Ako se o nekome poslednjih nedelja pisalo i pričalo, onda je to svakako Leontina Vukomanović. Pre svega zbog gubitka velikog broja kilograma, a od prošle nedelje i zbog trijumfa na muzičkom festivalu u Vrnjačkoj Banji. O vezi sa Mikijem Perićem nije htela da progovori ni reč, ali je zato sa našim čitaocima nesebično podelila tajnu svoje vitke figure.Prvo mesto na još jednom u nizu festivala je raduje, ali, kako sama kaže, isti ne znači i konačan povratak na estradu.
Jesi li očekivala pobedu?
Zaista nisam, a to je dokaz mojoj tezi da najbolje prolazim upravo na onim festivalima od kojih apsolutno ništa ne očekujem. Odnedavno organizatorima manifestacija na kojima se pojavljujem u startu postavim uslove i onda me ne zanima da li ću osvojiti prvo ili poslednje mesto. U nekoliko slučajeva sam se opekla, i to baš onda kada sam bila sigurna da imam najbolju pesmu. Nisam muzički nekritična, a pogotovo ne prema sebi, već isključivo realno gledam na stvari. Sećam se „Sunčanih skala“ na kojima sam pevala ''Crno pa se ne vidi''. Nisam postavljala nikakve uslove jer sam zaista verovala u tu kompoziciju, a ona je osvojila tek deseto mesto. Ipak, danas su svi ubeđeni da sam sa tom pesmom pobedila, a pobednika se čak i ne sećaju. Smatram da su ljudi koji su tada bili u žiriju napravili katastrofalnu grešku. Grešku zbog koje bi, da su kojim slučajem u vladi Srbije, morali da „padnu“ ili da sami daju ostavke (smeh)...
Kakve si, konkretno, zahteve uputila organizatorima festivala u Banji?
Najpre sam imala dužno poštovanje prema Saši Miloševiću Maretu, koji je bio umetnički direktor festivala a koji mi već tri godine izlazi u susret kada je reč o dečijem festivalu ''Dida čarolija''. On mi je ponudio sjajne uslove, kao što su izrada aranžmana i plaćeni troškovi produkcije, a budući da sam autor pesme, nije bilo velikih izdataka. Sve to je uslovilo da na festival dođem opuštena, a to svakako može da doprinese pobedi.
Dan uoči finala na ''jutjubu'' se pojavio snimak tvoje pesme koji je pratio tekst - pobednička kompozicija festivala, što je unelo sumnju u njegovu regularnost.
(smeh)... To je postavio moj vatreni obožavalac kojeg lično poznajem. Kada sam stigla u Banju, poslala sam mu pesmu na mejl i on je to izmontirao sa mojim slikama, pa se može reći da sam ja odgovorna za to (smeh)... Svakako da moji fanovi veruju u moju pobedu na kom god festivalu da učestvujem, a to je najlepši mogući način slanja pozitivne energije pevaču kojeg poštujete i volite.
Jesu li stihovi pesme ''Takve kao ja'' biografski?
Ljilja Jorgovanović je napisala tekst, kao i za ''Crno pa se ne vidi'', pa sam i tada morala da se pravdam da to nije mojih ruku delo (smeh)... Neposredno posle te pesme napisala je ovu, koja je bila namenjena, verovao ili ne, Zorani Pavić, ali kako se to nije realizovalo, sve ove godine je stajala kod mene u fioci. Nisam želela nikome da je dam jer sam osetila da je to nešto moje.
Na festivalu si ponela haljinu Darka Kostića vrednu tri hiljade evra.
Darko mi je pred festival rekao da nema potrebe da brinem šta ću obući jer će me on ''opremiti'' tako da ću na scenu izaći kao kraljica. Kad ti prijatelj tako nešto kaže i to sprovede u delo, onda to vredi trista hiljada evra, a ne tri. Ipak, gornji deo haljine je morao da prilagodi mojoj građi, pa je stavio okovratnik, inače bi zbog težine spala s mene.
Drugu haljinu koji si nosila sama si kreirala. Da nećeš i ti, kao neke tvoje koleginice, u modne kreatore?
Ma kakvi! Volim da osmišljavam modele za sebe, a posebno večernje haljine, koje često i nosim. Znala sam da je zelena svila sada ultramoderna pa mi je prijateljica upravo od nje sašila haljinu.
Ipak, Cakanu si totalno „redizajnirala“ pred novi album.
To mogu da radim isključivo sa svojim prijateljima, a Cakana je jedan od njih. Volim da otvorim vrata svog ormara i da im pozajmim stvari, pošto je pevačima skoro pa nedopustivo da istu krpicu ponesu dva puta. Trudila sam se da Cakanu prikažem u jednom novom svetlu i da zablista na drugačiji način i mislim da smo uspele u tome. Uradila sam joj i nekoliko fantastičnih r'n'b i disko pesama, pa očekujte neočekivano.
Da li bi još neku pevačicu stilizovala?
Ne! Ko što rekoh, to radim isključivo sebi bliskim ljudima, a svakako da tu ima i onih koji nisu sa javne scene pa im rado uskočim u pomoć pred neku svadbu, maturu ili drugu svečanost.
Znači li tvoje učešće na festivalu i konačan povratak na muzičku scenu sa novim albumom?
Apsolutno ne! Ono što je izvesno, to je da će ''Siti rekords'' uskoro objaviti platinum kolekšn sa mojim najvećim hitovima. Moguće je da će se na toj kompilaciji naći i jedan novi singl, ali otom-potom. Ako ne bude to, sigurno ću prepevati neku pesmu čiji sam autor, a koju je otpevao neko od mojih kolega, recimo pesmu ''Lopov'' koju je izvela Tanja Banjanin.
Bojiš se povratka međ’ estradne hijene, pa te zato nema?
Nije o tome reč. Jednostavno, nemam više vremena da se bavim time, a i taj posao mi ne donosi nikakvu materijalnu satisfakciju. Prestala sam da verujem u nebesku pravdu. Autorska prava i dalje ne funkcionišu, inače bih verovatno imala interes da izdam album sa deset pesma i uložim novac u to. A pošto to iziskuje minimum dvadeset hiljada evra, to nije tako jednostavno. Posle festivala sam shvatila da već pet dana nemam ni minut vremena za sebe, a to mi je neophodno.
O tvojoj novoj figuri priča se već mesec dana. Šta te je motivisalo da presečeš i kažeš - opet ću biti fit?
Za moj novi izgled zaslužna je repriza šou-programa Lepe Brene koji je snimljen 2003. godine, a koji je ponovo prikazan ovog Božića na televiziji Pink. Tačnije, inspirisala me je moja prezentacija u belim bermudicama (smeh)... Tada je moj fitnes guru bio Đura Vojvodić, a posle šoua me je pozvao i rekao: „Molim te, dođi da napravimo od tebe čudo.“ I zaista smo to i uradili za svega mesec i po dana. Odgovarajući tretmani u njegovom salonu i novi režim ishrane, kao i test tolerancije na hranu doprineli su da sada izgledam ovako. S tim što nisam redukovala ishranu, već su mi napravili selekciju namirnica koje smem da konzumiram. Jela sam i slatko i slano, i danju i noću, i količinski onoliko koliko sam želela. Uz sve to, počela sam da pijem zelenu detoks kafu, o kojoj sada priča ceo grad (smeh)... Vrlo brzo sam postala svesna da gubljenje kilograma nije nimalo težak posao, a to mi je dalo dodatnu motivaciju da nastavim da radim na sebi.
Želiš li da poručiš nešto ženama koje imaju problem sa viškom kilograma?
Svakako! Svim ženama koje imaju više od trideset pet godina želim da kažem da ne dozvole da ih lažu da su se ugojile zato što imaju hormonski poremaćaj ili toliko godina. I vi možete izgledati kao devojka od dvadeset godina i to za veoma malo vremena.
Kako je uopšte došlo do toga da se ugojiš, budući da si oduvek važila za mršavicu?
To je upravo posledica promene posla i načina života. Dok sam pevala, konstantno sam bila aktivna i jurila s jednog mesta na drugo. A onda sam se opustila i uživala. S jednim prijateljem na ručak, s drugaricama na kolače i tako non-stop. Uživala sam u svakom trenutku, a kako posebno volim slatkiše i njima završavam svaki obrok, kao i sladoled, koji sam u neograničenim količinama konzumirala za užinu, eto recepta za gojaznost (smeh)...
Poznato je da tvoj dečko Miki Perić odlično kuva. Koliki je njegov udeo u svemu tome?
To već ne bih komentarisala....
Kako ti se čini trenutno stanje na estradi?
Siromašno, veoma siromašno... Postoji nekoliko entuzijasta koji se i dalje tvrdoglavo drže svog muzičkog stila koji nije komercijalan. Postoje i oni drugi koji jureći trend prave velike kompromise, a to onda liči na neku bajatu salatu, a ne na pesme. Autori nemaju satisfakciju da rade, a nemaju ni pevače za koje bi mogli da pišu pesme. Jer, ovi koji su dobri i kvalitetni nemaju hleba da jedu baš zbog toga što se slepo drže svojih principa, dok za loše pevače ne možeš da napišeš dobru pesmu.
Koga bi izdvojila od mladih nada?
Miku iz ''Operacije trijumf''. Ima super vokal, interesantno držanje i neobičan izgled. Ona je veliki potencijal. Smatram da je bolje što je ispala iz tog rijaliti-šoua jer sad ima mogućnost da radi sa kim poželi. Ipak, ''Operacija trijumf'' je mnogo uradila za domaći pop. Moja jedina zamerka je što nisu pevali više naših pesama, već stranih.
Pominješ OT, a bila si u žiriju emisije ''Zvezde Granda''. Da li ti je neko zamerio zbog tog nastupa?
Baš niko. Svi su svesni da je to jedina muzička produkcija koja brine o mladim nadama, a žanr koji neguju nimalo nije vulgaran i primeren je uzrastu njihove publike. Takođe, „Grand“ neguje i pop zvuk, što je divno. Potpuno me je oduševio Jovan Stefanović, koji je pevao pesmu Tošeta Proeskog i to sa punim srcem i još većim žarom. Volela bih sa njim da sarađujem, ali na nekoj pop kompoziciji, jer bih mu samo malo korigovala stil pevanja. Upravo on je i moj favorit od te ekipe. Ima strast i energiju i ne zvuči kao ravna linija.
Važiš za opasnu, ali pravičnu osobu. Ipak, u „Zvezdama Granda“ bila si i više nego blaga.
Tim mladim pevačima treba dati vetar u leđa. Na kraju krajeva, ne odlučujemo mi ko će ući u finale, već publika. Žao mi je što Biljana Sečivanović nije prošla bolje, jer je znam iz neke druge priče. Naime, ona je inkognito zapevala na pop festivalu ''Battle of the bands'', gde se njen bend takmičio. Bila je prateći vokal glavnoj pevačici. Bilja to zaista sjajno radi i super pliva u svim žanrovima.
I ti si mnogim velikim zvezdama pevala prateće vokale.
To obožavam da radim i obožavam posle da se slušam (smeh)... Svakako i da lepo zaradim od toga, a kada se spoje zadovoljstvo i finansije, to je onda uživanje. Ipak, nema tu ni govora o nekim velikim parama, ali nije ni za bacanje.
Da li te je nekad neprijatno iznenadio ''neobrađen'' glas nekog tvog kolege?
Ne, zato što sam se do sada naslušala svega i svačega. Pa ni ja na početku karijere nisam pevala ovako kao danas, jer je to stvar sazrevanja. Ako neko ima svoju publiku, onda treba da postoji - pa ma kako zapravo pevao. Neki to rade iz hobija, ali imaju žarku želju da snime pesmu ili album, a ja naprosto nemam srca da ih odbijem. To je moj posao, na kraju krajeva. Zamislite kada bi neko rekao medicinskim sestrama da crnkinjama ne daju injekcije jer je taj neko rasista. To je zaista smešno.
Cecina Anastasija i ćerka Mileta Kitića, Elena, pokazale su veliki pevači talenat. Da li bi volela da ih vidiš u redovima svog hora?
Potpuno mi je svejedno, jer nemam nikakav kontakt sa roditeljima. Volela bih da sva talentovana deca budu u „Čaroliji“. Svako ko prođe audiciju, dobrodošao je.
Uznemiravaju li te roditelji polaznika hora?
Kako da ne. To se dešavalo na samom početku, kada još nisam umela da se postavim. Čak su me zvali neki roditelji koji su na uticajnim funkcijama, pretili mi i pravili skandale što njihovo dete na festivalu ''Dida čarolija'' nije pevalo kao solista. Zaista je teško odabrati njih dvanaest od dvesta pedeset, ali zato postoji selekciona komisija. Zato sada nisam član žirija i tako sam rešila taj problem.
A da li je istina da neku decu primaš u hor preko veze?
Težim tome da imam što brojniji hor, tako da ponekad odaberem i dete koje nije apsolutni sluhista i koje ne ispuni svaki zadatak za desetku, ali zato mogu da osetim koja deca mogu da napreduju. Nemam razloga da krijem, primila sam decu u hor koja nemaju sluha, ali sam videla da imaju dobar ritam i izražajnost, jer reproduktivna sposobnost može da se razvije. Svakako da su neki došli i preko veze, ali to nije državni hor, već moj privatni, pa je logično da imam slobodu izbora.
Posle pobede ćerke Željka Šašića na ''Dida čaroliji'' odmah su krenula šuškanja da je festival namešten.
Slobodno možeš da odeš u „CB info talase“, koji su bili zaduženi za obradu SMS glasova, i da proveriš sve što te interesuje. Tamo je sve crno na belo i tu nema greške.
A deliš li mišljenje da je bilo mnogo talentovanijih klinaca od nje?
Glasovi su rekli drugačije. To ne mora da znači da je ona bila najtalentovanija, jer ljudi i kod dece ocenjuju njihovo ponašanje, harizmu i stav na sceni. Svakako da tu odlučuje i rodbina koja će da glasa. Pa i ja prva pre nego što odem na neki festival pozovem čitavu familiju da im kažem da glasaju za mene (smeh)...