4.Epizoda
-5 godina prije-
-Nina vjeruj mi, s ovom ulogom će ti se otvoriti vrata filmske industrije a i znam da se sviđa lik koji trebaš da igraš,zar ne?E onda stvarno ne vidim zbog čega oklijevaš?
Zar ne govoriš mi stalno kako želiš da glumiš,da budeš glumica koju će pamtiti po ulogama a ne po dobrom izgledu?
-Pa jeste ali...
-Nema ali Nina...ovo je ta prilika..uhvati je i ne puštaj..ja sam uz tebe,pregledao sam ugovor sve je uredu,nema nikakvih problema..
Ja šaljem po tebe sutra auto,u 9.00 je potpisivanje,kada budeš došla ja sam već tamo
-Stefane jel ti stvarno misliš da sam ja dobra za tu ulogu?
-Nina ljubavi,slušaj ja da ne mislim da si ti dobra glumica da nemaš talenta i sve to što trebaš da ima u ovom ludom svijetu zar misliš da bi te zastupao?Uostalo nijeda od onih na audiciji ti nije bila ni do koljena i smao da znaš ako ne prestaneš sa svim tim glupostima ja ću zvanično da te se odreknem,jel ti to jasno?
Na riječi svoga menadžera Nina jednostavno nije mogla da se ne nasmije,Stefan već dugo nije bio samo njen mendžer nego i najbolji prijatelj bez čijih savjeta i podrške sigurno ne bi mogla ni da zamisli svoj život u ovom momentu.
-Odrećeš me se preko novina?
Strašno zar sam to zaslužila?-počela je da ga zadirkuje
-Samo ti zezaj..ajde idi reci onom svom momku neka ti napravi finu mirišljavu kupku i lezi ranije..nikakvih aktivnosti do rane zore ako znaš na šta mislim..auto te čeka u 7:30 ispred stana,jasno?
-Jasnooooo...vidimo se sutra-rekla je i prekinula razgovor
***************************************************
Nina je sjedila u dnevnoj sobi i prebacivala s jednog kanala na drugi nigdje se zapravo ne zaustavljajući.
-Nina ovo više ne može ovako!Pogledaj se!
Samo se povlačiš s jednog mjesta na drugo,znaš li uopšte kada si izašla napolje da vidiš malo sunca..izgledaš kao duh
-Mama...-Nina je pokušala da prekine nešto za šta nije imala snage da se upušta
-A ne sada ćeš da me saslušaš-rekla je Maria i oduzela joj daljinski iz ruke i ugasila tv
-Pa to sam gledala..-počela je Nina
-Nisi gledala,da te pitam koji je kanal zadnji bio ne bi znala.Ovo danas prestaje jel me čuješ?Ja te ne mogu više ovako gledati..ni ja ni tvoja sestra,Stefan je zabrinut za tebe baš kao i nas dvije.
Nina trebaš da se trgneš...nazvat ćeš Stefana i vidjeti koliko ugovora možeš da spasiš i počni da čitaš sve one skripte što si dobila...Nina život ide dalje bez obzira na sve a ja ti neću dozvolti da sjediš ovde i samu sebe uništavaš.
Ovo tvoje stanje nije normalno,znam da ti nije lako..ali svejedno prošlo je više od mjesec dana a ti se ne pomjeraš iz ove kuće..
Razmišljala sam da li da ti ovo kažem ali ću ti reći...mislim da ne treba da radiš „Tišinu“
-Radim „Tišinu“i o tome uopšte neću da razgovaram-rekla je Nina odmah
Dobro..ali ne znam koliko ti je to pametno...ne znam ljubavi kako će ti biti kada budete svaki dan zajedno-Maria je sjela pored nje i nježno je milovala po kosi
-Mjesec i 20 dana-rekla je Nina nakon nekog vremena
-Šta?
-Mjesec i 20 dana je prošlo otkako je otišao-rekla je Nina dok joj suza kliznula niz obraz
Dva dana kasnije,Ninu je iz sna probudilo zvono na vratima,bez obzira koliko ga je pokušala ignorisati shvatila je da je to nemoguće i krenula je prema njima da ih otvori.
-To tvoje ponašanje ja neću da tolerišem-rekla je Andrea i ušla u kuću
-I meni je drago što tebe vidim Andrea-rekla je Nina i zatvorila vrata i krenula za njom
-Slušaj Marco Garcia nije ni prvi ni poslednji muškarac na planeti a ja kao tvoja najbolja drugarica ti neću dozvoliti da sjediš ovde više ni minute.
Kreni gore,obuci se,nabaci malo šminke,dobro malo fiše trebaš pokriti te podočnjake..čovječe jei ti spavala imalo ovih dana kako sam ja bila odsutna..dobro ne odgovaraj na to nego ide se spremaj i nema ali..Tanya nas čeka u gradu da idemo na ručak i već kasnimo..Ajde pokreni se-rekla je Andrea i počela je gurati prema stepanicama koje su vodile na sprat kuće
Dva sata kasnije Nina,Andrea i Tanya su sjedile i opušteno pričale za ručkom..
-Nina?-čula je poznati glas iza sebe i lagano se okrenula
-Mauricio-rekla je i ustala da ga zagrli
-Pa dugo se nismo vidjeli,ni ne pamtim od kada...
-Dugo baš..hoćeš da nam se pridružiš-upitala ga je
-Ne mogu sada zaista,žurim imam nekakav intervju a već kasnim,znaš mene-rekao je i nasmijao se
-O da,znam..uvijek si kasnio..neke stvari se izgleda nikada ne mjenjaju
-Pošto sada žurim,javim ti se ovih dana pa da idemo na večeru ili ručak..dug je period od kada smo zadnji put pričali-rekao je Maurico
-Važi..ja sam trenutno ovde..ne putujem nigdje ili tako nešto-odgovorila mu je
-Javim ti se onda,možda čak i večeras ako ne večeras onda sutra sigurno-rekao je i otišao
-Opa...da li ja to nešto vidim na tvom licu?-upitala je Tanya
-Šta?Nije valjda da sam imala hrane negdje,pa baš divno!Ne mogu da vjerujem!
-Daj smiri se,nije hrana u pitanju nego osmijeh ludo
-Kakav osmijeh?-upitala je Nina glumeći da ne zna o čemu joj Tanya priča
-Eto taj-rekla je Andrea
Taj što ti se pojavio na licu kada se Mauricio pojavio
-Ma ne pričajte gluposti,samo mi je drago što sam ga vidjela što nije bilo neke neugodne tišine između nas nakon svega-rekla je Nina
-Ako ti tako kažeš..ali svejedno on je bio razlog što ti se osmijeh na licu pojavio a ne nas dvije koje te pokušavamo nasmijati jedno već 2 sata-zar ne Tanya?-rekal je Andrea i pogledal prema njoj
-Upravo tako,Mauricio je bio taj....