Begunci od sudbine

Subject: Re: Begunci od sudbine Mon 30 Apr 2012 - 17:29

Procitaj koju epizodu pa ces videti da nemaju bas nikakve slicnosti ni u cemu. Malo procitaj i videces, procitaj koju epizodu u aztekinoj noveli se ne pojavljuu ruskinje niti ovi zlocini, one su tamo stvarno ubijale ovde ne i sve tako prvo procitaj pa sudi

Da li je neko cita jucerasnju epku?

**TVNovele Kralj/ica** Broj postova : 16445

Super je

Subject: Re: Begunci od sudbine Tue 1 May 2012 - 4:45

Epizoda 4.

Hose Andres: Majko, kako da se oženim devojkom koju sam sada prvi put video?
Viktorija: Lepo, nema tu šta da se čeka, vidi se da se volite.
Himena: Tako je, ja mladog Andresa prosto obožavam.
Hose Andres: Himena, ja...
Viktorija: Sutra ćemo nas dve ići da kupimo venčanicu.
Himena: Ja ću sa svojommajkom ići po prstenje.
Viktorija: Može, ja ću sa Benitom da se dogovaram oko hrane i pića, i uzeću muziku kao i mesto gde će se održavati svadba.
Himena: Odlično je, još da...
Hose Andres: Dosta! Dosta više! Neće biti nikakve svadbe, rekao sam ne želim da se ženim!
Viktorija: Ali sine...
Hose Andres: Nema šta, mislićeš da sam razmaženo derište, ali ne, neću se ženiti. Himena ti si lepa, ali prosto nisi za mene.
Himena: Razumem te.
Viktorija: O ovome ćemo tek razgovarati, neće ostati na ovome. Vidimo se Himena.
Himena: Doviđenja gospođo.
U ćeliji devojke finaliziraju plan za beg.
Roksana: Dakle ti si nabavila stražarske uniforme koje ćemo uzeti. Pobeći ćemo uveče kada niko ne gleda. Izaći ćemo preko puta ograde. Ako nas neko pita nešto reći ćemo da nas je upravnik poslao do prodavnice.
Maria: A šta ako nastave da zapitkuju? Святый Боже, a ako nas otrkiju? Posle ćemo završiti u tamnici.
Aleksandra: Maria, uvek si bila hrabra, bolje da probamo nego da ovde više živimo. Čim padne noć oblačimo uniforme i bežimo. Dogovoreno?
Maria: Dogovreno. Господь Бог позволил нам на помощь.
Hose Andres i Viktorija stižu na imanje Del Toro. Andres je vidno uznemiren i u kuću ulazi vikom.
Hose Andres: Zašto? Zašto se uvek mešaš u moj život?
Viktorija: Zato, što moram, moraš se skrasiti imaš već 28 godina. Moraš shvatiti, svi u selu nas ogovaraju zbog tebe, shvataš li ti to? Shvataš?
Hose Andres: Baš me briga za druge, neka pričaju šta žele. Oženiću se kad hoću!
Benita: Kakva je to vika? Hose Andres, stigao si?
Viktorija: Ti se ne mešaj, matoro njuškalo!
Hose Andres: Dosta majko, dosta, kako možeš svima da se mešaš u život. Ponašaš se prema Beniti kao prema najgorem neprijatelju! Majko, shvati nešto ljudi su samostalni ne možeš im uređivati život. Shvati već jednom!
Viktorija: Sine, idi spavati, sutra je novi dan, nemoj se kajati za ovo danas.
Benita: Hoće li mi neko reći o čemu se ovde radi?
Hose Andres: Radi se o tome da je moja majka htela da me oženi Himenom, bez mog znanja. Sve je dogovarala ko zna od kad.
Benita: Viktorija, dete, dokle više?
Viktorija: Rekla sam ti da se ne mešaš!
Hose Andres: Ovo je nemoguće idem u svoju sobu.
Viktorija: Vidiš šta si napravila, matoro njuškalo?
Benita: Dete moje, ovog puta si preterala. Kako možeš da mu ugovaraš brak.
Viktorija: Idi u kuhinju smesta!
Benita: Nadam se da će ti Bog oprostiti.
Benita odlazi u kuhinju. Kaluđerice konačno kreću na put za Arubu.
Nataša: Sestre, idemo, Bog neka nas prosvetli.
Ekatarina: Da, sestro. Krećemo.
Marija: Imam neki čudni predosećaj ne znam koji, ali mislim da će se nešto desiti.
Biskup: Srećan put, čuvajte se, prosvetlite te devojke. U ime oca, sina i duha svetoga sada u vjek i vjekova. Amin.
Sve tri: Amin.
Ulaze u crkveni automobil, kojim upravlja jedan meštanin. Noć je pala devojke se pripremaju i beže.
Roksana: Svi su zaspali, dajte uniforme.
Aleksandra: Evo. Hajde oblačite se. Maria, zašto se ne oblačiš?
Maria: Strah me je, ne želim umreti.
Roksana: Ili ćeš umreti u Begu ili ćeš umreti u ćeliji. Biraj.
Maria: Dobro, evo idem.
Roksana: E tako, ne stoje nam loše uniforme.
Prilazi rešetkama i otvara ih.
Aleksandra: Tiše čuće nas Prisila.
Maria: Просветите, Господе нашем. Jezik pregrizla.
Roksana: Idemo.
Sigurnim koracima napuštaju sobu sa ćelijama. Ulaze u hodnik, a zatim kao u filmovima stižu do glavnih vrata, gde čuvarka spava. Devojke govore tihim glasom.
Maria: Šta ćemo sad?
Roksana: Ništa uzećemo ključeve.
Maria: Koja će od nas?
Roksana: Ja!
Strpljivim i laganim rukama, Roksana uzima ključeve i otključava vrata.
Aleksandra: Vazduh, konačno.
Maria: Još uvek nismo pobegle, i dalje smo u rešetkama.
Roksana: Maria, molim te. Pobeći ćemo.
Tuksla, Gutjerez, 1000 kilometara odatle
Hose Andres sedi u svojoj sobi na kompjuteru i čita o Rusiji.
Hose Andres( u sebi): Zašto li je toliko volim? Nažalost nisam mnogo išao tamo, ali ipak kao da me nešto veže za tu zemlju. Da nisu moji koreni odatle? Da nije moj otac iz Rusije? Ovog trenutka ću pitati majku.
Odlazi do Viktorijine sobe.
Hose Andres: Mama, mama, probudi se.
Viktorija: Šta je bilo, sine? Kasno je.
Hose Andres: Znam, možda će ti zvučati ludo ovo što ću te pitati ali opet moram znati. Da nije moj otac iz Rusije?
Viktorija: Kakvo pitanje to postavljaš? Dosadio si sa tim Rusima. Tvoj otac je čist Meksikanac, rođen je u Gvadalahari dobro znaš, nemoj me to pitati.
Hose Andres: Hvala, samo sam to morao znati. Laku noć.
Viktorija: Nema na čemu, sine. Laku noć.
Sa druge strane, devojke polako napuštaju dvorište i stižu do ograde koju moraju otvoriti.
Maria: Спаси меня, что же нам теперь делать? Šta ćemo sad raditi?
Roksana: Ništa, otvorićemo kapiju, ali Aleksandra odi do stražara i uzmi ključ sa oznakom "1- dvorište" to je za ovu kapiju. Znam po tome jer sam pokušavala već bežati.
Aleksandra: Zašto ja?
Roksana: Hajde, učini i ti nešto.
Aleksandra: (davež) U redu.
Polako stiže do stražara i uzima ključ.
Aleksandra: Evo, uzela sam jer taj?
Roksana: Jeste.
Maria: Еще немного, я надеюсь, мы добьемся успеха. Nadam se da će upaliti.
Roksana: Mora.
Stražar sa prozornika ugleda devojke kako otključavaju bravu.
Stražar Maksimilijano: Hej, šta to pokušavate!?
Glumili
Andrea Marti- Maria
Maite Perroni- Aleksandra
Anette Michel- Roksana
Fernando Colunga- Hose Andres
Viktorija- Lupita Ferer
Ljudmila- Marlene Favela
Marija- Marija Sorte
Ektarina- Erika Buenfil
Nataša- Margarita Maganja
Ivan- Rohelio Gera
Prisila- Žaklin Andere
Upravnik- Horhe Ortiz de Pinedo
Benita- Ana Martin
Himena- Ana Layevska
Stražar na svetioniku- Huan Pablo Raba
Produkcija: L production 2012.
Kraj 4. epizode

**TVNovele Novi član** Broj postova : 291

Izvini al veći deo sinopsisa je identičan... To sam i rekao, epizode nisam spominjao. U Aztecinoj seriji isto njih tri beže iz zatvora, isto zazuzimaju mesta monahinja koje su doživele nesreću, i šta više serija se isto zove.

Ideju si očigledno ukrao odatle, a logično je da scenario ne može biti potpuno isti.

Subject: Re: Begunci od sudbine Tue 1 May 2012 - 7:44

Ja sam procitala thumbup

i svidja mi se.... thumbup

Bas mi je drago sto sam cula da ima slicna serija

Moram da bacim oko haha

Subject: Re: Begunci od sudbine Wed 2 May 2012 - 5:42

Epizoda 5.

Maksimilijano: Odgovorite šta to radite?
Roksana: Maks, upravnik nas je poslao da odemo do prodavnice. Kaže trebaju mu "muške stvari", znaš i sam kakav je.
Maksimilijano: Aha, tako znači. Dobro idite onda, nema razloga da se šunjate.
Roksana: Morali smo, da ne bi videle zatvorenice da nismo tu i iskoristile tu priliku da pobegnemo.
Maksimilijano: Dobro, ja ću Vam otvoriti kapiju.
Maria: Отец, благодарю вас.
Aleksandra: Da, Maria, izvukli smo se.
Roksana: Idemo, sada da, slobodne kao vetar.
Aleksandra: Konačno.
Napuštajući zatvor devojke lagano kreću da trče. Sa druge strane časne sestre doživljavaju strašnu nesreću, gde sve tri umiru. Ne znajući kuda će, devojke kreću autoputem za Tukslu.
Maria: Šta ćemo tamo sada?
Roksana: Veruj mi da ni ja ne znam, ali moramo negde krenuti. Bitno je da smo slobodne. Budući da je noć sigurno još nisu primetili da smo pobegle.
Aleksandra: Nadam se, hvala Bogu pa smo uspele.
Himena ide svojoj kući i razmišlja o Andresu.
Himena u sebi: Hose Andres, ljubavi moja, bićeš moj po svaku cenu, moram spasiti porodicu bankrota. Sam znaš da su ostali bez ičega, ja sam ta koja ih mora izvući, a ti si idealna prilika. Bićeš moj po svaku cenu.
Devojke nailaze na slupan automobil.
Maria: Спаси меня, Господи. Šta je ovo?
Roksana: Leševi...
Aleksandra: Leševi časnih sestara.
Roksana: Ovo je odlična prilika, imam predobru misao.
Maria: Jadnice, Božije sluge, a tako da završe, sigurno su krenule ka zatvoru, vidite da su imale hranu i odeću, sigurno je to bilo nama namenjeno. Kako tužna sudbina.
Roksana: Maria, batali to ne zaboravi da smo u begu. Ovako, uzećemo mantije časnih sestara, budući da nisu ukaljane i obući ćemo ih. Sigurno su iz Tuksle, otići ćemo tamo i predstavićemo se kao časne sestre.
Aleksandra: Odlična ideja, niko nas neće prepoznati, a niko nas ne sme taći jer smo časne sestre.
Roksana: U pravo tako.
Maria: Stanite, stanite, kako možete da skinete mrtve osobe? To je ne humano.
Roksana: Maria, moramo, shvati, bez novca smo, bez slobode moramo se nekako izvući.
Maria: U redu, ako moramo.
Aleksandra: Stopiraćemo, valjda će nas neko odvesti.
Roksana: U pravo tako.
Devojke su hodale i hodale do same zore dok ih neko nije pokupio. Naime, pokupio ih je kamiondzija.
Kamiondzija Ćabel: Upadajte, nažalost nemamo bolje mesto, moraćete sa svinjama.
Maria: U redu je, hvala Vam.
Roksana: Nije u redu, smrdićemo na kilometar, a novu odoru nemamo.
Aleksandra: Hvala Bogu, on će nas odvesti u Tukslu.
Maria: Sada sigurno znaju da smo nestali...
Aruba, nekoliko kilometara odatle
Prisila prilazi ćeliji bivših zatvorenica.
Prisila: Ajmo, devojke buđenje, nikad ovoliko dugo niste spavale. Imate posla, Roksana ti trebaš ribati tolete. Rekoh ustajte!
Prilazi ćeliji i otvara je, shvata da su devojke pobegle.
Prisila: Proklete bile, male barakude, videćete ko sam ja. Uzbuna, uzbuna!!! Devojke iz ćelije 118 su pobegle. Uzbuna!
Maksimilijano: Prisila, šta se desilo?
Prisila: Pobegle su, sve tri su pobegle.
Maksimilijano: Ne mogu verovati...
Priseća se sinoćnog prizora.
Prisila: Moramo ih naći, verovatno su u blizini nisu mogli daleko da odu peške, nikako nisu mogli!
Tuksla, Gutjerez, 1000 kilometara odatle
Hose Andres i Viktorija razgovaraju.
Hose Andres: Dobro Jutro, majko.
Viktorija: Jutro, sine. Kako si jutros?
Hose Andres: Odlično, znaš da je za nekoliko dana godišnjica naše firme i da ćemo za tu priliku da napravimo vašar.
Viktorija: Vašar?
Hose Andres: Da, kao svake godine što radimo, biće plesa, igre, zabave sve u čast naše firme.
Viktorija: Glupost, već deset godina obeležavaš jedan te isti dan i hraniš zadnjice onim alavim ljudima.
Hose Andres: Nećemo opet, majko. To je tradicija koju ne planiram prekinuti i moja deca i moji unuci će nastaviti tu tradiciju. To je tradicija "Del Torovih".
Benita razgovara sa jednom služavkom u kuhinji na hacijendi.
Benita: Dete moje, kad bi ti znala koliko dugo sam ja ovde.
Zuliamita: Koliko, donja?
Benita: Još stari don Adolfo je bio ovde. Znaš, ja ne trebam raditi u kuhinji, ali volim, volim da kuvam da se ljudima to dopadne.
Zuliamita: Kad smo kod kuvanja, odlično kuvate, donja. Najlepša jela pravite.
Benita: Hah, kćeri, hvala, moja mati me je još naučila. Neki kažu da nam koreni dolaze iz Brazila, jednog maleckog seoceta pokraj obale. Kažu da tamo rastu naajbolje banane i da se svake godine izveze preko 1 000 000 tona lepih i sočnih banana za Evropu.
Zuliamita: Stvarno?
Benita: Da, nego, jao, šporet, izgoreće mi pita. Brzo idemo, idemo...
Devojke se i dalje voze, budući da je Tuksla 1000 kilometara udaljena od Arube, trebaće im skoro ceo dan da stignu.
Roksana: Baš sam umorna, a pored ovih svinja teško da ću zaspati.
Aleksandra: Presrećna sam, presrećna, konačno slobodne.
Maria: Da, ali nadam se da naši neće ispaštati zbog toga i da se neće saznati istina koju sve tri dugo krijemo.
Roksana: Meni i da se sazna ne vredi ništa, nego idem ja malo leći.
Himena i Viktorija razgovaraju.
Himena: Zdravo, Viki, kako si danas?
Viktorija: Odlično ti srce?
Himena: Tužno zbog onog juče, kakav cinizam.
Viktorija: Pusti ga, uspećemo ja i ti da ga zavučemo, mora se oženiti tobom. Lepa si, pametna, a između ostalog potičeš iz dobre porodice.
Himena: Da, samo što moji trenutno nisu nešto dobro.
Viktorija: Šta im je?
Himena: Pa, pred bankrotom su.
Viktorija: Ništa strašno, sredićemo mi to, ne brini.
Himena: Nadam se. Viki stiže mi drugarica, idemo u teretanu. Vidimo se.
Viktorija: Pozdrav.
Viktorija nakon spuštene slušalice: "Bankrotirali" hmm, čudno...
Nekoliko sati kasnije
Devojke stižu u Tukslu, Ćabel im to saopštava.
Ćabel: Hajmo devojke, stigli smo. Ovo je naša Tuksla.
Roksana(zeva): Konačno smo stigli.
Aleksandra: Da.
Maria: Žive i zdrave.
Polako izlaze iz kamiona i staju na tlo Tuksle, zemlje koja će im promeniti živote. Nebo kao i katedralu ispred koje su stale gledaju začuđeno.
Roksana, Maria, Aleksandra: Dakle ovo je Tuksla...
GLUMILI
Andrea Marti- Maria
Maite Perroni- Aleksandra
Anette Michel- Roksana
Fernando Colunga- Hose Andres
Viktorija- Lupita Ferer
Ljudmila- Marlene Favela
Marija- Marija Sorte
Ektarina- Erika Buenfil
Nataša- Margarita Maganja
Ivan- Rohelio Gera
Ćabel- Toño Infante
Zuliamita- Melisa Barera
Prisila- Žaklin Andere
Upravnik- Horhe Ortiz de Pinedo
Benita- Ana Martin
Himena- Ana Layevska
Stražar na svetioniku- Huan Pablo Raba
Produkcija: L production 2012.

Subject: Re: Begunci od sudbine Wed 2 May 2012 - 8:57

Guest

Dobro je.