Jezik: originalni hebrejski
(izvorno titlovano na engleski; mogu se pokrenuti srpski, hrvatski i makedonski titlovi)
Uloge: Džim Kaviezel, Monika Beluči i Maja Morgenstern
Producent i režiser: Mel Gibson i papa Benedikt Fitzgerald
Kompletna, necenzurisana verzija u trajanju od 2 sata
Film:
https://youtu.be/9hqX7vrjeNQ Sinopsis:
Najdoslovnija, najsurovija i najbrutalnija verzija filma o stradanju Isusa Hrista, koji je na današnji dan po Gregorijanskom kalendaru vaskrsao iz mrtvih, nakon niza tortura i iskušenja od strane palog anđela, Sotone, koji je po prvi put ekranizovan na velikom platnu. Film obiluje stravičnim prizorima jezivog mučenja u poslednjih 12 časova Isusovog života i njegovog raspeća na krstu.
Isus je najveća istorijska ličnost koja je ikada postojala od postanka sveta, po hrišćanskoj teologiji, predstavlja Boga lično, koji je sišao na zemlju kako bi poneo sve grehe čovečanstva na svojim plećima i iskupio ljude pobeđujući smrt i pružajući nadu u večni život nakom smrti.
Film počinje na Maslinovoj gori, gde se Isus molio nakon poslednje večere. Isus odoleva sotoninim iskušenjima. Izdan od strane Jude Iskariota, Isus je uhapšen i vraćen među zidine Jerusalima, gde ga vođe fariseja optužuju za bogohuljenje, a njegovo suđenje završava se osudom na smrt. Isusa dovode pred Pilata, rimskog guvernera Palestine, koji sluša optužbe koje mu iznose fariseji. Shvativši da je u pitanju politički konflikt, Pilat se savetuje sa kraljem Irodom. Irod vraća Isusa Pilatu, koji poziva masu da izabere između Isusa i kriminalca Varave. Masa odlučuje da pomiluje Varavu i Isus je osuđen na smrt. Isusa predaju rimskim vojnicima koji ga muče. Nakon toga, neprepoznatljivog, Pilat ga opet pokazuje masi kao da hoće da kaže: "Zar ovo nije dovoljno?" Ipak, nije.
Pilat pere ruke od cele stvari i naređuje svojim ljudima da urade onako kako masa želi. Isusu daju krst i naređuju mu da ga nosi kroz ulice Jerusalima, sve do Golgote, gde biva raspet na krst. Tu on proživljava svoje poslednje iskušenje - strah da ga je Otac napustio. On prevazilazi svoj strah, pogleda u Mariju, svoju svetu majku, i izgovori rečenicu koju samo ona može da razume u potpunosti: "Postignuto je." Nakon toga, on umire: "U njegove ruke ja predajem svoj duh." U trenutku njegove smrti i sama priroda se predala. "Vi ste moji prijatelji, a najveća ljubav koju čovek može da pokaže svojim prijateljima jeste da da svoj život za njih", rekao je Isus na krstu.
"Stradanje Isusovo" je film o poslednjih 12 sati života Isusa iz Nazareta. U Rimu, gde su vekovi ljudske istorije zapisani u svakom kamenu, mermeru i boji, reditelj oskarovac Mel Gibson nedavno je stvorio jedan još stariji svet - Jerusalim na dan Hristove smrti. U saradnji sa poznatom glumačkom ekipom i odanom filmskom ekipom, Gibson nam predstavlja večnu priču o poslednjem danu Hristovog života sa beskompromisnim realizmom i sirovim emocijama savremenog bioskopa. Dosad nijedan reditelj nije pokušao da oživi priču o ovoj pasioniranoj žrtvi sa tako intenzivnom usredsređenošću na filmski detalj i realizam. Za Mela Gibsona, stvaranje jednog ovakvog filma bilo je dugogodišnji san. "Moja namera je bila da ovim filmom stvorim dugovečno umetničko delo i da različitu publiku pokrenem na duboko razmišljanje", kaže Gibson i nastavlja: "Moja najveća nada jeste ta da će poruka ove priče o ogromnoj hrabrosti i žrtvi inspirisati toleranciju, ljubav i oproštaj; te stvari su nam u ovom današnjem svetu definitivno potrebne."
Gibson je počeo da istražuje spise i događaje u vezi sa "The Passion" pre više od 12 godina, kada se sam našao u duhovnoj krizi koja ga je navela da preispita svoju veru, a naročito da meditira o prirodi bola, patnje, oproštaja i iskupljenja. Mel Gibson, čije je poslednje rediteljsko delo škotska priča iz 13. veka - "Hrabro srce", za koju je dobio Oskara, shvatio je da je sada trenutak da svoju umetnost udruži sa putevima svog srca. On je zamislio da iskoristi svu moć savremenog filmskog stvaralaštva, posebno današnju realističnu kinematografiju, produkcijski dizajn i stilove glumačkog izvođenja kako bi stvorio "Stradanje Isusovo".
Gibson je bio koscenarista sa Benediktom Ficdžeraldom, a oslanjao se na jevanđelja po Mateju, Luki, Marku i Jovanu kao na glavne izvore za scenario. Ipak, Gibson je znao da ulazi u neistraženu umetničku teritoriju, u svet gde se susreću umetnost, pripovedanje i predanost. O svojoj odluci da stavi akcenat na fizički realizam Gibson kaže: "Stvarno sam želeo da prikažem veličinu žrtve, kao i njene užase. Takođe, želeo sam da film ima zaista lirske i lepe trenutke, kao i trenutke bezgranične ljubavi, jer je ovo priča o veri, nadi i ljubavi. To je, po meni, najbolja priča koju bismo ikada mogli da ispričamo."