
Viki: Nece mama, ne brini, ima jos pola sata...
Valerija: Bolje se ti spremi na vreme....
Viki: Hocu mama...Evo me dolazim
Rigoberto: Dobro jutro, moje dame. Kako je jutros?
Viki: Evo tata spremam se za skolu...
Rigoberto: Ako kceri, ako... samo se nadam da... (zacuta)
Viki:Sta tata?
Rigoberto: Nista, nista...
Viki: E tata, znas li da je onaj Ricardo, sin Fernandeza isto upisao sto i ja...
Rigoberto: Koliko sam ti puta rekao da ne zelim da se u ovoj kuci prica o Fernandezovima.... I zabranjujem ti da mu pridjes ako ga vidis, jel cujes Viki...
Viki: dobro tata, dogovoreno... Necu mu prilaziti...

S druge strane....

Ricardo: Gde su kljucevi od kola, tata....
Sebastijan: Pogledaj o onoj fioci, tu sam ih ostavio sinoc...
Ricardo: Tata, nisu tu, jao zakasnicu na fakultet...
Sebastijan: Pobogu sine, pa zar sve resavas u poslednjem minutu... (odlazi u drugu sobu i nalazi kljuceve na stolu), evo..a sad pozuri...
Sebastijan... Evo idem, ne cekajte me, idite kod Seranovih, necu doci kuci do sest popodne. Moram do Pitera i najverovatnije cu ostati malo...
Sebastijan: dobro sine, a sad idi...
Ricardo u kolima....
Ricardo: Joj samo da je sretnem... Moci cu da pricam sa njom, a da nas niko ne gleda... Joj kako je lepa, video sam je juce s prozora... Moram se upoznati sa njom...

Ispred fakulteta... Studenti sedaju u amfiteatar i cekaju svecani prijem na fakultet. Ricardo dolazi i seda iza Viki...
Ispred govornice dolazi dekan fakulteta i obraca se studentima...
Drage kolege, studenti pozeleo bih vam dobrodoslicu i zelim vam da svi zavrsite studije i budete sutra uspesni ekonomisti. Vi ste nasa buducnost!!!...........
Dok je dekan pricao, Ricardo nije odvajao pogled od Viki... Bio je opcinjen njenom lepotom... Viki bi se par puta okrenula prema njemu, i blago osmehnula...
Kada je dekan zavrsio sa izlaganjem, Ricardo je pojurio prema Viki...

Ricardo: E hteo sam...
Viki: Ti si Fernandez...
Ricardo: da.. Nego hteo sam da...
Viki: Mi ne mozemo, mi ne smemo da pricamo...Ona je krenula ka izlazu..
Ricardo: Stani, ja smatram da mi nista nismo krivi za svadju nase porodice, sta vise, zasto bi mi ispastali za to...
Viki: Ne mozemo da se druzimo, shvati...Moramo se praviti kao da se ne poznajemo...
Ricardo: Ali...
Viki: Kad bi moji saznali da sam sad pricala sa tobom, vise mi ne bi dozvolili da idem na fakultet...
Ricardo: Ali ne budi tako surova... zivimo osamnaest godina jedno pored drugoga, a to sad se nismo upoznali... Vidjam te ponekad, al te nikada nisam upoznao...
Viki: Boze, zasto sam upisala ovaj fakultet... Da bi me ti sad smarao...
Ricardo: ali zasto si takva... nije valjda da i ti preklinjes moju porodicu..
Viki: Ne znam, ne smem...
RIcardo: Sta ne smes? Reci?
Viki: Mi ne smemo da se druzimo...moram da idem....
VIki odlazi, Ricardo ostaje zamisljen....

Ricardo odlazi kod druga, dok se Viki autobusom vraca kuci...

VIki: Mama, tata stigla sam
Valerija: O zar tako brzo..
Viki: Imali smo samo prijem na fakutlet, predavanja pocinju od sutra... E tata videla sam Fernadeza
Rigoberto: Rekao sam ti nesto...
Viki: Samo sam ti rekla tata da je upisao ono sto i ja i da cemo se vidjati svaki dan na fakuletu...
Rigoberto: Vidim li i li cujem li da si mu prisla, neces vise tamo odlaziti..pa ti biraj...
Viki: Tata ne shvatam cemu tolika mrznja
Rigoberto: Ne pitaj nego uradi onako kako ti kazem... Ta porodica je za nas mrtva, ne zelim da cujem za njih nikad. Samo da dobijem ovaj put u Ameriku i nikad se vise ovde necemo vratiti...
Viki: Ali tata...
Rigoberto: Nema ali...tako ce i biti...
Viki: Tata, pa sto sam onda upisala fakultet, da bi se selili tako brzo...
Rigoberto: lako ces se prebaciti...a sada ni rec vise o njemu i ni slucajno da mu pridjes....
Viki: Jasno mi je tata...

U SLEDECOJ EPIZODI SAZNACETE KAKAV JE RICARDOV OTAC. KAKVU ON TO TAJNU IMA?

DRUGA EPIZODA


Novi dan... 2. oktobar.... Viki se sprema za fakultet.

Viki: Mama doci cu kasnije danas. Moracu posle fakulteta da odem da kupim haljinu za Hulijino vencanje..

Valerija: U redu, i zapamti sta ti je otac rekao
VIki: Mislim da tata malo preteruje. A on je bas lep decko
Valerija: Viki....
Viki: Samo sam rekla...
Valerija: Pazi sta radis...
Viki: ......smeje se.... ma znam mama... ne postoji on za mene...

Viki odlazi i ceka autobus

U kuci Fernandezovih....


Elena: Ricardo sine, tata je jutros otisao autom..tako da moras da ides autobusom danas...
Ricardo: U redu. Ricardo uzima ranac i izlazi...

Viki ceka autobus i razmislja o onome sto joj je otac rekao za porodicu Fernandez. Iako je znala za veliku mrznju te dve porodice, ona to nije osecala. Sta vise, Ricardo joj se dopao. Razmisljala je o tome kako covek moze da napravi pakao od svog zivota za male i nevazne stvari. I tako dok je razmisljala, prisao joj je Ricardo, smeskajuci se....

RIcardo: Viki...
Viki: dobro jutro...
Ricardo: Nego, ovaj... juce si otisla ne odgovorivsi mi na pitanje...
Viki: Sve sam ti rekla, ne insistiraj vise...
Ricardo: ali zasto...
Viki: Ti znas u kakvim su odnosima nase sve porodice. Ta mrznja odavno traje, decenijama... Ne znam sta si ocekivao...
Ricardo: Ali ja uopste ne osecam tu mrznju. Sta vise, voleo bih da se mi druzimo
Viki: Ne osecam je ni ja...al mi tu nista ne mozemo da promenimo... Jednostavno nase prijateljstvo nije moguce zbog nasih predaka...

Autobus dolazi. Putnici ulaze ...Ricardo staje pored Viki i nastavlja pricu...
Ricardo: Znam, ali to ne moze vecno trajati...
Viki: Sta ti ocekujes, da ja i ti prekinemo to... Mene bi otac ubio da zna sa kim sad vodim ova razgovor koji nikud ne vodi
Ricardo: Pa ti odlucujes sa kim ces se druziti, a ne otac
Viki: A sta bi tvoj otac rekao na to?
Ricardo: Ne znam...al svakako da mi to ne moze zabraniti
Viki: Ti si lud...

Autobus staje...putnici izlaze... Viki krece na drugu stranu, pokusavajuci da izbegne Ricarda...

S druge strane....

Rigoberto: Jel otisla Viki
Valerija: Jeste, pre nekoliko minuta
Rigoberto: Znas li da je Sebastijanov sin upisao taj fakultet...
Valerija: Pa da, rece Viki juce da ga je videla
Rigoberto: To mi se uopste ne svidja. Taj mamlaz da uci sa mojom cerkm..
Valerija: Nemoj tako, deca nisu nista kriva za grehe roditelja...
Rigoberto: Svi Fernandesovi su isti. Lopovi, secikese, bez morala, beskupulozni....
Valerija: Al ti ne mozes da zabranis Viki da se druzi sa njom. Sad su kolege na fakultetu
RIgoberto: Ona ne sme da se druzi sa tim tipom...
Valerija: Joj sta poradise Krido i Lusio (preci ricarda i viki od kojih je ovaj sukob medju porodicama i poceo)... Valerija odlazi, Rigoberto ispija tekilu i odlazi i on...

Na fakultetu...

Studenti sedaju. Viki se okrece da vidi ide li Ricardo sa njom. Pokusava da mu pobegne i seda izmedju dve devojke..
Ricardo seda dva mesta iza nje... Predavanja su pocela... Ricardo razmislja od VIki... ''Mislim da mi se svidja, da, jako mi se svidja'', pomisli Ricardo gledajuci Viki. Steta sto je iz porodice Sancez...Prava steta''.

Viki je bila veoma lepa, uvek doterana, nasminkana. Vec prvog dana na fakutetu zasenila je sve svojom lepotom... Mnogi su je ''gutali'' pogledom...

U kuci Fernandeza:
ELena: Sebastijane, stigla je posiljka od g-dina Smit.
Sebastijan: Da vidim.. otvara posiljku..
Elena: STa pise?
Sebastijan: Sta te briga sta pise. Ti sve moras da znas
ELena: Pa dobro, samo pitam... nemoj mi reci onda
Sebastijan: Svugde guras nos.. Ovo su neke moje stvari..
Elena: U redu, shvatila sam
Sebastijan: Jel ce ti nesto znaciti ako kazem da sutra putujem za Hulicito (selo u Mexicu, izmisljeno vezano za izvoz jabuka
Elena: Odmah si mogao da kazes, a ne tako....
Elena odlazi. Sebastian je cudno izgledao. To ustvari nije bila posiljka od Smitha (taj Smith postoji, al nije bio on u pitanju). Pismo je usvari doslo od Sebastijanove dugogodisnje ljubavnice s kojom cak ima dvoje dece. Nisu se vencali nikad... Ona javlja da se njihova cerka razbolela i moli ga da hitno dodje u Mexico...

E Elena, moram sad da idem, jako je bitno... Uzima samo svoju torbu i odlazi....

Na fakutletu...
Predavanja su se zavrsila. Napolju, ispred faksa stoje tri devojke, medju kojima je i Viki. Pricaju o haljinama i tadasnjoj modi... Ricardo prolazi pored Viki smeskajuci se....Viki ga je zagonetno pogledala i okrenula se drugaricama...

U SLEDECOJ EPIZODI KRECU SIMPATIJE RICARDA PREMA VIKI...

TRECA EPIZODA

Viki posle prvog dana predavanja dolazi kuci.

Viki: Mama, stigla sam
Valerija: ee kako je bilo?
Viki: odlicno, svi su super... Nego mama, odoh da se odmorim malo..
Valerija: Ajde idi...
Viki je otisla u sobu i legla na krevet. Pocela je razmisljati o Ricardu...
VIKI (razmislja): Ricardo uopste ne izgleda lose... Bolje reci, jako jako dobro. Hm, steta sto je Fernandez, moji mi nece dati da mu pridjem, kamoli nesto vise... A on uporno insistira da razgovara sa mnom... Moram nalaziti nacin da ga izbegavam. Izbegavam? Bice vrlo tesko, jer je veoma sladak...

Viki je Razmisljala o Ricardu. U medjuvremenu, Ricardo je otisao kod onog druga sto je bio juce, jer mu je pobegao autobus. Tamo je razgovarao sa drugom Maurom

Mauro: Brate, pa gde si ti?
RIcardo: Evo braco, shratio sam do tebe, pobegao mi autobus. Ona mala, znas...
Mauro: Sta s njom?
Ricardo: Ona mala sto sam ti pricao da su nam porodice u zavadi.. Je mrnogo lepa Mauri. Sta vise, ja sam zaljubljen u nju...
Mauro: Pa to je divno...
Ricardo: I ne bas toliko, ona uporno bezi od mene, otac joj je sigurno zabranio da mi prilazi... Ali Mauro, ja moram biti s njom...
Mauro: Sta drugo da ti savetujem, nego da se boris za nju...


S druge strane....

Vikino razmisljane, prekinula je majka koja je usla u sobu...
Valerja: E Viki, rucak je za pola sata...
Viki: U redu mama, sicicu..
Valerija: Nego, htela sam da te pitam, dok tata nije tu. Vidjas li onog Fernandeza?
Viki: Vidjam ga mama, navaljuje da pricamo, al ja necu
Valerija: I nemoj, jer ako tata cuje...
Viki: Stvarno mama, nije mi jasno zasto i mi moramo da mrzimo tu porodicu? Zar ce sutra i moja deca da budu ispunjena mrznjom...
Valerija: Viki, kceri, tako je tata rekao i tako mora biti..
Viki: Sta mama ako ja odlucim da se druzim sa Ricardom, sta vise, sta ako me pita nekad da mu budem devojka..
Valerija: Viki ? Surprised
Viki: Mama ne kazem da ce tako da bude, al zamisli da se jednom desi tako nesto da se ja zaljubim u Ricarda
Valerija: Viki to ne sme da se desi, ne sme... JEsi cula..NE SME...

Pri samom pomenu ime Ricardo, Viki je imala cudan osecaj. Na trenutak bi se blago osmehnula, dok bi posle napravila kiselu facu setivsi se ocevih reci. Bila je razapeta izmedju dve strane gde uopste nije znala kojoj da se prikloni... Osecala je kako je ovaj svet pokvaren i uvidela kako se danas sve vrti oko novca...

Odlucila je da izadje malo i razbistri misli...

U medjuvremenu, Ricardo je uspeo da uhvati autobus i vrati se kuci. Viki je setala bas blizu autobuske, kad naidje Ricardo...

Ricardo: O mala, opet se vidimo
Viki: Ricardo, ja...
Ricardo: Znam da neces da pricas sa mnom, ne znam cime sam te povredio, al jedno cu ti reci, nisam kao moji preci, ne osecam da nekog moram da mrzim
Viki: Ricardo, ne osecam ni ja. Al bi mene otac ubio kad bi saznao da sam s tobom sad ovde i da pricamo..
Ricardo: Viki, to ne smes dozvoliti. Sta ako jednog dana...ako (poceo je Ricardo da muca)
Viki: Sta ako jednog dana? Ne razumem te?
Ricardo: Viki, ja sam zaljubljen u tebe. (Prilazi joj ljubi je u usta). Viki u prvom trenutku ne veruje sta se desilo, da bi potom prisla Ricardu i opalila mu samar).
Viki: Kako se usudjujes...
Ricardo: Izvini, izvini molim te... Samo sam bio iskren
Viki: Da to nikada vise nisi uradio. Jel cujes... (Viki je otrcala sa autobuske i uputila se prema kuci). Ricardo je stajao i gledao u nju.
Ricardo za sebe: Viki je stvarno lepa, al zaljubice se u mene i ona... Potom se nasmejao i uputiio ka svojoj kuci...

Viki sva zadihana ulazi u kucu.. Nailazi na oca i majku..

Rigoberto: Kceri, gde si bila
Viki: ja...ovaj...bila sam malo da se prosetam
Rigoberto: Sto si se tako zadihala
Viki: Onako, trcala sam malo pa zato
Valerija: Ajde na rucak
Viki: evo sad cu ja... Viki odlazi u sobu, zakljucava se, seda na krevet i razmislja. Poljubio me je, ne znam sta da radim. Ni meni nije jednostavno. Zasto mi stalno srce lupa kad njega vidim. Zasto mi je onaj poljubac prijao koliko i njemu? Bilo je to hiljadu pitanja bez odgovora. Bar bez pravih i istinitih odgovora...

U SLEDECOJ EPIZODI NESTO CE SE DOGODITI IZMEDJU VIKI I RICARDA. PRATITE I SLEDECU EPIZODU I SAZNACETE STA CE SE TO DESITI IZMEDJU NJIH

procitacu posle..sinopsis je super..samo mi se ne svidja Elizabeth!

Sto ti se ne svidja? Super je...

jaooo...Lepotice...u srce me pogadjas xDDD :DDD
Napokon neko razuman...
A vama je idol neko ko spava sa 15 ljudi za 1 dan zarad neke glupe uloge u smornom Televisinom rimejku...omG!!! O.o

ma Elizabeth ne podnosim..nervira me a serija je lepa!

Odlicna je novela, sve pohvale sa moje strane, nastavi da pises, a uloge su takodje odlicne.
Mole, nema potrebe da ulazis u temu i vredjas Elizabeth, ocigledno je da autor ove novele voli tu glumicu, a i na ovom forumu, da se primetiti ima dosta njenih fanova. Meni se svidja odabir glumaca, ali kao sto lepotica kaze, najbitnije je da je radnja dobra...

hvala vam svima na pohvalama za novelu, sto se tice Elizabet, nije losa glumica, ali sam jednostavno smatrala da je idealna glumica za sam tok radnje...

Za koji trenutak sledi nova epizoda....

ČETVRTA EPIZODA

Novi dan, Viki kao i svaki dan sprema se na fakultet.

Viki: Mama idem ja...
Valerija: U redu Viki, kad se vracas?
Viki: Malo kasnije, treba a odem kod Lucije posle fakuteta pa cu najverovatnije ostati kod nje.
Valerija: U redu. Nego sta si uradila za haljinu
Viki: (zbunjeno): Jao, pa ja sam zaboravila juce da pogledam. Ici cu danas sa Lucijom.
Valerija: AJde idi sad.
Viki: Cao, vidimo se...

Viki odlazi na autobusku

S druge strane:

Elena: Ricardo sine, evo ti kljucevi od kola.
Ricardo: Necu mama kolima, ici cu autobusom.
elena: Otkad to?
Ricardo: Uvek se umorim posle predavanja i lakse mi je nego da vozim. Mozda cu drugi put krenuti kolima
Elena: U redu.
Ricardo: Nego mama, gde je tata otisao. Vec dva dana ga nema?
Elena: A nisam ti rekla, otisao je na poslovni put u Hulicito i rekao je da ce ostati nekoliko dana. A nisam ti jos rekla. Sledece subote dolazi ti brat iz Amerike.
Ricardo: Pa super. Taman cu videti moju sestricinu. Sigurno je porasla za ove dve godine...
Elena: Jeste, rece Santjago, prava curica. Tri i po godine
Ricardo: Dobro mama, ja vec kasnim...Aj vidimo se...
Elena: Zdravo sine...

Ricardo je imao jedan jedini razlog sto ide autobusom, a ne kolima. A taj razlog se zove Viki. Znao je da ce ona da ide autobusom. Trceci je otisao do autobuske.
Tamo je sreo Viki, zamisljenu.

Ricardo: Viki, oprastas li mi onaj poljubac juce?
Viki: Ja, ovaj... nemoj da si to uradio nikada vise
Ricardo: Obecavam da cu se kontrolisati.
Viki: Bolje ti je, za tvoje dobro
Ricardo: Al sam bar priznao da mi se svidjas. Da sam zaljubljen u tebe. Al necu insistirati dok ti ne budes isto tako osecala
Viki: (zbunjeno): Sta da osecam. Pa i da ti sad kazem da se i ti meni svidjas, nista nece biti od toga, jer mi ne smemo da budemo zajedno
Ricardo: Gde to pise? Spreman sad da se suprostavim cak i roditeljima za tebe.
Viki: Pa ti mene jedva i poznaješ. Mi se nikada nismo družili, a govoris mi o nekoj ljubavi
Ricardo: Samo mi je bilo dovoljno jednom da te vidim tako lepu, zgodnu. Viki molim te razmisli o tome.
Viki: Nema šta da razmišljam. Mi nismo jedno za drugo i nikada necemo biti...

Nailazi autobus. Viki i Ricardo ulaze u autobus. Viki seda do prozora, a Ricardo seda namerno pored nje.

Ricardo: Moze tako da bude. Sigurno da nećeš dozvoliti roditeljima da ti oni odaberu sutra muža. Ne smeš da im to dozvoliš. Nisu ovo stara vremena
Viki: Neće mi oni birati muža, al shvati ja i ti ne postojimo u ljubavi, tj nećemo postojati. Naše porodice nikada ne bi na to pristale. Bojim se novih nemira među našim porodicama
Ricardo: Viki, ti mi ovim prizaješ da ti se svidjam, i da bi bila sa mnom (smeška se)
Viki: Nisam ništa rekla, zapravo rekla sam da mi se svidjaš, tj sladak si, al nista više od toga
Ricardo: (i dalje se smeška)


Autobus je stao. Viki i Ricardo izlaze. Ulaze na fakultet gde pocinju predavanja...

Sebastijan i njegov ''poslovni put''

Sebastijan je stigao kod ljubavnice al ne u selo Hulicito nego u Akapulko

Sebastijan: Lupita, sta je sa Kristinom
Lupita: Ne znam, ima veoma visoku temperaturu. Mnogo se plasim
Sebastijan: Jesam li ti sto puta rekao da mi ne saljes onako pismo... Sta da je Elena otvorila i videla. Sve bi se saznalo...Ovo ti je prvi i poslednji put da to uradis..
Lupita: Pobogu Sebastijane, bila sam ocajna. Ne znam sta cu. Vec dva dana nisa ne okusa, lekari tvrde da je obicna prehlada u pitanju. A temperatura joj ne spada nikako. Glava je mnogo boli i ne moze na noge... Brinem se jako...
Sebastijan: Ajde da je odvedemo kod doktora Patrika.
Lupita: Aajde..

Lupita odlazi u sobu svoje desetogodisnje cerke
Lupita: Kristina, zlato moje, dosao je tata..
Kristina: Tata tata, mnogo si mi nedostajao
Sebastijan: I ti meni zlato tatino... (grli je). Nego tata ce sad da te odvede kod lekara.
Kristina: Necu tata. Sad me nista ne boli kad si ti tu...
Sebasijan: Moras, ajde tata ce cekati dok se spremis
Kristina: U redu

Sebastijan izlazi iz sobe. Za njim krece i Lupita

Lupita: Mnogo se brinem za nju
Sebastijan: Bice sve u redu, ne brini, videces...
Lupita: Nadam se...
Sebasijan: Nego gde je Frenk (Petnaestogodisnji Sebastijanov sin sa ovom ljubavnicom)
Lupita: Na treningu...
Sebastijan: Uci li on sta, ili misli samo o fudbalu?
Lupita: I on me brine, mnogo je los u skoli, profesori se zale cak i na njegovo ponasanje. Ne znam, poludeh vise od njega
Sebastijan: Moracu da razgovaram sa njim kad se vrati

Sebastijan, Lupita i Kristina odlaze kod doctora Patrika
Lupita: Na treningu

Ricardo i Viki..........

Predavanja su se zavrsila. Viki je krenula prema izlazu... Ricardo je potrcao sa njom..

Ricardo: Viki stani, moramo da razgovaramo
Viki: Opet ti. Nemamo vise o cemu da razgovaramo. Dokle ces da insistiras
Viki pokusava da krene, al je rikardo odvlaci u stranu. Odvodi je ispod obliznjeg drveta
VIki: Sta sad hoces
RIcardo: Da te zamolim nesto
Viki: Da me zamolis?
Ricardo: Da. Hteo sam, zapravo, da ti predlozim nesto
Viki: Sta to?
Ricardo: Pa neki sporazum, Ako..ako...
Viki: Ajde reci
Ricardo: Vidi, ti ces mi dozvoliti da te ja poljubim jos jednom, ako ti se ne bude svidelo, nikad ti vise necu dosadjivati
Viki: (zbunjeno): Ovaj, sta ti........

Viki nije ni stigla da zavrsi recenicu, jer joj je Ricardo prisao veoma blizu. Njegove usne su bile udaljene ssvega nekoliko cm od njenih. Ricardo je poceo da je ljubi. Viki se nije opirala, zadrhtala je u njegovom zagrljaju. Nastavili su tako da se ljube mozda jedno minut, kada ga je Viki odgurnula i trceci se uputila u drugom pravcu. Ni sama nije znala kuda je krenula... Bilo je to mozda bezanje od stvarnosti, stvarnih osecanja. Ricardo je krenuo za njom... Viki je trcala koliko je noge nose. Stigla je do nekog parka, sela na klupicu i pocela da place.

Ricardo: Viki, sta ti je?
Viki: Ne, ne prilazi mi. TI samo zelis da me povredis. NE mogu vise...
Ricardo: Ne zelim da te povredim
Viki: Zasto mi ovo radis. Znas li da za nas nema nade... Nema....
Ricardo: Onim poljupcom si mi dokazala da i ti osecas prema meni nesto.
Viki: Ja...
Ricardo: Obecavam ti da cu se boriti za tebe. Ne znam ni cime ni kako... AL necu odustati od tebe.
Viki: Ne, ne ne mozemo ovako..Ne mozemo, shvati...
Ricardo: Za sad ne mora niko da zna za ovaj poljubac. Al necu odustati od tebe, to zapamti.
Ricardo je nakon ovih izogovorenih reci jos jednom pogledao Viki i okrenuo se i otisao..

Viki je ostala da sedi na klupi. Gledala je u njega i plakala.
Viki: Boze, zasto on. Zasto je on fernandez. Mi ne mozemo da budemo zajedno.... Nikad... A i ja sam se izgleda zaljubila u njega...Viki je nastavila da place....

NOVI LIKOVI KOJI SU SE POJAVILI U OVOJ EPIZODI

-Valerie Peshuta, mala Kristina, Sebastijanova cerka iz avanture sa ljubavnicom
-Katie Barberi, Lupita, Sebastijanova, po godinama veoma mladja, ljubavnica
-Gustavo Franco, doktor Patik

PRIMETILI STE STA SE DOGODILO SA NJIMA. VIKI SE ZALJUBILA U RICARDA. U SLEDECOJ EPIZODI CETE SAZATI KO JE OD RODITELJA SAZNAO ZA TA NJIHOVA OSECANJA. TAKODJE, UPOZNACETE SE I SA SEBASTIJANOVOM DRUGOM PORODICOM

PETA EPIZODA

Ricardo se vratio kuci....

Ricardo: Mama, stigao sam
Elena: Odlično, onda ćeš sad da mi pomogneš nešto da uradim. Zapravo, spremam iznenađenje.
Ricardo: Kakvo iznenadjenje mama?
Elena: Hocu da sredim bratovu sobu. A ti bi mogao da mi pomeris ovaj kauč i ovu policu.
Ricardo: Šta , dolazi Santjago sa porodicom
Elena: ne mogu da krijem nista, isuviše sam uzbuđena.... Daaaa dolaze. Tako sam srećna!
Ricardo: Mama, imam da ti kazem nešto
Elena: O čemu se radi sine?
Ricardo: Vidi mama, ja......

U tom momentu neko zvoni na vrata. Bio je to poštar. Doneo je još jednu pošiljku. Bile su to neke narudzbine kupaca, koje su se slale na kucnu adresu... Elena nije htela da ih otvara.

Elena: Verovatno je ovo nešto u vezi posla
Ricardo: I ja mislim, cek da vidim (uzima koverte).
Elena: Nemoj mu to otvarati, ljitiće se.
Ricardo: Neću (zagleda koverte spolja). Jesu, trebalo bi da jesu (odlazi do fioke i tu ostavlja koverte). Nego mama, hteo sam nešto drugo da ti kažem.
Elena: Kaži sine, o čemu se radi?
Ricardo: Znam da ovo što kažem nećeš lepo prihvatiti, al ja nemam kome drugo da kažem. Moram tebi...
Elena: Brineš me. O čemu se radi?
Ricardo: Mama, ja sam se zaljubio...
Elena: Pa to je lepo, a zašto ja to ne bih prihvatila...
Ricardo: Kad čuješ u koga... neće ti baš drago biti
Elena: u koga?
Ricardo: U Viki, ćerku Sancezovih
Elena: Moooooooooooolim Surprised Sine pobogu...
Ricardo: Šta ću mama, srcu ne mogu da naređujem...
Elena: Ricardo, nisi to smeo da uradiš. Gde baš u nju? Šta će otac da kaže? Odmah će daleko odavde da te pošalje...
Ricardo: Neću mu dozvoliti, spreman sam da se borim za njenu ljubav. To sam rekao i njoj, a ako treba i svima ću reći
Elena: Juu sine....samo problemi. Nego, šta ona na to kaže?
Ricardo: Mislim da i ona isto oseća prema meni, kao izbegava me zbog roditelja, ali ipak joj se svidjam...
Elena: Nemoj sine neku glupost da napraviš. Znaš li kako su Sancezovi nezgodni...
Ricardo: Neću mama, za sad neka ovo bude moja i tvoja tajna... Neću još tati da pričam... Bar dok vreme ne dodje...


S druge strane, Viki se vratila kuci. Bila je vidno uznemirena
Viki: Zdravo mama...
Valerija: O kćeri, stigla si. Kako je bilo? Jesi našla haljinu koja ti se sviđa.
Viki: Nije ova drugarica mogla da dodje u grad, pa ću sutra
Valerija: Nego, čini mi se da si neraspoložena
Viki: Nisam, čini ti se. Samo sam malo umorna. Odoh u sobu malo da odmorim.

Viki odlazi u sobu. Sela je na krevet i počela da razmišlja. Ni sama nije znala da objasni šta joj se desilo...
Viki priča za sebe: Ne znam od kad se ovako osećam. Otkad je počeo da mi se sviđa. Jeste sladak, to priznajem, ali ipak ja ne smem da budem sa njim. Šta će moji roditelji reći na to... Opet je briznula u plač...

S druge strane... Sebastijan je odveo svoju ćerku, kod doktora...

Dr Patrik: Dobar dan.
Sebastijan: Dobar dan, doktore. Doveo sam ćerku. Nije joj dobro.
Dr Patrik: U čemu je problem. Šta te boli?
Kristina: Već tri dana me muči jaka prehlada. Imam visoku temperaturu i glava me mnogo boli...
Dr Patrik: Da vidim pluća i grlo (uzima slušalice i pregleda je).
Kristina: Bila sam kod jednog doktora..ali mi je rekao da je samo obična prehlada. Dao mi je neke lekove, ali mi se čini da mi je od njih svakim danom sve gore... Ne mogu na noge uopšte...
Sebastijan: Ja doktore verujem u vas, zato sam i doveo ćerku kod vas...
Dr Patrik: Imaš malu upalu grla, al to nije strasno. Nego bi valjalo izvršimo još neka isitivanja. Za početak, daćemo krv na analizu. Dodji ujutru, nemoj ništa da jedes pre toga, i da izvadimo krv. To tad nemoj da piješ nikakve lekove. Samo čaj možeš... Pa ćemo sutra videti...
Kristina: U redu...

Oni odlaze...

U kući Fernandezovih...
Ricardo: Mama, izaćiću na trenutak
Elena: Gde ćeš sine?
Ricardo: Odoh da prošetam malo do izvora. Odmah ću da se vratim...
Ricardo izlazi...

Ricardo je imao na umu samo jedno. Da pozove Viki da se nadju kod izvora i da razgovaraju... Ricardo je došao do njenog dvorišta. Pažljivo je osmatrao da li ga neko vidi, jer je njegovoj porodici, ulaz i prilaz ovoj kući bio strogo zabranjen... Pažljivo se kretao oko kuće, ne bi li video da li je Viki blizu nekog od prozora, da bi joj dao znak da izadje...

I baš kad je hteo da napravi još jedan krug, automobilom je naišao Vikin otac, Rigoberto. Da ga ne bi video, Ricardo se sakrio u obližnji kukuruz. Odatle je jedno vreme motrio na kuću. Međutim, kako Viki nije nikako izlazila, odlučio je da ode i da se vrati drugi put...

Rigoberto: e stigao sam... (ljubi zenu)
Valerija: Jel si se umorio...
Rigoberto: Jesam, danas je baš bilo posla. Nego gde je Viki?
Valerija: U sobi je. Došla je malopre vidno umorna i čini mi se neraspoložena.
Rigoberto: Šta joj je?
Valerija: Ne znam, ni danas nije otišla po haljinu. Već dva dana priča kako treba da je vidi i kupi, al mi se čini da svakim danom dolazi sve tužnija
Rigoberto: Moram da razgovaram sa njom. On kreće..
Valerija: Nemoj sad, možda spava...
Rigoberto: Proveriću...

Rigoberto kuca na vrata od ćerkine sobe
Rigoberto: Viki, kćeri.. Mogu li da uđem?
Viki: Tata, može, udji..
Rigoberto: Kako si? Mama kaže da si nešto tužna. Šta ti je?
Viki: Ma ništa tata... Samo sam malo umorna
Rigoberto: Plakala si? Vidi ti se u očima da si plakala... Šta nije u redu? Neki te dečko razoračarao?
Viki je začuđeno pogledala oca... Viki: Ma ne tata...
Rigoberto: Onda si možda bolesna: Boli li te nešto?
Viki: Ma ne, nije mi ništa. Malo sam se umorila, pa zato. Nisam se još navikla na fakultet i predavanja koja baš dugo traju, ali veruj mi da će me i to proći
Rigoberto: Nadam se da me ne lažeš... Ostaviću te da se odmoriš...

Rigoberto odlazi i zatvara vrata za sobom.........

OD SLEDECE EPIZODE POCINJE VEZA VIKI I RICARDA. VIKI JE I DALJE U VELIKOJ DILEMI ZBOG NJIHOVE VEZE

ŠESTA EPIZODA

Viki odlucuje da otvoreno razgovara sa Ricardom o svojim osecanjima. Planirala je taj razgovor odmah kad se sutra zavrse predavanja na fakultetu.

S druge strane

Ricardo odlazi u sobu. Razmislja o Viki. Govori za sebe:
Ricardo: Moram razgovarati sutra sa njom.

Elena: Ricardo, sine, stigao si
Ricardo: Jesam.. Nego jesi li mozda cula kad se tata vraca
Elena: Malopre se javio, rekao mi je da nece jos koji dan da dodje
Ricardo: Super
Elena: Molim?
Ricardo: Bolje sad da je daleko, da me ne bi slao na njivu. Ionako mi nije ni do cega
Elena: Zasto tako govoris?
Ricardo: Pa zbog Viki. Ubija me ova neizvesnost sta ce biti sa nama
Elena: Sine, izbaci je iz srca. Ti ne smes sa njom da budes. Zamisli kad sazna otac
Ricardo: Bas me briga. Ona je zena koju volim. Imao sam pre nje jos dve devojke, al nijedna nije probudila u meni takva osecanja kao sto ih je probudila ona. Mama ona je posebna..
Elena: Neka ti Bog pomogne...

NOVI DAN...Sunce je vec odavno izaslo. Viki zvoni sat. Vreme je za novi dan na fakultetu! Viki ustaje, oblaci se i silazi na dorucak...

Viki: dobro jutro..
Valerija: Kceri, dobro jutro
Viki: Jel otisao tata?
Valerija: Nije
Viki: Mislila sam da me odveze do fakulteta, da ne idem autobusom

Rigoberto je cuo sta je Viki predlozila.

Rigoberto: Kceri, to sam i ja tebe mislio da pitam. Bas idem u Mexico city nekim poslom, pa mogu tebe da dovezem donekle, pa ti posle uzmi autobus do fakutleta...
Viki: Odlicno.

Viki je htela oca da pita da je odveze da se ne bi susrela sa Ricardom u autobusu. Resila je da ga izbegava dok se ne zavrse predavanja. Pa ce posle otvoreno razgovarati sa njim u cetiri oka...

Viki je doruckovala, spremila se i krenula sa ocem za Mexico City...

S druge strane, Ricardo nije stigao ni da doruckuje.

Elena: Sine, prvo doruckuj, pa posle idi..
RIcardo: Nemam vremena mama...

Zapravo poneo je dorucak da kasnije pojede. Zurio je da stigne petnaest minuta pre dolaska autobusa ne bi li se sreo sa Viki dok cekaju autobus i to vreme iskoristio za razgovor.
Ricardo dolazi na stanicu gde su on i Viki imali direktan autobus za fakultet, zapravo stanicu koja se nalazi preko puta fakulteta koji su oni pohadjali. Ricardo je tamo stigao sav zadihan. Okretao se ne bi li video Viki. Medjutim nje nije bilo.

Ricardo: Gde li je Viki? Zar je moguce da je bolesna ili iz nekog drugog razloga nece danas na predavanja. Da nije mozda priznala roditeljima za ono sto se desilo juce. Ne, nije... Da je rekla, njeni bi me vec ''obesili''. Joj sta li je sa njom

Prolazilo je vreme, al Viki se nije pojavljivala. Autobus je stigao. Ricardo nevoljno ulazi u autobus... Celo vreme je razmisljao sta li je sa Viki...
Nije mu na pamet palo da ce Viki mozda kolima na fakultet... Al bio je uveren da joj otac ne bi dao, jer je tek polozila skoro voznju...

Ricardo je dosao na faks. Seo je u amfiteatar. Pogledom je trazio voljenu Viki, ali nije je nasao. Bio je ocajan

S druge strane, Viki je jedva uspela da uhvati autobus do stanice preko puta faksa...Malo je zakasnila na predavanja..
Viki ulazi u amfiteatar.
Viki: Dobar dan!

RIcardu je srce zaigralo kad je video Viki. Odahnuo je, jer je ipak saznao sta je sa njom. Citavo predavanje nije odvajao pogled od nje...

S druge strane, Sebastijan je odveo svoju cerku na analizu krvi. Cerki je danas bilo jako lose...
Kristina: Nije mi dobro tata... Moram li da radim te analize...
Sebastijan: Moras... Moramo da vidimo zbog cega se tako osecas
Kristina: Ok...

Malo kasnije...

Predavanja su se zavrsila. Ricardo je pojurio prema vratima. Hteo je da izadje u dvoriste i tako spreci Viki da mu pobegne...

Medjutim i Viki je pojurila. Smatrala je da je ovaj razgovor neohodan, prvenstveno zbog cinjenice da se juce zbog njega osecala psihicki veoma lose...

Viki i Ricardo su se sreli...

Viki: Moramo da...
RIcado: (u isto vreme) Moramo da razgovaramo...
Viki: To sam i ja htela da kazem
Ricardo: Hajdemo u onaj park gde smo se juce... gde smo se juce poljubili

Viki ga je cudno pogledala.. ''Hadjemo'', odgovorila je
Otisli su u park...
Ricardo: Viki ja... Mislim da moramo da resimo sto pre nasu situaciju. Ja sam ti vec rekao da sam zaljubljen u tebe
Viki: Ja... i ja tako mislim..Moramo da resimo situaciju
RIcardo: Ja te volim i spreman sam da se suprostavim celom svetu za tebe. Shvati to... Juce sam cak dolazio kod tebe u dvoriste i cekao da se pojavis na prozoru. Ne mogu bez tebe... Imao sam par prilika da te vidim dok smo rasli, al sad sam te na fakultetu video potpuno samu, bez senke tvojih roditelja i njihove mrznje u pozadini... Viki molim te...
Viki: Ricardo, rekla sam ti da za nas nema nade... I ako ja kazem da osecam i ja prema tebi nesto, za nas nema nade... Viki je pocela da place...
Ricardo: Ima nade... Najpre cemo da krijemo nasu ljubav od nasih roditelja... Ja cu gledati da se usput i zaposlim pa kad budemo bili spremni da odemo, oticicemo zajedno... Viki, shvati. ...ne mogu bez tebe..
Viki: Ricardo...Ne govori to, ne
U tom trenutku, Ricardo joj je prisao... Ljupko je pogledao, prislonio svoje ruke na njeno lice. Brisao joj je suze i govorio: ''Ne brini se, bice sve u redu. Mi se volimo, i to je najbitnije. Sve ostalo je manje bitno''

Tada ju primakao svoje usne njenim. Poceli su da se ljube. Viki se nije opirala. Ne da nije htela, nego nije imala snage. Osecala se nemocno cim bi joj on prisao... Ljubili su se tako dugo...
Ricardo: Ljubavi, volim te... Obacavam da cemo resiti situaciju. Za sad nikome necemo govoriti za nas. Ni roditeljima, nikome. Posle cemo videti..
Viki je i dalje bila neodlucna. Voli i ona njega, al se plasi... Plasi se reakcije roditelja navjise. Zna koliko je njen otac strog i kako reaguje kad se bilo ko od Fernandesovih pomene...

Ricardo: Moras jos jednu stvar da shvatis. Srcu ne mozemo da naredjujemo... Ono nas vodi i odlucuje koga cemo da volimo i s kim cemo da podelimo ostatak zivota... Opet su se poljubili...

U SLEDECOJ EPIZODI PRATICETE RICARDOV I VIKIN SUSRET. STA JE TO RICARDO URADIO DA BI JE VIDEO...

SEDMA EPIZODA

Tog dana, Viki je delovala nikad uplasenije, zabrinutije... Znala je samo da se zaljubila u Ricarda i da tu vezu nece podrzati ni njeni ni njegovi. Plasila se cak i toga da sama sebi prizna da voli Ricarda...

Valerija: Viki, kceri, sta se s tobom desava
Viki: (zbunjeno) Ne znam mama, ocito da mi faks nesto ne prija
Valerija: Pa nisi mala, pa da sad treba tamo da se adaptiras...
Viki: NIje u tome stvar, previse sam nezanteresovanja i predavanja traju dugo, pa se dosta umorim..
Valerija: Moras naci neki nacin da prevazidjes to, inace ces se razboleti u takvom stanju...
Valerija: Znam mama
Vikin otac, Rigoberto, cuo je razgovor i samo na to dodao...
Rogobeto: Kceri, da se nisi ti zaljubila...
Viki:( zacudjeno pogleda oca): Nisam tata... hehe
Rigoberto: Deluje mi to kao neka ljubavna patnja.. Mnogo si postala neraspolozenija, nezainterosovanija... ne znam
Viki: Rekla sam i mami, to je zbog fakulteta...

S druge strane, Ricardo nije osecao tu zabrinutost. Srecan sto mu je Viku uzvratila ljubav, kuci je otisao pevajuci.

Ricardo: (pozdravlja majku, prilazi joj i grli je): Zdravo mamice...
Elena: Sine, stigao si... mnogo si mi veseo
Ricardo: Jesam mama, imam i razloga
Elena: Hm, koji li je to razlog za takvo tvoje raspolozenje
Ricardo: Rekao sam ti mama da sam se zaljubio
Elena: Jao opet pocinjes o tome.. I to sa onom Sancezovom...
Ricardo: Da sa njom... I da znas da mi je ona uzvratila ljubav
Elena: Jao sine...Pa jel ti znas koliko je to opasno i po tebe i po nju
RIcardo: Ne znam mama, ja je volim. I boricu se za nju, pa makar protiv celog sveta ako treba...
Elena: Tvrdoglav si....
Ricardo: Nego mama, jel se tata javljao
Elena: Nije... Bar danas nije...

S druge strane, Sebastijan je odveo cerku da izvrsi analize krvi...Cerki je taj dan bilo zaista lose Na kraju rezultat je pokazao da u organizmu zaista postoji neko zariste, sto ukazuje na tako lose stanje male Kristine...Detaljnijim ispitivanjem je potvrdjena upala pluca, toliko ozbiljna da je Kristina morala da ostane u bolnici...

Sebastijan: Moras da ostanes ovde, samo malo dok te doktori ne izlece
Kristina: Dobro tata...
Lupita: Kuku crna sta me snadje...
Sebastjan: Ne kukaj, to je za sad najbolje tu su doktori da je paze i oni ce joj najbolju negu pruziti
Lupita: Nadam se.. Jao sta me snadje...

U kuci Sancezovih...
Viki je posle rucka otisla u svoju sobu, sela na krevet i pocela da razmislja... Posle je pocela da prica za sebe;

Viki: Jao ovo nije smelo da se desi, sta ce biti kad me moji otkriju, ima da me izbace iz kuce...

Ricardo se brzo presvukao i odmah izasao...
Elena: Sine gde ces?
Medjutim, Elena nije ni stigla da cuje odgovor, jer je Ricardo prosto izjurio iz kuce...

Ricardo: Sad je moram naci na prozoru...

Otisao je do njene kuce i sakrio se iza kukuruza i motrio na jednu stranu kuce, ne bi li je video na prozoru... Medjutim, desilo se nesto neocekivano..

Viki je izasla u dvoriste...

Ricardo: Viki, viki...
Viki: Ricardo, sta radis tu? Jer znas koliko je opasno tvoje prisustvo ovde...
Ricardo: Ajde sa mnom do jednog mesta
Viki: Molim te... nemoj sad... strasno sam uznemirena zbog svega ovoga..
Ricardo: Ajde (pruzio joj je ruku. Ona ga je uhvatila za ruku u oboje su se, kroz kukuruz, uputuli negde u nepoznatom pravcu...)

Zapravo, Ricardo ju je odveo do onog izvora, gde je planirao da pricaju predhodnog dana...

Viki: Stvano navaljujes..
Ricardo: Moram da te vidim. Kad si na sekundu udaljena od mene, pocinjes da mi nedostajes
Viki: Ricardo..
Ricardo: Viki, volim te... (prilazi joj i pocinje da je ljubi)...
Viki: Ne znam, ne mogu da se oduprem tvom poljupcu
Ricardo: Pa volis i ti mene, blesice... Nego sta mislis da se mi ovde stalno sastajemo, dogovorimo se kad .. ovo je bas lepo skriveno mesto, gde bismo mogli da dugo pricamo, a da nas niko ne vidi
Viki: Dogovoreno, al opet, ja se plasim
Ricardo: Cega
Viki: Pa te nase veze. BOlje reci, zabranjene veze
Ricardo: Nista ti ne brini, necu dozvoliti da nas iko rastavi... BOricu se protiv celog sveta za tebe....

Tad su se opet poljubili....

U SLEDECEJ EPIZODI UPOZNACETE RICARDOVOG BRATA, SANTJAGA. TAKODJE CEMO DALJE PRATITI VIKINU I RICARDOVU VEZU

OSMA EPIZODA

Ubrzo posle poljpca, Viki i Ricardo otisli su svojim kucama...

Valerija: Gde ode kceri?
Viki: Isla sam malo da se prosetam...
Valerija: Vidim sad si raspolozenija malo. Tj smirenija..
Viki: Jesam...
Valerija: Ako, tako i treba...
Viki: Odoh mama da ucim. Vec prekosutra imamo prvi kolokvijum
Valeirja: Idi kceri...

S druge strene, Ricardo nije mogao da uci. Drzao je knjigu u rukama, ali bi samo gledao u slova. Neprestano je razmisljao o Viki, o njihovom poljupcu...

Ricardo: Kako je lepa, prava boginja.... Obozavam je... Rolling Eyes

NOVI DAN, uobicajen, Viki i Ricardo cekaju zajedno autobus koji ce ih odvesti do fakulteta...

Viki: Ricardo, sve mi ovo, i veza deluje komlikovano... Ja ne znam kako cu od mojih da krijem da sam sa tobom
Ricardo: Za sad, nikome ne pricaj. Posle cemo videti sta cemo
Viki: Ne znam koliko cu jos moci da krijem...
Ricardo: Pokusaj... A posle predavanja, kad dodjes kuci, vidimo se kod izvora... Tamo cu te cekati oko cetiri. Jel dogovoreno?
Viki: Dogovoreno...

Sebastijan, Ricardov otac, vratio se kuci, ali samo na trenutak, jer je odmah morao da se vrati za Mexico city.

Sebastijan: Stigao sam, al samo na kratko...
Elena: Sta, opet ides, pa znas li da ti za dva dana stize sin sa snajom i unukom
Sebastijan: Znam, gledacu da se vratim, ali znas obaveza imam i previse... Samo sam svratio da ti se javim..
Elena: Nadam se da ces biti u subotu tu, kad dodju
Sebastijan: Pokusacu...

U medjuvremenu, predavanja su prosla... Viki i Ricardo su se opet vratili zajedno autobusom, al su se na vreme rastali, kako ih neko od njenih ili njegovih ne bi video zajedno...

Ricardo: Znaci, vidimo se posle kod izvora
Viki: U redu...

Ricardo dolazi kuci..

Ricardo: Tata, odkud ti
Sebastijan: Stigao sam samo na kratko. Slusaj, da sad pomognes mami da spremi za dolazak brata
Ricardo: Dobro, posle moram da izadjem
Elena: Treba samo da odvojis sve stvari koje ne nosis, hocu da oslobodim jedan deo ormara
Ricardo: U redu sad cu to da uradim

U medjuvremenu zvoni telefon.. Elena sa javlja, na vezi je njen drugi sin

Elena : Halo
Santjago: Mama..
Elena: Sine, sad bas pricamo o tebi
Santjago: Zovem te da ti kazem da dolazim sutra
Elena: Stvarno? Jao odlicno... Jedva cekam da te vidim.. Pa kako si mi sine? Kako unuka i snaja?
Santjago: Dobro su mama. I ja jedva cekam da vas vidim..Ajde mama do sutra.. Pozdrav
Elena: Cao sine...vidimo se sutra

Elena: Kazite dragicka
Ricardo i Sebastijan: Dragicka
Elena: Santjago dolazi sutra..
Ricardo: Super..
Sebastijan: Gledacu da dodjem sto pre.. Imam autobus sad za pola sata.
Elena: Ti uvek negde zuris
Sebastijan: Pa rekao sam ti...

Otkucava polako cetiri sata... Viki ceka Ricarda kod izvora

Ricardo: Viki
Viki: O pa poranio si
Ricardo: Znao sam da ces ranije doci, pa sam i ja krenuo
Viki: Moji nisu tu, pa nisu ni primetili da sam izasla
Ricardo: Sta mislis da se malo prosetamo:
Viki: Dobra ideja... Hajdemo
Ricardo: Znas, sutra mi dolazi brat. Zajedno sa zenom i bratanicom...
Viki: Super..
Ricardo: Sta je tebi sa sestrom?
Viki: Studira u Francuskoj... Pri kraju je studija
Ricardo: Pa super... Taman ce i ona uskoro da dodje
Viki: Hoce, jedva cekam, prosto nije isto kad ona nije sa mnom
Ricardo: Shvatam te...

Tako setajuci, naisli su na neku kolibu. Hteli su da udju, ali se Viki plasila

Ricardo: Ocito da nema nikog unutra...Hajdemo da udjemo da vidimo sta ima
Viki: Ne smem... Jesi normalan
RIcardo: AJde... (ricardo ju je uhvatio za ruku i oboje su usli. Ricardo je bio u pravu. Bila je to napustena koliba)
Viki: Vidi koliko paucine...
Ricardo: Ovde dugo nije niko ziveo.
Viki: Bas je prljavo
Ricardo: Posto je bas zabaceno i udaljeno od nasih kuca...sta mislis da ovo bude nase ljubavno gnezdo
VIki: Svarno si blesav..hahah uvek me zasmejes
Ricardo: Ozbiljan sam.. Ovde mozemo da se krijemo
Viki:E bas si sasav...
Ricardo: Nedostaje mi nesto
Viki: Sta?
Ricardo: Ovo... (Ricardo prilazi Viki i pocne da je ljubi)...

Sutradan. Uobicejeno VIki i Ricardo na predavanjima...

S druge strane, Sanjtago je sa suprugom i cerkom stigao kuci..

Santjago: Mamaaaa
Elena: Sine (grle se), jao tu je i moja unucica, sreco bakina...
(Elena se takodje pozdravlja i sa snajom).. Udjite, smestite se
Santjago: Gde je ostatak ekipe, brat, tata
Elena: Na fakultetu je Ricardo, a otac na nekom poslovnom putu, dolazio juce samo na kratko
Santjago: Nameravam duze da ostanem ovde...Bolje reci zauvek Very Happy
Elena: Sine moj (ljubi ga)
Suzana: Dobila sam otkaz na ovom mestu gde sam radila, a i on je prebacen u Mexico city,tako da nema razloga da idemo odavde
Elena: Tako se radujem sto ostajete deco moja

Malo kasnije.... Ricardo i Viki se vracaju sa predavanja...

Ricardo: Jbt, zaboravio sam da ti kazem nesto vazno
Viki: Sta?
Ricardo: Pa to da te volim najvise na svetu (ljubi je)
Viki: hehe lud si..
Ricardo: Danas nema pojma da se vidimo, mislim kod onog izvora
Viki: Rekao si juce, brat ti dolazi
Ricardo: Da, prvo ga nisam dugo video, a drugo bilo bi glupo da izlazim...
Viki: Ma ok je, nedostajaces mi Rolling Eyes
Ricardo: I ti meni ljubavi (opet je ljubi)

Posle nekog vremena, Ricardo dolazi kuci...

Ricardo: Bracane
Santjago: Buraz, pa gde si ti bre
Ricardo: Evo stizem sa faksa... (vidi bratanicu)... Malena, kako si mi (uzima je u narucje i ljubi).... bas si porasla
Pati: Sad sam vejika
Ricardo: Da znas da jesi...velika devojcica... snajka (pozdravlja se sa njim)
Suzana: Dodji Pati ovamo, baka te zove
Ricardo: Pa kako ste mi vi..kad ste stigli
Santjago: Jutros
Ricardo: Verovatno posto sam otisao na fakultet
Santjago: Pa negde oko deset
Ricardo: Ja sam oko osam, znaci tacno... Pa koliko se zadrzavate ovde?
Santjago: Sta mislis?
Ricardo: Ja bih voleo da zauvek ostanete...
Santjago: Pa tako ce i biti
RIcardo: Ne zezaj.. pa to je divna vest ... (grle se sanjtago i ricardo)

s druge strane Viki prica sa majkom

Valerija: Viki mnogo si mi se promenila, i to na bolje
Viki: Zaista... ne pirmecujem
Valerija: Kako dani prolaze, sve si raspolozenija... Da se nisi mozda zaljubila ti a?
Viki: Nisam mama (zacudjeno je pogledala majku)
Valerija: Samo tako ostani. Nego kad ces haljinu da vidis? Stalno zaboravljas da je vidis
Viki: Evo obecavam sutra...
Valerija: U redu, vidi, pa koliko bude kostala, trazi dacemo ti novac

Malo kasnije u dvoristu su braca Ricardo i Santjago, razgovaraju...

Sajtjago: Je li buraz, ima li sta novo kod tebe... Jesi nasao kakvu curu za tebe?
Ricardo: Jesam, al ako kazem ocu, ima da me se odrekne...Mami sam rekao, ni ona se ne slaze...
Santjago: Zasto?
Ricardo: Prvo mi obecaj da neces nikom reci..
Santjago: Obecavam
Ricardo: Zaljubio sam se u cerku naseg najveceg neprijatelja, Sanceza
Santjago: Ne zezaj aaaaa
Ricardo: U moju Viki... i znas ne nameravam da odustanem od nje..po cenu toga da se posvadjam sa ocem i odem zauvek odavde
Santjago: Brate, mnogo rizikujes.. Koliko ste zajedno
Ricardo: Tri, cetiri dana kako smo oboje pristali da budemo u vezi... Mada sam je dugo osvajao... hhehe Ona bas ima strah od svojih...
Santjago: Pa kako i da nema kad znas ko su oni ,a ko mi..i kako su se nase porodice zavadile
Ricardo: Meni je to bezveze i sto bi deca, tj potomci ispastali za to
Santjago: I meni je bzvz al sta ces... Savetujem ti da pazis, moze bomba da explodira, ako me razumes... U prevodu igras se ne sa vatrom, nego sa explozivom..
Ricardo: Volim je vise od zivota, necu odustati od moje lepotice....

KAO STO STE PRIMETILI, DANAS SAM OBJAVILA NEKOLIK EPIZODA ODJEDNOM. IZ RAZLOGA, NARAVNO....

JER OD SLEDECE EPIZODE, KRECE PRAVA DRAMA...VEC U NAREDNOJ EPIZODI CETE SAZNATI KAKAV JE ZAPRAVO RICARDOV OTAC SEBASTIJAN? TAKODJE CEMO PRATITI I LJUBAV RICARDA I VIKI. MOGU SLOBODNO RECI DA SU OVO POSLEDNJI TRENUCI NJIHOVE BEZBRIZNE LJUBAVI. ZASTO? PRATITE SERIJU I NAREDNE EPIZODE I SAZNACETE...

Kao sto rekoh, nervira me Elizabeth, ali sam zaboravio da napisem da je i novela OK ...vidjao sam i na svet forumu ovo, ali nisam obraćao pažnju tamo

da Mole, tamo sam pocela da pisem novelu i prekinula...onoliko nepotrebnih tema je ugusilo moju, ali i vecinu ostalih novela... takodje, kad sam pocela da pisem novelu, u isto vreme je i nekoliko njih pocelo da pise (a posto sam stvarno imala malo slobodnog vremena, desavalo se da ne napisem sledecu epizodu i po nekoliko dana)....i citaoci su se okrenuli Milosu i ostalima koji su redovnije pisali...

Mislim da su smorile novele na svetu, jer je letos bilo 15 koje su se pisale, i jos 115 prekinutih..

najbolje da sačekaš maLo, pa o5 kreneš na svetu... tako i ja sad "repriziram" epizode tamo

Ne znam da li cu da pisem tamo vise, mnogi su tamo komentarisali glumce umesto novelu (iskreno ja glavne glumce i ne zamisljam kao Ochmana i Elizabet) ali moram da napisem da neko glumi.

Evo sad je jos jedna novela krenula u svetu, a ja sam tamo od skoro, tj niko me ne zna, pa me i ne cudi sto me sto mi se novela tamo slabo citala (a i onoliko tema na svetu je haos, ne znam sta moderatori rade). Vodim i ja dva sajta, tj glavna sam na njima, a imam veoma veoma malo slobodnog vremena, ali sam ipak odgovorna i vodim racuna sta se tamo postavlja...

Ovde cu nastaviti da pisem novelu, pa makar imala samo dva citaoca!

DEVETA EPIZODA

GODINU DANA KASNIJE

Za to vreme od godinu dana Viki i Ricardo su ''opstali'' u vezi. Njihova veza je postala cvrsta, nesalomiva i iskrena... Jedino sto ocevi i Vikina majka i dalje nista nisu znali. Krili su svoju vezu od svih onih koji bi je narusili na bilo koji nacin.

Svaki dan su se vidjali na fakultetu, nakon fakulteta vidjali su se i kod izvora, ali su uglavnom nalazili razloge da sto veci deo vremena provedu zajedno. Par puta bi oboje slagali svoje roditelje kako ce ostati u Mexico City kod drugarice /druga da uce i spremaju se za ispite, a zapravo vreme su provodili u Mauricijevom stanu (da vas podsetim, Mauricio je Ricardov dobar drug). Mauricio je pre 9 meseci otisao u Evropu na dve godine. Kljuceve od stana je dao Ricardu...


Nakon zavrsenih predavanja, Ricardo i Viki otisli su u Mauriciov stan...

Ricardo: Ljubavi, hajde da ucimo do pet, pa posle da idemo malo u grad..
Viki: Slazem se ljubavi.

S druge strane, Ricardov otac se dosta promenio. Postao je, najblaze receno, NEPODNOSLJIV. Nalazio bi svaki razlog da se posvadja sa suprugom, pa i da je tuce. Ricardov brat Sanjtago je u medjuvremenu nasao posao u Mexico City i resio da se odseli tamo sa zenom i detetom.

Elena: Ne zelim vise da zivim sa tobom. Odvratan si mi postao
Sebastijan: Sta, sta si rekla? (udara joj samar)...
Elena: (placuci) Ne mogu vise da trpim tvoja ponizenja, udarce .... Ne znam zasto si takav
Sebastijan: Sta te interesuje zasto sam ovakav. I bicu ovakav, i to zato sto ja hocu...
Elena:Hocu da se razvedemo..Ne mogu vise....
Sebastijan: Bicu s tobom dokle ja hocu...

Sigurno se pitate sta je pravi razlog ovakvog ponasanja Ricardovog tate? Naravno iz predhodnih epizoda ste mogli videti da ni onda nije bio cvecka (ljubavnica i dvoje dece sa njom), ali ipak nije je nikad tukao...
U narednim epizodama cete otkriti pravi razlog ovog ponasanja, sta ga je navelo da tuce zenu, zasto stalno kuci dolazi pijan (a kuci je retko bio). Zasto je na njegovom radnom stolu stajala gomila nekih papira, nekih dugovanja, koje je samo on znao...
Medjutim, zanimljivo je isto i to sto deca, Ricardo i Santjago nisu primetili cudno ponasanje oca, a i kad bi se zadesili kuci, otac ili ne bi bio kuci, ili bi ujutru sasvim normalno pricao sa njima i zenom.

U medjuvremenu, Sebastijan ulazi u svoju sobu...

Sebastijan: Gde li mi je onaj ugovor, gde li je... (pocinje da trazi po fioci, veoma nervozan, izbacuje na pod sve papire iz fioke).. A evo ga!

Potom u zurbi izlazi iz sobe, ulazi u trpezariju, hvata za kosu zenu, odvlaci je u sobu i govori: Da si ovo pokupila dok se ne vratim, i pazi da ne pogubis nijedan od tih papira!

Ricardova majka je zavrsila je poljoprivrednu skolu, ali nikada nije nasla posao i zaradivala. Tako da su joj svi ti papiri bili kao ''spansko selo''. Ceo zvot je provela kao domacica i zivot je posvetila muzu ,odgajanju dece i radovima u polju

DA SE VRATIMO RICARDU I VIKI

Ricado i Viki su sedeli na krevetu i uclili ekonomski predmet za ispit

Ricardo: znaci vecina aktuelnih marketinskih procesa u organizacijama odnosi se na zadatak zadrzavanja stalnih klijenata kroz aktivnosti kreiranja odnosa s klijentima, poboljšanje korisnickog servisa, bolje predstavljanje prednosti proizvoda i i i...
Viki: I usluga....
Ricardo: Tako je...Marketing je koncept poslovanja orijentisan prema kupcima bla bla bla (potom je Ricardo bacio knjigu iza sebe, i polako prisao Viki s poceo je da ljubi u obraz)
Viki: Ricardo, ucimo. Nemoj sad..nemoj..
Ricardo: Ne mogu da mislim na knjigu kad si ti tu.. MIlsm samo na tvoje poljupce
Viki: Ricardo... (medjutim ne uspeva da zavrsi recenicu, jer joj je Ricardo ''zapusio'' usta svojim usnama, tj poljupcom. Potom su poceli da se ljube i ubrzo su se prepustilistrastima.. Tih nekoliko trenutaka zaboravili su na sve, na ispit sto ih ceka za sedam dana, na svoje roditelje, probleme...Tada su postojali samo njih dvoje, vodjeni krilima ljubavi)
Viki je gorela u njegovom zagrljaju.Ni sama nije slutila da nekoga ovako moze voleti. Kraj njega bi se osecala jos snaznija, odlucnija da ocuva tu ljubav koja je svakim danom postajala sve snaznija. Osecala je snagu da se suprostavi roditeljima i odlucno brani svoju ljubav... Rolling Eyes
Ricardo je vec video Viki kao zenu svog zivota. Ni jedna do sada nije uspela da probudi toliku strast, toliku zelju da se bori za voljenu zenu...

Ricardo: Ljubavi, niko nas nece razdvojiti... Oticicemo zajedno daleko negde kad zavrsimo fakultet. Daleko od svih opasnosti da njihova ljubav postane vecna, daleko od roditelja koji su ispunjeni mrznjom prema toj drugoj porodici.
Viki: S tobom bih otisla na kraj sveta.
Ricardo: Tako te volim

STA CE DALJE BITI SA RICARDOM I VIKI, DA LI CE I DALJE BITI OVAKO BEZBRIZNI I ZALJUBLJENI? STA CE SE TO DESITI SA NJIMA?

Pratite sledecu epizodu i saznacete

DESETA EPIZODA


Nakon nekog vremena....

Valerija: Viki, kceri...
Viki: (u krevetu): Molim mama
Valerija: Nema te na dorucku
Viki: Nije mi dobro nesto. Mislim da sam bolesna.
Valerija: Sta ti je?
Viki: Mora da sam nesto pojela juce. Nocas sam povracala i sad mi je muka
Valerija: Valjalo bi da posetis lekara
Viki: Ma nije strasno. Proci ce me...

S druge strane, Ricardo razgovara sa ocem, koji se ovaj put ponasa sasvim smireno, tj kao da se nista ne desava izmedju njega i njegove supruge, tj Ricardove majke...

Ricardo: O tata, sta to znaci kad si jutros tu. Ili ja ustajem kasno, ili ti ides rano
Sebastijan:Vidi ti njega. Zapitkuje me. Nego sto nisi na predavanjima?
Ricardo: Imamo kasnije predavanja.
Sebastijan: Aha, kako napreduju ispiti?
Ricardo: Sve je kako treba da bude, u roku.
Sebastijan: Svaka cast, ponosim se tobom
Ricardo: hehe hvala...
Sebastijan: Nego sine,...
Ricardo: Reci tata...
Sebastijan: Vec ti je 20 godina, a nisi nasao nikakvu curicu?
Ricardo: (zacudjeno pogleda oca, pomalo uplaseno): Ja, ovaj, ja... znas tata, ja... (na trenutak Ricardo je hteo ocu da kaze da je srecno zaljubljen. Medjutim, setio se da ga otac zapitkivao sve moguce o njenogj porodici, kao da se radi o buducoj snajki. Ali, kako je porodica njegove najvece i jedine ljubavi, porodica Sancez, tj smrtni neprijatelj njegove porodice, nije smeo nista da pomene)
Sebastijan: Naravno da treba da ucis, ali sinko, treba ti i curica pored tebe...
Ricardo: hhe tata, nije problem to, zaljubicu se jednog dana i tada ces me slabije i vidjati haha
Sebastijan: Nadam se

Vikina porodica

Viki pokusava da ustane iz kreveta, medjutim, oseca jaku vrtoglavicu

Viki: Sta mi je, sta mi se desava, zasto se ovako lose osecam?
Ubrzo se nasla u WC i povracala. Sta li uzrok ovakvog njenog stanja? Da li nesto sto ce joj zauvek promeniti zivot, nesto zbog koga ce svet gledati drugacije...

Valerija: Viki cerko, pa sta ti je?
Viki: Ne znam mama, ne mogu na predavanja. Mnogo mi je lose
Valerija: Moras kod lekara da ides. Cim se otac vrati s posla, ides kod lekara.
Viki: Ma bice mi bolje

Porodica Fernandez

Ricardo se sprema na predavanja. Jedva je cekao kada ce da vidi svoju malenu. Zato na fakultet nije isao kolima, vec peske. Ricardo je na stanicu dosao petnaest, dvadeset minuta ranije
Ricardo: (za sebe): nema je, nema

Ubrzo je Ricardo shvatio da Viki nema ni na predavanjima. Jako ga je to zabrinulo to, jer je znao da bi mu se Viki javila pre nego sto odluci da da li ce danas na predavanja ili ne...

Ricardo je sedeo na nastavi, ali nije slusao predavanja. U glavi mu je bila samo Viki i pitanje sta li je sa njom. U jednom trenutku je pomislio da su je njeni otkrili, tj da su otkrili njenu vezu i sad je zatvorili i ne daju joj nigde... Najezio se od te pomisli.

Ricardo: Resio sam, cim se zavrse predavanja, oticicu i saznati sta nje sa njom...

U SLEDECOJ EPIZODI SAZNACETE STA SE TO DESILO SA VIKI PA NIJE DOSLA NA PREDAVANJA? DA LI CE ZAUVEK OTICI OD RICARDA ILI CE NESTO DRUGO BITI.

PRATITE SERIJU I SAZNACETE!!

Odlicno je sve, mislim da znam sta je sa Viki...Svidja mi se i to sto ubacis pricu u epizodu, a ne samo dijaloge, mada, i kada su samo dijalozi, oni su uvek zanimljivi, nemam nijednu zamerku, samo tako nastavi!

heh hvala Danijel, mada ovo sto si dosad citao nije nista, kakva drama tek predstoji. Uvescu neke nove likove sa takodje veoma dramaticnim pricama, desavanjima, kakve samo moja glava moze da smisli hahah...zato malo ubrzavam emitoanje ovih epizoda, jer jedva cekam da pisem glavni i veoma napet deo serije.... Bice jos bolje nego sto je dosad....

JEDANAESTA EPIZODA

To sto je i rekao, Ricardo je i uradio. Odmah posle predavanja ''usunjao se'' pored Vikine kuce i sakrio na staro mesto, u kukuruz. Strpljivo je cekao da se ona pojavi na prozoru, ne bi li je dozvao i saznao zasto danas nije bila na predavanjima.
Nakon nekog vremena, Viki se pojavila na prozoru, zapravo krenula je da ga otvori. Ricardo nije ni stigao da je dozove jer se odmah sklonila s prozora. Cak ga nije ni zapazila u kukuruzu. Ricardo je odlucio da jos ceka. Verovao je da ce da zatvori prozor, tj da se opet pojavi.

Ricardo: Ajde Viki, ajde, pojavi se

Medjutim, ubrzo je cuo buku sa druge strane kuce. Resio je da vidi sta se desava. Pazljivo, da ga niko ne vidi, posmatrao je. Bio je to Vikin otac, koji je dozivao njegovu suprugu, Vikinu majku da pozuri sa spremanjem. Trebali su da idu na neki rucak.
Potom se okrenuo na drugu stranu i zagledao u merdevine.

Ricardo: Hm, dobra ideja...

Ricardo je resio da se popenje merdevinama do prozora i odatle udje u njenu sobu. Bio je to jos jedan dokaz Ricardove ljubavi prema Viki. Najpre je pogledao gde stoji Vikin otac, a potom brzo uzeo merdevine, namestio ih gde treba i poceo da se penje. Ubrzo se nasao na Vikinom prozoru. Uspeo je da udje. Da ne bi izazvao sumnju, uspeo je da pomeri merdevine od prozora, tj da ih nasloni na zid pored tog prozora. Medjutim, Viki nije bilo u sobi...

Ricardo: Gde li je Viki, gde?

Polako je izvirio iz sobe i video je sa majkom ispred ulaznih vrata. Ispracala je majku.

Valeriija: Cerko, uzmi skuvaj caj i lezi, nije ti dobro
Viki: Hocu mama

Rigoberto: Vale, idemo li?
Valerija: Idemo... Aj cao (podzravljaju se)

Dok su se one pozdravljale, Ricardo je resio da se sakrije i da iznenadi Viki. Sakrio se u ormar.
Viki je kao sto se ocekivalo, usla u sobu... Bila je poprilicno zabrinuta

Viki: Ako je ono sto sumnjam, ja ne znam sta cu da radim. Ne samo da ce otkriti moju tajnu..nego.... joj ( legla je na krevet i briznula u plac).

Ricardo je bio zacudjen njenim ponasanjem. Odlucio je da prestane da se krije. Prisao joj je... Viki je bila iznenadjena...

Viki: Ricardo, otkud ti ovde?
Ricardo: Usao sam.
Viki: Kako, pa zakljucala sam vrata.
Ricardo: (okrenuo je glavu ka prozoru i nasmejao se)
Viki: Kroz prozor? Surprised Merdevine.... pa ti nisi normalan
Ricardo: Lud sam, lud, ali za tobom. Morao sam da dodjem da vidim sta je sa tobom. Danas te nije bilo na predavanjima..
Viki: Ne pitaj me, nisam mogla. Nije mi dobro (potom je briznula u plac)
Ricardo: Pa ljubavi, sta ti je...
Viki: Ne, nije istina. Sta ako moji saznaju
Ricardo: Reci Viki, ti znas da meni sve mozes da kazes
Viki: Ricardo ja..... (Viki se jos jace zaplakala). Ricardo, nas ce rastaviti
Ricardo: Zasto tako kazes (Ricardo je cvrsto zagrlio Viki). Ljubavi, nije mi jasno zasto tako govoris?
Viki: Sta ces da kazes ako ti ja sad kazem da mozda cekam tvoje dete?

U tom trenutku, Ricardo je zanemeo. Prebledeo je. Pogledao je Viki i njegov pogled se dugo zadrzao na njoj.

Ricardo: Viki, sta to govoris?
Viki: Od jutros se ne osecam dobro. Svi simptomi trudnoce... Majci ne smem da kazem, a otac bi me ubio kad bi saznao da sam s tobom...
Ricardo: Viki.... (Ricardo se pogubio. U samo nekoliko sekundi mu je kroz glavu prosla uzasna slika. Slika u kojoj njihovi roditelji na najgori moguci nacin cepaju njihovu ljubav na paramparcad. Zauvek ih rastavljajU).
Viki: Od jutros ziva nisam i ne prestajem da placem. Eto, sad znas
Ricardo: Moracemo nekako da odemo ja i ti kod lekara da proverimo... VIki mozda gresis
VIki: Ne verujem.

Rikardo je bio izgubljen. Uputio se prema izlaznim vratima ne okrenuvsi se prema Viki. Viki ga je nemo gledala i ostala da place....

U SLEDECOJ EPIZODI SAZNACETE DA LI JE RICARDO OSTAVIO VIKI ILI DALJI TOK RADNJE NESTO DRUGO NAGOVESTAVA?

Super je epizoda, mislim da Ricardo nece ostaviti Viki zbog toga, njih dvoje ce zajedno naci neki izlaz....Zaista novela je sve bolja, i bolja....