Interviju prekucan by me:
Pesma GOSPODINE koju je Emina snimila sa Natasom Bekvalac, ovih dana je mozda najveci hit na radio stanicama.
- Jos pre dve godine napisala sam ovu pesmu i u pocetku to je bila solo numera, ali odlucila sam da je pretvorim u duet. To sam svojevremeno uradila i sa pesmama MED i JOS TI SE NADAM. Volim duete i uzivam da mesam energije. Kada sam pesmu GOSPODINE pretvorila u duetsku, razmisljala sam ko bi mogao da je otpeva sa mnom, i prvo mi je na pamet pala Natasa. Mislim da njena energija odgovara toj pesmi, a vreme ce pokazati da li sam bila u pravu.

Da li cete uskoro izdati novi CD i planirate li mozda koncert ?
Nedavno sam imala veoma uspesan nastup u Magacinu, a koncert cu planirati kad budem izdala novi CD. Trenutno sam malo vise angazovana na realizaciji planova koji su u vezi sa inostranstvom. Vrlo brzo cu poceti da radim na svom albumu, treci mi je bio prekretnica u karijeri, ali mislim da ce me ovaj cetvrti postaviti na mesto koje zasluzujem. Na leto ce se pojaviti jos jedan singl, a onda ce album izaci u septembru ili oktobru.

Koja vam je prva asocijavija kada pomisilite na detinjstvo ?
To je vreme provedeno sa mojim ocem.

Kakvi ste bili kao devojcica ? Koliko ste se promenili od tada ?
Jos kao mala bila sam nestasna i puna energije. Obozavala sam da uzmem razlicite materijale iz maminog ormana i da od toga pravim haljine. Komponovala sam i pisala pesme, na kraju se ispostavilo da cu se time baviti u zivotu. Moj otac me je forsirao da pisem razne tekstove o skoli i prirodi, sad je to o ljubavi i to je jedino sto se promenilo.

Kako ste poceli da pisete i ko je otkrio vas talenat ?
Moj otac, on je od pocetka znao da sam talentovana. U skoli sam uvek bila medju najboljima u pisanju literalnih radova i konstantno sam dobijala petice, za razliku od matematike gde sam bila najslabija. Prijavljivala sam se na takmicenja mladih pesnika i uvek sam bila visoko rangirana. Tako je pocelo, a otac je video da pisem u slobodno vreme, pa me je stalno usmepravao u tom pravcu. Cesto bi mi rekao "Hajde, sada mi napisi neku pesmu..." Za razliku od njega mama je zelela da vezbam matematiku i ucim neke stvari koje su mi slabije isle. Taj talenat je kod mene poceo jako rano da se razvija. Od malih nogu zavolela sam stihove i razmisljalala o misaonima temama koje nisu bile u skladu s mojim godinama. To koristim i dan-danas, puno mi znaci kada pisem.

O cemu ste sanjali kad ste bili mali ?
Imam neke svoje snimke iz tog perioda, cesto bih uzela diktafon i kobajagi davala intervijue, kao ja sam poznata, pa sama sebi dajem interviju. Imala sam obicaj da pitam sebe "Jao, pa kako ste vi uspeli u zivotu?" i slicne stvari. Interesantno je da je to radio i moj brat, i da smo sada oboje poznati u svojoj profesiji.

Kako ste poceli da pevate i kada ste prvi put stali pred mikrofon ?
Kada sam imala 17godina pocela sam da pevam. Rodjena sam u Novom Pazaru, u lekarskoj porodici i bilo je jako neobicno da se dete lekara bavi pevanjem. U porodici nije bilo umetnika, pa sam ja bila kao neki mali izrod i nije mi bilo lako da se izborim za ono sto sam volela. Morala sam prilicno da se borim kako bih dokazsala da je upravo muzika ono cime zelim da se bavim u zivotu, da to nije samo hir, ili prolazna avatura. Pevanje, izlazak pred ljude, scena, mikrofon... sve je to sekundarno, a ja u principu najvise volim da pisem i komponujem. To sto kasnije moram da se obucem i izadjem pred publiku, vise je posledica posla kojim se bavim. Obozavam kada napisem pesmu za svoju publiku i onda je snimim u studiju.

Da li pisete i za druge izvodjace?
Ne, jer nisam tip koji to radi samo za novac. Svoje pesme pisem sama i uglavnom za sebe. Ako se nekom bas svidi neka moja numera, onda je poklonim, ali nisam razmisljala da mi to postane biznis. Do toga ce eventualno doci kasnije, kada se vise ne budem bavila pevanjem, pa cu mozda imati neke klince za koje cu raditi, posto imam jako lep studio u Istanbulu.

Ko vam je naveca podrska u svemu sto radite ?
To je moj muz. On je moja najveza inspiracija i podrska, kao i moj sin Jaman. Ljubav koju osecamo jedni za druge prestavlja mi ogroman podstrek da idem dalje.


Da li je suprug i vas najveci kriticar ?
Muz me ne kritikuje, cak i kada napisem nesto sto se njemu bas i ne dopada. Najveci kriticar sam ja sama sebi, to mi je verovatno najveca mana. Veliki sam perfekcionista i moj moto je da u zivutu budem sto bolja. Kristicna sam prema sebi vise nego prema blo kom dusmaninu i zato cesto pomislim da sam sama sebi najveci nepriljatelj. Neke sitnice na koje drugi ljudi mozda ne bi obratili paznju, ja primecujem i ponekad sam teska sama sebi zbog toga. Ali imam osobe koje me podrzavaju i teraju napred i pored sina i supruga tu su i moji prijatelji.
Kako uspevate da zivite na relaciji Srbija-Turska?
Izizuetno tesko. Evo sada, dok sam u Srbiji, dete mi je u Istanlunu i lose se osecam zato sto komuniciramo samo preko telefona. Moj sin koji ima dve ipo godine, zna da se naljuti i nede ca prica sa mnom telefonom kada nisam pored njega. Nije lako, ali sve sto radim, cinim zbog njega, pa me sve to u nekom smislu smiruje. Zeldom da jednom dana bude ponosan na mene.

Sta vam najvise nedostaje iz Srbije kada ste u Turskoj?
Najvise mi nedostaje Srbija, energija ovih ljudi, moji prijatelji, deo porodice koji je ovde. U istanbulu imam zaista sve sto je potrebno nekom da bi se lepo osecao, supruga, dete, i neke svoje poznanike, ali ja nisam tip koji moze da pravi prijateljstva te tako, s neba pa u rebra. Uvek sa bila za ona prava, iskrena, koja negujemo jos iz detinjstva. Moji pravi prijatelji, nazalost nisu u Turskoj i uvek mi mnogo nedostaju. Cesto sednim i placem jer mi je zao sto nisam blize. Nije lako ziveti na ovaj nacin, ali ne moze u zivotu da bude sve onako kako to nama odgovara. Veliki sam borac i ne ocekujem da sve bude onakkao kako ja to zamislim, Svesna sam da zivot ima mane i neke dobre stvari, samo je pitanje koliko mozemo i iimamo snage da izbalanisramo.

Koliko ste se promenili od kad ste postali majka ?
Izuzetno mnogo, sve se okranulo za 180 stepeni. Postala sam ozbiljnia i drugacije gledam na zivot. Vise nemama one zute minute kao sto sam ranije imala. Mnogo manje vremena provodim u garderoberu i nije mi vise toliko vazna materijalna strana zivota. Sada u vecoj meri obracam paznju na prave vrednosti.

Planirate li da imate jos dece ?
Ako Bog da, volela bih da Jaman ima brata ili sestru. Ne zelim da ostane jedinac i iz licnog primera znam kakvo je to bogatstvo u zivotu. Naravno da bih volela, ali imam neke planove po pitanju karijere u Srbiji i inostranstvu, tako da se trenutno vise time bavim. Ipak planiram da do kraja ove ili sledece godine jos jednom postanem majka.

Ko su vasi uzori ?
Nemam uzore, imam neki svoj stil koji sam izgradila. Kada je u pitanju mizka, bez obzira na popularnost, oduvek slusam haus. Uvek sam volela elektroniku koja je sada IN u svetu. Od pvecica uzivam da slusam Ejmi Bajnhaus. Ako bude gostova u Beogradu, obavezno cu otici na njen koncert.

Na koji nacin provodite vreme u Turskoj i kako izgleda jedan vas dan ?
Zavisi od toga koliko imam obaveza. Najvaznije mi je da sto vise budem sa suprugom i detetom. Mustafa i ja zajedno treniramo i vodimo zdrav nacin zivota, a tu su i druzenja sa prijateljima. Obicno su to neke kucne posete, malo kad izlazimo. Ipak smo se oboje zasitili izlazaka, kocenrata, dima, buke... Igramo se sa Jamanom, vodimo ga u park i decije igranoice. Kao i svi roditelji, trudimo se da sto vise vremena provodimo zajedno i da vise zabavimo sina.

Vazite za osobu od stila. Da li ste rob mode ?
Ne, nikad to nisam bila. Moda je biznis koji vode neki ljudi ljudi i oni kazu da svake godine moramo da nosimo odredjenu boju, cipele, oblik, kroj... Lepo je biti u trendu, ali iskljucivo nosim ono sto se meni svidja. Nikad ne nosim stvari koje nisu udobne, ili mi ne stoje bas dobro. Prilagodjavam modu i trendove svom ukusu.

Zasto ste napustili snimanje serije "Polje LAla" u kojoj ste imali glavnu ulogu ?
Imala sam zaista glavnu ulogu, mislim da skoro 70% scenarija pisalo se prema mom liku. Morala sam da provodim po 20h na snimanju, a meni je ipak porodica prioritet. na tome sam dugo radila i nisam htela da sve odjednom narusim zbog neceg sto je trenutno aktuelno. Iz toga razloga sam molila scenariste da pisu malo manje, kako bih provodila vreme sa porodicom, ali to nije bilo moguce jer sam igrala glavnu junakinju. Postojala je rupa u ugovoru koja me je oslobadjala obaveza, sto sam uspela da iskoristim. Rekla sam im da vise fizicki i psihicki ne mogu da izdrzim taj tempo zivota, a oni su me samo zamolili da ostanem jos sest epizoda jer su morali da zaokruze ctu celinu u seriji. Ja sam uradila sve sto su trazili od mene i izasla iz tog projekta.

Na kom jeziku komunicarate sa suprugom ?
Sada na turskom, ranije smo razgovarali na engleskom.

Da li vam je bilo tesko da naucite turski ?
Jeste, turski je bas tezak jezik i kao srpski ima jako tesku gramatiku. Dobro ga pricam, svi me odlicno razumeju, i kazu da sper zvuci. Ipak nikata to ne moze da bude savrseno jer on nije moj maternji jezik. Ne mogu da pisem pesme na turskom.

Na kom jeziku suprugu kazete da ga volite ?
Najcesce na engleskom.

A na kom to najlepse zvuci ?
Pa, najlepse je na srpskom.

Da li on razume kad mu to kazete ?
Da, razume, kao i na primer, "Duso Moja". Kada sa prijateljima pricam telefonom na srpski, on dosta razume, ali ne prica.

Mozete li da kazete za sebe da ste srecna zena?
Zaista mogu. Hvala dragom Bogu, njemu se zahvaljujem svakog dana kada se probudim, pre svega na zdravu, i onda na putu koji mi je ukazao, da nadjem pravu podrsku i coveka svog zivota. Mislim da nije lako naci pravog muskarca, coveka koji ce te podrzavati u svemu i biti uz tebe. Ja sam srecna u braku, Mustafa je pre svega izuzetan covek, pa je samim tim i divan muz, a onda se pokazao i kao jako dobar otac. Zato mogu da kazem da sam stvarno srecna.

Kako vidite sebe za deset godina ?
Vidim sebe kao uspesnu, poslovnu i porodicnu zenu sa velikom decom i lepim brakom. To bih volela, sad ... Zivot je to.