Quote :

Znas kako to biva na kraju, neprijatelji jedni druge pokopaju, odaju se medjusobno.

Sebastijan ovo sigurno nije ocekivao, ali da ga nisu odali, jos bi bilo gore po njih...

Quote :

Kao sto vec rekoh, ne verujem da ce ostati miran u zatvoru.

Ovo si u pravu, nesto ce pokusati!

SEDAMDESET TREĆA EPIZODA



25. 03. 2000. godine

Jutro je. Sunce se stidljivo izvirivalo iza oblaka. Svojim zracima milovalo je prolaznike koji su žurili negde.

Danas se nastavlja sudjenje Sebastijanu!

Aurelija je ustala nesto ranije. Pre sudjenja, odlučila je da svrati kod Elene i saopsti im nešto...

Ricardo i Viki su pili kafu u kuhinji. Ricardo ima danas neodložne obaveze, pa neće ići na posao.

Nešto kasnije, Aurelija je stigla

Elena: O Aurelija uđi
Aurelija: Došla sam da vas zamolim nešto. Tebe, Santija i Dijega
Elena: Hajde da sednemo, pa da razgovaramo

Utom je naišao i Sanjago

Santjago: Tetka
Aurelija: Santi, dobro je što si i ti tu.. Imam nešto da vas zamolim. Dijego mi samo nedosataje
Elena: Dijego je kasno došao sinoć i spava
Aurelija: Nema veze u redu je. Htela sam da vas zamolim da danas prisustvujete sudjenju Sebasijanu
Elena, Santjago: Zašto?
Aurelija: Ništa ne pitajte, ne mogu da vam odgovorim, samo prisustvujte i iznenadićete se! Jel mogu da računam na vas?
Elena, Santjago: U redu!

Aurelija je potom otišla...

Sebastijan se, posle jučerašnjeg udarca, osećao loše. Ležao je u krevetu, znojav i bled. Razmišljao je. Da li ga to boli telo, ili duša? Da li ga je udarac u telo možda naveo na drugačije razmišljanje.Da li je počeo da shvata da je pogrešio i da je mnogo zla naneo...

Migel je, nakon priznanja da je bio Sebastijanov saučesnik, prebačen u isti zatvor gde se i Sebastijan nalazio. Par opasnih momaka, koji se već godinama nalaze u ''kući zla'' kako su voleli da zovu zatvor, su svakom novom zatvoreniku, kao i onda Sebastijanu, priredjivali ''toplu dobrodošlicu'' gde su već na početku stavljali do znanja ko je glavni. Migel ih je znao, jer je veći deo života proveo u zatvoru,. Zato se bez razmišljanja priklonio njima...

Migel je došao kod Sebastijana....

Migel: Stari druže, ko bi te očekivao ovde? Pobedjen si
Sebastijan: Ćuti izdajice... Prokletniče, buvo! (potom mu je prišao i udario ga je)... Ubrzo su se ''opasni momci'' našli tu i počeli da tuku Sebastijana. Čuvari su jedva uspeli da smire situaciju...

NEŠTO KASNIJE....

Počelo je sudjenje. Sebastijan je, modar i izubijan, jedva smogao snage da dodje i prisustvuje sudjenju. Elena i Santago su došli da prisustvuju današnjem sudjenju.

Aurelija je već ranije otpužila Sebastijana za prevaru kojom je povredio porodicu.

Aurelija: Časni sude, da li mogu da dobijem reč?
Sudija: Predlog se odobrava!
AUrelija: Svedoci Migel i Lupita su priznali da su učestvovali u surovom planu kojim je Sebastijan povredio svoje najmilije. Tim povodom, odlučila sam da pozovem za svedoka direktnu žrtvu ovog surovog plana, čoveka koji je najviše propatio i koga je ovaj... (gleda u Sebastijana) bednik najviše povredio... (potom se okreće ka Eleni i Santjagu). Molim vas, pozovite za svedoka Ricarda Fernandeza!

Čuvši poslednju rečenicu, Elena je zanemela. Santjago je začuđeno pogledao u majku!

Sudija: Molim vas, neka udje Ricardo Fernandez....

Ricardo je ušao u sudnicu...

Elena je vrisnula.... Ustala je i krenula ka Ricardu... ''Sine, sineeee''. Medjutim, posle dva koraka srušila se na pod....

Ricardo je bio zbunjen. Bledo je gledao čas u Sebastijana, čas u Santjaga, čas u majku koja je ležala na podu u nesvesti....

Sudija: Gospođa se onesvestila, brzo zovite pomoc...

Neki ljudi su prišli Eleni i pokušavali da je osveste... Pozvana je i hitna pomoć...

Ricardo je stajao nepomičan... I dalje je bio zatečen situacijom i nije mogao da se sabere.... Noge su mu se zakovale za tlo...

Ubrzo je hitna pomoć stigla i odvela Elenu...

Sudija: Ne znam da li sudjenje može da se nastavi. Da li je svedok u stanju da svedoči...

Ricardo se kasnije sabrao... Nije odvajao pogled od Sebastijana, koji je bio okružen dvojicom čuvara...

Sudija: Dakle, Sebastjian Fernandez se optužuje za prevaru koja je naneta njegovoj porodici. .Kažite nam nešto o tome
Ricardo: Ja sam sin ovog skota, ovog monstruma, ovog (pokazuje prstom na Sebastijana)..Stidim se što imam njegovu krv! Ovaj monstrum me je povredio na najgori način. Nikad me nije voleo! Ni mene ni brata! Živeo je da se osveti porodici Sancez. Ja sam se zaljubio u cerku Sancezovih i od tada mi, zbog ovog skota, počinje pakao. Na sve načine se trudio da me razdvoji od moje devojke, ćerke Sancezovih! Kad je saznao za našu vezu, najpre me je na prevaru odveo u Australiju, dok je on tamo palio njenu kuću. Tad je i doveo mog sina kući, a moja Viki je otputovala i nisam dugo godina čuo za nju.
Sad sam otkrio i da me je skoro 20 godina lagao da mi je majka mrtva, majka i moj sin!.... Sebastijane Fernandezu, mrzim te! (besneo je Ricardo)
Sudija: Da li možete da nam objasnite način na koji vas je ubedio u to da su vam majka i sin mrtvi
Ricardo: Sećam se kao da je juče bilo! Pozvao je neko iz Akapulka i rekao da je ovaj... bednik...doziveo nesreću. Otišao sam tamo i video da mu je dobro. Medjutim, kada sam se vratio..zatekao sam stravičan prizor. Deo kuće u selu gde sam ziveo je potpuno izgoreo.. POtom me je i ubedio da su mi mama i sin mrtvi, i doneo kutije sa pepelom....

Aurelija: Časni sude, imam dokaze da vam prilozim za ovu nesreću u Akapulku

Potom je ustala i sudiji dostavila izveštaj o udesima koji su se desili tog dana, kada je Sebastijan navodno doživeo nesreću. Udes kakav je Sebastijan opisao nije se desio tog dana!

Ricardo: Sve je ovo bila laž, velika zabluda! Proklet da si... (krenuo je prema Sebastijanu, medjutim čuvari su ga zaustavili)

Sudjenje je prekinuto!

U SLEDEĆOJ EPKI RICARDO ĆE SRESTI MAJKU I RAZGOVARATI SA NJOM. SAZNAĆE I KO MU JE SIN! KAKO ĆE REAGOVATI? TAKODJE ĆE I VIKI DA SAZNA DA JOJ JE SIN ŽIV. KAKO ĆE REAGOVATI? DA LI ĆE MOŽDA VIDETI SINA VEĆ U SLEDEĆOJ EPKI I DA LI ĆE MU REĆI ISTINU? TAKODJE, SEBASTIJAN ĆE POKUŠATI NESTO DA URADI...

ne propustite sledeću epku...

WOW!!!!! Otkrivena istina....I bas mi je drago sto se to upravo desilo za vreme sudjenja, tako da je i sam sudija bio svedok njihovog susreta, odnosno mogao je odmah da uoci da su Elena i Santjago mislili da je Rikardo mrtav....Sebastiana osudjuju definitivno! I dobro je sto se uvek nadje tu i Aurelija, svaki put sa novim dokazima...hehe
Zao mi je Rikarda, rodjeni otac mu je naneo najvece zlo! Unistio mu je zivot. Ali ipak nije uspeo da raskine "Sudjenu ljubav" izmedju VyR....Upravo zato sto je ona bila sudjena i sto je to bilo tako zapisano prvi put kad su se sreli.

Quote :

Zao mi je Rikarda, rodjeni otac mu je naneo najvece zlo! Unistio mu je
zivot. Ali ipak nije uspeo da raskine "Sudjenu ljubav" izmedju
VyR....Upravo zato sto je ona bila sudjena i sto je to bilo tako
zapisano prvi put kad su se sreli.

Cinjenica da je Sebastijan vec u zatvoru i to okruzen onim tipovima koji nece prestati da ga muce, mu je vec velika kazna... Medjutim, tu nije njegov kraj.... Jos ce se Sebastijan pominjati

SEDAMDESET ČETVRTA EPIZODA



Ricardo je odmah nakon sto je dao izjavu u sudnici, zajedno sa Santjagom, pojurio u bolnicu kako bi video majku

Sanjtago: Brate, živ si.. ne mogu da verujem...
Ricardo: Ni ja, svi smo mi žrtve onog đubreta....

Elena je ležala u bolnici. Bila je u bunilu i neprestano je dozivala Ricarda...

Posle nekoliko minuta i Ricardo je stigao. Na urgetnom odeljenju saznao je gde su smestili njegovu majku i otrčao tamo...

Ušao je u sobu. Prišao je krevetu..

Ricardo: Mama, mamice...
Elena, čuvši sinovljev glas, odjednom je otvorila oči...
Elena: Sine moj, sine...
Ricardo joj je prisao, zagrlio je i zaplakao
Ricardo: Mamice...
Elena: Sine, živ si..
Ricardo: Živ sam mama, a i ti si... Otac me je uverio da ste ti i moj sin mrtvi... Gde mi je sin?
Elena: Živ je, zlato moje, živ je i zdrav. Porastao, momak je već

Utom je ušao doktor da pregleda Elenu

Elena: Doktore, dobro mi je, molim vas da me pustite kuću

Doktor: samo da izmerimo pritisak i ako bude sve u redu, možete kući

Doktor je pregledao Elenu. Ricardo je brisao suze...

Nekoliko minuta kasnije, doktor je dao odobrenje. Ricardo je zajedno sa majkom i bratom Santjagom otišao kući...

NEKOLIKO MINUTA KASNIJE

Ricardo, Elena i Santjago su stigli kući

Ricardo: Preselili ste ste ovde. Ona kuća je izogrela
Elena: Za sve je kriv Sebastijan...Proklet da je...
Ricardo: Ne mogu da verujem šta nam je uradio... Mama, šta mu se desilo to?
Elena: Monstrum je on, da vidiš sta je tetki uradio, mene je tukao
Ricardo: Tukao te je? Znam da je tetki naručio ubistvo.. Provešće u zatvoru dok je živ, siguran sam!
Elena: I treba tamo da bude
RIcardo: Nego mama, gde mi je sin
Elena: Na fakultetu
Ricardo: Šta studira?
Elena: Da, Ekonomski fakultet
Ricardo (začuđeno): Molim? Mama daj mi njegovu sliku
Elena prilazi ormaru i uzima uramljenu sliku svog unuka
Elena: Evo, ovo je tvoj sin!
Ricardo je uzeo sliku i pogledao! Zanemeo je! Ruke su mu zadrhtale....
Ricardo: Štaaaaaaaa! Dijego! Ja njega znam mama!
Elena: Verovatno, skoro je počeo da peva, imao je neki nastup ovde u Mexico City/ju.. Par puta je bio i na tv
Ricardo: NE ne mama, ja mu predajem na Ekonomskom fakultetu! Ne mogu da verujem!
Elena: Šta?
Ricardo: Zato je Viki uvek osećala nemir kad ga vidi. I ja isto! Pa on je naš prvenac! Naš sin!
Elena pokazuje još slika sinu

Ricardo ih je gledao. Odjednom, gorko je zaplakao!

Elena: Dijego je zlatno dete. I veoma je pametan. Vidi šta je osvojio kada je imao jedanaest godina (Elena ulima diplomu sa takmičenja iz matematike i diplomu sa medjunarodnog takmičenja)
Ricardo: AA pa to je onaj dečkić.... Znaš li da sam dežurao na tom takmičenju. Viki je tad bila veoma uznemirena. Čak je zaplakala. JEdva sam je smirio i ubedio da nam je sin mrtav! Kako li će sad reagovati kad sazna da joj je sin živ! (opet je zaplakao)

Nekoliko sati kasnije

Viki je došla s posla.

Viki: Ricardo, ljubavi gde si
Fernanda: Mama, ja sam samo tu... Tata nije dolazio
Viki: Uopšte?
Fernanda: Ne...
Viki: Hm, gde li je..

Sebastijan je bio uveren da će ga osuditi mnogo godina...

Sebastijan: Moram da pobegnem ovde...Moram.... ALi kako?

Sedeo je na svom krevetu u ćeliji i razmišljao.

Sebastijan: AAA pa znam..... Stari dobar trik...

Legao je na krevet u počeo da doziva u pomoć

Sebastijan: Nije mi dobro.... Zovite lekare (ubrzo se ''navodno'' onesvestio)

Dva stražara su ušla u ćeliju. Jedan je ostao sa Sebastijanom u ćeliji, a drugi otišao da pozove lekare...

S druge strane...

Ricardo je došao kući...Bio je potišten...

Viki: O evo ga... Ricardo, zabrinuli smo se za tebe...

Ricardo je ćutao...

Viki ga je začuđeno pogledala
Viki: Ricardo? Šta je? Šta se desilo?

Ricardo je uhvatio Viki za ruke i rekao: Ljubavi, moramo da ozbiljno razgovaramo

Bio je bled. Delovao je uplasenije nego ikad... Znoj mu se slivao niz lice...

Viki: Ricardo, šta se desilo, plašiš me! Govori!

Fernanda nije bila sa Viki. Pre nego što je ušao Ricardo, otišla je u svoju sobu

Ricardo: Ljubavi, spremi se za veliko iznenađenje...
Viki: O čemu se radi, stvarno me plašiš...
Ricardo: Danas sam saznao nešto što će nam zauvek promeniti živote!
Viki: Šta, o čemu se radi? Pričaj!
Ricardo: Išao sam jutros da svedočim... Šta misliš kome? Kome se to sudi?
Viki: Ne znam...
Ricardo: Moj otac! Zamisli, napokon je dolijao!
Viki: Ne mogu da verujem... (nasmejala se i kao da je osetila neko olakšanje)
Ricardo: Nego poenta priče je ta da sam tamo saznao da nas je svih ovih godina moj otac obmanjivao... (potom je zaćutao i pogledao u Viki).....Viki, ljubavi moja, naš sin je živ!

Viki je iznenadjeno pogledala u Ricarda...

Viki (tiho): Molim... Ricardo, da li si svestan šta si upravo rekao?
Ricardo: Jesam, ljubavi, sin nam je živ. I moja majka! Moj otac nas je obmanuo.. Ne znam šta je hteo da postigne time da nas radzvoji, ali ovo je istina što ti pričam!
Viki je zaplakala!
Ricardo je zagrlio..
Viki: Ne mogu da verujem... Gospode!
Ricardo: Ni ja ljubavi... kad sam ušao u sudnicu, prvo što sam ugledao je bila moja majka... Ljubavi
Viki se otima iz Ricardovog zagrljaja i ustaje
Viki: Gde je, gde je on?
Ricardo: Oduvek je bio kod moje majke! Ona ga je odgajila
Viki: Vodi me Ricardo da ga vidim, da mu kažem da sam njegova majka..Da ga molim da mi oprosti ...potom je pala na kolena i gorko zaplakala

Ricardo joj je prišao...

Ricardo: Nemoj tako ljubavi,nema on šta nama da oprosti, i mi smo, kao i on žrtve moj blesavog oca...Nego ti nisam sve rekao...
Viki: Šta ima još
RIcardo: Ima to da poznajemo našeg sina... Nećeš verovati kad ti kažem ko je naš sin
Viki: Ko...Reci Ricardo, ko je naš sin
Ricardo: Onaj Dijego Fernandez što studira na Ekonomskom Fakuletu. Onaj momak zbog koga se ti stalno uznemiriš kad ga vidiš. Onaj genije na našem fakuletu, koji ima najbolje ocene... Onaj matematičar što je pobedio na takmičenju koje se održavalo ovde i kad smo ti i ja prisustvovali, kada si i tamo zaplakala.. Onaj pevač što sam ćerku vodio da ga sluša....
Viki: Znala sam.... Uvek sam osećala da između tog momka i mene ima neka veza... Nije me samo ime uznemiravalo... imalo je tu još nečega...Ricardo, vodi me kod tvoje majke da ga vidim..molim te....

U SLEDEĆOJ EPKI I DIJEGO ĆE SAZNATI ZA RODITELJE. KAKO ĆE REAGOVATI? ŠTA ĆE TO SEBASTIJAN DA URADI.. DA LI ĆE USPETI DA POBEGNE?

ne propustite predposlednju epizodu

Cela epizoda je veoma emotivna i potresna.....
Konacno da i oni budu srecni, jer su zasluzili, nakon svega.....
Treba da budu zahvalni Eleni (a bice, naravno, jer su i oni zrtve), posto je odgajila Diega i sve sto je postao, to je zahvaljujuci njoj, koja mu je zamenila roditelje i trudila se da mu nista nikad ne fali, kao i Santjago. Bas mi se svidja njena uloga. I drago mi je da ce Diego da upozna svoje roditelje, to je nesto najlepse od svegau zivotu, taj susret ce sigurno biti veoma potresan..... :: :XZC:
Nece ti biti lako to da pises.....heh....

A sto se tice Sebastiana, pretpostavljao sam da ce nesto da uradi....Takvi se ne predaju tako lako. Ali ovog puta on ce biti pobedjen od strane VyR i Aurelije i Elene....

Quote :

Nece ti biti lako to da pises.....heh....

Moram da ti priznam da si u pravu.... Bice to veliki sok za Dijega... Sledeća epka će biti još emotivnija...

Pa kazem jer sam i ja tako imao da pisem slicne scene u svojoj noveli, pa razumem....
Ali po tim scenama se i novela pamti, kao i neka knjiga sto se pamti, ili serija....

SEDAMDESET PETA EPIZODA



Viki je bila očajna... Ricardo nije uspevao da je smiri

Ricardo: Ljubavi, smiri se... nemoj da si takva...
Viki: Ne mogu, Ricardo, shvati, sin nam je oduvek bio živ!
Ricardo: treba da budeš srećna što je živ i što će uskoro biti sa nama! Daj nasmeši se, ajde...

U tom trenutku je neko zvonio na vrata. Bili su to Rigoberto i Valerija...

Ricardo je otvorio vrata...Viki je brisala suze

Rigoberto: Šta se dogadja! (potom je pogledao u Ricarda)
Ricardo: Saznali smo strašnu istinu!
Valerija: Kćeri, šta se desilo, pričaj... plašiš me!
Viki: Mama, sin nam je živ!

Valerija je začuđeno pogledala ćerku.

Rigoberto: Štaaa? Nemoguće
Ricardo: Onaj monstrum od moga oca je za sve kriv! Ubedio me je, pre 17 godina da su mi majka i sin mrtvi, a danas saznajem da nije tako!
Valerija se zaplakala....
Valerija (prilazi Viki i grli je): Dušo moja....u šoku sam...

Rigoberto je počeo da viče...

Rigoberto: Šta više hoće taj monstrum? Dobio je šta je hteo, pa dokle više?
Ricardo: Upropastio mi je život! Posaraću se da ostane u zatvoru mnogo godina!

Fernanda je čula viku iz druge prostorije

Fernanda: Šta se događa?

Ricardo i Viki su se pogledali..

Viki: Ništa dušo, idi nastavi da se igraš
Fernanda: Mama plakala si
Viki: Idi da se igraš, kasnije ćemo o nečemu da razgovaramo...
Fernanda: Dobro mama!

S druge strane

Dijego je došao kući...

Dijego: Bako stigao sam, ali samo na pet minuta, vraćam se kod devojke da učimo zajedno.. Imam sutra ispit
Elena: U redu, kad se vraćaš?
Dijego: Kasno, posle ću verovatno izaći u grad sa Paulom...
Elena je ćutala... Na njenom licu videla se uznemirenost...
Dijego: Bako, nešto nije u redu?
Elena je pogledala unuka... ''U redu je'', što pitaš
Dijego: Deluješ mi zabrinuto
Elena: Ma čini ti se....

Posle nekoliko minuta, Dijego je otišao...

Rigoberto i Valerija su odlučili da ostanu sa Fernandom, dok Viki i Ricardo budu bili kod Elene...

Viki: Hajdemo Ricardo...

Krenuli su... Viki je, neprestano u kolima plakala... Sve te stare rane, koje su godinama donekle zacelile, opet su se otvorile... Svi ti teški preživljeni trenuci opet su joj bili pred očima.. Setila se pozara i sina u vatrenoj stihiji. Setila se najtežih trenutaka kada je patila za navodno mrtvim sinom. Osećala se kao da je zalutala na ovaj svet, kao da joj je, rodjenjem, određeno da bude nesrećna... Roditelji su uspeli jedva da je izvuku iz tog teškog stanja...

Ricardo je ćutao... I u njemu je bila oluja... U tim trenucima preživljavao je isto što i Viki. Setio se najvećeg udarca u životu, trenutka kada mu je saopšteno da su mu majka i sin mrtvi...Taj udarac bacio ga je u krevet u kome je proveo nedeljama, u potpunoj samoći, tišini....

NEŠTO KASNIJE

Ricardo i Viki su stigli...Viki je drhtala... Jedva je koračala....

Ricardo je ušao u kuću...

Ricardo: Mama
Elena: Sine (opet su se zagrilili)

Ricardo: Mama, ovo je Viki.. Znaš je!
Elena se nasmejala...

Elena: Vaša ljubav je bila sudjena.. Uprkos svim preprekama, ostali ste zajedno! Drago mi je zbog vas!
Ricardo: Mama, ovaj..... gde je Dijego?
Elena: Sad ispred vas ode kod devojke imaju sutra ispit, tako reče
Viki: Da, kod mene ispit, odnosno ispit iz mog predmeta
Ricardo: Šta, ima devojku?
Elena: Naravno, veliki je on momak... (smeje se)
Viki: Hoću da vidim njegove slike, pokažite mi...

Elena je uzela album i dala Viki. U njemu su bile poredjane slike hronoloski... Samo su nedostaljale slike DIjega sa Ricardom.. Sebastijan se potrudio da ih uništi...

s druge strane

U Sebastijanovu ćeliju došli su lekari...Sebastijan se pravio da je u nesvesti... Lekari, pošto su videli modrice po telu su pomislili da je pretučen.. Odmah su ga, uz odobrenje, prebacili u bolnicu...

Sebastjian ( u sebi): Sve se odvija prema planu....

NEŠTO KASNIJE...

Dijego je spremao ispit sa svojom devojkom...

Dijego: Hartije od vrednosti predstavljaju dokumente kojima se obećava isplata novca, kamate, zarade ili dividende. To su one hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja od od.... ma beži, ovo dosadno... (baca knjigu i prilazi Paoli)...
Paola: Dijego...

Medjutim, Dijego joj nije dao da završi rečenicu.. Poljubio ju je...

Paola: Dijego, kad ćemo da učimo, imamo ispit sutra..
Dijego: Ima vremena (nastavlja da je ljubi)....

NEŠTO KASNIJE

Viki: Ništa nemojte da govorite istinu Dijegu, sutra ima ispit, pa ćemo mi navratiti uveče, kad on bude bio tu...
Elena: U redu...

SUTRADAN

Dijego je ustao ranije...

Elena: Kad se vraćaš...
Dijego: Predveče, posle fakulteta idem u studio, završavamo album
ELena: Dobro, ali da dodješ kući... Znaš.... (zaćutala je)
Dijego: Bako šta se dešava, zašto si tako čudna od juče
Elena: Rećiću ti, ali večeras kad dodješ... Ne zaboravi da budeš kući, bitno je..jako je bitno!
Dijego: U redu bako...

Dijego odlazi na fakultet

NEŠTO KASNIJE....

Studenti sedaju u amfiteatar... Ricardo i Viki su dežurni na ispitu...

Ricardo: Dok vas ja budem prozivao, koleginica će da podeli testove...
Ricardo počinje da proziva... Paola Borhes (Dijegova devojka), Maria Jodis, Amador Felicis, Dijego Fernandez... (nakon što je pročitao Dijegovo ime, podigao je glavu... Dijego je potvrdio prisutnost....

Viki se okrenula ka njemu i pogledala ga je... Usne su joj zadrhtale, a suze samo što nisu krenule niz lice.. Jedva je uspela da se suzdrži...

Ricardo, pošto je pročitao imena, označio je početak ispita...

Ricardo je neprestano gledao u sina... Viki se borila sa osećanjima.... Ricardo bi se povremeno okrenuo prema Viki i tužno je pogledao....

NEKOLIKO SATI KASNIJE

Sebastijan je smešten u bolnicu... Pažljivo je čekao trenutak nepažnje lekara....
Ubrzo je taj trenutak došao... Doktorka je otišla da obiđe pacijenta, a čuvara nije bilo napolju... Sebatijan je oprezno izašao, osvrćući se sa strane.... Uspeo je da izađe iz bolnice...

UVEČE

Viki i Ricardo su predveče došli kod Elene... Očekivao se dolazak Dijega...

Posle nekoliko minuta i Dijego je stigao

Dijego: Bako, stigao sam u dogovoreni termin (smeje se)

Ušao je u sobu i ugledao Viki i Ricarda. Iznenadio se. Nije mu bilo jasno odkud profesori tu...

Dijego (uplašeno): Dobro veče

Elena: Hajde ostavi gitaru u sobu i dodji ovde da razgovaramo...

Dijego je otišao u sobu da ostavi gitaru i da se presvuče...

Dijego je došao u sobu...

Elena: Vidi sine, verovatno si iznenadjen... Ovo su tvoji profesori na fakultetu.. Jel tako?
Dijego: Da....
Elena: Ovaj... Sećaš li se šta sam ti davno govorila za roditelje
Dijego: da, sećam se, ali kakve veze imaju oni s njima
Elena: Pa... (gleda u Ricarda i Viki koja se već spremala da zaplače)... Sine, njih dvoje su tvoji pravi roditelji!

Dijego je ustao... Viki je počela da plače...

Dijego: Moji roditelji? ALi bako... rekla si da su mrtvi...
Elena: Nisu mrtvi, i to sam juče saznala, sedi da ti ispričam kako se to desilo..

Dijego je zbunjeno gledao čas u Viki koja nije prestajala da plače, čas u Ricarda koji je uspevao da zadrži suze, čas u Elenu, koja je takodje plakala...

Dijego: Ne, to nije istina...

Krenuo je da izadje... U tom trenutku na vratima se pojavio Sebastijan...

Sebastijan: Dobro veče porodico!

U SLEDEĆOJ, POSLEDNJOJ EPIZODI, SAZNAĆETE ŠTA ĆE TO SEBASTIJAN DA URADI? DA LI ĆE PONOVO POKUŠATI DA NAUDI PORODICI?

ne propustite poslednju epizodu

Ekstra je novela, svaka cast!!!

JOS JEDNA EMOTIVNA I POTRESNA EPIZODA U SVAKOM SVOM DELU. OVO MI SE NAJVISE DOPALO:

Quote :

Sve te stare rane, koje su godinama donekle zacelile, opet su se otvorile... Svi ti teški preživljeni trenuci opet su joj bili pred očima.. Setila se pozara i sina u vatrenoj stihiji. Setila se najtežih trenutaka kada je patila za navodno mrtvim sinom. Osećala se kao da je zalutala na ovaj svet, kao da joj je, rodjenjem, određeno da bude nesrećna... Roditelji su uspeli jedva da je izvuku iz tog teškog stanja...

Quote :

Viki se okrenula ka njemu i pogledala ga je... Usne su joj zadrhtale, a suze samo što nisu krenule niz lice.. Jedva je uspela da se suzdrži...

MNOGO VOLIM KAD NEKO TAKO DETALJNO RAZRADJUJE I PSIHOLOSKU ANALIZU LICNOSTI, SVA NJENA PREZIVLJAVANJA, STRAHOVE, ZELJE...SVAKA CAST, BILO JE OVOGA TOKOM CELE SERIJE.

Quote :

Krenuo je da izadje... U tom trenutku na vratima se pojavio Sebastijan...
Sebastijan: Dobro veče porodico!

Sta reci, jedva cekam narednu epizodu, konacno Sebastianovo propadanje....

Quote :

Elena: Vaša ljubav je bila sudjena.. Uprkos svim preprekama, ostali ste zajedno! Drago mi je zbog vas!

Ova recenica bi mogla biti poruka romana...

SEDAMDESET ŠESTA EPIZODA



Sebastijan je stajao ispred Dijega i začuđeno ga gledao

Sebastijan: Znači, ti si moj unuk!
Dijego je ćutao... Ricardo je ustao i prišao Sebastijanu...

Ricardo: Tatice, mi se to opet srećemo.... Ali će tebi sad tvoj sin da pokaže nešto... (Ricardo ga snažno udara, Sebastijan pada na zemlju... Ricardo ga vuče da ustane....

Ricardo: Ovaj prvi udarac ti je za to što si maltretirao majku... (Sebastijan se podiže,a Ricardo ga opet udara. Sebastijan opet pada)... OvaJ drugi udarac ti je zato što si mi upropastio život odvojivši me od Viki, dugo nisam znao njoj... A treći najjači udarac (Sebastijan ga podiže i snažno udara, ovaj pada opet na zemlju) je što si me odvojio od sina i majke.... TOliko godina sam verovao da su mrtvi... (Ricardo ga potom počinje da šutira svom snagom)..

Elena je vrisnula....

Elena: Ricardo, sine, ubićeš ga... Nemoj ,preklinjem te...

Ricardo je sve više besneo... Nije mogao da se kontroliše

Ricardo: Toliko sam se napatio u životu i sve zahvaljujući tebi... Rodjenom sinu sam sada stranac, djubre jedno...Ubiću te sopstvenim rukama.. (Ricardo ga hvata za vrat i počinje da davi

Elena je pokušavala da odvoji Ricarda od Sebastijana... Dijego je posmatrao ovaj obračun... Bio je zbunjen...

Viki: Ricardo, pusti ga, zar ćeš da provedeš u zatvoru tolike godine zbog njega? Opet ćeš dozvoliti da nas radzvoji..Pusti ga....

Ricardo ga je pustio... Sebastijan je ležao na zemlji. Usta su mu bila krvava od udaraca....

Ricardo: Ovog momenta ću da zovem policiju da te vrati odakle si pobegao...

Sebastijan se u tom trenutku podiže.... Iz jakne vadi nož i nasrće na Dijega, koji je stajao u blizini

Sebasijan: Zbog ovoga ćeš sada ostati bez sina.. Udariću te tamo gde najviše boli....

Dijego je jedva zadržavao Sebastijana da ga povredi.... RIcardo je skočio na Sebastijana i pokušavao da spreči oca da povredi Dijega....Uspeo je da stane ispred Dijega....

Sebastijan: Ubiću vas sve, zaklaću vas.... Ionako ću provesti mnogo godina u zatvoru....
Ricardo: NIkog ti nećeš povrediti....

Sebastijan je pokušavao da zabode nož Ricardu u telo... Ricardo ga je jedva zadržavao da ga ne povredi

Sebastijan: Ko mi od vas pridje, ubošću ga nožem.. Ne pokušavajte miliciju da zovnete...

U tom momentu, Dijego prilazi ocu i pokušava da otme nož Sebastijanu... Sebastijan menja pravac i nasrće opet na Dijega...Ricardo ga sprečava u tome i dobija nož u telo...

Elena je vrisnula

Elena: Sine, sine moj....

Ricardo pada.... Sebastijan ostaje da stoji zatečen onim što je uradio....

Ricardo počinje da se trese....

Dijego seda na pod pored Ricarda i počinje da plače: Tata, tatice (grli ga)

Viki je pozvala hitnu pomoć.... Elena je kukala

Elena: Monstrume, šta si ovo uradio? Ubio mi sina.... Kleknula je na pod pored Ricarda i zajaukala

Ricardu je bilo veoma loše....

Dijego: Tatice, jel ti dobro?

Ricardo je zaplakao... Reči koje su upravo izašle iz Dijegovih usta su ga pogodile pravo u srce... Bio je to udarac jači od udarca nožem....

Ricardo: Sine, oprosti mi... Oprosti mi molim te
Dijego: Nemam šta da ti oprostim... Znam sad celu istinu...

Sebastijan je nepomično stajao.... Ni sam nije bio svestan šta je uradio...

Ubrzo je stigla hitna pomoć.... Ricardo je bio u veoma lošem stanju, ali je i dalje davao znake života... Stigla je i policija i uhapsila Sebastijana....

NAKON MESEC DANA

Ricardo se oporavljao u bolnici... Saznanje da mu je sin živ i da ga je nazvao ocem održali su ga u životu...Rana je bila opasna, odmah pored srca, ali na sreću, nije oštećen ni jedan organ...

Aurelija je na sudu zahtevala maksimalnu kaznu za Sebastijana... Uspela je i da obori Sebastijanov testament i ponovo pokrene pitanje podele imovine....

NEKOLIKO DANA KASNIJE

Ricardo je izašao iz bolnice... Dijego je pristao da živi kod roditelja...
Fernanda je bila oduševljena činjenicom da joj je brat pevač, momak koga je nedavno pratila na koncertu i bila oduševljena njegovim pesmama

Fernanda: Ti si moj brat, još ne mogu da verujem
Dijego: Moraš da počneš (smeje se), jer ću da ostanem da živim sa vama

Sebastijanu je pročitana presuda... Osudjen je na maksimalinih 40 godina zatvora...

U medjuvremenu, pronadjeni su još neki Sebastijanovi saučesnici i takodje su uhapšeni... Nikako nisu mogli da se pomire sa činjenicom da su dospeli u zatvor zbog njega, jer ih je Sebastijan sve odao... Zato su rešili da mu zagorčaju život....

NAKON NEKOG VREMENA

Sebastijanov život je iz dana u dan postajao pakao... Svakodevno je dobijao batine... Nekoliko puta su ga čuvari spasavali od sigurne smrti.... Situacija se par dana smirivala, ali nevolje su se nastavljale....Jednog dana, Migel je iskoristio trenutak dok je Sebastijan spavao i ušao u njegovu ćeliju. Uzeo je jastuk i počeo je da ga guši s njim...

Sebastijan: Pusti me..pusti me....

Medjutim Migel nije odustajao.... Sve više je stezao jastuk sve do poslednjeg Sebastijanovog trzaja.... Ujutru su ga čuvari našli mrtog....

NEKOLIKO DANA KASNIJE

Elena ipak, uz veliko protivljenje Ricarda, sahranjuje Sebastijana... Na sahranu mu je došla samo ćerka Kristina, koja je, nakon završetka studija, otišla u Ameriku....Frenk je i dalje izdržavao kaznu u zatvoru...

Podela imovine je završena... Ricardo i Santjago su dobili sve, jer se Aurelija odrekla dela koji je sudskim postupkom, njoj pripao...Ipak je Ricardo insistirao da Aurelija uzme svoj deo i da deci....

Aurelija je, nakon toga, zajedno sa Nicolasom i sinom otputovala u Pariz....

-----------------------------------------------------------------------

NEKOLIKO MESECI KASNIJE

Dijego je objavio svoj prvi album...

Viki i Ricardo su napravili veliko slavlje u kući... Time su hteli da označe novi početak u njihovom životu...

Svi smo mi dospeli u ovozemaljsku baštu koja se zove život. Staze kojima hodamo su različite, prepliću se i razlizaze, mi tečemo kao vreme, radujemo se, smejemo, patimo i bolujemo. Nekima se putevi života ukrste. Rodi se čista, iskrena i istinska ljubav, koja ne može da se slomi. Ona je krhka, ali dovoljno jaka da izdrži sve udarce života. Ta je ljubav zapisana negde u zvezdama i sija na nebu.

Viki i Ricardo su izašli napolje. Gledali su u nebo i tražili svoju zvezdu...

Ricardo: Ona najsjajnija je naša, pogledaj
Viki ga je zagrlila....

Viki: Želim da ti kažem da si onog trenutka kad sam te srela ispred fakulteta u moje srce uneo ljubav i nežnost i dao mi snagu da volim kao nikoga. Tada si mi zapalio srce, nastao je plamen, koji nikada nije i nikada se neće ugasiti

Ricardo: Naša ljubav je sudbina. Pogledaj onu sjajnu zvezdu kako nam se smeši... Tvoja pojava je u moj život donela najlepše osećanje, nešto što mi struji telom i dan danas. U tvojim očima se ogledam, a ti u mom srcu živiš. I živećeš večno!

Nebo je bilo obasjano mesečinom. Ricardo je zaplesao sa Viki i itiho joj pevao:

''Tvoje srce mi treba da živom,
dozvoli mi da postanem njegov gospodar,
da me njegovi otkucaji održavaju u životu.

Dozvoli mi da te zarobim u osećanjima mojim,
da te tu zaključam i uvek čuvam,
jer ti živiš u meni i niko me te ne može uzeti

Tvoje oči mi trebaju da se izgubim u njima
da plačem kada si daleko od mene
da kad ih zatvorim, opet vidim tebe.......


KRAJ




U WEB NOVELI, ZNAČAJNU ULOGU IMALI SU SLEDEĆI GLUMCI:

Moj prvi utisak nakon citanja zadnje epizode.
WOOW!!! :OIUU:

Nije me toliko iznenadio sam kraj, nego nacin na koji si ti to opisala, fenomenalno, pocevsi od ovog dijaloga:

Quote :

Ricardo: Ona najsjajnija je naša, pogledaj
Viki ga je zagrlila....

Viki: Želim da ti kažem da si onog trenutka kad sam te srela ispred fakulteta u moje srce uneo ljubav i nežnost i dao mi snagu da volim kao nikoga. Tada si mi zapalio srce, nastao je plamen, koji nikada nije i nikada se neće ugasiti

Ricardo: Naša ljubav je sudbina. Pogledaj onu sjajnu zvezdu kako nam se smeši... Tvoja pojava je u moj život donela najlepše osećanje, nešto što mi struji telom i dan danas. U tvojim očima se ogledam, a ti u mom srcu živiš. I živećeš večno!

Bas lep kraj, super sto su ostali zajedno i sto ih niko vise nece rastaviti. U jednom trenutku, kada je Rikardo bio ranjen u borbi sa Sebastianom, pomislio sam da ce se tuzno zavrsiti....ali sam naslov ne govori tako, i super sto je ovako jer volim serije sa srecnim zavrsecima, a postali bi tragicni likovi da su drugacije zavrsili, ali nakon svega sto su preziveli, zaista su zasluzili da budu srecni sa svojom decom!

Sto se tice Sebastiana, svidja mi se njegov zavrsetak, dobro je sto ga nisi ostavila u zivotu, u zatvoru, mada on zasluzuje i gore od smrti....IPak je to premalo za sve sto je ucinio, ali znam da nema drugog resenja. To je zasita jedan od retkih negativaca koji je sposoban da ubije svoje dete i svog unuka.....Takvi su zaista monstrumi!!!!

Sto se tice kompletnog utiska o seriji, nijednu epizodu nisam propustio od samog pocetka emitovanja na SVET-u, pa posle ovde....Mogu samo da kazem da mi je bilo zadovoljstvo sto sam citao ovu novelu i da ti cestitam na zavrsenoj web noveli, jer znam koliko je velik uspeh kad se jedno tako lepo delo zavrsi. Takodje mi je drago sto je ugledalo svetlost dana, sto si se usudila da ga objavis i podelis ta lepa desavanja i utiske sa nama....

Na neki nacin se radujem sto se zavrsila, jer produzavanje, gomilanje likova i nepotrebni dogadjaji lose uticu na kvalitet sa jedne strane, a tvoja ima epizoda tacno koliko treba, ni previse, ni premalo. I drago mi je zbog tebe, jer kao sto rekoh, veliki je to uspeh i zasluzuje sve pohvale. Medjutim, na neki nacin, zao mi je sto se zavrsila, jer sam bas navikao na nju, na likove i iscekivanje nastavaka epizoda.....Bice mi dosta cudno bez ove novele, koja ce svakako obeleziti ovaj podofrum svojim kvalitetnim sadrzajem od jednog talentovanog autora! Necemo dozvoliti da tema padne.....naravno.

Od likova, uvek su mi najbolji bili VyR, zatim Aurelija, Elena i Sebastian kao odlican negativac. Glumacka postava je takodje super, pocevsi od glavnog para.

Lep je jako i video onaj na kraju, lepa pesma, slike....ali mnogo tuzno, jer je sve proslo.

I za kraj, ono najlepse:

Quote :

''Tvoje srce mi treba da živom,
dozvoli mi da postanem njegov gospodar,
da me njegovi otkucaji održavaju u životu.

Dozvoli mi da te zarobim u osećanjima mojim,
da te tu zaključam i uvek čuvam,
jer ti živiš u meni i niko me te ne može uzeti

Tvoje oči mi trebaju da se izgubim u njima
da plačem kada si daleko od mene
da kad ih zatvorim, opet vidim tebe.......

Odlicni su, jel si ih ti pisala ? Volim kombinaciju pesma-roman, a iz ovih stihova zaista se moze procitati poruka novele.

Auuuu, ovim postom obaram sve rekorde, pa najduzi je do sad.....

:OIUU:

Hvala i tebi Danijele i svim ostalima koji su čitali moju novelu!

Drago mi je što sam na ovom forumu napisala novelu do kraja, što nisam odustala.... I meni će biti neobično da ne pišem više, ali kao što kažeš, završila se baš kad treba (roman je sadržao još neke detalje, između ostalog, imao je dosta opisa, poput ovoga na kraju epizode, opisa psiholoških stanja ličnosti, ali nisam ubacivala ništa od toga jer bi to zaista bilo previše za jednu novelu).

Quote :

Odlicni su, jel si ih ti pisala ? Volim kombinaciju pesma-roman, a iz ovih stihova zaista se moze procitati poruka novele.

Da, jesu moji stihovi.. Pisala sam ih pre nekoliko godina, dok sam i pesme pisala.... I ja takodje volim kombinaciju pesma-roman (ima i toga u romanu), ali sam ovde ubacila samo na kraju stih...


JOS JEDNOM SE ZAHVALJUJEM SVIM ČITAOCIMA KOJI SU DO KRAJA OSTALI UZ MOJU NOVELU!

E Snoopy ovo deluje tuzno..... :: ali zaista...Necemo prestati ovde da komentarisemo....smisli nesto.....hehe......Tvoji utisci o seriji

heheh i meni je veoma cudno, jer sam dva meseca pisala novelu ovde (jedino da nastavim novelu hahahahah ...salim se naravno... ...)

S obzirom da sam novelu pisala u ''sitne sate'', kad sam najumornija, a da pri tom nisam koristila recenice iz romana, vec sam se vodila samo radnjom, zadovoljna sam... Možda sam čitaoce uskratila za neke delove koji se pominju u romanu, ali da sam sve pisala, novela bi izgubila na kvalitetu. Nadam se da nisam pokvarila utisak onim ''letom'' s godinama, ali u tom delu (koji nisam objavila) najviše je bilo opisa, pre svega Vikinog i Ricardovog stanja, Vikinog straha, strepnji, slutnje, Ricardovih pokušaja da se pomiri sa Viki, ali jednostavno bi taj deo bio suvišan i dosadan da čitanje... Nisam pogrešila što nisam to objavila....

Što se likova tiče, na mene je Sebastijan ostavio najveći utisak. Pre svega zbog svoje surovosti, nemarnosti, sebičnosti i ljubavi prema materijalnim stvarima... Nekad se zaista pitam, postoji li ovakav čovek? Ricardo i Viki su mnogo propatili, ali ipak, sad kad su našli sina, imaju prilike da potpuno uživaju....

Imala sam neku ideju da u svojoj novoj noveli stavim Dijega kao glavnog glumca i pišem o njemu, ali sam odustala. Smatram da ne bih trebala, da kao neki (a prepoznaćeš koji ) objavljujem nastavke...

Quote :

ali jednostavno bi taj deo bio suvišan i dosadan da čitanje... Nisam pogrešila što nisam to objavila....

Ne verujem da bi bilo dosadno, meni je zao sto nisam imao prilike procitati tvoj roman, a ti delovi su meni super....Sto se tice leta u godinama, nije smetalo, naravno, pa bolje je nekad i to nego razvlacenje radnje...

Sto se tice nastavka, mislim da nije potrebno....Bolje ti je onda pisati novu web novelu, nego nastavljati ovu, jer ovo je nekako celina za sebe...a i u telenovelama, nastavci nikad ne urode plodom, secas se la usurpadore, pa la madrastra, pa rebelde, pa ccea.....

Baš pre neki dan sam tražila u starom kompu roman i nisam ga nasla, a imam roman u štampanoj formi. Morala bih to opet da prekucavam, s obzirom da nemam skener... Nije mi problem da ti, kad prekucam, pošaljem i roman da pročitaš, ako želiš...

Quote :

Sto se tice nastavka, mislim da nije
potrebno....Bolje ti je onda pisati novu web novelu, nego nastavljati
ovu, jer ovo je nekako celina za sebe...a i u telenovelama, nastavci
nikad ne urode plodom, secas se la usurpadore, pa la madrastra, pa
rebelde, pa ccea.....

da, nisam ni misllila na nastavak ove novele, već na novu novelu, gde bi Dijego bio glavni glumac (imam osmišljenu radnju), ali pošto bi se pominjali i neki glumci iz ove novele, to bi svakako nekome ličilo na nastavak iako radnja novele ne bi počela tamo gde se ova novela završila... Mislim da me razumeš šta hoću reći?

Razumem te. Pa ne znam, na tebi je da odlucis, ako nameravas bilo sta da pises u skorije vreme. A sto se romana tice, ja bih voleo da procitam, ali nije bas zgodno tebi kucati, to je tesko i naporno....Zaista ne bih da te opterecujem na taj nacin, pokusaj pretraziti jos jednom komp...

Ne znam da li ću pisati nešto u skorije vreme (iako sam navikla da u ovo doba kuckam heheh možda kasnije objavim nešto novo... Videću....

Što se tiče romana,moguće je da mi je jednom, prilikom reinstalacije, obrisan deo hard diska i sa njim i roman, a najjace je sto sam tek pre neki dan otkrila da mi, pored romana, fale i još neki podaci

Nije mi problem da otkucam, dovoljno mi je jedan dan da sednem i da prekucam, nije naporno s obzirom da sam u školi naučila brzo kucanje heheh

Kad budes bila slobodna, kad stignes ti probaj otkucati....

čim mi prodju ove obaveze, otkucaću i poslaću ti....

Entrada za novelu

Prelepa entrada, ostao sam bez reci koliko je dobra. Svaka cast!