Matar es Nuestro Destino/Smrtna sudbina

Last edited by Stefy on Sat 5 Oct 2013 - 23:12; edited 4 times in total

Smrtna sudbina

Ovo nije priča o pravdi, ovo je priča o nepravdi koja prolazi nekažnjeno. Niko ih ne može otkriti, a krivac je uvek neko ko ne pripada njima. Oni zajedno ubijaju na osnovu onoga što gledaju, ali samo noću... Danju, njihova opsesija prestaje i postaju najnormalnija deca. Ali, biće otkriveni i odvojeni... Kada vreme prođe i misle da je sve gotovo, u jednom će da se probudi želja iz detinjstva i pakao za selo Nuevo Paraiso kraj Montereja počinje.

Hose, Sebastijan, Paloma, Gabi i Adela su petoro prijatelja koji žive u selu kraj Montereja, Nuevo Paraiso. Godina je 2013. i oni imaju 10 godina. Obožavaju da gledaju telenovele i svake večeri se okupljaju jedni kod drugih i gledaju, a nakon toga komentarišu radnju. Ono što im se najviše dopada su zapravo scene ubistava na koje mnogo obraćaju pažnju i najviše diskutuju. Sve telenovele snimaju, a zatim premotavaju te scene i sve ih dublje analiziraju. Jedino se Adela u početku plašila zbog porodične nesreće, ali je kasnije navikla. Jedne večeri, nakon odgledane epizode jedne serije, oni odlaze u šumu koja okružuje selo i planiraju da ubiju nekoga ugledajući se na telenovele. Zaklinju se da niko neće progovoriti, a zatim odlaze u potragu za idealnom osobom za to. Kada je pronađu, učiniće nešto stravično, ali neće paziti na tragove i bivaju otkriveni. Lokalna policija celu istragu drži pod strogom poverljivošću i samo nekoliko osoba zna za strašan događaj. Njih petoro odvode u pet različita grada širom Meksika u popravne domove. 20 godina kasnije, Sebastijan odlazi u potragu za svojim prijateljima...

Hose Garos

Paloma Mihares

Sebastijan Serano

Gabi Kortines

Adela Donato

*Likovi u seriji izgledaju kao na slikama.

Subject: Re: Matar es Nuestro Destino/Smrtna sudbina Thu 11 Jul 2013 - 7:30

Evo sinopsisa i glumačke postave. Video sam da ništa niste prokomentarisali, ako i sad ne komentarišete, da znam da obrišem. Veoma ozbiljno radim ovo i samo ovde mogu da postavim.

Epizode će biti jednom nedeljno jer ih veoma pažljivo pišem.

**TVNovele Moderator** Broj postova : 5429 Godina : 29

Opa, zanimljivo. thumbup

Mada ne verujem da bi neko mogao toliko da skrene gledajući scene ubistava iz telenovela koje su pritom uvek debilo odrađene. haha

Subject: Re: Matar es Nuestro Destino/Smrtna sudbina Thu 11 Jul 2013 - 7:38

FanSte Pall Mall wrote:: Opa, zanimljivo. Mada ne verujem da bi neko mogao toliko da skrene gledajući scene ubistava iz telenovela koje su pritom uvek debilo odrađene.

Oni su deca, njima to sve deluje super.

Nemaju osećaj za plitko i sl.

**TVNovele Moderator** Broj postova : 5429 Godina : 29

Ja sam sa 10 godina itekako imao osećaj za plitko kada su u pitanju scene ubistava, jer horore gledam od svoje 6. godine. Ali nema veze, sve mi se ostalo čini super. thumbup

Čitaću.

Subject: Re: Matar es Nuestro Destino/Smrtna sudbina Thu 11 Jul 2013 - 10:21

interesantno bas me interesuje sta ce se desavati..

Subject: Re: Matar es Nuestro Destino/Smrtna sudbina Mon 15 Jul 2013 - 2:48

VEČERAS U 20h PRVA EPIZODA!

Subject: Re: Matar es Nuestro Destino/Smrtna sudbina Mon 15 Jul 2013 - 8:15

Čini mi se zanimljivo,čitaću thumbup

Subject: Re: Matar es Nuestro Destino/Smrtna sudbina Mon 15 Jul 2013 - 11:59

I ja.

Subject: Re: Matar es Nuestro Destino/Smrtna sudbina Mon 15 Jul 2013 - 13:25

Smrtna sudbina
Epizoda 1
Sunce se izdizalo nad mokrim krošnjama šume. U selu se probijao tek pokoji zrak, delovalo je kao da je još uvek noć. Padala je kiša, a selo je bilo preplavljeno barama. Idiličan prizor. Mir. Kamene ulice su svoju sivu boju zamenile crnom zbog vode, i dalje se iz oluka čulo kapanje vode. Tu i tamo su ljudi užurbano prolazili, uglavnom radnici iz pekare, mesare i prodavnica. U automobilu se čulo pljuštanje vode pod gumama kada su prolazili pored znaka Nuevo Paraiso (Novi raj). Pedro je i dalje bio šćućuren u ćebe na zadnjem sedištu dok je njegova mama vozila. Gledao je okolo i sve mu je delovalo nepoznato. Osećao se otuđeno, nije želeo da ode iz Montereja. Bilo mu je svega 10 godina, bio je povučen, retko se družio. Razmišljao je hoće li ovde pronaći prijatelje.
Virhinija Suares: Zlato, probudio si se? Stigli smo već.
Pedro: Hoću da se vratimo... Ne sviđa mi se ovde.
Virhinija: Svideće ti se, mnogo je lepše.
Pedro: Ne... Ova šuma, ne sviđa mi se... Hoću kod tate.
Nastade muk. Virhinija oseti knedlu u grlu. Neće da mu kaže, nije ni znala kako. Samo ga je pomilovala i nastavila da vozi. Prošlo je već pola sata. Sunce je uveliko obasjalo Nuevo Paraiso, a šuma koja ga je okruživala je bacala senka po ivicama. Auto zastade.
Pedro: Mama, molim te, hajdemo odavde.
Virhinija: Smiri se, dušice. Videćeš kako će da nam bude lepo.
Otvorila je kapiju koja je uz škrip najavila njihov dolazak. Već je videla Himenu kako gleda kroz prozor smešeći se. Krenula je da zazvoni i vrata su se otvorila.
Himena Garos: Dobrodošli! Tako sam srećna da vas ponovo vidim. Zlato moje, dođi ovamo! (ljubi Pedra i miluje)
Virhinija: Zdravo, Himena. I meni je drago da te vidim.
Himena: Uđite, uđite. Raskomotite se slobodno. (uvodi ih u kuću, Virhinija skida kaput, a Himena skida jaknu Pedru)
Himena: Rikardo je već otišao u pekaru i odveo Hosea u školu. Nema veze, taman ćeš danas da ga upišeš.
Virhinija: Da...
Himena: Hoćete da jedete? Hajde, zlato, dođi. (ulaze u kuhinju) Šta želite?
Virhinija: Neka, ja ću da skuvam. Slobodno nastavi da rad...
Himena: Ni slučajno! Sestrice, ovde si da bih ti ugađala. (u međuvremenu, Pedro odlazi iz kuhinje)
Virhinija: Dobro. Spremi, molim te, nešto jer umirem od gladi.
Himena uzima tiganj. Čuje se razbijanje ljuspe jajeta i krčkanje u tiganju. Virhinija je tužna. Himena zna i kad-tad će da je pita. U međuvremenu, Pedro razgleda kuću. Vidi mnogo porodičnih slika i pronalazi jednu svoju sa... Hoseom. Uvek ga se plašio i prožimala ga je jeza na samu pomisao na njega. Njegov lik... Popeo se stepenicama na sprat. Vrata jedne sobe su bila odškrinuta. Na spratu se osećao miris slanine i prženih jaja, želeo je da se vrati jer je umirao od gladi, ali ga je radoznalost ubijala. Ušao je u sobu. Bila je obojena u plavoj boji, mračna. Bio je tu krevet, radni sto i TV. Pored TV-a se nalazilo mnoštvo DVD-ja. Prišao je i uključio TV. Sledio se. Strah mu je ulazio pod kožu. Na TV-u je bila slika žene koja motornom testerom seče nekoga. Prestravio se.
Himena: Pedro! (isključuje TV brzo) Siđi, vreme je da doručkuješ!
Sišao je i dalje šokiran onim što je video.

U osnovnoj školi, petoro prijatelja je razgovaralo za vreme odmora. Bili su toliko srećni jer su zajedno iako školu nisu podnosili. Nikada im nije bilo dosadno. Voleli su se. U školi su im se svi klanjali, bili su voljeni među svojim vršnjacima. Plašili su ih se. Dvojica dečaka su sedeli na stolu, a tri devojčice na klupi.
Sebastijan: Tako je bilo dosadno na času!
Paloma: O, da! Učiteljica je užasna, mrzim matematiku!
Adela: Bolje je to nego ono što svake večeri radimo.
Paloma: Ma daj, Adela! Uvek sa tim tvojim pričama, tako me ponekad nerviraš!
Gabi: Stvarno. Sebastijane, je l’ se sećaš sinoć?
Sebastijan: Da, da! Kako sam se smejao kada je pala sa kreveta! (smeju se)
Hose: Dajte, smirite se. Možda se ona ne oseća dobro gledajući to.
Gabi: Ponekad se pitam zašto se uopšte i družiš sa nama! Ne zaslužuješ titulu matona*!
Hose: Gabi, smiri se. Nije u redu da tako pričaš.
Gabi: Ali stvarno! Sve joj smeta. (Adela ustaje i unosi se Gabi u facu)
Adela: Misliš da je meni lako?! Ti ne znaš šta sam doživela! Glupačo! (odlazi plačući, svi gledaju u Gabi)
Gabi: I šta sam sad ja uradila?

U kući Kortinesovih, Ester je bila u žurbi. Trebalo je da odabere članak nedelje za lokalne dnevne novine, a mrzelo ju je. Prethodne noći nije spavala... Bila je sa njim i uživali su. Htela je da se ponovi. Muž joj se danas vraća iz Montereja, može da dođe svakog časa. Bila je nervozna. Začula je brundanje automobila, a zatim i lupanje vratima.
Roberto: Ester, stigao sam! (Ester je prevrnula očima) Gde si?
Ester: Tu sam, u dnevnoj! (Roberto prilazi i ljubi je) Kako je bilo?
Roberto: Uh, ne pitaj. Mrtav sam umoran. Onaj stan ne može da se poredi sa ovom kućom.
Ester: Hoćeš kafu, čaj?
Roberto: Ne, hvala. Idem da se odmorim.
Roberto izlazi iz sobe. Ester se još više nervira.

Već je bilo podne. Vrućina. Bare koje su se jutros slivale nad ulicama su isparile. U selu je već bila gužva. Čula se muzika iz obližnja dva kafića u centru, ljudi koji neprestano pričaju, a 15 minuta nakon podneva i graja dece kojima su gotovi časovi. Gabi i Paloma su se zajedno vraćale.
Paloma: Preterala si.
Gabi: Ma daj, Paloma! I sama znaš kakva je, stvarno me nervira.
Paloma: I mene, ali izdrži, ipak je strašno ono što se njenom ocu dogodilo.
Gabi: Ti znaš?! Meni mama nije želela nikada da kaže.
Paloma: Niko od naših prijatelja ne zna. (smeje se)
Gabi: Reci mi, molim te!
Paloma (uz podsmeh): Ubio se. (Gabi blene u nju) Da, i to pištoljem.
Gabi: Zvuči kao iz serija!
Paloma: O, da, i ja sam se oduševila.
Gabi: Možeš li da zamisliš? Sva ta krv, tuga, ali sve stvarno.
Paloma: Ni ja nisam verovala, zaista neverovatno. Zato ti kažem, prekini.
Gabi: Nikome nisi rekla?
Paloma: Ne, Sebastijan će je sigurno zadirkivati, je l’ si normalna?!
Gabi: Hm...
Paloma: Nemoj da si slučajno pisnula! Važi?
Gabi: Dobro, bre. Neću.
Razišle su se. Živele su jedna preko puta druge. Živeli su spokojno, ali su Miharesovi oduvek znali da ih Kortinesovi mrze i da se druže iz koristi. Dovoljno je videti te dve kuće. Sa jedne strane velelepna vila Miharesovih, sa bazenom, kao iz filmova, a sa druge obična kuća. Rebeka je oduvek znala da je Ester ljubomorna na nju. Paloma je ušla u kuću.
Paloma: Glorija! (sluškinja dolazi) Molim te, operi mi ove patike za sutra.
Glorija: Hoću, srce moje.
Havijer: Zlato moje, pa ti si došla. (ljubi Palomu) Kako je bilo?
Paloma: Dosadno i super.
Havijer: Kako to?
Paloma: Dosadno u školi, super sa društvom. (Havijer se smeje) Gde je mama?
Havijer: Još uvek je u pilani, ja sam se vratio ranije. Hoćeš da ručamo zajedno? ( Paloma klima glavom)

Sebastijan je bio umoran. Živeo je malo izvan sela zato što nije u selu odmalena, došao je ode pre 3 godine. Baka ga je čekala.
Sebastijan: Bako, tako sam gladan.
Perla: Evo, dušo. (daje mu tanjir) Zvali su mama i tata.
Sebastijan: Stvarno? (oduševljen) Kada dolaze?
Perla: Neće dolaziti do kraja godine. (Sebastijan se rastužuje) Kažu da imaju mnogo posla u Meksiku.
Sebastijan: Nikada nije trebalo da dođemo ovde. U Španiji je bilo tako bolje.
Perla: Nikada ne treba zaboraviti korene, zato se tata vratio.
Sebastijan: Vidim, i otišao u Meksiko umesto da ostane ovde.

Pedro je bio u dnevnoj sobi i gledao crtani. Čuo je lupanje vrata. Okrenuo se i video senku kako prilazi. Uplašio se. Strah mu je ponovo bio u kostima. Pod sunčevoj svetlosti ugledao je njega. Sada je već bilo gotovo. Bio je to Hose.

*Matoni - ubice; tako su sebe nazivali (titula: maton - ubica)

Kraj 1. epizode...

Subject: Re: Matar es Nuestro Destino/Smrtna sudbina Tue 16 Jul 2013 - 1:54

Interesantno.
Dopada mi se tvoj stil pisanja.

Guest

Dosta neobično...i dobro.

**TVNovele VIP član** Broj postova : 3557

Hmm...pomalo morbidno,ali dobro počinje.Pretpostavljam da će kako radnja odmiče neko iz družine biti glavni krivac,a da će se zločini nastaviti i kad se okupe ponovo.Zašto si preveo kao Smrtna sudbina?

Subject: Re: Matar es Nuestro Destino/Smrtna sudbina Tue 16 Jul 2013 - 7:08

LadyEstrella wrote:: Hmm...pomalo morbidno,ali dobro počinje.Pretpostavljam da će kako radnja odmiče neko iz družine biti glavni krivac,a da će se zločini nastaviti i kad se okupe ponovo.Zašto si preveo kao Smrtna sudbina?

Neću da otkrivam šta će se desiti.

Morbidno, da. haha

Zapravo sam očekivao da će svako to reći, i meni samom je ideja morbidna, ali jednostavno mi se svidelo.

Subject: Re: Matar es Nuestro Destino/Smrtna sudbina Fri 19 Jul 2013 - 7:15

Sviđa mi se jea

jedva čekam 2.ep.

Subject: Re: Matar es Nuestro Destino/Smrtna sudbina Mon 22 Jul 2013 - 0:48

Odlično je. Sviđa mi se tvoj stil pisanja. thumbup

Kada je sledeća epizoda? :'D

Subject: Re: Matar es Nuestro Destino/Smrtna sudbina Tue 23 Jul 2013 - 11:22

interesantno kad ce sledeca epizoda?

Subject: Re: Matar es Nuestro Destino/Smrtna sudbina Wed 24 Jul 2013 - 5:09

Uskoro. Imaću dosta obaveza ovih dana, od avgusta ću više da se posvetim ovome.