Giljermo i Matilde su živeli u, naizgled, idealnom braku sve dok Giljermo nije saznao da ga je Matilde prevarila sa njegovim najboljim prijateljem i desnom rukom u kompaniji za izvoz voća, Martinom. Njihov sin, Antonio vest prima ravnodušno jer ne želi da se nervira pred ženidbu sa Martinovom ćerkom - Anabelom, njegova sestra po ocu koju Matilde ne podnosi - Elizabet biva pogođena, a najviše bivaju pogođene Anabela i njena psihički obolela majka, Alfonsina koja beži od kuće. Lokalna urbana legenda postaje realnost kada grešna Matilde bude ubijena, a ko se krije iza identiteta šumske udovice dugo ostaje misterija...








-

Giljermo: Kako si mogla to da mi uradiš? Zar si stvarno mislila da ćeš večito moći da me praviš budalom, da nikada za ovo neću saznati? Hvala Gospodu Bogu što postoji moj jedini iskreni prijatelj, Pedro koji mi je otvorio oči.

Matilde: Stvarno nemam želju više da te slušam, niti da se raspravljam sa tobom. Nadam se da si posle ovoga shvatio koliko si me zapostavljao celoga života zbog svojih poslova i koliko mi je falio muškarac koji će me usrećiti.

Giljermo: Ali zašto si izabrala baš mog ’’najboljeg’’ prijatelja, moju desnu ruku u kompaniji, sa kojim se družim otkad znam za sebe?  Zar nisi mislila na onu njegovu jadnu ženu, Alfonsinu? Zar nisi mislila na decu?

Matilde: Dakle, pale su maske i sve ću ti reći. Martin je pre svega jedan džentlmen koji ume sa ženama za razliku od tebe. Njegova pojava me je očarala još tokom prvog susreta davne 1989. godine, kada si me upoznao sa njim i ništa me nije sprečilo da se borim da ga osvojim. Vremenom mu je dojadila bolesna Alfonsina i tražio je normalnu ženu. Dakle, sličan nam je bio život – Alfonsina mentalno bolesna a ti jedan jadnik koji...

Giljermo joj udara jači šamar. Elizabet, koja je sve slušala iz svoje sobe uleće u dnevnu sobu.

Elizabet: Mama, tata! Prestanite!

Matilde: Ne zovi me mama, jer dobro znaš da ti to nisam. Ovaj skot ovde mi je život zagorčao kad mi je tebe nametnuo. Ne mešaj se! Gubi se odavde!

Elizabet (kroz suze): Neprestano sam se trudila da te pridobijem svojim delima i mislila sam da ćeš me kad tad prihvatiti kao svoju ćerku. Ali vidim da je to nemoguća misija...

Elizabet odlazi u svoju sobu plačući kao kiša.

Giljermo: Ti si jedno đubre koje ne zaslužuje ni trunku moje pažnje više! Imaš sreće što ne želim da izbijaju skandali po selu i što ne želim da kvarim ugled svoje porodice. Letela bi još noćas iz kuće da nije tako. Danas je malo falilo da isprebijam Martina na sred kompanije, ali sam shvatio da to nije pametno rešenje. Sklopili smo dogovor, i niko za ovo neće znati osim naših porodica. Bog neka sudi ološima!




Anabela (kroz suze): Ne zaslužuješ da te zovem ’’oče’’ više! Je l’ vidiš šta si uradio? Znao si da je psihički bolesna. Gde bi mogla da ode, o moj Bože?

Martin: Kćeri draga, ne znaš koliko se kajem. Mislim da sam ispravno postupio što sam vam priznao i razumi me bar ti, pametna si. Život mi je bio pravo mučenje sa njom otkad je obolela. Nisu joj pomogle niti terapije, niti išta drugo. Već 6 godina nije izašla iz kuće, a i sama si svedok njenih ’’napada ludila’’. Imao sam potrebu za, da tako kažem, normalnom ženom. Molim te, razumi me i oprosti mi.

Anabela: Ne mogu i ne želim da te razumem! Trebalo je da razmišljaš o posledicama kada se bude saznalo. Eto, izašla je iz kuće. Ispunila ti se želja.

Martin: Ma ne brini, vratiće se ona. Verovatno je samo izašla da prošeta malo i razbistri mozak, neka je. Nisam pozvao policiju jer ne želim da pravim paniku po selu bez razloga.

Anabela: Molim?

Anabela uzima baterijsku lampu iz fioke i kreće ka izlaznim vratima.

Martin: Kćeri, stani!

Anabela mu zalupi izlazna vrata ispred nosa.




Anabela: Konačno si stigao! Ne bih mogla više ni minut da provedem u ovoj prokletoj kući.

Antonio: Ne mogu da verujem kakve roditelje imamo. Ostao sam zatečen kad sam čuo. Ali mislim da ne treba nas dvoje toliko da se uzbuđujemo oko toga, ipak se venčavamo za mesec dana. Hajdemo kod Sesara da se opustimo malo, čekaju nas on i Kristina. Uzeo je četiri boce Jack Daniel’s – a.

Anabela: Ma kakav Sesar? Majka mi je otišla od kuće, nisam stigla da ti kažem kad sam te zvala. Međutim, moj kreten od oca nije pozvao policiju da se ne bi ovo sve pročulo po selu i mislim da bi trebalo da mi krenemo u potragu za njom.

Antonio: Uf, zar je dotle došlo? Gde ćemo da je tražimo?

Anabela: Idemo u šumu, nekako mi je najlogičnije da je tamo otišla jer bi se do sada nešto saznalo o njoj da luta po selu.

Antonio (kroz smeh): A legenda o šumskoj udovici? Možda smo počinili neku nepravdu i pojavi se.

Anabela: Hej, nije mi do šale trenutno. Krenimo.



Sesar: Prošlo je već sat vremena otkako sam se čuo sa Antoniom, međutim ni traga ni glasa od njega i Anabele. Gde li su?

Kristina: Ma sigurno žele da budu malo sami, seks u kolima ovo – ono.

Sesar: E perverzijo jedna. Nego, završi onu priču o šumskoj udovici. Obožavam takve priče.

Kristina: Gde sam beše stala? A, da. Dakle, ona ne izlazi iz šume niti se pojavljuje pred ljudima sve dok se u selu ne desi neka nepravda. Počinitelja nepravde ubije istim predmetom kojim je ubila i svog nevernog muža - krstom sa oštrim završetkom i razapne ga na drvo. Zatim njenim jezivim glasom vikne: ’’Bože, oprosti mu. Nije znao šta radi’’.

Sesar: Uf, jezivo. Zvoni ti telefon.

Kristina: Halo? Hej, gde si? Da krenem sad? Okej, ćaos.

Sesar: Ko je to?

Kristina: Ma keva, smara me da krenem kući. Pozdravi naše drage golupčiće ako budu došli.




Anabela (glasno): Mama! Hej, mama!

Antonio: Noge me zaboleše, a i baterijska lampa je pri kraju. Hajdemo nazad, možda se vratila kući.

Anabela (uplakana): Ma ne verujem bre, znaš da je mentalno bolesna. Čisto sumnjam da ume da se vrati. Šta da radim, Antonio? Reci mi, šta da radim?

Antonio: Pozvaćemo policiju ako se nije vratila. Sada krenimo i ...

Anabela: Ko je ono tamo?! Antonio, vidiš li? Da nije mama?

Crna silueta šeta na oko trista metara od njih.

Antonio: Hej ti tamo, stani!

Antonio i Anabela potrčaše za siluetom , ali baterijska lampa se ugasila.

Anabela: Dođavola!



Matilde: Tako mu i treba, neka pati! Dosta sam ja patila zbog zapostavljanja, njegovih službenih puteva na kojima me je varao sa ko zna kakvim...

Ispred Matilde se odjednom stvara osoba maskirana u ženu mrtvačkog izgleda, obučena u stare, crne krpe. Nalik šumskoj udovici iz lokalne urbane legende.

Matilde (vrišteći): Ko si ti?! Šta hoćeš od mene?!

Šumska udovica joj stavlja ruku na usta. Matilde zadobija ubod oštrog krsta u predelu srca i biva razapeta na drvo u dvorištu.

Šumska udovica: Bože, oprosti joj. Nije znala šta radi.


Kraj prve epizode

Uh,jezivo. Super je,samo nastavi.  

Antonio: Sva sreća što sam poneo mobilni telefon. Da nisam, proveli bismo mi noć u šumi u mrklom mraku, a društvo bi nam pravila šumska udovica.

Anabela: Ne pravi komediju od ozbiljne stvari. Sigurna sam da je ona silueta bila mama, jer ko bi drugi mogao u ovo doba noći da šeta tamo? Trebalo je da odemo dublje u šumu i vidimo ko je to.

Antonio: Izgubili smo joj svaki trag onda kada se ispraznila baterijska lampa. Da smo nastavili, ništa drugo ne bismo uradili osim što bismo se izgubili. Prepustićemo stvar policiji.

Anabela: Ništa ljubavi, vidimo se sutra. Odoh ja da pozovem policiju, a ti idi kući i odmori se.

Ljube se.



Kristina: Silus portalius, restos genius asesinos koralius, artes sangres mileniums desdes letonius...



Nepoznata osoba: Zašto ga toliko mrziš? Pa vi se družite još od osnovne škole.

Sesar: Ti znaš da sam uvek bio bolji učenik od njega. I gde sam sada ja, a gde je on? Ja sam tako reći rob njegovog ćaleta, po osam časova dnevno utovaram gajbe sa voćem u hladnjače da bih zaradio za hleb dok on, tatin i mamin sin, uživa. E pa, neće još dugo biti tako. Ne mrzim samo njega, mrzim celu tu porodicu.



Martin: Ipak mislim da nije trebalo da zoveš policiju. Kako ćemo se izboriti sa seoskim tračevima sada?

Anabela: Ti me sve više i više iznenađuješ! Šta ti nije jasno u rečenici ’’tvoja bolesna žena je nestala i možda ne zna da se vrati kući’’? Otac si mi, ali moram iskrena da budem: gadiš mi se!

Martin: Tako sa mnom nećeš da razgovaraš!

Martin joj udara jači šamar. Anabela kukajući iz sveg glasa beži ka izlaznim vratima, koja su zaključana.

Martin: Iz kuće nećeš izaći. Sedi tu i smiri se, da ne bi dobila još jedan šamar. Misliš li da je meni svejedno što smo u ovakvoj situaciji?

Anabela: Vidi se da ti je svejedno. Ti bi čak voleo i da se ne pojavi. Bilo bi ti svejedno i ja da sam nestala, znam to vrlo dobro.

U tom trenutku Martinu zazvoni telefon. On se udaljava od Anabele i priča tihim glasom.

Martin: Halo. Šta radiš, ljubavi? Je l’ si spakovala sve stvari? Važi, vidimo se sutra.

Anabela: Je l’ to nešto u vezi mame?

Martin: Nije, greška je u pitanju.



Antonio (vrišteći iz sveg glasa): Neee! Mamaaa! Šta je ovo breee?!

U tom trenutku izlazi Giljermo.

Giljermo: Šta je bilo sine?

Uočava svoju ženu.

Giljermo: Matilde moja draga! Neee!

Elizabet posmatra sa prozora celu situaciju hladnim pogledom.




Maite: Šta je ona vama predstavljala u životu i zbog čega mislite da je ubijena?

Giljermo: Meni je ona iskreno bila sve, iako me je prevarila sa ovde prisutnim Martinom. Ja sam pobožan čovek koji misli da Bog treba da sudi grešnicima, a ne mi smrtnici. Ne znam stvarno zbog čega bi je neko ubio.

Maite: Ona vam je bila maćeha? Kakav je bio vaš odnos?

Elizabet: Ona je mene oduvek mrzela jer sam plod ljubavi mog oca i moje pokojne majke, koja je za života bila njena najveća suparnica. Trudila sam se na sve načine da je pridobijem, ali mi nikada to nije uspevalo. Uprkos svemu, jako mi je žao što je ovako završila, jer niko ne zaslužuje ovakvu smrt.


Maite: Gde ste bili noćas?

Antonio: Bio sam sa svojom verenicom u potragu za njenom majkom, upućeni ste u situaciju. Šokiran sam ovim što se desilo, ne mogu još k sebi da dođem. Kakva god da je bila, ona je bila moja majka i zaklinjem se da ću naći ubicu.



Maite: Kakav je bio odnos između vas i vaše svekrve? Da li mislite da bi vaša majka koja je nestala mogla ubiti gđu Matilde?

Anabela: Krajnje hladan i odbojan. Uvek me je gledala sa nekakve visine i mislim da me nije volela. A što se moje majke tiče, moram biti iskrena. Ona je psihički bolesna i svašta je moguće. Nego, ima li ikakvih novosti o njoj?

Maite: Poslali smo jedinice svuda po selu i nadamo se da ćemo je do ujutru pronaći.



Maite: Da li ste je voleli iskreno ili ste vaš odnos doživljavali kao avanturu?

Martin: Naša je ljubav bila iskrena, voleli smo se još od prvog susreta. Međutim, ja nisam imao smelosti da joj priđem, ona je probila led. Oboje smo bili u nesrećnim brakovima i bilo nam je potrebno...

Giljermo ustaje besan sa sofe, spreman da udari Martina.

Giljermo: Gade jedan! Smatrao sam te najboljim prijateljem!

Maite ga sprečava da udari Martina. Pošto je ispitala sve prisutne, izašla je na terasu na kojoj ju je čekao kolega Braulio.

Braulio: Je l’ si otkrila nešto?

Maite: Za sada ništa specijalno. Svi su sumnjivi.



Maite: Rezultati obdukcije su pokazali da je žrtva prvo ubijena hladnim, veoma oštrim oružjem pa tek onda razapeta na drvo.

Giljermo: Gospode dragi!

Anabela: Ima li ikakvih novosti o mojoj majci?

Maite: Nažalost, ne. Ali i dalje je tražimo.

U tom trenutku nailazi petoro-šestoro ljudi koji su došli da izjave saučešće, među kojima je i Matildina sestra bliznakinja – Marija.

Marija: Zete dragi, primi moje saučešće.

Giljermo: Hvala draga moja Marija.

Marija: Pa šta se to desilo?

Giljermo: Ne pitaj me ništa, proživljavamo horor film.

U tom trenutku Marija opazi Martina. Pokaže mu očima da krene iza kuće.

Marija: Oprosti zete, odoh malo u šetnju dok ne krene sahrana. Ne prija mi ova atmosfera.

Marija odlazi iza kuće.

Martin: Dugo se nismo videli, jedina moja. Dođi da te poljubim.

Marija: Nemoj sad, može neko da nas vidi i da pukne bruka.

Martin: Ma neće niko, svi su preokupirani izjavljivanjem saučešća i ostalim.

Martin i Marija se ljube. U tom trenutku iz žbunja nedaleko od njih dvoje izleće Alfonsina sa nožem u ruci.

Alfonsina: Mužiću moj dragi, dugo se nismo videli.


Kraj druge epizode

Meni se dopada.
Čekam dalje...  

Drago mi je da vam se sviđa i nadam se da će biti još čitalaca. Sutra uveče nova epizoda.  

Super je.

I ja citam, super je  

Giljermo: Da li se zna sa kakvim je tačno predmetom ubijena?

Maite: Ne zna se još uvek, ali je sigurno da nije bio u pitanju nož. Oblik rane govori da se radi o nekom nepoznatom predmetu kojim do sada nikada nije počinjeno ubistvo, bar u Pueblu i okolini.

Antonio: Postoji jedna urbana legenda o šumskoj udovici koja kaže da će svako ko počini neku nepravdu biti ubijen oštrim krstom i razapet na drvo. Možda zvučim neozbiljno, ali se sve ovo nekako poklapa sa tom pričom. Da li ste ikada čuli za nju?

Maite: Čula sam, naravno. Istraga uključuje i nju jer je vrlo moguće da postoji osoba koja voli da se igra takvih igara.

Anabela: Odoh ja da naberem malo svežeg cveća u bašti iza kuće, da stavim u kovčeg.

Anabela odlazi.

Antonio: Oko koliko sati je počinjeno ubistvo?

Maite: Oko ponoći.

Antonio: Anabela i ja smo noćas u to vreme tražili gđu Alfonsinu po šumi i videli crnu siluetu koja se šetala na oko trista metara od nas. Sada možemo biti potpuno sigurni da je to bila njena majka, jer ne verujem da bi iko drugi želeo šetnju po šumi u to doba noći.





Martin: Alfonsina?! Gde si bila do sada i šta tražiš ovde?! Da li si svesna da te celu noć tražimo?!

Alfonsina (mlatarajući nožem): Nemoj da se praviš lud, kao što si pravio mene svih ovih godina. Dobro znaš gde sam i zbog koga sam tamo bila, gade jedan!

Marija: Gospođo, spustite nož i smirite se molim vas.

Alfonsina: Jedna bestisnica i lokalna prostitutka mi priča šta da radim?

Marija: Šta si rekla?

Ogorčena Marija bez imalo razmišljanja kreće u napad na Alfonsinu, i zadobija blaži ubod noža u ruku. U tom trenutku nailazi Anabela.

Anabela (vrišteći): Mama, šta to radiš?

Uplašena Marija beži, a Alfonsina se smiruje i okreće ka svojoj ćerki sa suzama u očima.

Alfonsina: Eh, kćeri moja draga. Valjda ćeš nekada razumeti sve.

U tom trenutku iza kuće dolaze svi koji su toga dana bili u Giljermovoj vili, na čelu sa ožalošćenima i policijom. Braulio otima nož Alfonsini, a Maite joj stavlja lisice.





Kristina: Kako mi stoji ova crna haljina?

Sesar: Šta god da obučeš, tebi lepo stoji.

Kristina: Hajde, požuri sa zakopčavanjem te košulje. Zakasnićemo.

Sesar: Znaš li koliko mi se ne ide u tu kuću? Ne podnosim ih kolektivno.

Kristina: Jebiga, osuđeni smo da im se šlihtamo jer nam plate zavise od te porodice. Valjda će se sve ovo nekada isplatiti, pa nas unaprede u kompaniji. Smučio mi se život čistačice.

Sesar: Iz tvojih usta u Božije uši. Idi do kupatila i donesi mi parfem ako ti nije teško. Stoji na beloj polici.

Kristina izlazi iz sobe, a Sesar trči ka kompjuteru.

Nepoznata osoba: (10:46) Dolaziš li danas?

Sesar: (12:10) Dolazim.




Otac Fernando: Bože, primi je k sebi i oprosti joj sve grehove. Bog da joj dušu prosti.

Svi prisutni: Bog da joj dušu prosti.

Giljermo prilazi ocu.

Giljermo: Iskreno se nadam da će joj Bog oprostiti sve grehove.

Otac Fernando: Naravno da hoće, Bog je svemoguć i velikodušan. Nego, mene brine nešto drugo – neko je sinoć ukrao veoma vredan krst sa oltara. Crkva je, kao i uvek, bila otvorena celu noć kako bi se vernici mogli moliti Bogu kad god to požele, međutim nikada se ovako nešto nije desilo. Sve se plašim da nije neka sekta u pitanju.

Giljermo: Kako je izgledao taj krst?

Otac Fernando: Srebrni, malo teži, ukrašen raznim ornamentima sa oštrim završetkom na kraju. Zbog čega me to pitaš?

Giljermo: Hm, zanimljivo. Pitam jer je vrlo moguće da je moja žena ubijena njime.

Otac Fernando se krsti. Prilazi im Marija, a otac se povlači.

Giljermo: Kako ti je ruka?

Marija: Dobro je, hvala Bogu. Sva sreća što sam imala prvu pomoć kod sebe.

Giljermo: Nije ni vreme ni mesto za takvo pitanje, ali ću morati da te pitam – šta si radila sa Martinom iza kuće?

Marija: Ovaj... pa...  kao što sam ti i rekla, otišla sam da prošetam malo jer mi nije prijala atmosfera u vili, i srela sam ga slučajno. Pitala sam ga kako je mogao ono da ti učini jer mi te je iskreno bilo žao kad sam čula. Zet si mi, znaš koliko te volim.

Giljermo: Ološ najobičniji. Planiram da mu dam otkaz uskoro.

Marija: Ti najbolje znaš šta ćeš da radiš. Nego, gde je Elizabet? Zbog čega nije došla?

Giljermo: Boli je glava, sinoć nije oka sklopila. Ostala je kući da odmara.

Sesar i Kristina za to vreme teše Antonia.

Sesar: Druže moj, nemoj da budeš tužan. Eto, smrt tvoje majke je na neki način pomogla da se bolesni mozak izoluje zauvek i najbitnije je da se ovako nešto više neće ponoviti.

Antonio: Ne mogu još da poverujem da je moja buduća tašta bila spremna da učini ovako nešto. Nisam tužan samo zbog smrti svoje majke, već i zbog Anabele koja trenutno proživljava pakao.

Kristina: Ma sve će to doći na svoje. Morate da prihvatite situaciju onako kakva jeste.

Antonio: Najlakše je to reći. Ali u svakom slučaju, hvala vam mnogo što ste uz mene kad mi je zaista to potrebno. Vi ste mi jedini pravi prijatelji.

Sesar i Kristina se gledaju sa ironičnim osmehom na licu.

Antonio: Kreću svi, hajde idemo.

Kristina: Idite vi, ja ću da obiđem grob svog oca.

Svi kreću ka svojim kućama osim Kristine. Kada je ostala potpuno sama, uzela je komad zemlje i jednu ugašenu sveću sa Matildinog groba. Stavlja ih u svoju torbu.

Elizabet, potpuno sama u vili isprobava Matildine skupe stvari ispred ogledala.

Elizabet: Crvenu, belu, plavu i roze haljinu ću zadržati, a ove ostale ću prodati. Šteta što su mi jedino ove braon cipele taman, ne sviđaju mi se uopšte. I njih ću prodati.

Martin i Anabela su u policijskoj stanici zajedno sa Alfonsinom koju ispituje policajka Maite.

Maite: Gde ste proveli prošlu noć?

Alfonsina (uplakano): U Pedrovom podrumu, zaključana u mrklom mraku. A to je bila želja ovog gada ovde.

Martin: Dušo moja, shvatam tvoju bolest. Ali ne postoji opravdanje za to što mešaš mog dobrog prijatelja u svoj nestanak. Gospođice Maite, evo, naša ćerka je svedok da je Alfonsina sinoć sama pobegla od kuće. Je l’ tako bilo, Anabela?

Anabela: Tako je. Mama, molim te, za moju ljubav počni da se braniš ćutanjem. Nemoj gospodina Pedra da mešaš, znaš li koliko nam je on pomogao u životu?

Alfonsina ustaje besna sa stolice, podiže je i baca. Počinje da plače i da vrišti.

Maite: Gospođo, smirite se odmah!

Alfonsina: Ko će da mi veruje ako nećeš ti, kćeri moja draga? Ko će da me smatra normalnom i zdravom osobom ako nećeš ti? Zar nikada za ovih šest godina nisi čula moje vrištanje iz sveg glasa kada mi je ovaj gad ubrizgavao injekciju kojom me je drogirao?

Martin: Gospođo Maite, ovo više stvarno nema smisla. Na kraju će i našu ćerku da optuži za nešto. Zamolio bih vas da pozovete psihijatre koji su ispred da uđu i da je odvedu na kliniku ako ne želite da vam polomi još nešto ovde.

Maite: Doktori!

Psihijatri ulaze i izvode je iz prostorije. Anabela plače kao kiša.

Alfonsina (vičući): Šteta što sam prokockala savršenu priliku da te ubijem danas.

Kraj treće epizode.

Bilo je malih greščica jer sam na brzinu napisao treću epizodu, ali ispravljene su.  

Super je. 100% sam sigurna da Alfonsina nije ubica.

Ja bas mislim da je Elizabet  

Ne znam,mislim da nije. Ja mislim da je Kristina ili njena majka(i ako se ne pojavljuje,bar do sada ). Poslacu ti svoju teoriju na pm

Ništa neću da kažem, osim da nećete znati do samog kraja web novele ko je ubica.  

Do samog kraja?
Samo mi kazi,koliko dugo postoji ta legenda?

Da. Bacaću non stop sumnju na nekoga, a da li je baš on pravi ubica saznaćete u pretposlednjoj ili poslednjoj epizodi. Otkriću u nekoj od narednih epizoda koliko dugo postoji ta legenda.

Ok,hvala. A koliko ce epizoda imati? I zanima me hoce li srz web novele biti ljubav izmedju Anabele i Antonia ili sumska udovica? Znam da mnog pitam,ali radoznala sam XD

Drago mi je što si radoznala, valjda je i cilj ''pisca'' da čitaoci budu radoznali i ostanu do kraja uz njegovo ''delo''.  Biće onoliko epizoda koliko dugo budem mogao da razvlačim radnju, dakle ne znam ni ja još uvek. Srž web novele je pored šumske udovice naravno i ljubav Anabele i Antonia, ali bio sam prinuđen da zapostavim njihovu ljubav u ovim početnim epizodama da bih vas namamio nečim originalnim.

Dopada mi se,a bilo bi ekstra da ta legenda nije samo "bapska priča".

Antonio i Giljermo zajedno sa Marijom ulaze u dnevnu sobu svoje vile. Elizabet, koja ih je opazila sa prozora, vraća haljine i cipele u ormar.

Giljermo: Nećete verovati šta mi je rekao otac Fernando. Sinoć je sa oltara ukraden skupoceni krst koji se poklapa sa onim iz urbane legende o šumskoj udovici. Ima oštar završetak.

Antonio: Odmah sam ja rekao da sve ovo ima nekakve veze sa tom pričom. Gospođa Alfonsina je definitivno bolesna, nadam se da su je već poslali na kliniku. Jesi li rekao policajki Maite za ovo?

Giljermo: Nisam, jer mi je otac to rekao na groblju. Ona nije bila prisutna.

Marija: Ne mogu da verujem da takvi ljudi postoje. Mada, videlo se danas iza kuće sa kakvom osobom imamo posla. Odoh ja u sestrinu sobu da ostavim ovo malo stvari što sam ponela i da prilegnem.

Marija odlazi u sobu svoje pokojne sestre, a Elizabet silazi u dnevnu sobu. Antonio prilazi i ljubi je u obraz, što je nju jako obradovalo.

Antonio: Sestrice moja draga, je l’ te je prošla glava?

Elizabet: Jeste, sve je u redu sad. Nego, htela sam da vas pitam nešto. Je l’ bih mogla na žurku večeras? Prave je drugarice sa kojima se nisam videla već četiri dana, treba mi malo provoda posle svega ovoga.

Giljermo: Naravno kćeri da možeš. Matilde ti nije bila gotovo ništa i što bi se ti povlačila u sebe kad ne moraš? Gde će se održavati?

Elizabet: U šumi, gore na brdu.

Antonio: A silueta koju smo videli tamo Anabela i ja?

Elizabet: To je bila sada već izolovana Alfonsina. Nemamo čega da se plašimo.

Antonio: I to što kažeš. Samo ti idi i uživaj.

Elizabet: Dođi da te polubim još jednom.

Antonio i srećna Elizabet se ljube u obraz.



Perez: Prema ovome što sam video i čuo o njoj, gospođa Alfonsina pati od šizofrenije. Njena agresivnost, sklonost ka izmišljanju stvari i slične pojave ukazuju na to.

Anabela: I da li je to ikako moguće izlečiti?

Perez: Nažalost, ne. Postoje lekovi koji ublažuju tu bolest, ali još uvek nije pronađen onaj koji će je iskoreniti.

Anabela počinje da plače.

Perez: Od kada ispoljava ovakav vid agresivnosti kakav je ispoljavala danas u policijskoj stanici?

Martin: Već šest godina sigurno. Po ceo dan je ćutala i sedela u našoj sobi, a čim ja uđem ona je počinjala da vrišti i postajala je agresivna.

Anabela: A šta ćemo sa onim što je rekla da si joj svakodnevno ubrizgavao injekciju kojom si je drogirao?

Perez: Šizofreničar je, kao što sam i rekao, sklon izmišljanju stvari. Ubeđen je da ga neko proganja, da pravi zaveru protiv njega i tako dalje. Imam puno posla danas, morao bih da vas ispratim. Nadam se da ćete sutra doći ponovo.

Martin: Naravno da hoćemo. Prijatno doktore.

Za to vreme, Alfonsina je u svojoj izolovanoj sobi. Priča sama sa sobom.

Alfonsina: Kako da ubedim svoju ćerku da pričam istinu? Kako da shvati šta je njen otac meni radio sve ove godine? Bože, smiluj mi se i objasni mi kako.




Kristina: Večeras bih išla na žurku gore u šumi, pozvana sam. Smem li?

Tereza: Naravno da smeš. Nego, jesi li donela ono?

Kristina: Jesam.

Vadi iz torbe komad zemlje i sveću sa Matildinog groba.

Tereza: Odlično. Ja večeras preuzimam sve, ti idi i uživaj.  



Nepoznata osoba: Prošla je konačno i ta sahrana. Bilo mi je teško gledati te, a ne progovoriti sa tobom ni jednu jedinu reč.

Sesar: I meni ljubavi. Smučilo mi se više da se krijemo, prebio bih osobu koja je izmislila moralne principe. Jesi li slobodna večeras?

Nepoznata osoba: Nažalost ne. Videćemo se nekom drugom prilikom.



Pedro: Druže moj, izvini što kasnim. Primi moje saučešće.

Giljermo: Hvala druže. Sedi.

Pedro: I ti, Antonio.

Antonio: Hvala gospodine.

Pedro: Pa šta se to desilo?

Giljermo: Svašta prijatelju moj, ne mogu više o tome da pričam.

Pedro: Priča se po selu da joj je to uradila nekakva šumska udovica koja ubija svakog ko počini neku nepravdu. Čisto sumnjam da imamo posla sa natprirodnim, ko bi to mogao biti? Možda bi sad sve bilo u redu da ti nisam rekao...

Giljermo: Ma nisi ti ništa kriv, kriv je Alfonsinin bolestan mozak.

Pedro: Ma šta kažeš? Martinova Alfonisna joj je to uradila?

Giljermo: Da, ni ja još ne mogu da poverujem.

Pedro: Hoću da znaš da joj ja nisam rekao za preljubu, već je to učinio Martin lično. Dakle nisam seoska tračara, samo sam tebi rekao čim sam ih zatekao u Martinovoj kancelariji jer si mi najbolji prijatelj. Nadam se da Martin ne zna od koga si sve čuo.

Giljermo: Nisam mu rekao, naravno. Planiram da mu sutra dam otkaz u kompaniji, a tebe da stavim na njegovo mesto.

Pedro: Nešto lepše nisam mogao da čujem.

Pedro grli Giljerma i tapše ga po ramenu.

Giljermo: I nemoj ti zbog toga da zapostaviš tvoje gazdovanje kafanom u drugom selu, nastavi i dalje da radiš dva posla. Samo nemoj da kasniš sutra ako se noćas zadržiš tamo.

Pedro: Ma ne brini.

Antonio: Odoh ja kod Anabele, da vidim kako je. Verovatno se vratila kući.

Antonio odlazi, a Marija silazi u dnevnu sobu.

Marija: O, gazda Pedro. Drago mi je što se vidimo.

Pedro (Giljermu): Inače, ovo je moja omiljena radnica u kafani.

Giljermo: Eto, bar ćeš imati prevoz do posla.

Marija: Izgleda da će od sada morati svakodnevno da me vozi. Naravno zete, ako dopustiš da ostanem da živim sa vama. Ionako nemam nikoga u svom selu, živim sama.

Giljermo: Naravno da možeš da ostaneš, draga moja Marija.

Marija: Hvala ti puno. Ujutru ću doneti ostatak stvari. Odoh ja da se spremim za posao pa da krenemo, gazda.

Marija odlazi u sobu svoje seste. Oblači korset, podvezice i obuva ogromne štikle. Oblači kaput da prikrije svoju radnu uniformu.



Elizabet (sa flašom piva u ruci): Idemo, žurka ludnica!

Hulija (sa čašom viskija u ruci): ’’Hajde zovi me noćas u tri, Insomnia! Ja više ne spavam ni iz hobija...!’’

Fer: Izgleda da ćemo ponovo nas dve morati da ih nosimo kući.

Kristina: Lujke klasične.

Elizabet prilazi nepoznati dečko.

Horhe: Ćao, lepotice. Ja sam Horhe.

Elizabet (drugaricama): Hahaha, ko je ovaj mučenik?

Horhe: Nisam ja mučenik, ja sam Horhe. Jesi li za ples?

Elizabet: A šta ako ti kažem da nisam? Postoji jedna osoba u koju sam zaljubljena, kojoj ti nisi ni do kolena. A sad, paljba!

Tužni Horhe odlazi. U tom trenutku Hulija je opazila svog bivšeg dečka Huana kako se ljubi sa devojkom zbog koje ju je ostavio.

Hulija: Šta on misli, da ću biti ljubomorna?

Počinje da plače. Drugarice joj prilaze.

Elizabet: Ma nemoj da plačeš, nije vredan tvojih suza. Nastavimo sa opijanjem i igranjem!

Prošlo je sat vremena. Huan se odaljio od žurke i otišao malo dublje u šumu kako bi vršio nuždu. Čuje kako mu se nešto približava. Okreće se i vidi devojku u crnim starim krpama, mrtvačkog izgleda.

Huan (iz sveg glasa): Ko si ti?! Šta hoćeš od mene?!

Kroz vrat mu je prošao oštri, srebrni krst. Nakon toga biva razapet na drvo.

Šumska udovica: Bože, oprosti mu. Nije znao šta radi.

Kraj četvrte epizode.

     

Antonio: Jesi li se smirila malo?

Anabela: Kako mogu da se smirim posle svega ovoga što se desilo juče i danas? Još ne mogu da verujem kakvu majku imam.

Antonio: Najbitnije je da je sada na klinici i da je sprečena da ubije još nekog.

Anabela: A šta ako ona nije ubica i ako je istina da su njena povučenost i agresivnost kad god vidi mog oca rezultat dugogodišnjeg drogiranja od strane njega? Ja sam stvarno čula njeno vrištanje kad god on uđe u njenu sobu, međutim nikada nisam lično prisustvovala tome. Šta ako nije šizofreničar i ako je stvarno sinoć bila zaključana u Pedrovom podrumu?

Antonio: Vreme će pokazati sve, ne muči više glavu. Nego, gde je otišao gospodin Martin?

Anabela: Otišao je, kao po običaju, negde da pijanči.

Antonio je grli i obara na krevet.

Antonio: Sada predlažem da se opustimo malo, treba nam to posle svega ovoga što se desilo.

Ljube se. Antonio polako skida košulju, a Anabela haljinu. U tom trenutku čuju sirene i jurnjavu policijskih kola.

Anabela: Šta li se desilo?

Antonio: Ništa što bi nas trebalo da interesuje.

Nastavljaju da se skidaju i ljube.

Prošlo je pola sata. Svi koji su bili na žurci stoje šokirani oko drveta omeđenog trakama na kojem je razapet Huan. Na čelu su policajci Maite i Braulio koji ispituju mesto zločina.

Fer: Gospode dragi, ko bi mogao ovako nešto da mu uradi?

Hulija (kroz plač): I ja se pitam. Koliki god da je bio gad, provela sam sa njim najlepše trenutke u svom životu.

Kristina (gledajući u Elizabet): Verovatno neko ko ga je mrzeo iz dna duše, kao što je mrzeo i Elizabetinu maćehu. Nego, Elizabetice moja draga, gde si bila pre pola sata, baš kada je nestao i Huan?

Elizabet: Bilo mi je muka i otišla sam da povraćam. Šta bi ovakvo pitanje trebalo da predstavlja?

Kristina: Pitam onako, čisto iz radoznalosti. Nemoj biti uvređena. A ti, Hulija? Je l’ je i tebi bilo muka pa si otišla da povraćaš?

Hulija: Ja se i ne sećam gde sam bila, jer sam bila mrtva pijana.

Kristina: Pa si se sada odjednom otreznila?

Hulija: Ovakva šokantna vest bi svakog mogla da otrezni. Hajde, ne izigravaj policiju više i iskuliraj malo.

Maite i Braulio su skinuli leš sa drveta i spremili ga za odnošenje na obdukciju.

Maite: Svi koji su bili na žurci neka krenu ka policijskoj stanici zbog ispitivanja. Braulio, ti odnesi leš na obdukciju, a ja ću ispitivati decu.

Svi kreću ka policijskoj stanici.



Martin: Kako je uspela da ti pobegne jutros? Čovek ne može da se osloni više na tebe!

Pedro: Vrata mog podruma su bila stara, u fazi raspada. Lako je uspela da ih razvali.

Martin: K**ka prokleta! Jednom zaboravim da joj ubrizgam dozu, a ona odmah potrči da ispriča Matilde za mene i Mariju. Ali dobro, Matilde je sada mrtva i nikada neće saznati za nas dvoje.  

Marija im šalje poljubac mrdajući guzom. Pedro i Martin joj uzvraćaju.

Martin: Živo me interesuje kako je Giljermo saznao za Matilde i mene. Jadan taj ko mu je rekao kada saznam ko je! Uništen mi je ugled i poslovna karijera! Sve se plašim da tebi nije sinula takva ideja onda kada si nas zatekao u kancelariji.

Pedro: Pa ja sam za tebe i nju znao još otkad. Da sam hteo to da ti uradim, rekao bih mu čim sam saznao. Sa druge strane, jedini sam znao da postoji trougao između tebe, Matilde i Marije. I za to bih mu rekao da sam hteo tako nešto da ti uradim.

Martin: I to što kažeš.

Pedro: Nego, imam još nešto da ti kažem. Dugo mi je trebalo da skupim hrabrost za ovo.

Martin (začuđeno): Reci?

Pedro: Od sutra preuzimam tvoje radno mesto u Giljermovoj kompaniji.

Martin: Molim?!

Besni Martin ustaje, uzima čašu i baca je.

Pedro: Smiri se, sedi. Znao sam da ćeš tako reagovati, ali je bolje što si prvo od mene to čuo nego od neke seoske tračare ili još gore – Giljerma.

Martin: Da si mi pravi prijatelj, ne bi mi to uradio već bi odbio ponudu!

Pedro: Šta da ti kažem drugo osim da mi je žao... Stvarno nisam želeo da odbijem ovakvu ponudu, jer znaš i sam u kolikim sam dugovima zbog ovog bara.  Moram nekako da ih pokrijem, a sa bednom platom utovarača voća to nikada ne bih postigao. A i sam si kriv za dobijanje otkaza.

Martin (tužno): Pa čestitam ti zameniče direktora. On ne zna još uvek kakvim se poslovima baviš van njegove kompanije?

Pedro: Ne zna, i nadam se da neće saznati.

Tereza je u sobi njene ćerke Kristine. Oko nje su sveće, a ispred nje nekakva knjiga i pentagram. U jednoj ruci drži komad zemlje, a u drugoj zapaljenu sveću sa Matildinog groba.

Tereza: Lupus defetionus, gestorius sangres. Pestisidos kontras dormirios.



Sesar: Verovatno mi neće odgovoriti do jutra, kao po obićaju. Gde li je sada i šta radi?


Maite: Jesi li poznavao pokojnog Huana i zbog čega misliš da je ubijen?

Horhe: Poznavao sam ga, to mi je bio jedan od najboljih drugova. Bio je pravi ženskaroš, menjao je devojke kao čarape i mislim da bi njegova smrt mogla predstavljati osvetu neke od njegovih devojaka. Ali opet, nemojte me držati za reč.


Maite: Jesi li poznavala Huana i zbog čega misliš da je ubijen?

Fer: Jesam, ranije je bio u vezi sa mojom drugaricom Hulijom. Jeste bio ženskaroš, ali ne mislim da bi to mogao biti motiv za njegovo ubistvo.



Maite: Kakav je bio tvoj odnos sa Huanom?

Adela (devojka sa kojom se Huan ljubio na žurci): Odličan. Bili smo u srećnoj vezi i iskreno smo se voleli. Zaista ne mogu k sebi da dođem posle ovoga.


Maite: Ispričaj mi sve čega se sećaš sa žurke.

Kristina: Žurka je tekla normalno, svi su pili i igrali. Mojoj drugarici Elizabet je prišao Horhe koga ste već ispitivali i pitao je da li želi sa njim da pleše, ona ga je odbila...

Maite: I šta je posle bilo sa njim?

Kristina: Znam samo da je bio smoren celo veče, a da li je negde odlazio stvarno ne znam.

Maite: Jesu li sve tvoje drugarice bile sa tobom celo veče?

Kristina: Nisu...



Maite: Gde si otišla sa žurke baš u vreme kada je Huan ubijen?

Elizabet: Otišla sam da povraćam, užasno mi je bilo muka.  Iskreno, mnogo sam popila i ni sad se ne osećam baš najbolje.




Maite: Kakav je bio tvoj odnos sa Huanom tokom veze i posle raskida sa njim?

Hulija: Dok smo bili u vezi bilo je sve super, barem meni. Sve je teklo normalno sve dok  mi jednog dana nije rekao da sam mu dosadila, da želi raskid sa mnom i da je u vezi sa Adelom koju ste već ispitivali. Nikada ga nisam prebolela, pa mi je bilo jako teško večeras kad sam ga videla kako se ljubi sa njom.

Maite: Čujem da si odjednom nestala sa žurke. Gde si bila?

Hulija: Iskreno, ne sećam se gde sam bila jer sam bila mrtva pijana. Verovatno sam otišla da prošetam, jer me je užasno pogodilo Huanovo ljubljenje sa Adelom.



Braulio: Je l’ ima sumnjivih?

Maite: Jedino su mi sumnjive njegova bivša devojka Hulija i njena drugarica Elizabet, koje su nestale baš onda kada je ubijen.

Braulio: I šta ćemo sada sa njih dve?

Maite: Pozovi ih da uđu.

Braulio ih poziva.

Elizabet i Hulija: Recite?

Maite im se približava i stavlja im lisice.

Maite: Elizabet i Hulija, bićete pritvorene zbog sumnje da je neko od vas dve počinio ubistvo.


Kraj pete epizode.

''La Leyenda Urbana'' bi mogla da ima još 5 epizoda, a mogla bi i još 20+. Sve zavisi od broja čitalaca. Neka se jave oni koji čitaju, ako ih ima uopšte još uvek, da znam u kom pravcu da nastavim sa pisanjem. Potrebno je minimum tri čitaoca da bi ova web novela imala više od 10 epizoda.

Pitanje kao provera za one koji će tvrditi da čitaju: Ko je po tvom mišljenju ubica? Navedi konkretan razlog zašto ti je on sumnjiv.

Po meni ubica može biti Sesar ili Elizabet,oni čak mogu biti u dosluhu,ili Sesar sa nepoznatom osobom,u prvi mah mi se učinilo da ta osoba može biti i muškarac,ali joj se Sesar obraća pitanjem"jesi li slobodna?"Tek je 5 epizoda prošlo,ne može se baš striktno reći-e to je taj i taj ubica.Samo sumnja,a ja sumnjam ovako.

Zanimljiva teorija. Neću ništa osim toga reći.  Uskoro nove epizode, ovih dana nisam imao vremena za pisanje. Nadam se da će biti još čitalaca, a voleo bih da čujem i primedbe ako postoje.