super ...deluje zanimljivo

super. citacu

deluje super,citacu

1. epizoda


Nikada nije volela taj dan, nije ga volela jer je taj dan više nego bilo koji drugi budio sećanje na njenu bolnu prošlost... Prošlost koju bi ona volela da zaboravi, ali to jednostavno nije bilo moguće. Obično bi tog dana ustala rano, obukla se u crno i upitila ka groblju. Tamo bi provela nekih pola sata, isplakala se i razmišljala o svemu što joj se izdešavalo u životu. Tako je bilo i ove godine. Stajala je pored njegovog gorba, dok je crnina koju je nosila privlačila sunce koje je pržilo.

-20 godina... Prošlo je dugih 20 godina od dana kada te je ubila. Znaš, ni dan danas ne razumem zbog čega je to uradila? Šta si joj ti skrivio? Šta se to krije iza tvog ubistva?

Izvadila je maramicu iz džepa sa kojom je obrisala suze.

-Kada si ubijen mislila sam da je to kraj. Osećala sam se bespomoćno. Osećala sam veliku brigu, strepnju... Ne zbog mene same, već zbog dece. Tvoje... Moje... Naše dece. Nije lak osećaj kada znaš da četvoro male dece zavisi od tebe. Uspela sam da ih izvedem na pravi put, tj. mislila sam da sam uspela al onda se desila ona tragedija... Zbog Mirandine nemarnosti i neodgovornosti Leonardo je mrtav.

Ovako je obično svake godine tekao njen „razgovor“ sa pokojnim suprugom. Imala je ona još što šta da mu kaže ali prekinula je njena sestra Rehina koja je upravo došla.

-Rehina otkud ti ovde?!

Nora je na brzinu obrisala suze. Nije volela da je bilo ko gleda kako plače, nije volela da pokazuje svoje slabosti pred drugima.

-Kako misliš otkud ja?! Zar si zaboravila da je Rohelio bio i moj muž?!- rekla je Rehina
-Ne, nisam zaboravila... Mislila sam da si ljuta na njega zbog svega što se izdešavalo. Nisam znala da posećuješ njegov grob.
-Posećujem ga na svaku godišnjicu njegove smrti... I ako me je napustio zbog tebe ipak je on bio otac mog sina.
-Rehina, ja...
-Ne, nemoj da misliš da ti bilo šta prebacujem. Možda je tako zvučalo ali ne, ne zameram ti ništa. Istina je da mi je tada kad se sve to desilo bilo teško ali... Kažu da vreme leči sve, a od tada je prošlo više od 20 godina.
-Sestro, uvek sam...
-Ne, bolje da ne pričamo o tome... Ti nisi kriva za krah Rohelevog i mog braka. Taj brak je od samog starta bio predodredjen na propast. Ti bar znaš kako sam se i zašto udala za njega.
-Svejedno, ipak je on bio tvoj muž. Istina je da u to vreme nismo znale da smo sestre, ali... Ne znam šta da ti kažem... Jednostavno sam se zaljubila u njega, bilo je to jače od mene.

Rebeka je sedela na klupi u zatvorskom dvorištu. Nakon što je popušila cigaru bacila je pikavac na pod i zgazila ga.

-Baš ovako ću da zgazim sve svoje neprijatelje kad izadjem iz zatvora! Baš ovako! Tako se radujem što će taj dan uskoro doći. Moje drage „prijateljice“ ne znate šta vas čeka.

Za to vreme Miranda je u teretani pokušavala da izbaci sav bes iz sebe... Udarala je u džak svom snagom dok na kraju nije pala na s’ nogu. Pritrčala joj je njena drugarica Marisa.

-Jesi li dobro?!
-Ne, nisam dobro... Nikad neću ni biti!
-Šta se sada desilo? Primetila sam čim si došla da si nervozna. Nisam htela ništa da te pitam, pustila sam te da se iskuliraš.
-Šta da ti kažem, opet ista priča kao i uvek... Mama mi nikad neće oprostiti za ono što se desilo sa Leonardom.
-Opet ti je prebacila za to?
-Da... Sinoć smo se posvadjale kao nikada do sada.
-Stvarno ne razumem tvoju mamu. Prema svima je tako dobra, a tebe, svoju rodjenu ćerku već godinama u nazad muči sa tim što se desilo. Kad će konačno shvatiti da ti nisi odgovorna za njegovu smrt!
-Možda i jesam...

Suze su se slivale niz njeno lice. Marisa je snažno zagrlila.

-Smiri se, sve će biti u redu.
-Danas je jedan od onih dana koje bi trebalo da prespavam. Prvo sinoćna svadja sa mamom, a uz sve to danas je godišnjica smrti mog tate.

Nora je došla kući, u dnevnoj sobi je sačekala služavka Margarita.

-Dobro je da si konačno stigla! Zvala sam te na mobilni ali bila si nedostupna.
-Sigurno mi se ispraznila baterija. Šta se desilo?
-Uhapsili su Lukasa.
-Molim?! Zbog čega?! Šta je uradio?!
-Ne znam, ne znam... Samo je zvao iz policijske stanice i rekao mi da ti javim šta se desilo.

Rehina je vozila kola, u mislima je bila ko zna gde. Ispred nje je odjednom izleteo neki čovek, pokušala je da zakoči ali nije uspela. Brzo je izašla iz auta i uplašeno pogledala u čoveka koji je ležao na podu okrenut licem ka podu.

-Odjednom se pojavio... Pokušala sam da zakočim...

U tom trenutku on je podigao glavu i rekao:

-Gospodjo dobro sam, nemojte da se brinete.

Kada ga je ugledala Rehina se veoma iznenadila, nije mogla da veruje koga je i na koji način srele posle toliko godina.

-Roberto, jesi li to ti?!
-Rehina...
-Ne mogu da verujem da se srećemo posle toliko godina... Zamalo da te ubijem.
-Ja sam kriv. Ja sam krenuo da predjem ulicu van pešačkog.
-Jesi li dobro? Boli li te nešto?
-Dobro sam... Samo sam se malo ugruvao.
-Hoćeš da te odvezem u bolnicu?!
-Ne, ne... Odoh...

Roberto je odjednom skočio i otišao. Rehina je bila zbunjena ovim što se upravo desilo. Ugledala je njegov novčanik, koji mu je ispao. Pokušala je da ga dozove, al on je već otišao.

Nora je užurbano ulazila u policijski stanica, na ulazu se sudarila sa nekim muškarcem.

-Zašto ne gledate kuda...?!

Nora nije uspela da dovrši svoju rečenicu... Bila je izennadjena čovekom koga je ugledala ispred sebe.

Kraj 1. epizode


Uloge:

Edith Gonzalez- Leonora (Nora) Madrigal
-50 godina, udovica, vlasnica jedne od najpoznatijih modnih kuća.
Maria Helena Doering- Rehina Samaniego Duran
-48 godina, advokat, udata za poznatog glumca Alfreda Durana
Azela Robinson- Rebeka Servantes
-50 godina, poslednjih 20 godina je u zatvoru zbog ubistva.
Carmen Villalobos- Miranda Kruz
-21 godina, Norina i Rohelieva ćerka.
Zoraida Gomez- Marisa
-20 godina, Mirandina najbolja drugarica, Robertova
Alexis Ayala- Roberto
-50 godina, alkoholičar...
Yolanda Ventura- Margarita
-dugogodišnja služavka Madrigalovih.

bas mi se dopala... stvarno pises odlicne web novele..

Drago mi je da ti se svidja... Jel si čitala još neku moju?

Milose, odlicna ti je novela, nastavi da pises! Sve mi se svidja

Milos 92 wrote:

Drago mi je da ti se svidja... Jel si čitala još neku moju?

jesam citala sam pocetak kraja i jos dve ...citala sam davno ne mnogu da se setim kako se zovu
stvarno pises odlicne web novele

2. epizoda

-Ne ovo je ne moguće... Ti si mrtav! Mrtav si!
-Ne, nisam mrtav.
-Ali kako... Ne razumem...
-Sve što se desilo pre 20 i kusur godina bio je plan tvog oca da nas rastavi.
-Plan mog oca? Znači on me je slagao da si poginuo u onoj nesreći?
-Da, slagao te je.
-Sada nemam vremena, ali volela bih da o svemu ovome na miru porazgovaramo.
-Mislim da nema potrebe, prošlo je već toliko godina.
-Ja mislim da ima potrebe... Mislim da sam zaslužila da znam istinu.
-U redu... Izvoli moju vizitkartu pa me nazovi kad budeš imala vremena.

Rehina je stigla kući, nikako nije mogla da zaboravi na susret sa Robertom.

-Da mi je neko rekao da ćemo se ponovo sresiti posle toliko godina ne bi mu poverovala.

U tom trenutku dolazi njena ćerka Renata.

-Mama jel ti to pričaš sama sa sobom?
-Ne, samo naglas razmišljam. Gde su ti otac i brat?!
-Tata je na snimanju, a Hektor ko zna gde je... On se ne pravda ni tebi, a kamoli meni.
-Za vaš, slobodno ga mogu nazvati raspuštenički život, možete zahvaliti ocu... Da se ja pitam živeli biste drugačije.
-Da se ti pitaš držala bi nas po ceo dan zaključane u kući. Hektora bi poslala u vojnu školu, mene verovatno u manastir. Kevo, o’ladi malo, ne zabravi da živimo u 21. veku.
-Renata, pazi kako razgovaraš samnom! Ne zaboravi da sam ja tebe rodila a ne ti mene!

Lukas je bio u ćeliji, nervozno je šetao u krug. Došla je Nora.

-Mama, konačno si stigla! Mogla si malo da požuriš, čamim ovde već 6 sata!
-Nisi tu gde jesi zbog mene, već zbog svojih postupaka. A što se tiče toga da nisam dotrčala čim si pozvao upomoć... Dobro znaš da ja imam isplaniran dan od kada ustanem, pa dok ne legnem, a danas mi nije bilo u planu da sina vadim iz zatvora!
-Jesi li platila kauciju? Mogu li konačno da idem kući?
-Polako, gde žuriš? Za početak mi reci nešto... Lep si, mlad si a i bogat si zahvaljujući mom radu. Zar ti to nije dovoljno da nadješ neku normalnu devojku već moraš da se smucaš sa kojekakvim prostitutkama po jeftinim hotelima?!
-Mama, ja sam samo...
-Ajde to i da pokušam da shvatim... Izašao si u provod, malo odnosno malo više se popilo, ništa nisi smuvao, želeo si seks i platio si prostitutku. Ajde to i da razumem. Al ne mogu da razumem zbog čega si je onako krvnički pretukao?!
-Ja sam samo...
-Ja te tako nisam vaspitala! Na ženu se nikada, ali nikada, ne podiže ruka, pa makar ona bila i prostitutka!
-Jel planiraš da mi držiš govor o lepom ponašanju do sutra il ćemo konačno ići kući?!
-Ne, neću ti držati govor o lepom ponašanju... Idemo kući, mada bi trebalo da te ostavim ovde još malo, možda bi se tada opametio!

Rebeka je bila u kancelariji upravnice zatvora.

-Molim?! Možete li da ponovite to što ste upravo rekli?!
-Mislim da si me dobro čula. Od sutra si slobodna.
-Slobodna?! Konačno... Konačno... Posle 20 godina ću izaći iz ove rupetine.

Miranda je bila na očevom grobu.

-Tata, tako bi volela da si živ... Istina je da te se ni ne sećam, ali sigurna sam da bi me ti za razliku od mame razumeo. Ne kažem da ja nisam kriva za Leovu smrt ali... Život mora da ide dalje, a moj život je od tog dana postao noćna mora.

Pao je mrak. U Norinoj kući tokom večere vladala je više nego neprijatna atmosfera.

-Zašto ćutite? Desilo se nešto što ja ne znam?- upitala je Miranda
-Brat ti se očigledno nije pohvalio da je prošlu noć proveo u pritvoru.
-Zbog čega?!
-Neka ti ispriča kasnije, ne želim da mi presedne večera.
-Lukase, šta si uradio?
-Rekla sam ti da ga pitaš kasnije! Hoću da večeram na miru!
-U redu mama, ne moraš da vičeš.- rekla je Miranda
-A zbog čega se ti toliko raspituješ u zatvoru, možda zbog toga što ti je mesto tamo?- upitala je Nora

Miranda kojoj su krenule suze, ustala je od stola i otišla.

-Mama dokle misliš da joj prebaciješ za to?
-Do kraja života! I bolje ti je da se ne mešaš u odnos izmedju tvoje sestre i mene!
-To mi je najpametnije.
-A sada mislim da je došao trenutak da razgovaramo o onome što se noćas desilo.
-Ali mama...
-Izvukla sam te iz zatvora, pustila sam te da se naspavaš, sad je došao trenutak da razgovaramo.
-Ne znam šta očekuješ da ti kažem.
-Reci mi na primer, zbog čega si pretukao tu devojku.
-Posvadjali smo se i... Nije želela da uradi nešto što sam joj tražio i...
-U redu, poštedi me detalja!
-Pa pitala si me... Nemam šta više da ti kažem. Iznervirala me je i...
-I samo zbog toga što te je iznervirala ti si je polomio? Zanimljivo... Znači ja bi tebe trebalo da tučem minimum pet puta dnevno.
-Mama, davno sam ja prerastao vreme kad si mogla da me tučeš.
-Slažem se... Da sam te više tukla kad si bio dete možda bi sada bio bolji. Al i dalje ja tebe mogu da udarim i to žestoko, po džepu.
-Molim?!
-Vrati mi smesta sve kartice!
-Ali mama...
-Smesta! Prevario si se ako si mislio da ću ja da radim i zaradjujem, a da ćeš ti te pare da trošiš na prostitutke!

Rehina i njen suprug Alfredo su bili u svojo sobi.

-Dragi, nisam znala da i danas imaš snimanja... Koliko se sećam rekao si mi da ti je danas slobodan dan.
-Producent me je jutros pozvao da snimim par scena na lokaciji... Trebalo je da snimam samo sat-dva, al nešto se zakomplikovalo i ostao sam ceo dan. Mrtav sam umoran!

Ona je slagala njegove stvari preko stolice i u jednom trenutku je ugledala trag od karmina na njegovoj košulji.

-Alfredo možeš li mi reći šta je ovo?!

Kraj 2. epizode

Uloge:

Jorge Salinas- Enrike Tovar
Roberto Plantier- Lukas
-23 godine, Norin sin.
Gabriel Porras- Alfredo Duran
-49 godina, Rehinin suprug, poznati glumac.
Mariana Tores- Renata Duran
-19 godina, Rehinina i Alfredova ćerka.

bas mi se svidja

oooodlicno. citala sam sve tvoje web novele (ljubavi koje ubijaju,fenomen anabel dorantes,ubice igrom sudbine,to sam ja ,pocetak kraja i nekoliko epizoda kopile)i oduzevljena sam

Fan de Portirroni wrote:

(ljubavi koje ubijaju,fenomen anabel dorantes,ubice igrom sudbine,to sam ja ,pocetak kraja i nekoliko epizoda kopile)

ove web novele sam i ja citala i super su nastavi da pises

5. epizoda

-Rebeka smiri se, možemo sve da se dogovorimo.
-Aaaaaa... Sad možemo sve da se dogovorimo? A malopre si mi se smejao u facu kako si me pokrao!

Edmundo je odgurnuo Rebeku od sebe i rekao:

-Dosta! Hajde da pričamo kao civilizovani ljudi!
-Nema ovde o čemu da se priča! Hoću da mi vratiš moje naslestvo!
-To nije tako lako... Kako misliš da objasnim svojoj porodici da tek tako ostajemo bez ičega?
-To nije moj problem!
-Nasledstvo koje ti je ostavio moj otac po zakonu pripada meni.
-Edmundo ne igraj se samnom jer dobro znaš na šta sam sve spremna!
-Znaš li ti koliko je zahvaljujući mom radu uvećano bogatstvo koje ti je ostavio moj otac?
-I šta očekuješ da ja sada uradim povodom toga? Hoćeš da ti se zahvalim? U redu, hvala... A sad mi vrati moje pare!
-Ne, ne i ne... Ne mogu to da uradim. Al imam jedan predlog za tebe.
-Kakav predlog?!
-Mogu da ti dajem mesečno koliko god hoćeš para, al da ti vratim nasledstvo koje ti je ostavio moj otac, to ne mogu. A i šta će tebi firma kad ti ne bi znala da rukovodiš sa njom... Siguran sam da bi bankrotirala za manje od godinu dana. Zar ne misliš da je mnogo bolja ideja da ja i dalje budem vlasnik svega, vodim firmu, uvećavam bogatstvo mog bednog oca, a tebi dajem koliko želiš para?
-Kad malo bolje razmislim to nije loša ideja... Al kako ja mogu da budem sigurna da ćeš mi davati pare?!
-Rebeka, ako te neko dobro poznaje onda sam to ja... Znam da ćeš ako ti ne budem davao pare napraviti skandal koji meni uopšte ne ide u korist?!
-Drago mi je što me dobro poznaješ... I ne zaboravi da znam tvoju tajnu zbog koje bi, ako progovorim, mogao da završiš u zatvoru. Tako da bolje bi ti bilo da ni ne pokušavaš da me prevariš! A sad mi napiši ček na pozamašnu sumu!
-Ukloniću ja tebe veoma brzo... Neću dozvoliti da me jedna glupača kao ti ucenjuj!- rekao je u sebi

Svanulo je... Margarita je čistila kuću, ubrzo se začulo zvoni na ulaznim vratima. Otvorila je to je bio Salvador.

-Dobro jutro, jel tu Nora?- upitao je on
-Jeste... Mislim da je u sobi, idem da je pozovem.

Došla je Miranda.

-Vidi ko nam se to vratio... Mamin mladi dečko.
-Dobro jutro Miranda.
-Daleko je od dobrog... U ovoj kući ni jedno jutro ne može da bude dobro.
-Opet si se svadjala sa majkom?
-Ne, ja se ne svadjam sa njom... Ona je ta koja mene napada. Znaš mnogo puta sam razmišljala o tome... Mama me i ovako mrzi, a zamisli koliko bi me tek mrzela kad bi znala šta je bilo izmedju nas dvoje...
-Miranda, dogovorili smo se da zabravimo na to... Tako je najbolje za sve.

Sa sprata je sišla Nora koja je zagrlila i poljubila Salvadora.

-Dragi konačno si se vratio.
-Jesam li ti nedostajao?
-Mnogo.

Poljubili su se.

-Jao koja romantika... Povraća mi se.- rekla je Miranda i otišla
-Ne obraćaj pažnju na nju.- rekla je Nora

Roberto je bio kod kuće, neko je pokucao na ulazna vrata. Otvorio je, to je bila Rehina.

-Rehina, otkud ti ovde? Kako si saznala gde živim?
-Onog dana kada sam te udarila kolima ispao ti je novčanik?

Roberto je uzeo novčanik i video da su pare unutra.

-Tu su pare!
-Naravno... Ne misliš valjda da bih ti ih uzela?
-Naravno da ne ali... Moći ću da platim kiriju... Hvala Bogu.
-Roberto šta se desilo sa tobom? Zašto živiš u ovoj rupi, da se tako izrazim? Šta je bilo sa tvojim onolikim bogatstvom?
-Duga je to priča... Sve sam izgubio... Sve.
-Ali kako? Zbog čega?
-Nakon svega što se desilo, odao sam se alkoholu, počeo sam da kockam... Znaš već kako to ide.
-Ne znam šta drugo da ti kažem nego da mi je zaista žao.
-Jedino što mi je preostalo jeste da me ljudi žale.
-Ne, nisam mislila tako... Nisam htela da te uvredim. Znaš, ne znam dal te ovo zanima ni da li bi trebalo da ti kažem ali... Rebeka je izašla iz zatvora.
-Rebeka?!
-Da... Juče je pozvala Noru i mene da se vidimo i... Besna je i željna osvete.
-Ako te pita za mene nemoj joj reći gde živim.
-Neću, ne brini se... Nadam se da je ni ja neću videti, mada iskreno sumnjam da će tako biti. Ona se vratila u naše živote da nas uništi.

Pao je mrak... Edmundo, njegova supruga Lorensa i sin Gustavo su večerali.

-Šta se dešava? Zbog čega oboje samo ćutite?!- upitao je Edmudno
-Nama kažeš?- rekla je Lorensa
-Jel vidiš ovde nekog drugog osim vas dvoje?!
-Ne ali... Ništa se ne dešava.
-Mama, mislim da je bolje da mu odmah kažemo isitnu... Kad-tad će saznati.
-Kakvu istinu? Gustavo šta si sada uradio?!
-Edmundo prvo mi obećaj da ćeš mirno rihvatiti ovo što ćemo ti reći- rekla je Lorensa
-Šta se desilo?! Bolje bi vam bilo da mi odmah kažete jer već gubim strpljenje!
-Suspendovan sam sa fakulteta na 6 meseci.
-Molim?! Zbog čega?!
-Uhvatili su me kako prepisujem i... A i udario sam jednog profesora, tj asistenta.
-Šta?! Ti nisi normalan... Kako si mogao to da uradiš?!
-Edmudno smiri se... Dobro je što ga zauvek nisu izbacili sa fakulteta. Proći će tih 6 meseci i...

Začulo se zvono na ulaznim vratima. Služavka je otvorila, to je bila Rebeka koja je nosila kofer. Edmudno se iznenadio kada je video.

-Dobro veče.
-Izvinite a ko ste vi?- upitala je Lorensa
-Edmundo, hoćeš ti da me predstaviš svojoj porodici ili da ja to sama uradim?
-Ona je...
-Ja sam Rebeka Servantes, udovica Edmunovog oca.
-Ti nisi majka mog ćaleta?!- rekao je Gustavo
-Naravno da ne... Zar ti ja ličim na njegovu majku? Molim te ne vredjaj me. Ja sam druga žena tvog dede.
-U redu pošto smo shvatili ko ste, možete li nam sad reći šta radite u našoj kući?- upitala je Lorensa
-Ovo je i moja kuća... Od danas ću živeti ovde.
-Molim?! Edmudno možeš li da mi objasniš šta se ovde dešava?!- rekla je besno Lorensa
-Evo ja ću da vam obajsnim... Eliseo Ferer, moj pokojni suprug koga sam puno volela, u svom testamentu je napisao da ja mogu da živim u ovoj kući i dobijem mesečno odredjenu sumu novca. Jel tako Edmundo?!

Kraj 5. epizode


Gabriel Soto- Salvador Viljareal
-35 godina, Norin aktuelni dečko.
Laura Flores- Lorensa Ferer
-48 godina, Edmudnova supruga, Gustavova majka.
Jose Ron- Gustavo Ferer
-23 godine, Edmundov i Lorensin sin.

6. epizoda

-Da, tako je... Sve što je gospodja rekla piše u testamentu mog oca.- smrmljao je sebi u bradu Edmundo
-Stanite ništa mi nije jasno... Kako to da si se tek tako odjednom pojavili u našoj kući? Gde si bili sve ove godine?- upitao je Gustavo
-Mali, mnogo si radoznao... Pazi kako mo se obraćaš jer ja ti dodjem nešto poput bake. Da, da... Znam da ne izgledam tako ali malo poštovanja nije na odmet. Što se tiče tvog pitanja... Pošto ćemo sada živeti zajedno biće vremena da ti odgovorim na sve što te zanima. Sada bih da se smestim... Može li neko da mi pokaže koja će biti moja soba?

Lorensa je samo stajala sa strane i posmatrala šta se dešava.

Za to vreme Roberto je rekao Dolores da mu je vraćen novčanik koji je izgubio. Ona mu u početku nije poverovala u tu priča, prvo je pomislila da je ukrao pare il ih pozajmio sa velikom kamatom. Al na kraju je ipak uspeo da je ubedi da govori istinu.

Rebeka je raspakivala svoje stvari... U sobu je ušao Edmudno koji je besno zalupio vrata za sobom.

-Šta radiš u mojoj kući?! Jesi li poludela?!
-Zar si mislio da ću ja da živim po hotelima dok ćeš ti da uživa u ovom luksuzu?! Ako si tako mislio, prevario si se.
-Rebeka, nismo se ovako dogovorili!
-Nismo se ni pre 20 godina dogovorili da me ostaviš bez ičega pa si to uradio! Neprijatelja treba imati u blizini, zato sam ja odlučila da živimo u istoj kući. A i život pod istim krovom nam može pomoći da se podsetimo starih vremena.

Krenula je da ga poljubi, al u tom trenutku je ušla Lorensa.

-Edmundo nisam znala da si ovde... Došla sam da poželim dobrodošlicu našoj gošći.
-Gošći?! Ne ja nisam gošća, došla sam da živim u ovu kuću za stalno.
-Dragi, jel možeš da me ostaviš nasamo sa gospodjom.- rekla je Lorensa Edmudnu
-Naravno.- odgovorio joj je on i otišao.

Lorensa je provirila u hodnik da vidi da li je Edmundo otišao, potom je zatvorila vrata i rekla:

-Mislim da nas dve treba ozbilno da porazgovaramo.
-Bravo! Bravo! Tako si dobro odglumila da se ne poznajemo, bilo je to za oskara.
-Ne možeš ni da zamisliš koliko sam se iznenadila kad sam te videla... Nisam ni sanjala da si ti bila druga žena mog svekra.
-Da, to sam bila ja... I šta ćemo da radimo? Hoćemo li reći tvom mužu i sinu da se poznajemo il ne?!
-Naravno da im nećemo reći! Zabranjujem ti da to uradiš! Najbolje za sve je da se ne vraćamo u prošlsot, jer moglo bi svašta da izadje na videlo.
-U redu, nećemo im ništa reći... Za sada.

Lorensa je krenula da izadje iz sobe, al onda se zaustavila i rekla:

-Odmah ću ti reći da mi ni malo nije drago što ćeš živeti u mojoj kući... Dobro znaš da mi nikad nisi svidjala.
-Iskreno ni ti meni... Osim obostrane netrpeljivosti koju gajimo jedna prema drugoj, još jedna stvar nam je zajednička.
-Koja?!
-Obe preziremo Noru.

Prošlo je nekoliko dana... U Norinoj kuću čula se vika jedne starije žene.

-Margarita, gde je Nora?! Moram hitno da razgovaram sa njom!
-Mislim da je u sobi.
-Šta čekaš?! Idi je pozovi! Reci da sam došla i da moram nešto važno da joj kažem!

U tom trenutku sa sprata je sišla Nora.

-Mama zašto se toliko dereš? Zbog čega mi nisi rekla da ćeš doći?
-Nora, Nora... Ne možeš ni da zamisliš šta mi se dešava!
-Šta ti se sada dešava?!
-Jaoooooo... Neko hoće da me ubije.
-Ma daj mama... Kakve to gluposti pričaš?!
-Nisu gluposti... Svake noći neko se mota oko moje kuće... Hoće da me ubiju.
-Mama, mislim da fantaziraš.
-Ne, moraš da mi veruješ... Ako mi ne veruješ pozovi komšije i pitaj! Neko mi je noćas razbio sve saksije u dvorištu i napisao na zidu da ću umreti!
-Ozbiljno il to sad izmišljaš?!
-Kunem ti se da govorim istinu... Ja se u to selo više ne vraćam, ostajem da živim kod tebe.

Salvador je izlazio iz svoje zgrade... Ugledao je nekog dečka kako ga slika.

-Šta to radiš?! Zbog čega me slikaš?!

Dečko je krenuo da beži, a Salvador je krenuo za njim, al dečko je ipak uspeo da pobegne.

-Zbog čega me je slikao?! Ko ga je poslao?!

Rehina je ušla u sobu svog sina Hektora koji se tuširao... Videla je na stolu kesicu sa nekim pilulama.

-Šta je ovo?!

U tom trenutku je iz kupatila izašao Hektor.

-Mama...
-Hektore zahtevam da mi odmah kažeš šta je ovo?!
-Ništa... Daj mi to!
-Ništa?! Jel ti to misliš da sam ja glupa?! Misliš da ne znam da je ovo droga?!
-Mama, vrati mi to...
-Od kada se drogiraš?!
-Mama to nije moje!
-Nego čije je?!
-Od jednog mog druga.
-Ne dozvoljavam ti da vredjaš moju inteligenciju! Videćemo šta će reći tvoj otac kad čuje za ovo!
-Molim te nemoj da mu kažeš.
-Naravno da ću mu reći... Vreme je da shvati da ti i tvoja sestra treba da se dovedete u redu! Za sve ovo je kriv Alfredo koji vas je toliko razmazio!

Došao je Alfredo koji je rekao:

-Jel ja to čujem moje ime?!
-Da, čuješ tvoje ime... Hektore hoćeš ti reći ocu šta se dešava il ću to uraditi ja?!
-Tata radi se o tome da...
-Pogledaj šta sam našla u sobi tvog sinčića! Pogledaj!- vikala je Rehina i pokazivala na kesicu sa pilulama
-Hektore, jel to tvoje?!- upitao ga je Alfredo
-Naravno da je njegovo!- rekla je besno Rehina
-Pusti njega da mi kaže... Sine, čekam odgovor.
-U redu... Jeste, moje je.
-Sine, znaš da smo mnogo puta pričali o tome... Od kada konzumiraš te pilule?
-Od skoro... Al ja to samo po nekad kad izadjem, da mi podigne raspoloženje...
-U redu... Neću da te grdim jer sam siguran da i ti sam znaš da to nije dobro.
-Ne mogu da verujem! Naša deca i jesu razmažena i rade šta god požele jer si ti tako blag prema njima i sve im dopuštaš!- vikala je Rehina
-Rehina dosta! Izadji iz sobe i pusti me da na miru razgovaram sa svojim sinom!

Rehina je besno otišla.

-Tata, ja...
-Ti mi samo obećaj da više nećeš uzimati to djubre! Sine priznaću ti nešto... I ja sam u mladosti probao svakave glupsoti al shvatio sam da mi ništa od toga nije potrebno da bi se dobro proveo... Društvo i neka dobra riba su sasvim dovoljni za dobar provod.- rekao je kroz osmeh Alfredo
-Tata zato te i volim, jer za razliku od mame ti me uvek saslušaš.
-Obećavaš mi da nećeš više uzimati ove niti bilo koje druge pilule?!
-Obećavam.

Gustavo je plivao u bazeni koji se nalazio u dvorištu kuće... Došla je Rebeka koja je skinula maramu koju je nosila vezanu oko struka. Za svoje godine što bi se reklo dobro se držala.

-Gustavo nadam se da ti ne smeta da se ja ovde sunčam dok ti plivaš?
-Ne, naravno da mi ne smeta.
-Jel mogu da te zamolim za jednu uslugu?
-Reci
-Jel možeš da mi namažeš ledja? Sunce baš prži, ne bih da izgorim.
-Naravno.

Gustavo je izašao iz bazena, a Rebeka ga je odmerila od glave do pete.

-Zgodan mali, a ima i na koga... Otac mu je u mladosti bio dobar frajer.- rekla je u sebi

Nora i Jolanda su bile u dnevnoj sobi.

-Mama smiri se, sve će biti u redu.
-Kako misliš da se smirim kad neko hoće da me ubije?! Kad vidi da nisam kod kuće znaće da sam došla ovde... Ni ovde nisam sigurna... Moram da pobegnem iz zemlje.
-Mama, reci mi nešto... Da se nisi možda ponovo kockala, pa si nekome ostala dužna i sada taj neko želi da se našali sa tobom?
-Neću da te lažem da nisam kad se jesam kockala, al sve svoje dugove sam časno platila... Šta više u posledne vreme sam više dobijala nego što sam gubila.

Njihov razgovor je prekinula Margarita koja je rekla:

-Gospodjo Nora, telefon...

Nora se javila.

-Da, ja sam... Molim?! Kad se to desilo?! Kako je moja ćerka?!

Kraj 6. epizode

Uloge:

Maria Rubio- Jolanda
- 70 godina, Norina majka.
Eleazar Gomez- Hektor Kruz
-23 godine... Rehinin I Roheliov sin.

super

7. epizoda

-Hoćete li mi više odgovoriti kako je moja ćerka?! Znači živa je... Odmah dolazim!
-Šta se desilo?!- upitala je Jolanda
-Miranda je imala saobraćajnu nesreću.... Moram da idem u bolnicu.
-Idem i ja sa tobom.

Rehina i Alfredo su se raspravljali u njihovoj sobi.

-Ne mogu da verujem da si podržao Hektora a ne mene! Šta još treba da urade naša deca da bi se ti konačno urazumio i doveo ih u red! Ovo što se danas desilo nije ni malo naivno. Saznali smo da se naš sin drogira, da li si svestan toga?!
-Da, jesam... Hektor mi je rekao da je tek od skoro počeo da konzumira te pilule, kao i da to više neće raditi.
-I ti si mu poverovao?!
-Da, poverovao sam mu... Siguran sam da je Hektor svestan da nije dobro to što je uradio. Rehina, on je mlad i normalno je da želi sve da proba u životu.
-Ne mogu da verujem šta pričaš! Ti očigledno ne znaš šta je droga! Ne znaš šta znači zavisnost!
-Draga, smiri se... Znam da ti je sve ovo teško palo jer si ti sama prošla kroz sve to ali...
-Baš zato što znam kako je ne želim da moj sin prolazi kroz taj pakao! Ako niko drugi, bar ti znaš koliko mi je bilo teško da se skinem sa tog djubreta!

Nora i Jolanda su stigle u bolnicu... Nora se kod bolničarke raspitivala za stanje svoje ćerke. U tom trenutku je došao doktor.

-Doktore, ja sam Leonora Madrigal, majka Mirande Madrigal... Kako je moja ćerka?!
-Neću da vas lažem... Vaša ćerka je u teškom stanju... Prilikom udesa zadobila je snažan udarac u glavu, a i ozbiljne povrede kičme.
-Šta time hoćete da kažete?!- upitala je Jolanda
-Hoću da kažem da postoje velike šanse da će ako preživi gospodjica Miranda ostati nepokretna.

Nora i Jolanda su bile iznanadjene ovim što su upravo čule.

-Ne, to je ne moguće... Moja unuka je tako mlada, lepa...
-Što se tiče mladića koji je bio sa njom...
-Ko je bio sa mojom ćerkom?!- upitala je benso Nora
-Mladić se zove Pablo Suarez, on je zadobio samo lakše povrede.
-Znala sam! Znala sam da taj probisvet neće doneti ništa dobro mojoj ćerci!
-Ko je taj Pablo?!- upitala je Jolanda
-Mirandin dečko! Nikad se nisam slagala sa tom vezom!

U tom trenutku je došao Salvador.

-Draga, Margarita mi je rekla šta se desilo... Kako je Miranda?!
-Loše, u teškom je stanju...
-Smiri se, sve će biti u redu.- rekao je on i zagrlio je
-Znači ti si novi dečko moje ćerke... Čini mi se da si mnogo mladji od nje.- rekla je Jolanda
-Mama, nije trenutak za to!

Njihov razgovor prekinuo je policajac koji je upravo došao:

-Doktor mi je rekao da ste vi porodica gospodjice Mirande Kruz.
-Da, ja sam njena majka.
-Došao sam da vas obavestim da je izvršen uvidjaj nakon saobraćajne nesreće i... Utvrdili smo da je nesreća bila izazvana.
-Molim?! Kako mislite izazvana?!
-Istraga je pokazala da su kočnice namerno pokvarene.

Hektor je bio u svojoj sobi, došla je Renata.

-Batice stvarno si glup... Kako si mogao da ostaviš drogu na stolu gde svi mogu da je vide?!
-Dosta mi je bila frka koju je keva napravila da bi me još i ti sada smarala!
-Sada će sugurno pratiti svaki tvoj korak, al sam si kriv za to.
-Ako nastaviš da me smaraš reći ću matorima tvoju tajnu!
-Ne bi se usudio! Obećao si mi da...
-Onda prestani da me smaraš i izlazi iz moje sobe!

Nora, Salvador i Jolanda su bili u čekaonici.

-Ne mogu da verujem da se ovo dešava... Zašto bi neko presekao kočnice na kolima u kojima je bila moja unuka?!
-Sigurna sam da to ima veze sa probisvetom Pablom, ko zna sa kim se on druži i u kakve je probleme umešan! Nije mi jasno kako je Miranda mogla da se spetlja sa jednim uličnim banditom, narkomanom...
-Draga, kako ti toliko znaš o njemi?!
-Znam zato što sam platila privatnog detektiva da ga istraži.
-Znači ipak se brineš za Mirandu?- rekla je Jolanda
-Mama, ništa te nisam pitala! Sigurna sam da je neko hteo da ubije njega, a da se Miranda našla na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Osim ako...
-Osim ako šta?!- upitao je Salvador
-Ništa, ništa...
-Kćeri, šta ako je Mirandu pokušala da ubije ista osoba koja hoće da ubije mene?
-Mama, ja i dalje mislim da si ti umislila da neko hoće da te ubija... Sigurna sam da ovo što se desilo ima veze sa Pablom.

Pored njih je stajala devojka koja se raspitivala za Pablovo stanje.

-A šta ste vi Pablu Suarezu?!- upitala je bolničarka
-Ja sam njegova devojka.

Jolanda je slušala njihov razgovor.

-Nora, Nora... Jesi li čula šta je rekla ova devojka?!
-Koja devojka?!
-Ova što priča sa bolničarkom.
-Mama, šta me briga šta je rekla!
-Rekla je da je ona Pablova devojka.
-Molim?!
-Upravo je to rekla bolničarki.

Rehina je pričala telefonom.

-Mama kako si mogla to da uradiš?! Jesi li poludela?! Izgleda da si rešila da stare dane provedeš u zatvoru. Molim te ne pokušavaj ponovo nešto slično da uradiš!

Lorensa je bila u radnoj sobi.

-Leonora Madrigal, iliti Nora kako je od milošte zovu... Niko ne bi rekao da se iza tvog andjeoskog lica krije žena koja je povredila toliko ljudi. Kako je samo mrzim!

U radnu sobu je ušla Rebeka koja je rekla:

-I ja je mrzim još više od tebe... Zbog nje sam provela 20 godina u zatvoru.
-Kako misliš zbog nje?
-Znam da mi verovatno nećeš poverovati ali... Ja nisam ubila Rohelia. Sigurna sam da je to uradila Nora, možda čak i Rehina. Jedna od dve je ubila veliku ljubav tvog život.
-Ćuti! Ne želim da te Edmundo ili Gustavo čuju!

Pablo je bio u bolničkoj sobi, ušla je devojka koja je pričala sa bolničarkom.

-Andrea, šta ti radiš ovde?!
-Kako misliš šta radim? Javili su mi da si imao saobraćajnu nesreću i... Došla sam da vidim kako si.
-Dobro sam... Sad možeš da ideš!
-Ali dragi...
-Rekao sam ti da ideš! Razgovaraćemo kad dodjem kući. Doktor mi je rekao da bi trebalo sutra da izadjem iz bolnice.
-U redu, idem.

Andrea je poljubila Pabla, u tom trenutku je ušla Nora.

-Kako dirvljiva scena.- rekla je ona
-Nije ono što mislite.
-Ništa ja ne mislim... Na osnovu ovog što sam videla sve mi je jasno.
-Pablo, ko je ova gospodja?!
-Ja sam majka njegove, odnosno jedne od njegovih devojaka.
-Šta?- rekla je začudjeno Andrea
-Andrea idi kući!
-Ne, zašto da ide... Mala, evo ja ću ti objasniti sve... Ovaj probisvet je u isto vreme u vezi sa tobom, mojom ćerkom i ko zna koliko još njih.

Kraj 7. epizode

Sofia Stamatiades- Andrea
-19 godina, Pablova devojka.

super je,svidja mi se

Super

Zanimljivo