Sinopsis:
Alejandra Ortiz je zena koja nikada nije volela velike gradove.Ali posle svega sto se dogodilo sa njenim bivsim,nije mogla da ostane u gradicu u kom je do tada zivela sa njim i tako rizikuje da naidje na njega.Ipak je to bio mali grad.Morala je da se skloni odatle i da bude negde gde ce moci da razbistri misli.Zbog toga je dosla u Majami,u kucu svog pokojnog oca koju joj je ostavio u nasledje.Medjutim,mislila je da to bude samo privremeno,dok se ne pribere i ne smisli sta da radi dalje.Ipak,mnostvo stvari koje ce se u medjuvremenu dogoditi promenice Alejandrinu odluku.

U glavnim ulogama:
Riczabeth Sobalvarro-Alejandra Ortiz Padilla


Christian Meier-Ricardo Gomez


Aylin Mujica-Maria Alicia Gomez


Marta Gomez-Liannet Borrego


Andrea Gomez-Nicole Arci


Rafael Suarez-Juan Pablo Llano


Veronica Duran-Evelyn Santos

1. Epizoda

Alejandra je bila u svom autu i vozila je ulicama velelepnog Majamija. Dan je bio suncan i mnogo ljudi je bilo na ulicama. Alejandra kao da to nije primecivala. Vozila je zadubljena u svoje misli. Misli su je vracale u skoro minule dogadjaje koji su ostavili oziljke na njenom srcu.
Pred ocima joj je iskrsla figura coveka koji je nervozno krsio ruke,premestajuci se sa jedne noge na drugu. Na podu je sedela ona sa licem zagnjurenim u jastuk i tiho jecala.
"Izvini Alejandra. Nadam se da ces mi nekada oprostiti. Ali ja volim nju,zaljubljen sam u nju i ne mogu protiv toga"-sagnuo se i spustio ruku na njeno rame.
Alejandra se trgla i uspravila. Lice joj je bilo bledo,a oci crvene i suzne.
"Reci mi da to nije istina"-zacvilela je-"Ne mozes da volis nju. Ti volis mene. Zajedno smo dve godine. Ljubav nije mogla tek tako da nestane."
"Zao mi je Ale."-odgovorio je on jedva cujno.
Alejandra se za trenutak vratila u stvarnost. Zatvorila je oci kako bi prekinula bolna secanja. Suze su joj se slivale niz obraze i po ko zna koji put osetila se usamnjeno i nevoljeno.
Ponovo je videla sebe. Pakovala je svoje stvari u kofere i drhtavim rukama brisala vlazne obraze.
"Rekao sam da mozes ostati ovde dok se ne snadjes. Mogu ti pomoci da nadjes stan."-govorio je onaj isti muskarac,stajuci na vratima spavace sobe.
"Nema potrebe"-izgovorila je hladno i jedva cujno Alejandra.
"Sigurna si da imas gde da odes?"-pitao je zabrinuto.
Alejandra je cutala.
"Slusaj me necu te pustiti da odes ako nemas kod koga ostati."
Alejandra je na njegove reci pobesnela.
"Molim te prestani!"-viknula je-"Nemoj da se foliras kako ti je zao i kako brines za mene. Ako sam jednom bila glupa,vise nisam. Sada znam kakva si osoba. Verovatno jedva cekas da ja odem kako bi mogao da dovedes svoju ljubavnicu. Uselices je ovde cim meni vidis ledja."-besno je vikala.
"Znas da nije tako."
"Gadis mi se. Ne mogu da verujem kakva sam glupaca bila. Ali zazalices. Zazalices zbog svega. Jednog dana bice ti krivo,ali ne zbog mene vec zbog neceg mnogo ozbiljnijeg."-zaplakala je.
"Zbog cega?"-pitao je.
"Sada vise nije bitno. Ali ako nekada doznas,molim te ne trazi me."-sa tim recima je izasla iz stana i zavrsila sa jednim poglavljem svoga zivota.
Iako je sve gotovo,ona nije mogla tek tako da zaboravi. Pogled su joj mutile suze i kao kroz maglu ugledala je ljudsku priliku koja je istrcala pred njen auto. Stiskala je kocnicu i nekako uspela da se zustavi,ali covek koji je izleteo pred auto srusio se na zemlju. Brzo je istrcala iz auta i prisla coveku. Lezao je na gradskom asfaltu,polu svestan izgovarajuci neke nerazumljive reci.
"Jesam li ga udarila?"-uplaseno je upitala Alejandra ljude koji su se okupljali oko coveka.
"Niste gospodjice. Uspeli ste da se zaustavite,ali je on sam pao."-odgovorila je jedna gospodja.
Alejandra je kleknula kraj coveka.
"Gospodine jeste li dobro?"-pitala je.
"Ne..nemoj da ides..ostani..zbog dece."-uspela je Alejandra da razume sa covekovih usana.
"Ma ostavi ga. Vidis da je pijan."-rekao je mladic koji je prisao da vidi da li je potrebna pomoc.
"Da,vidim".-Alejandra je odgovorila,a ljudi su polako poceli da se razilaze.
"Gospodine! Treba li vam nesto? Mogu li vam nekako pomoci?"-pocela je da ga drmusa kako bi doaso svesti.
"Taksi..moram kuci"-jedva razumljivo je rekao.
"Ne brinite nista. Ja cu vas odvesti kuci. Toliko vam dugujem. Umalo da vas pregazim. Mozete li da ustanete"-pokusala je da ga podigne.
"Morate mi pomoci.Zaista ne mogu sama."
Covek je na njene reci nesigurno ustao. Ona ga je uhvatila pod ruku i pomogla mu da udje u auto. Potom je i sama usla.
"Gospodine recite mi kuda da vozim. Gde stanujete?"
Odgovora nije bilo vec samo glasno hrkanje.
"Gospodine!Gospodine!"-nije pomagalo.
Otvorila je prozore jer se osecao neprijatan zadah alkohola.
"Samo mi je ovo trebalo."-uzdahnula je,upalila auto i krenula.

Kraj 1. Epizode

Da li se nekom svidja?

Meni. Dobro je.

I meni. Nastavi.

Hocu. Hvala.

Uskoro nova epizoda.

Daniela-Michelle Vargas


Amador-Jason Canela

Epizoda 2.


Kada je Alejandra zaustavila auto u kraju gde je trenutno zivela i koji joj se ni malo nije dopadao,znala je da ce ako je vide komsije kako u kucu dovodi nepoznatog muskarca,postati meta najnovijeg traca. Uzasno su joj smetali ti ljudi cije je jedino zanimanje bilo njuskanje po tudjim zivotima. Bila je to totalna suprotnost od komsija u njenom starom gradicu koje je bukvalno znala citav zivot i koji su uvek bili spremni da joj pomognu. Secanja na nekadasnji zivot u njoj su budila tugu i nostalgiju,pa se trudila da sto redje misli na to. Ipak nije mogla tek tako da ignorise zvizdanje i poneki pakosni komentar njenih novih suseda koji su dopreli do nje dok je pijanog neznanca,koji se svom snagom obrusio na nju,uvodila u kucu. Zalupivsi vrata za sobom buka na ulici je postala jos glasnija.
Tada je iz susedne kuce izletela devojka koja je prisla grupici zena.
'Zar stvarno nemate druga posla nego da galamite pod mojim prozorom. Imajte malo obzira. Unutra spava beba'-rekla je Veronica
'Izvini dusice ali upravo smo videle nesto potpuno neocekivano za prilicno mirnu,povucenu i tihu zenu'-govorila je jedna od zena.
'O cemu pricate?'-pitala je Veronica
'Pa o tvojoj drugarici Alejandri. Upravo je dovela svog ljubavnika u kucu'-dodala je druga zena.
'Prestanite da izmisljate. Svi znaju kakve ste tracare i lazljivice. Niko nece poverovati u te gluposti'-besno je govorila Veronica.
'Ako ne verujes nama slobodno pitaj nekog drugog. Bilo je ovde jos svedoka'.
Veronica ih je prekorno pogledala i uputila se ka kuci svoje drugarice.
'Veronica!'-zacula je kako je neko doziva,okrenula se i videla da joj prilazi mladic koji stanuje u kuci do nje.
'Zdravo Amadore'-pozdravila ga je kada joj je priso.
'Veronica,rekla si mi da ona nije takva. A ovo,ovo je dokaz da je ista kao i ostale.'-besno je vikao Amador.
'Molim te,zar si naseo na price ovih vestica?'-smirivala ga je Veronica.
'Ne. Video sam svojim ocima.'
'Nemoguce.'-povikala je Veronica.
'Da,moguce je. Dovezla ga je autom i usli su u kucu. Izgledali su veoma blisko..Mislio sam da je ona idealna'-Veronica je u Amadorevim ocima videla veliko razocarenje. Bez reci je pohitala ka Alejandrinoj kuci,a Amador je pozurio za njom. Medjutim,jedna devojka ga je stigla i uhvatila za ruku.
'Amadore! Sta to radis?'-pitala ga je.
'Hocu da se uverim Daniela. Hocu da se uverim da Alejandra nije onakva kakvom sam je ja smatrao'
'Zar ti ono od malo pre nije bilo dovoljno? Zar ti nije pokazalo kakva je ona zapravo zena? Prestani da se zanosis njome i zavaravas samog sebe. Ima mnogo zena koje bi sve dale da im poklonis bar malo paznje.'-Daniela ja uspela da ga odvrati od odlaska u Alejandrin dom ali je znala da ce joj trebati dosta truda pre nego sto Amador potpuno zaboravi tu zenu.

Veronica je jedva cujno usla u kucu svoje drugarice i posto je prgledala dnevnu sobu i kuhinju koje su bile prazne,znala je da je jedino mesto gde se njena drugarica i taj covek mogu nalaziti spavaca soba. Osecala se jako grozno,ali joj se cinilo ne mogucim da je Alejandra,koja je do juce plakala u njenom zagrljaju za svojim bivsim,vec nasla drugog. Iako je Alejandru znala jako kratko,osecala se kao da je poznaje citav zivot. Znala je da je njena drugarica suvise razocarana u ljubav i muskarce.
Zacula je skripu vrata,korake,a potom se Alejandra pojavila u dnevnoj sobi u kojoj je Veronica bila.
'Hej Vero. Nisam cula kada si usla.'
'Izvini Alejandra sto sam ovako upala. Jako mi je neprijatno,ali ove zmije napolju pricaju kako si dovela nekog muskarca u kucu. Odmah sam znala da lazu,ali kada sam videla Amadora pomislila sam da je mozda istina. Bio je tako izbezumljen i razocaran. Znas i sama koliko mu se dopadas.'-govorila je Veronica.
'Ne brini Vero. Savrseno me nije briga sta ce pricati o meni kada ja i oni do kojih mi je stalo znamo pravu istinu. Jesam dovela coveka ovamo,ali to ne znaci da mi je on ljubavnik.'
'Da,ali drugi ce to shvatiti onako kako sami zele,kako im odgovara.'
'Upravo tako. Zato se necu obazirati na njihove pakosti. Joj,Veronica nisam znala sta da radim. Kada je izleteo pred moj auto pocela sam da kocim i kada sam pomislila da sam uspela da se zaustavim covek je jednostavno pao'-pricala je Alejandra.
'Udarila si ga?'-izbezumljeno je pitala Veronica.
'U prvi mah sam i ja to pomislila. Noge su mi se odsekle,ali kada sam izasla videla sam da je zapravo mrtav pijan i da je to najverovatniji razlog njegovog pada. Pokusala sam da mu pomognem,uglavnom je nesto buncao ali sam razumela da zeli da pozovem taksi. Ponudila sam se da ga odvezem kuci,ali mi je zaspao u autu tako da nisam saznala ni ko je ni gde stanuje. Morala sam ga dovesti ovamo.'
'Nemoj mi reci da sada spava u tvojoj spavacoj sobi?'-smejala se Veronica.
'A sta bi drigo? I nemoj da vices. Probudices ga. Neka se lepo naspava i iztrezni. Nadam se da cu ga se onda konacno otarasiti.'

Kraj 2. epizode

Da li vam se dopada?

Samo napred!

Hvala

Samo napred.

Hvala..
Evo nove epizode.
Epizoda 3.


Kada je Alejandra zacula korake u svojoj spavacoj sobi mrak se bese vec uveliko spustio nad ulicama Majamija. Utisala je televizor koji je do tada gledala kako bi bolje oslusnula da li se neznanac konacno probudio. Proslo je dosta vremena od kako ga je dovela ovamo I nekoliko puta je dolazila u iskusenje da ga probudi I zamoli da ode svojoj kuci. Ipak se uzdrzala I strpljivo je cekala ovaj trenutak koracajuci citavog dana na prstima u sopstvenoj kuci. Cula je skripu vrata I korake koji su postajali sve glasniji.
’’Ima li nekoga ovde?’’-zacuo se glas muskarca. ’’Da. Ovamo.’’-uzviknula je,otvorila vrata na dnevnoj sobi I provirila u hodnik. Covek je stajao potpuno zbunjen,pritiskajuci rukama celo. Alejandra je primetila da je cudno posmatra I da verovatno pokusava da se seti kako je dospeo ovamo.
’’Zdravo’’-rekao joj je.
’’Zdravo.’’
’’Imas li nesto za glavobolju.?’’-pitao je nesigurno.
’’Naravno. Izvoli udji.’’-uvela ga je u dnevnu sobu.-’’Odmah cu ti doneti asprin.’’
Otrcala je u kuhinju,a kada se par sekundi kasnije vratila on je stajao na istom mestu.
’’Izvoli’’-dala mu je casu vode I lek I on ga je odmah ispio.
’’Hvala ti.’’-nastupila je tisina I Alejandra je naslutila da se on verovatno nicega ne seca I da mu je jako neprijatno da je bilo sta pita.
’’Verovatno se pitas odkud ti ovde,ko sam ja I sta se zapravo dogodilo?’’-pocela je ona.
’’Da … Iznenadio sam se kada sam se probudio u nepoznatoj sobi. Cim sam otvorio oci osetio sam jaku glavobolju I pretpostavio sam da je uzrok tome alkohol. Secam se da sam otisao u grad kasno ,da sam svratio u neki bar I tamo se verovatno napio. Nemam predstave koliko je vremena od tada proslo I ko si zapravo ti. Izvini.’’
’’Ne bini,sve cu ti objasniti.. Upravo sam spremila veceru,pa ako hoces pridruzi mi se. Ispricacu ti sve,a posle cu te odvesti kuci. Sta kazes.?’’
’’Zaista ne znam sta da ti kazem…Jesmo li mi..?-pitao je posle duzeg oklevanja.
Alejandra se nasmesila.-’’Ne. Ako te to brine,medju nama nicega nije bilo. Ja sam ti samo pomogla I to je sve. Ako zelis mogu te odmah odvesti kuci.’’
’’A tako.’’-Alejandra je primetila da mu je laknulo.-’’A sta ima za veceru?’’-nasmejali su se oboje.
’’Hajdemo u kuhinju. Sigurna sam da ce ti se dopasti.’’
’’Izvini,ali toliko sam gladan da sigurno ne bih izdrzao do kuce.’’

Nakon nekog vremena Alejandrin auto se zaustavio ispred jedne od mnostva lukusuznih vila ,u delu Majamija u kome ona nikada nije bila. Ni slutila nije da covek kojeg je zamalo pregazila zivi na ovako luksuznom mestu.
’’Znaci ovde stanujes.’’-rekla je posmatrajuci lepo uredjenu bastu I malu fontanu na sredini travnjaka.
’’Da.’’
’’Izgleda bas..luksuzno. Nisam ni sanjala da zivis na ovako lepom mestu.’’
’’Mislila si da sam prosjak koji zivi u nekakvoj supi. Priznaj.-smejao se on.
’’U prvi mah da. A I sta bih pomislila drugo za pijanog coveka koji se smuca ulicama Majamija. A onda sam primetila skupocen sat na tvojoj ruci kao I skupi mobilni telefon..I da, zvonio je par puta. Ja sam se javila jednom. Mislila sam da cu tako saznati nesto vise o tebi. Bila je to neka zena. Pitala me je ko sam I gde si ti. Ja sam joj odgovorila da spavas I kada sam je pitala ko je ona,samo je prekinula vezu. Zvucala je veoma besno. Pretpostavila sam da je to tvoja supruga. Pisalo je Marta.’’
’’Ne,nije mi supruga. Marta je moja cerka. Sigurno se vrlo zabrinula,a pretpostavljam I neprijatno iznenadila kada je cula zenski glas kako se javlja na moj telefon.’’
’’Joj zbog toga je onako pobesnela. Ko zna sta je pomislila.’’
’’Ne brini. Sredicu ja to.’’
’’Nadam se. Drago mi je da se konacno sve razresilo I da sam te upoznala Ricardo.’’
’’I meni je jako drago Alejandra. Beskrajno sam ti zahvalan na pomoci I predivnoj veceri. Tvoj sam duznik.’’
’’Tata!’’-Ricardo I Alejandra su zaculi zenski glas I ubrzo primetili devojku koja se nasla pred Alejandrinim kolima.
’’Marta.’’-rekao je Ricardo izlazeci iz auta.
’’Ne mogu da poverujem. Usudio si se da dovedes svoju ljubavnicu u moju kucu. Kako te nije sramota. Ceo dan brinem gde si,da ti se nije nesto dogodilo,a ti si ceo dan sa ovom zenom.’’-besnela je devojka.
’’Smiri se Marta. Alejandra mi nije nikakva ljubavnica.’’-smirivao ju je Ricardo. Alejandra je izasla iz auta I prisla im.
’’Znaci ti si Alejandra. Sa tobom sam razgovarala. Ne mozes poreci da ti je ljubavnica kada mi je ona sama danas rekla da spavas kod nje.’’-vikala je na oca.
’’Zaboga smiri se. Hajdemo u kucu da ti objasnim sve.’’-govorio je Ricardo.
’’Saslusaj oca. Zaista nas dvoje nismo zajedno.’’-rekla je Alejandra.
’’Ne ja ne zelim nista da slusam. Necete me ubediti u vase glupe lazi. Prvo mama,a sada I ti tata. Kakvi ste vi to roditelji? Mislite samo na sebe I na svoje potrebe. Deca vas ne interesuju uopste. Ja vise ne mogu da ostanem u ovoj kuci punoj lazi I prevara. Odlazim jer mi se gadite I ti,I mama. Mrzim vas,odvratni ste mi.’’-Marta je jecala I otrcala u kucu.
Alejandra I Ricardo su zabrinuto pogledali jedno drugo. Ricarodo je posao za cerkom u kucu,a Alejandra iako je znala da su ovo porodicne stvari I da ne treba da se mesa,ipak se uputila za njima.

Kraj 3. epizode.

Sta mislite?

Svaka cast!

Svaka svaka čast.

Hvala puno,puno.Drago mi je sto citate i sto vam se dopada..

Epizoda 4.

Kada je Alejandra zakoracila u Ricardovu kucu,zacula je histerican Martin plac. Nije znala da li je u redu ovo sto cini,ali nije mogla da ostavi Ricarda samog u ovome nakon svih problema koje je mu je danas zadala. Osecala se krivom sto ga cerka optuzuje I mada nije znala kako,morala je da je razuveri. Osluskujuci glasove usla je u salon koji joj je izgledao veci od citave njene skromne kucice. Videla je Martu koja je lezila skupljena na sofi. Njeni jecaji su odjekivali sobom,a telo joj se treslo usled placa. Ricardo je sedeo pored nje I milovao je po kosi.
‘’Marta.’’-izgovorila je Alejandra I devojka se cuvsi njen glas trgla I uspravila.
‘’Molim te nemoj plakati. Zaista nema razloga. Ako nas samo saslusas videces da si pogresno protumacila sve.’’-pokusala je Alejandra.
‘’Ne zelim da slusam nista. Vi zaista ne mozete da predpostavite kako se osecam. Moja majka je otisla sa drugim I ostavila nas pre samo dve nedelje,a sada vidim da ni moj otac nije nista bolji od nje. ‘’
‘’Situacija je zaista teska,ali ti si odrasla I trebala bi da budes malo razumnija,barem sto se tvog oca tice. Zaista ga nepravedno osudjujes. Znam da ja nisam osoba koja treba da razgovara sa tobom o tome,ali osecam se odgovornom.’’
‘’Mozes li da prestanes da pametujes I da napustis nasu kucu. Zaista nemas nikakva prava da se mesas.’’-besnela je Marta.
‘’Marta,molim te. Ne budi tako okrutna prema njoj. Ponasas se kao prava klinka.’’-govorio je Ricardo.
‘’Ja se ponasam kao klinka? A sta ce mo onda reci za tebe I mamu? Nije vas sramota da se u tim godinama bavite takvim stvarima. Znam da nije neobicno da ljudi varaju svoje partnere,ali ti I mama ste glumili savrseni par I svi smo verovali da je zaista tako. Mozes li da zamislis koliko me je sramota sto je moja rodjena majka otisla sa covekom duplo mladjim od nje,sa covekom kome si pruzio pomoc,dom,a zapravo nisi znao da gajis zmiju u nedrima tata.’’-Alejandra je primetila kako je Ricardo oborio pogled I da su ga Martine reci zaista pogodile.
‘’Znala je da sam zaljubljena u njega I da bih bila najsrecnija kada bi mi uzvratio ljubav. Ali njoj to nije bilo bitno,zavela ga je I preotela mi ga.’’-govorila je besno Marta.
‘’Sta to govoris? Bila si zaljubljena u Rafaela?’’-Ricardo je bio iznenadjen.
‘’Da. Mami sam priznala,ali njoj nije bila vazna moja sreca vec sopstvena.’’-Marta je naglas zajecala I otrcala iz sobe.
‘’Stani Marta !’’-viknuo je Ricardo I posao za njom.
Alejandra je ostala sama u salonu. Bila je pomalo zbunjena Martinim recima ali joj je jedno bilo jasno ,da je njena majka bezosecajna. Potpuno je razumela ovu devojku I osetila je posebnu bliskost sa njom jer je I Alejandra sama imala slicna iskustva sa svojom mamom. Najednom joj se ucinilo da cuje tihi jecaj,a onda je postalo glasnije. Okrenula se I videla devojcicu kako sedi na stepenicama koje vode na gornji sprat I place. Kosa joj je bila kovrdzava I cupava,obrazi crveni I mokri od suza.
‘’Hej..Zasto places?’’-Alejandra joj je prisla,ali devojcica nije odgovarala.
‘’Sta je bilo malena?’’-pitala je ponovo.
‘’Mrzim kada se svdjaju. Onda se plasim da ce tata otici I da ce me I on ostaviti kao I mama’’-govorila je kroz suze devojcica.
‘’To se nece desiti mila’’-Alejandra joj je brisla vlazno lice.
‘’Obrazi su ti vreli.’’-spustila joj je ruku na cello.-‘’Imas I temperaturu.’’
‘’Andrea zasto si ustala?Hajde u sobu.’’-govorila je zena koja se pojavila sa lavorom u kome su se nalazile mokre krpe.
‘’Evo nosim mokre obloge da probamo da spustimo temperaturu.’’-govorila je zena,a Alejandra je po njenoj uniformi zakljucila da je kucna pomocnica.
‘’A ko ste vi?’’-pitala je ona Alejandru.
‘’Ona je tatina lju..’’-pocela je devojcica ali ju je Alejandra prekinula.
‘’Ja sam dovezla gospodina Ricarda. Dogodio se mali nesporazum’’-rekla je shvativsi da je devojcica cula celi razgovor.-‘’No to sada nije bitno. Sta je sa malom?’’
‘’Ima visoku temperaturu. Zvali smo gospodina ceo dan,ali nikako nismo uspeli da ga dobijemo. Marta I ja smo je vodili jutros lekaru I dali su joj neke lekove,ali slabo pomaze. Izgleda da se bas prehladila sirotica.’’-pricala je pomocnica pipajuci vrelo celo devojcice.
‘’Pokusacu da pomognem. Kazite mi samo gde je kupatilo.’’-pitala je Alejandra.
‘’Sledite me.’’-rekla je zena.
‘’Hajdemo malena.’’-rekla je Alejandra I povela devojcicu.

Nakon nekog vremena Ricardo je zateko kucnu pomocnicu ispred vrata kupatila.
‘’Sta se desava ovde Kandi? Alejandra je jos ovde? Auto joj je jos uvek ispred.’’-pitao je Ricardo.
‘’Ja zaista ne znam ko je Alejandra ali ako mislite na onu lepu gospodjicu ,ona je unutra. Pomaze Andrei. Gadno se razbolela.’’
‘’Sta joj je?’’-pitao je zabrinuto.
‘’Temperatura. Celi dan smo pokusavali da vas nadjemo.’’-rekla je Kandi.
‘’Izvini Kandi zbog toga.’’-rekao je Ricardo otvorivsi vrata od kupatila.
Unutra je bilo jedva vidljivo od pare koja se stvorila usled vruce vode. Alejandra je izsla sa devojcicom u narucju. Nasmesila se kada je videla Ricardovo zbunjeno lice.
‘’Izvini sto sam I dalje ovde. Ali..uzmi svoju cerku,ona je sada dobro. Temperatura je spala.’’
‘’Dodji duso.’’-reko je Ricardo uzevsi devojcicu.-‘’Izvini sto nisam danas bio tu da te vodim lekaru.’’
‘’U redu je tata.’’-rekla je devojcica smeseci mu se.
‘’Alejandra ja ne znam kako da ti zahvalim. Ti si kao neki andjeo koga mi je bog poslao da resi sve probleme koje imam.’’
‘’Da resi ili da ih jos poveca?’’-smejala se Alejandra.
‘’Ne. Zaista si mi mnogo pomogla. Kako to cinis? Kako si uspela da joj skines temperaturu?’’
‘’Ovako je moja baka mene lecila kada sam bila mala,vodom sve dok temperature ne spadne. Jesi li bolje sreco?’’-pitala je Alejandra devojcicu.
Andrea je klimnula glavom.
‘’Hajde onda u krevet.’’-rekla je milujuci je po kosi.
‘’Hoces li da ostanes sa mnom.?Barem dok ne zaspim. Posle mozes otici. Tako je radila moja mama.’’
Alejandra je bila potpuno iznenadjena. Pogledala je Ricarda,a potom Andreu. Nije bila sigurna sta treba da radi,ali devojcicin moleciv pogled joj nije dao da ode.

Kraj 4. epizode

Da li vam se svidja?

Odlično....Dopada mi se taj stil sa dozom mistike...